Uslovi korišćenja Pridružite nam se na 
Aktuelnosti iz oblasti ekonomskog okruženja,
posebno iz računovodstva i poslovnih finansija.
P o s l o v n i s a v e t n i k
Informator za poslovnu administraciju
A k t u e l n o s t i Priručnik Arhiva
Ako čovjeku daš ribu,
nahranit ćeš ga za jedan dan;
ako ga naučiš uloviti ribu,
nahranit ćeš ga za cijeli život.
Kineska poslovica
Na našoj stranici Za opuštanje i nauk možete pronaći
mnoštvo inspirativnih i zabavnih sadržaja . . .
Besplatan menitoring
za 100 novoosnovanih
i postojećih MSPP
(postavljeno 17. maja 2013. godine)
Nacionalna agencija za regionalni razvoj u saradnji sa partnerskim organizacijama i centrima u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Rumi, Beogradu, Požarevcu, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Novom Pazaru, Nišu, Leskovcu, Vranju, Zaječaru i Lajkovcu sprovodi Javni poziv za realizaciju programa “Mentoring za 100 novoosnovanih i postojećih MSPP” čiji je cilj besplatna usluga mentoringa za odabranih 100 preduzetnika/privrednih društava u trajanju od 50 sati po klijentu, a do kraja novembra 2013. godine.
Mentoring je sveobuhvatan i relativno dug proces podrške preduzećima (privrednim društvima) i preduzetnicima koji se nalaze u presudnom trenutku za njihov dalji razvoj ili za opstanak uopšte. Proces mentoringa predstavlja određeni broj sati koji stručno lice-mentor provodi u direktnom kontaktu/radu sa vlasnikom radnje ili preduzeća. Rad mentora počinje od dijagnoze. Preduzeće i mentor zajedno proučavaju razloge trenutnih problema ili smetnje za dalji razvoj.
Na osnovu dijagnoze mentor i preduzetnik/preduzeće pripremaju plan/projekat razvoja. Tokom ovog procesa mentor radi kao pomoćnik, ali i kao koordinator i savetnik.
Sadržaj mentoring usluga
• Dijagnostikovanje – analiza trenutne situacije u preduzeću, odnosno kod preduzetnika;
• Pomoć u pripremi razvojnih aktivnosti/planova/projekata, kako bi se dostigli što bolji poslovni rezultati;
• Savetovanje i koordinacija aktivnosti usmerenih na pristupanje fondovima, novim tehnologijama, konsultantskim uslugama itd.;
• Pomoć u pripremi dokumentacije koja se podnosi poslovnim bankama i prilikom konkurisanja za programe podrške MSPP;
• Pomoć pri implementaciji razvojnih aktivnosti/planova/projekata;
• Pomoć u pronalaženju poslovnih partnera, kroz republičku mrežu i u mreži EU;
• Pomoć u pronalaženju potrebnih informacija i konsalting;
• Obuka.
Pravo da učestvuju u javnom pozivu imaju mala i srednja privredna društva i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga, a koja ispunjavaju sledeće uslove:
• većinsko domaće privatno vlasništvo, registrovani na teritoriji Republike Srbije;
• pozitivan poslovni rezultat u prethodnoj godini (za tzv. postojeće MSPP);
• izmirene obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
• ne obavljaju delatnost u okviru vojne industrije i ne organizuju igre na sreću/lutriju.
Rok za prijavu je ponedeljak, 17. jun 2013.
Integralni tekst javnog
poziva pronađite na sajtu NARR . . .
Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 43/2013
(postavljeno 17. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 43 od 17. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Saopštenja
Republičkog zavoda za statistiku
(postavljeno 13. maja, modifikovano 17. maja 2013. godine)
17.05.2013. - Ekonomska aktivnost
13.05.2013. - Indeksi potrošačkih cena u Republici Srbiji, april 2013.
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja objavljenih na sajtu RZS . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 17. maja 2013. godine)
15.05.2013. - Informacija o stanju na poreskim računima i preko portala ePorezi
Poreski obveznici koji su prijavljeni za elektronsko poslovanje i poseduju digitalni sertifikat od sada upit stanja na poreskim računima mogu dobiti i posredstvom servisa Poreske uprave za elektronsko podnošenje poreskih prijava.
Poreska uprava Republike Srbije omogućila je poreskim obveznicima da informaciju o stanju na poreskim računima dobiju i preko portala ePorezi.
Pristup portalu je moguć jedino sa digitalnim sertifikatom i prijavom za elektronsko poslovanje (PEP obrazac). Formiran dokument biće dostupan na portalu i na e-mail adresi koju obveznik navede u zahtevu.
Podsećamo, pojedinačne informacije o stanju na poreskim računima svi poreski obveznici mogu dobiti preko Kontakt centra Poreske uprave Republike Srbije.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
Saopštenja
Narodne banke Srbije
(postavljeno 13. maja, poslednji put modifikovano 17. maja 2013. godine)
17.05.2013. - Izmene podzakonskih akata iz oblasti kontrole poslovanja banaka
16.05.2013. - Narodna banka Srbije u „Noći muzeja“
15.05.2013. - Prezentacija na konferenciji za novinare guvernera Jorgovanke Tabaković
14.05.2013. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu
14.05.2013. - Referentna kamatna stopa smanjena na 11,25 odsto
13.05.2013. - Kretanje inflacije u aprilu
10.05.2013. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS . . .
Kako privući klijenta
da posluje baš sa vama
(postavljeno 15. maja 2013. godine)
Ako ste do sad mislil da su najbolje cene i najbolja vrednost ono što mušterije najviše privlači, pogrešili ste - to je na dnu liste prioriteta klijenata.
Prema nedovno sprovedenom istraživanju koje je sprovela 'The Raing Group', saznajemo kojih su to deset stvari koje će klijenta privući vama, a ne nekoj drugoj konkurentnoj kompaniji.
1. Nove perspektive i ideje
Da klijenti mogu da dijagnostifikuju svoje probleme i da ih reše, oni se ne bi obratili vama već bi to sami uradili. Zaključak je da se oni okreću vašoj firmi jer im je potrebna pomoć. Morate da budete u stanju da donesete nešto novo što njima ne bi palo na pamet.
2. Budite spremni dа sаrаđujete
Klijenti ne žele da im prodate tek tako nešto, čak iako je to nešto divno. Oni žele da se sa njima radi kako bi se postigao zajednički cilj. U idealnom slučaju klijenti žele da postanu sastavni deo njihovog uspeha.
3. Imajte poverenja u vašu sposobnost da postignete željene rezultate
Kupci neće kupiti od vas ako ne možete da ih ubedite da će im vaša firma i njena ponuda zaista doneti obećane rezultate. Nemoguće je da ubedite u to klijenta, ako sami ne verujete da ste sposobni da ostvarite. Morate da učinite vaše poverenje zaraznim.
4. Pažljivo slušajte klijenta
Kada klijenti opisuju sebe i svoje potrebe, često se osete kao da neko samo čeka pauze u razgovoru, kako bi krenuo da izlaže ponudu. Da biste zaista slušali, morate da postisnete svoj unutrašnji glas i da zaboravite svoje ciljeve. Zapamtite: radi se o kupcu, ne o vama.
5. Razumite sve potrebe vašeg klijenta
Nije dovoljno da “povežete tačke” između kupaca i ponude vaše kompanije. Takođe je važno da se povežete sa ljudima na koje će vaša ponuda uticati, i da razumete kako će vaši klijenti na osnovu onoga što nudite zadovoljiti svoje lične potrebe, kao što je napredovanje u karijeri i sigurnost u poslu.
6. Pomozite klijentima da izbegnu potencijalne zamke
Klijenti znaju da svaka poslovna odluka podrazumeva rizik, ali oni takođe žele vašu pomoć da se smanji taj rizik. Oni žele da znaju šta bi moglo da krene naopako, i šta je bilo pogrešno u sličnim situacijama pa na osnovu toga korake koje treba preuzeti da se ovi problemi ne bi ponovili.
7. Ponudite više rešenja
Klijenti žele i očekuju da imate osnovnu veštinu prodaje, definisanja i predlaganja izvodljivih rešenja. Ta sposobnost jeste “cena ulaska” ali sama po sebi nije dovoljna da pobedi u konkurentoj situaciji prodaje.
8. Komunicirajte i blagovremeno podelite sve informacije
Klijenti mrze spinovanja oko ključnih stavova ponude. Oni žele da im bude jednostavnimi jasnim jezikom rečeno sve što je bitno. Bez iznenađenja, i informacija u poslednjem trenutku.
9. Povežite se sa klijentom
Na kraju krajeva, svaka prodajna situacija podrazumeva uspostavljenje veze između dve osobe koje vole i veruju jedno drugom. Kako je jedan veliki maestro prodaje rekao: “Da su sve stvari jednake, većina ljudi bi radije kupovala od nekog koga vole…I to je istina čak i kad sve stvari nisu jednake”.
10. Ponudite vrednost koja vredi više od drugih opcija
Ukoliko ne možete da dokažete klijentu da je kupovina kod vas prava poslovna odluka, on može i treba da se obrati nekoj drugoj firmi za pomoć.
Integralni tekst
preuzet sa sajta gdeinvestirati.com
Izvor: bizlife . . .
Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 42/2013
(postavljeno 14. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 42 od 14. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• INDEKSI potrošačkih cena za april 2013. godine
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Aktuelne
stope zatezne kamate,
promene kod RSD
(postavljeno 14. maja 2013. godine)
U skladu sa Zakonom o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu:
==================================================================
Šifra Naziv Oznaka Stope zatezne kamate Datum Važi
valute zemlje valute u % na godišnjem nivou objavljivanja od
==================================================================
941 Republika Srbija RSD 19,25 24.12.2012. 25.12.2012.
19,50 17.01.2013. 18.01.2013.
19,75 05.02.2013. 06.02.2013.
19,25 14.05.2013. 15.05.2013.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
978 EMU EUR 8,75 24.12.2012. 25.12.2012.
8,50 07.05.2013. 08.05.2013.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
36 Australija AUD 11,00 24.12.2012. 25.12.2012.
10,75 07.05.2013. 08.05.2013.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
124 Kanada CAD 9,00 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
191 Hrvatska HRK 14,00 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
203 Češka Republika CZK 8,05 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
208 Danska DKK 8,20 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
348 Mađarska HUF 13,75 24.12.2012. 25.12.2012.
13,50 29.01.2013. 30.01.2013.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
392 Japan JPY 8,05 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
414 Kuvajt KWD 10,00 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
578 Norveška NOK 9,50 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
643 Ruska Federacija RUB 16,25 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
752 Švedska SEK 9,00 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
756 Švajcarska CHF 8,13 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
826 Velika Britanija GBP 8,50 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
840 SAD USD 8,13 24.12.2012. 25.12.2012.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
977 Bosna i Hercegovina BAM 8,75 24.12.2012. 25.12.2012.
8,50 07.05.2013. 08.05.2013.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
985 Poljska PLN 12,25 24.12.2012. 25.12.2012.
12,00 09.01.2013. 10.01.2013.
11,75 06.02.2013. 07.02.2013.
11,25 06.03.2013. 07.03.2013.
==================================================================
Podaci za gornju tabelu preuzeti sa stranice Stope zatezne kamate na sajtu NBS gde se može pristupiti i arhivi stopa kao i tekstu Zakona.
Stopa zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, prema Zakonu o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, utvrđuje se na godišnjem nivou i jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 8 procentnih poena. Kako je trenutno važeća referentna kamatna stopa NBS 11,25% (utvrđena 14.05.2013. godine), stopa zatezne kamate od 15.05.2013. godine za dug koji glasi na dinare iznosi: 11,25% + 8% = 19,25%. Ova kamatna stopa se primenjuje do utvrđivanja nove referentne kamatne stope NBS, odnosno nove stope zatezne kamate.
Stopa zatezne kamate po periodima 2012. godine po starom Zakonu koji je prestao važiti 24. decembra 2012. godine:
- za januar 2012. 0,6005%
- za februar 2012. 1,3040%
- za mart 2012. 1,6055%
- za april 2012. 1,1030%
- za maj 2012. 1,9070%
- za jun 2012. 1,6055%
- za jul 2012. 0,6005%
- za avgust 2012. 2,1080%
- za septembar 2012. 2,8115%
- za oktobar 2012. 3,3140%
- za novembar 2012. 0,5000%
i do zaključno sa 24.12.2012.
Stopa za poslednji objavljeni mesec primenjivala se i na sve obračune koji su se sačinjavli od dana objavljivanja podatka o indeksima potrošačkih cena u poslednjem mesecu pa do objavljivanja podatka o indeksu potrošačkih cena za naredni mesec. Po starom zakonu obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vršio se tako što se fiksna stopa od 0,5% množila iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi rasta potrošačkih cena, primenom konformne metode. Od 27. jula 2012. godine obračun se vršio primenom prostog interesnog računa.
Podatke o kretanju zatezne kamate
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Referentna, eskontna
i zakonska zatezna kamatna stopa
za neplacene obaveze po osnovu
javnih prihoda smanjene
(postavljeno 14. maja 2013. godine)
Izvršni odbor je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,50 procentnih poena i ona sada iznosi 11,25 odsto.
Ovu odluku Izvršni odbor je doneo imajući u vidu da su, zahvaljujući do sada preduzetim merama monetarne politike, znatno oslabili inflatorni pritisci. O tome svedoče mesečne stope inflacije, koje su, i pored nešto više inflacije u aprilu, u poslednjih šest meseci u proseku iznosile 0,25 odsto.
Dezinflatorni uticaj ostvaren je po osnovu smanjenja troškovnih pritisaka na cene hrane i smanjenih inflatornih očekivanja. Niska agregatna tražnja, stabilna kretanja na deviznom tržištu i zabeležen pad premije rizika zemlje, uz očekivani puni efekat do sada preduzetih mera monetarne politike, doprineće daljem padu međugodišnje inflacije. Po oceni Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će se vratiti u granice cilja od 4 ± 1,5 odsto u poslednjem tromesečju ove godine.
Na mere monetarne politike u narednom periodu, po oceni Izvršnog odbora, u znatnoj meri uticaće kretanja u međunarodnom okruženju, buduća fiskalna kretanja, kao i uticaj nove poljoprivredne sezone na cene hrane.
Izvršni odbor je pozitivno ocenio oporavak ekonomske aktivnosti, koji potvrđuje očekivanja o ekonomskom rastu u ovoj godini od 2 odsto, a koji će biti zasnovan pre svega na rastu izvoza.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 6. juna 2013. godine.
Referentna kamatna stopa po periodima:
08.12.2011. - 18.01.2012. - 9,75%,
19.01.2012. - 06.06.2012. - 9,50%,
07.06.2012. - 11.07.2012. - 10,00%,
12.07.2012. - 08.08.2012. - 10,25%,
09.08.2012. - 08.10.2012. - 10,50%,
09.10.2012. - 07.11.2012. - 10,75%,
08.11.2012. - 13.12.2012. - 10,95%,
14.12.2012. - 16.01.2013. - 11,25%,
17.01.2013. - 04.02.2013. - 11,50%,
05.02.2013. - 13.05.2013. - 11,75%,
14.05.2013. - do daljnjeg - 11,25%.
Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS, tako da su gornji podaci o kretanju referentne kamatne stope ujedno i podaci o kretanju eskontne kamatne stope. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, utvrdena shodno članu 75. ZPPPA, jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, pa po periodima iznosi:
08.12.2011. - 18.01.2012. - 19,75%,
19.01.2012. - 06.06.2012. - 19,50%,
07.06.2012. - 11.07.2012. - 20,00%,
12.07.2012. - 08.08.2012. - 20,25%,
09.08.2012. - 08.10.2012. - 20,50%,
09.10.2012. - 07.11.2012. - 20,75%,
08.11.2012. - 13.12.2012. - 20,95%,
14.12.2012. - 16.01.2013. - 21,25%,
17.01.2013. - 04.02.2013. - 21,50%,
05.02.2013. - 13.05.2013. - 21,75%,
14.0.5.2013. - do daljnjeg - 21,25%.
Komforni metod obračuna kamate primenjivaće se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjivaće se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).
Pročitajte i integralni tekst saopštenja NBS . . .
Pregled kretanja referentne kamatne
stope, eskontne stope i kamate na nebla-
govremeno plaćene javne prihode u ranijim
periodima pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Poslata prva
elektronska faktura u Srbiji
(postavljeno 14. maja 2013. godine)
Softverska kompanija Asseco SEE saopštila je danas da je prvi put na tržištu Srbije omogućena razmena faktura u elektronskom obliku nadogradnjom aplikacije za elektronsko bankarstvo koju je napravila ta kompanija.
"Prva elektronska faktura distribuirana putem ibanking servisa u Srbiji predstavlja iskorak kada je u pitanju savremeno poslovanje i standardizovana je sa EU regulativom", izjavio je direktor sektora za elektronsko bankarstvo u Asseco SEEE Bojan Platiša.
Nova nadogradnja aplikacije za elektronsko bankarstvo, eFaktura, omogućava korisnicima da kroz postojeći kanal elektronskog bankarstva, uz visoke bezbednosne standarde, razmene elektronska dokumenta s poslovnim partnerima, klijentima ili kupcima.
Moguća je razmena narudžbenica, profaktura, prijemnica, otpremnica, povratnica ili standardnih faktura, navodi se u saopštenju Asseco.
Asseco SEE pod tim imenom u Srbiji posluje od 2009. godine, a njegovi stručnjaci razvijaju softver koji se primenjuje u Srbiji i još 25 zemalja. U Srbiji kompanija zapošljavo 450 ljudi i deo je Asseco jugoistocna Evropa (South Eastern Europe) grupe.
Ta grupa zapošljava 1.300 ljudi u 12 zemalja i bavi se razvojem softvera i usluga u finansijskom sektoru, javnoj upravi, administraciju i telekomunikacijama.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: bizlife . . .
RZS objavio indeks
potrošačkih cena za april 2013.
(postavljeno 14. maja 2013. godine)
Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u aprilu 2013. godine, u odnosu na mart 2013. godine, u proseku su povećane 0,8%. Potrošačke cene u aprilu 2013. godine, u odnosu na isti mesec 2012. godine, povećane su za 11,4%, dok su u odnosu na decembar 2012. godine povećane za 1,9%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u aprilu 2013. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2,0%), Rekreacija i kultura (1,2%), Restorani i hoteli (0,6%), Zdravstvo (0,5%) i Odeća i obuća (0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Transport (-0,3%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,2%) i u grupama Komunikacije i Obrazovanje(za po -0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS . . .
Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Javni poziv
za obuku i trening
malih i srednjih preduzeća
(postavljeno 14. maja 2013. godine)
Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je Javni poziv za obuku i trening malih i srednjih preduzeća u okviru Programa za unapređenje investicione spremnosti koji se realizuje u okviru EU Programa integrisane podrške inovacijama.
Ova vrsta programa je razvijena sa ciljem da pomogne preduzećima, a naročito inovativnim preduzećima sa visokim potencijalom rasta, da privuku investicioni kapital i da razumeju zahteve i potrebe investitora. U okviru Programa za unapređenje investicione spremnosti biće organizovana obuka, pružena savetodavna podrška, obezbeđen mentoring i tehnička podrška kako bi preduzeća u Srbiji unapredila one segmente poslovanja od kojih zavisi njihova investiciona spremnost.
Program obuke
1. Finansiranje razvoja poslovanja – besplatna dvodnevna obuka za 100 malih i srednjih preduzeća, koja će biti organizovana u četiri regionalna centra u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.
2. Unapređenje procesa pristupa investicijama – dodatna besplatna dvodnevna obuka i trening za 20 malih i srednjih preduzeća sa visokim potencijalom rasta, koja su uspešno završila obuku u okviru trening radionice ’’Finansiranje razvoja poslovanja’’ i koja imaju visok potencijal za privlačenje investicija.
Kriterijumi za učešće u programu
Za program mogu da se prijave preduzeća koja ispunjavaju sledeće uslove:
- Da spadaju u kategoriju mikro, malo ili srednje preduzeća (imaju manje od 250 zaposlenih);
- Da su registrovana na teritoriji Srbije u Agenciji za privredne registre;
- Da imaju visok potencijal rasta i da su sposobna da prikažu taj potencijal;
- Da imaju potrebu za investicionim ulaganjem, sada ili u budućnosti, za finansiranje razvoja poslovanja.
U okviru IISP Programa za unapređenje investicione spremnosti biće organizovane besplatne dvodnevne trening radionice za predstavnike MSP u četiri regionalna centra u
Srbiji u sledećim terminima:
Prvi krug: Beograd: 28 – 29. maj 2013; Novi Sad: 30 – 31. maj 2013; Niš: 11 – 12. jun 2013. i Kragujevac: 13 – 14. jun 2013.
Drugi krug: Beograd: 25 – 26. jun 2013; Novi Sad: 27 – 28. jun 2013; Niš: 2 – 3. jul 2013. i Kragujevac: 4 – 5. jul 2013.
Način prijavljivanja i obaveštenje o izboru
Za učešće u programu unapređenja investicione spremnosti neophodno je popuniti sledeći upitnik za prijavu: https://www.surveymonkey.com/s/IISP_investment_readiness.
Za dodatne informacije možete se obratiti na telefon 011/3620-923. Usled ogrančenog broja mesta IISP program zadržava pravo da izvrši proces selekcije.
Rok za dostavljanje prijave je petak, 28. jun 2013.
Integralni tekst
poziva pronađite na sajtu NARR-a
Pročitajte vest na sajtu MFP . . .
Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 41/2013
(postavljeno 13. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 41 od 10. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
•
UREDBA o načinu dodeljivanja korisničkih dozvola, metodologiji unosa i ažuriranja podataka i načinu pristupa i korišćenja podataka iz Jedinstvene baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja
• PRAVILNIK o usklađenim iznosima naknade za upravljanje posebnim tokovima otpada
• PRAVILNIK o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje određenih vrsta otpada
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Pune ruke
posla za poreznike
(postavljeno 12. maja 2013. godine)
Poreznici će ove godine morati da naplate svaki dinar od obveznika kako bi se podmirili troškovi države. Obaveze najvećih dužnika oko 305 milijardi, a nenaplativo 281,7 milijardi.Ukoliko u državnu kasu porezi, carine i akcize do kraja godine budu pristizali sadašnjim tempom, račun će biti za skoro 30 milijardi dinara „tanji“ nego lane. Država je u međuvremenu pripremila izmene pet poreskih zakona, ali će njihov najveći efekat ove godine biti manji budžetski trošak za penzije. Bez povećanja poreskih stopa, a one se novim zakonskim rešenjima ne predviđaju, poreznici će morati da uđu u trag svakom dinaru na koji država računa.
Za početak, već od naredne nedelje, Poreska uprava kreće u kontrolu ne bi li naterala trgovce da izdaju fiskalne račune. Nedeljama unazad na meti su im prodavci rezanog duvana, a od jula ove godine u potragu će i za milionerima koji nisu prijavljivali sve svoje prihode. Tada kreće unakrsna kontrola primanja i imovine. Do sada se dobrovoljno javilo manje od 1.000 građana Srbije koji priznaju da im imetak prelazi 35 miliona dinara. Poreznici veruju da ih je još n ajmanje toliko. "U postupku kontrole, Poreska uprava će proveravati podatke iskazane u informativnoj poreskoj prijavi upoređivanjem sa podacima iz službenih evidencija", objašnjavaju u Poreskoj upravi kako će doći do neprijavljenih prihoda. "U slučaju da Poreska uprava utvrdi neprijavljeni prihod obveznika, on će biti oporezovan kao drugi prihod po stopi od 20 odsto. Ukoliko saznamo da građanin poseduje imovinu veće vrednosti od 35.000.000 dinara u zemlji i inostranstvu, na dan 1. januara 2013. godine, a nije podneo informativnu poresku prijavu, biće pokrenut postupak kontrole." Država i kada je rešila da u delo sprovede stari naum unakrsne kontrole, nije licitirala sa finansijskim efektima te mere. Od oporezivanja nepirijavljenih prihoda budžet ne očekuje prevelika sredstva. S druge strane, milijarde dinara „zarobljene“ su u dugovima preduzeća. Oni najveći, mahom su nen aplativi.
Posednja objavljena lista 500 najvećih poreskih dužnika među preduzećima otkriva „minus“ od 301,76 milijardi dinara. Isto toliko najzaduženijih preduzetnika duguje 3,3 milijarde dinara. U odnosu na kraj septembra prošle godine, firme su smanjile dugovanja za oko 83 milijarde dinara, a preduzetnici za skoro šest milijardi dinara. "Više obveznika među preduzećima je iskoristilo pravo na mirovanje poreskog duga i uslovni otpis zatezne kamate", kažu u Poreskoj upravi. "Ukupan broj pravnih lica koja su iskoristila ovo prava iz Zakona o mirovanju je 32.753 aktivna obveznika i 29.343 odjavljena. Ukupan broj preduzetnika je 46.974 aktivna i 43.434 odjavljena. Nismo radili analizu ko je od njih bio na prethodnom spisku najvećih dužnika." Niko, međutim, ne polaže značajne nade da će obaveze onih najzaduženijih i biti naplaćene. Od ukupnog duga neplatiša među preduzećima i preduzetnic ima, a on iznosi oko 305 milijardi dinara, poreznici nenaplativim smatraju čak 281,7 milijardi dinara. Sve su to neizmireni računi preduzeća u stečaju, privatizaciji, restrukturiranju, likvidaciji i onih davno izbrisanih iz evidencije Agencije za privredne registre. Dobar deo će i - zastariti. "Rokovi zastarelosti su rezličiti", kažu poreznici. "Kod stečaja onda kad se okonča stečajni postupak, a nije bilo dovoljno sredstava da se namiri dug. Kod privatizacije, ako se proda preduzeće, pa nema dovoljno sredstava da se namire poverioci. Tada se nenamireni iznos otpisuje uz prethodnu saglasnost ministra finansija. Kod ostalih obveznika relativni rok zastarelosti je pet godina, od godine kada je trebalo naplatiti, a može se otpisati samo ako stranka sama podnese zahtev za otpis. Apsolutni rok zastarelosti je deset godina i otpisuje se po službenoj dužnosti."
Ni od poreza na dodatu vrednost do države nije stigao očekivani iznos. Za prva tri meseca ove godine slilo se 348 milijardi dinara. Ista dinamika bi značila da na kraju godine se naplati za 19 milijardi dinara manje nego lane. U međuvremenu, doduše još tokom 2012. godine, stopa PDV je porasla za dva odsto, a potrošačke cene u martu 2013. godine su bile 11,2 odsto veće nego istog meseca 2012. godine. Ove godine, doduše, inflacija je bila manja - 1,1 odsto u prva tri meseca.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .
APR besplatno registruje
elektronske adrese za prijem pošte,
internet adrese i kontakt podatke
(postavljeno 12. maja 2013. godine)
Agencija za privredne registre od 1. maja 2013. godine pruža mogućnost da privredni subjekti registruju elektronsku adresu za prijem pošte, internet adresu i svoje kontakt podatke bez plaćanja naknade. Ovi podaci biće objavljeni na zvaničnoj internet stranici APR-a, uz ostale registrovane podatke o privrednom društvu ili preduzetniku.
Besplatna registracija i promena navedenih podataka omogućena je na osnovu Odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik“ br. 39/ 2013, od 30.04.2013).
Da bi APR registrovala ove podatke, privredni subjekti treba da unesu svoje podatke o elektronskoj adresi za prijem pošte, internet adresi i kontakt telefone u registracionu prijavu za osnivanje ili naknadno, kroz upis ili promenu drugih podataka, a Agencija će ih besplatno registrovati i objaviti na svojoj internet stranici, na linku Pretraga podataka.
Registracijom elektronske adrese za prijem pošte biće olakšana komunikacija između Agencije i privrednih subjekata u toku samog postupka obrade predmeta, a ovi podaci poslužiće i za kreiranje novih elektronskih servisa zahvaljujući kojima će privrednicima biti omogućeno da i sami promene određene podatke, bez podnošenja registracione prijave na šalteru APR-a.
Ovo predstavlja i korak ka uspostavljanju elektronske registracije za koju se Agencija za privredne registre ubrzano priprema, stvarajući uslove za njegovu skorašnju primenu.
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta APR . . .
Aktuelnosti objavljene prošle sedmice
Bespovratna sredstva
podrške razvoju konkurentnosti
MSPP i zadruga u 2013. godini
(postavljeno 10. maja 2013. godine)
Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i zadruga u 2013. godini
Osnovni cilj programa je jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i zadruga, kroz usklađivanje njihovog poslovanja sa zahtevima međunarodnih standarda poslovanja, unapređivanje poslovnih procesa, proizvoda i usluga i jačanje ljudskih resursa.
Bespovratna sredstva će se odobravati za:
I grupa aktivnosti:
- uređenje poslovanja u skladu sa zahtevima međunarodnih standarda poslovanja (implementacija standarda, sertifikacija, resertifikacija) i obeležavanje proizvoda „CE“ znakom;
- edukacija menadžmenta i zaposlenih kroz specijalizovane obuke;
II grupa aktivnosti:
- poboljšanje postojećih i razvoj novih tehnoloških procesa;
- poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda/usluga;
- testiranje novih proizvoda i
- izrada i implementacija specijalizovanog softvera.
- novi dizajn proizvoda i ambalaže i
- elektronska prezentacija preduzeća.
Pravo na dodelu sredstava imaju mala i srednja preduzeća, zadruge i preduzetnici, koji kumulativno ispunjavaju sledeće uslove:
- da se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga;
- da su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu i da su registrovani na teritoriji Republike Srbije;
- da su osnovani najkasnije u maju 2011. godine;
- da uspešno posluju prethodne dve godine;
- da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva prethodne dve godine;
- da su izmirili obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
- da u ovoj godini nisu po istom osnovu koristili podsticajna sredstva drugih državnih institucija.
Sredstva se dodeljuju u iznosu od 50.000,00 do 400.000,00 dinara za I grupu aktivnosti, odnosno od 50.000,00 do 800.000,00 dinara za II grupu aktivnosti.
Nacionalna agencija će na osnovu ugovora sa korisnikom sredstava refundirati iznos do 50% od ukupnog iznosa projekta bez PDV-a.
Rok za podnošenje prijava je 10. jun 2013. godine.
Program, uputstvo, pravila za ocenjivanje, prijava i drugi prateći obrasci dostupni su na elektronskim stranama Nacionalne agencije na adresi www.narr.gov.rs i u štampanom obliku u akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i agenciji koja je posebnim ugovorom angažovana u realizaciji ovog programa za Beogradski region.
Za detaljnije informacije možete se obratiti Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj na brojeve telefona: 019/445-311; 019/445-312; 019/445-364; 011/2060-856; 011/2060-807 i 011/2060-827.
Integralni tekst javnog
poziva pronađite na sajtu NARR . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 10. maja 2013. godine)
10.05.2013. - Počinje stalna kontrola izdavanja fiskalnih računa
Poreska uprava Republike Srbije (PURS), obaveštava poreske obveznike koji su dužni da evidentiraju promet preko fiskalne kase, da će počev od naredne sedmice intenzivirati kontrolu izdavanja fiskalnih računa.
Kontrole će biti kontinuirane i česte, pa s tim u vezi želimo da obavestimo poreske obveznike da će PURS preduzimati mere iz svoje nadležnosti, prema svima koji ne evidentiraju promet na zakonom propisani način.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
Saopštenja
Narodne banke Srbije
(postavljeno 7. maja, poslednji put modifikovano 10. maja 2013. godine)
10.05.2013. - Raspored polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja, odnosno zastupanja u osiguranju u maju 2013.
09.05.2013. - Rad RTGS sistema, kliring sistema i sistema međubankarskog i međunarodnog kliringa plaćanja u devizama u aprilu
08.05.2013. - Počeli razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda s delegacijom Republike Srbije
07.05.2013. - Strategija upravljanja deviznim rezervama Narodne banke Srbije
30.04.2013. - Kretanje ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti
30.04.2013. - Statistički bilten – mart 2013.
30.04.2013. - Pomeranje sednice Izvršnog odbora Narodne banke Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS . . .
U susret reformi
poreskog sistema Srbije
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
Izmene pet poreskih zakona (poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dobit pravnih lica, poreza na imovinu i poreskog postupka, kao i donošenje novog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobra), predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije čiji su osnovni elementi utvrđeni Fiskalnom strategijom usvojenom prošle godine.
Ove izmene su međusobno povezane i uslovljene, a imaju tri osnovna cilja:
1. povećanje horizontalne i vertikalne poreske pravednosti, odnosno načela da pojedinci jednake ekonomske snage snose jednako poresko opterećenje, te da bogatiji pojedinci plaćaju više poreza;
2. smanjenje administrativnih troškova sprovođenja poreskih obaveza i povećanje predvidivosti visine javnih dažbina i
3. osavremenjivanje poreskih propisa i unapređenje tehničkih rešenja.
1. Najvažnije izmene koje su usmerene na ostvarivanje prvog cilja mogu se grupisati na sledeći način.
• Smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto uz povećanje neoporezivog iznosa sa sadašnjih 8.776 na 11.000 dinara. Na ovaj način se smanjuje efektivno poresko opterećenje najnižih zarada, sa 8,6 na 6,4 procenata, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne. Ova promena praćena je povećanjem stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz zarade (sa 11 na 13 odsto), odnosno ukupno sa 22 na 24 procenta. Time je smanjena zavisnost obima sredstava za penzije od poreskih prihoda. Istovremeno, promene stope poreza i penzijsko-invalidskog doprinosa odmerene su tako da njihovo zajedničko dejstvo smanjuje ukupno fiskalno opterećenje zarada, čime bi se troškovi privrede po ovom osnovu godišnje smanjili za oko 1,7 milijardi dinara. Povećanje stope doprinosa za PIO omogućava i da poljoprivrednici sami izaberu da li će plaćati penzijski doprinos ili ne, što je već duže vreme njihov zahtev.
• U ove izmene može se svrstati i davanje prava preduzetnicima koji porez plaćaju na stvarni prihod da odluče da li će obavezne doprinose plaćati na ličnu zaradu koju sami odrede ili će nastaviti da kao i sada njih plaćaju na celokupnu ostvarenu dobit, što je takođe bio njihov jedinstven zahtev. Time se menja dosadašnje rešenje koje stvara neopravdanu razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva.
• Promene u načinu oporezivanja imovine i prihoda od imovine sadržane su u izmenama zakona o porezima na imovinu i zakonu o porezu na dohodak građana.
U okviru izmena zakona o porezima na imovinu najvažnija je promena načina utvrđivanja poreske osnovice za lica koja vode poslovne knjige koja se prvenstveno vezuje za tržišnu vrednost zemljišta na kojem se nalaze objekti. Na ovaj način, pored povećanja izvornih poreskih prihoda lokalnih samouprava, zakon bi delovao podsticajno da se zemljište koristi u najisplativijim namenama (destimuliše, npr. postojanje skladišnih ili industrijskih objekata u gradskom ili opštinskom jezgru). Maksimalno dozvoljeni iznos stope poreza na imovinu nije promenjen.
U okviru izmena Zakona o porezu na dohodak građana predloženo je uvođenje oporezivanja pripisanog prihoda na vlasništvo na nepokretnostima koje ima osnovna tri cilja.
Prvi je svođenje prilika za poreske utaje neprijavljivanjem prihoda od izdavanja nepokretnosti na zanemarljiv procenat. Sada je zanemarljiv broj obveznika koji prijavljuje ove prihode kada su zakupac i zakupodavac fizička lica. O tome svedoči i činjenica da je ukupan poreski prihod po ovom osnovu u 2012. godini iznosio 125 miliona dinara, uprkos tome što u Srbiji prema popisu iz 2011. godine postoji oko 750.000 više stambenih jedinica nego domaćinstava. Kada se procene mogući poreski prihodi samo od polovine ovih stambenih jedinica dolazi se do iznosa od oko pet milijardi dinara. Poređenje ovog potencijalnog i stvarnog poreskog prihoda daje sliku razmera izbegavanja poreza po ovom osnovu.
Drugi cilj je izjednačavanje poreskog tretmana prinosa na različite oblike akumulirane imovine: na ušteđevinu koja je depozit u banci kada se plaća porez na kamatu i na akumulirani kapital uložen u nekretninu.
Treći cilj je da se podstakne aktivacija neiskorišćenog kapitala, u slučaju u kojem se nekretnina zaista ne izdaje, odnosno da se plati porez na neracionalno ekonomsko ponašanje – da se kapital investira u neproduktivne svrhe umesto u druge, produktivnije oblike imovine. Imajući u vidu da ovaj treći cilj treba da se odnosi samo na srazmerno imućne pojedince koji poseduju nekretnine a ne koriste ih u produktivne svrhe, od oporezivanja pripisanog prihoda izuzeti su, odnosno ne plaća se porez na: stan, odnosno stambeni objekat u kojem vlasnik stanuje (ima prijavu prebivališta); objekte i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod; poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i na sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Pri tome se kao osnovica za primenu efektivne poreske stope od 15 odsto (20 procenata uz normirane troškove od 25 odsto) uzima tri procenta tržišne vrednosti nepokretnosti umanjene za 50.000 evra. Na taj način se i obveznici čija je druga nepokretnost tržišne vrednosti manje od 50.000 evra praktično oslobađaju obaveze za ovaj porez. Dodatno, obveznici – vlasnici poljoprivrednog zemljišta koji su ga priveli nameni (podizanje novih zasada) oslobađaju se ove obaveze u periodu od pet godina od podizanja novih zasada.
Treba dodati i da ovakav oblik oporezivanja imaju i brojne zemlje EU i OECD. Tako među zemljama koje primenjuju određenu varijantu oporezivanja pripisanog dohotka od nepokretnosti spadaju i Holandija, Belgija, Luksemburg, Španija, Švajcarska, Italija, Poljska. Neke od njih u osnovicu čak uključuju i nekretninu u kojoj vlasnik živi (Luksemburg, Belgija), a neke samo ostale nekretnine. Takođe, u nekima od njih se osnovicom smatra fiksni procenat tržišne vrednosti nekretnine, a u drugima je osnovica veća vrednost od procenta tržišne vrednosti nekretnine ili ugovorenog iznosa zakupnine.
Imajući u vidu da su kao obveznici poreza na pripisani prihod i vlasnici poljoprivrednog zemljišta površine veće od pet hektara, predloženo je i potpuno ukidanje poreza na katastarski prihod.
2. Najvažnije izmene čiji je cilj smanjenje administrativnih troškova sprovođenja poreskih propisa i povećanje predvidivosti visine javnih dažbina vezane su za izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao i za donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Kad je reč o izmenama poreskog postupka njihov osnovni cilj je omogućavanje pravnog okvira za objedinjavanje plaćanja jednim nalogom obaveza po osnovu poreza po odbitku (među kojima su najvažniji porezi i doprinosi na zarade). Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan. Ova promena donela bi izuzetno značajno pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima. Procena je da će ova promena smanjiti troškove administriranja poreza za preko 1,5 milijardi dinara. Istovremeno, ovom izmenom obezbeđuje se konsolidacija svih podataka koji se odnose na odgovarajuće prihode, informatičko povezivanje sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, kao i automatsko knjiženje zaduženja i plaćanja poreza i doprinosa. To, takođe, omogućava uspostavljanje efikasnog servisa za poreske obveznike sa ažurnim i tačnim informacijama o njihovim zaduženjima i plaćenim obavezama, čime se dodatno štedi njihovo vreme.
3. U najvažnije izmene čiji je cilj osavremenjivanje poreskih propisa i unapređenje tehničkih rešenja mogu se, između ostalog, svrstati i uvođenje jasnih pravila za oporezivanje različitih oblika isplate podsticajnog dela zarade zaposlenima (bonusi, akciji, opcije na akcije i drugi vidovi nagrađivanja zaposlenih), preciziranje sticanja i gubitka statusa poreskog rezidentstva, usaglašavanje poreskog tretmana otpisa i prodaje potraživanja sa MRS i MSFI i drugo. Ove i druge tehničke izmene, iako ne izazivaju pažnju šire javnosti, veoma su važne za svakodnevno poslovanje privrede.
Integralni tekst
preuzet sa sajta politika.rs
Autor: Dr Milica Bosnić, savetnik u MFP za poreska pitanja . . .
Subvencionisanje privatnika
koji se bave umetničkim i starim zanatima
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova raspisao je Konkurs za subvencionisanje privatnih preduzeća od interesa za razvoj i revitalizaciju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti.
Ciljevi finansiranja:
- Podrška projektima koji će putem investicionih ulaganja u opremu obezbediti unapređenje i razvoj procesa proizvodnje u oblasti starih zanata (kapitalne subvencije);
- Podrška nabavci proizvodnog materijala kako bi se pomoglo da ožive gotovo nestale veštine pojedinih starih zanata (tekuće subvencije );
Pravo učešća na konkursu imaju:
1. Preduzetnici, mala i srednja preduzeća iz sektora poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti na teritoriji AP Vojvodine, registrovani u Agenciji za privredne registre.
2. Privrednim subjektima u teškoćama ne može se dodeliti de minimis državna pomoć.
3. Privredni subjekt korisnik državne pomoći dužan je da dostavi pisanu izjavu o svim drugim de minimis državnim pomoćima koje su mu dodeljene u tekućoj i prethodne dve fiskalne godine.
4. Privredni subjekt može aplicirati samo sa jednim projektom, a visina traženih sredstava ne može biti veća od 300.000,00 dinara.
Prijave na Konkurs podnose se na konkursnim obrascima koji se
mogu preuzeti sa sajta www.spriv.vojvodina.gov.rs, i sa pripadajućom dokumentacijom, dostavljaju u zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, sa naznakom “Ne otvarati – prijava na Konkurs za stare zanate” poštom ili preko pisarnice pokrajinskih organa.
Konkurs je otvoren do 01.06. 2013. godine
Informacije u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Sekretarijatu na telefon 021/487- 4668.
Integralni tekst konkursa
pronađite na sajtu Sekretarijata . . .
Konkurs za dodelu
znaka „Najbolje iz Vojvodine”
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova raspisao je Konkurs za dodelu znaka „Najbolje iz Vojvodine”.
Pravo na korišćenje znaka „Najbolje iz Vojvodine” imaju proizvođači proizvoda: povrće, voće, prerađevine od voća i povrća, meso i mesne prerađevine, jestivo ulje i prerađevine od ulja, monofloralni med, mleko i mlečni proizvodi, šećer, konditorski proizvodi, pekarske i testeničarske proizvode, alkoholna pića i destilati voća, vino, pivo, voda za piće, seme biljne proizvodnje, proizvodi od lekovitog bilja, ribe i proizvodi od ribe i proizvodi starih zanata.
Proizvođač može prijaviti dva ili više vrsta istorodnih proizvoda.
Osnovni kriterijumi za ostvarivanje prava na korišćenje Znaka:
1. Obavezni kriterijumi koje moraju da zadovolje proizvodi:
- proizvodi moraju da ispunjavaju uslove propisane posebnim pravilnicima o proizvodnji i njihovom stavljanju u promet,
- prehrambeni proizvodi moraju da zadovolje zahteve NASSR standarda,
- proizvodi moraju da zadovolje posebne kriterijume koje utvrđuju ekspertski timovi za pojedinačne grupe proizvoda,
- količina proizvoda mora konstantno da zadovoljava potrebe tržišta,
- proizvod bi trebalo da ima profesionalno dizajniran vizuelni identitet.
2. Dodatni kriterijumi koje bi trebalo da zadovolje proizvođači:
- sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom ISO 9001/2001,
- sertifikovan sistem menadžmenta zaštite životne sredine ISO 14001.
Postupak dodele Znaka, izvršiće se u skladu sa Odlukom o ustanovljavanju znaka „Najbolje iz Vojvodine”.
Prijave na Konkurs podnose se na konkursnim obrascima koji se mogu preuzeti u „JUGOINSPEKTU”, Novi Sad, ulica Dunavska 23/I, telefon : 021/422-733.
Konkurs je otvoren do kraja godine.
Sve dodatne informacije zainteresovani kandidati mogu dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova na telefon 021/487 46 68.
Integralni tekst konkursa
pronađite na sajtu Sekretarijata . . .
Saopštenja
Republičkog zavoda za statistiku
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
07.05.2013. - Sprovođenje Ankete o prihodima i uslovima života (SILK)
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja objavljenih na sajtu RZS . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
08.05.2013. - Izdavanje računa je obaveza i bez fiskalne kase
Poreski obveznici - preduzetnici koji plaćaju porez na paušalno utvrđeni prihod, nisu dužni da evidentiraju promet preko fiskalne kase, a u skladu sa odredbama Zakona o fiskalnim kasama i Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Poreski obveznik - paušalac nije dužan da na vidnom mestu u objektu u kome vrši promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, istakne obaveštenja o izdavanju fiskalnog isečka - računa.
Međutim, poreski obveznici - paušalci koji su oslobođeni izdavanja fiskalnog računa, obavezni su da za izvršeni promet izdaju običan račun (ne fiskalni) shodno propisima iz oblasti trgovine, član 15. Zakona o zaštiti potrošača.
Ukoliko poreski obveznik koji nije paušalac i koji ima zakonsku obavezu da izdaje fiskalne račune, znači da mora o tome istaći i vidno obaveštenje, ipak sve to ne čini, korisnik usluge ili kupac dobara ima pravo da ne plati ako nije dobio fiskalni isečak (član 18. Zakona o fiskalnim kasama).
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
Dodatnog poreza
na drugi stan neće biti
(postavljeno 8. maja 2013. godine)
Vlasnici čija druga nekretnina vredi više od 50.000 evra neće biti dodatno oporezovani, izjavio je Ministar finansija Mlađan Dinkić. “Mi smo danas na sastanku internom Ministarstva finansija analizirali ovu odredbu, s obzirom da oko 750.000 nekretnina postoji više nego što ima domaćinstava u Srbiji. Naša namera je bila da ovom merom oporezujemo one koji su bogatiji, koji imaju više nekretnina u kojima ne žive.
Međutim, danas i prethodnih dana sa puno ljudi smo pričali i shvatili da su neki ljudi te stanove nasledili, da je sada kriza i da ne mogu da ih prodaju i da bi onda time pogodili ne samo one koji su bogatiji, nego i jedan dobar deo srednje klase koja jednostavno ima nekretnine nasleđene od roditelja, a da prosto sada nije tržišna situacija da mogu da ostvare neku normalnu vrednost za njih", kaže Dinkić. Prema rečima ministra, ova mera je preuzeta iz modernih evropskih zakona, ali očito vreme za njenu primenu nije sada već u nekim boljim vremenima. "Tako da smo Milica Bisić i ja - znači ona je pisala taj Zakon, ali uz moju p odršku – odlučili da taj član u ovom zakonu sada izbrišemo i da idemo bez toga sa predlogom na Vladu i u Skupštinu“
Kada je reč o predviđenom izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Dinkić kaže da se propisuju stroge kazne za one koji do 30. juna ne prijave svoju imovinu koja je vrednija, u drugoj polovini godine krenue oštra kontrola, unakrsna procenu imovine i prihoda i oporezovaće se značajno svi oni koji su bogatiji i posebno oni gde ima odstupanja u vrednosti imovine i iznosa prihoda. "Dakle, ako neko ima velelepne vile, ako ima više nekretnina, a nema prihode kojima može to dokazati, platiće ozbiljan porez državi. Dakle, naša namera je da imamo pravedniji poreski sistem i da bogatiji plaćaju više i u tom smilslu mera kojom ćemo kompenzirati odustajanje od ovog dodatnog poreza na pripisani prihod od nekretnina, biće zapravo oporezivanje bogatijih kroz unakrsnu procenu imovine i prihoda“
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .
Izmene poreskih
zakona će rasteretiti privredu
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Izmene poreskih zakona na dohodak i doprinose rasteretiće privredu za oko 1,7 milijardi dinara godišnje, a povećati prihode Fonda PIO za 15 milijardi dinara od početka primene do kraja ove godine, izjavila je danas savetnik ministra finansija za poreski sistem Milica Bisić. Bisić je rekla da se ti zakoni u skupštini mogu očekivati do kraja meseca, a da njihova primena počne već u junu.
Bisić je istakla da su ciljevi svih izmena poreskih zakona rasterećenje privrede, posebno preduzetnika i malih preduzeća, veći nameti za bogate i stvaranje pravednijeg poreskog sistema, kao i stabilnije finansiranje penzionog fonda.
Ona je, na brifingu za novinare u Ministarstvu finansija, podsetila da izmene poreza na dohodak predviđaju smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, povećanje neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara, kao i podizanje cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara.
Izmena poreza na doprinose predviđa povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje na teret zaposlenog za dva odsto, odnosno sa 22 na 24 odsto, dodala je Bisić. Prema njenim rečima, Fond PIO će po tom osnovu imati za oko 26 milijardi dinara veće prihode godišnje, čime se stvaraju pretpostavke za održiv penzioni sistem.
Poljoprivrednici će, kako je objasnila, moći dobrovoljno da izaberu da li će plaćati doprinos za penzijsko osiguranje.
Svako će moći da uplaćuje u skladu sa svojim željama i mogućnostima, što je već duže vreme i njihov zahtev, a u od visine uplata zavisiće i visina penzije koju će paori u budućnosti dobijati od države.
Bisić je podsetila da su pored izmena ta dva zakona, predviđene i izmene poreskih zakona koje se odnose na imovinu, dobit, poreski postupak i administraciju, koje predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije, čiji su osnovni elementi utvrđeni Fiskalnom strategijom usvojenom prošle godine.
Izmene Zakona poreza na imovinu očekuju se naredne godine, i trebalo bi da donesu veće prihode republičkom budžetu za oko šest milijardi dinara, a lokalnim budžetima za desetak milijardi dinara, navela je Bisić.
Prema predlogu tih izmena, gradajani, vlasnici više od jednog stana ili kuće, ukoliko ne žive u njima ili ne plaćaju porez na zakupninu, plaćaće poseban porez na pripisani prihod za nekretnine vrednije od 50.000 evra.
Kao primer Bisić je navela vikendicu vrednu 100.000 evra za koju će se plaćati godišnji porez od 225 evra.
Porez na pripisani prihod od nepokretnosti neće se plaćati na stan ili kuću gde vlasnik stanuje, zatim na nekretnine vrednosti do 50.000 evra u kojima vlasnik ne stanuje, odnosno ne izdaje ih u zakup.
Od plaćanja će biti izuzeti objekti i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod, poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Iz oporezivanja se izuzima prenos eksproprisane vrednosti, jer se uvek vrši u javnom interesu koji utvrđuje vlada ili uređuje zakon. Holandija, Belgija, Luskemburg, Španija, Švajcarska, Italija, Poljska primenjuju neku od opcija oporezivanja pripisanog dohotka od nepokretnosti.
Izmenama poreskih zakona biće smanjeni i administrativni troškovi za više od 1,5 milijardi dinara, ali i objedinjeno plaćanje poreza jednim nalogom, što donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima.
Bisić se osvrnula i na stanje u srpskoj privredi ističući da će privreda ostvariti ove godine planirani rast BDP-a od dva odsto, a moguće je da taj rast bude i veći.
Bisićeva je kazala i da privreda Srbije beleži znake blagog oporavka, kao što je rast izvoza i industrijske proizvodnje.
Integralni tekst
preuzet sa sajta MFP . . .
Radno praznovanje
Dana pobede - 9. maja
(postavljeno 22. aprila, poslednji put repozicionirano 7. maja 2013. godine)
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 43/01, 101/07 i 92/11) radno se praznuje Dan pobede - 9. maja.
Pronađite tekst pod naslovom Državni i drugi praznici u
Republici Srbiji na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Pronađite obrazac Izjava zaposlenog o
verskim praznicima na stranici Obrasci besplatno
Integralni tekst Zakona o državnim i drugim praznicima
u Republici Srbiji pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 40/2013
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 40 od 7. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
•
U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 39/2013
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 39 od 30. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
•
PRAVILNIK o izmeni i dopuni Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku
• ODLUKA o izmenama i dopunama Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
07.05.2013. - Suzbijanje nelegalnog prometa
rezanog duvana i prateće opreme
Poreska uprava – Sektor poreske policije će, u saradnji sa komunalnom policijom i tržišnom inspekcijom, kao i u koordinaciji sa drugim državnim organima, od sutra, 08. maja 2013. godine, nastaviti sa pojačanom kontrolom svih lokacija na teritoriji Republike Srbije na kojima se obavlja nelegalan promet rezanog duvana i prateće opreme.
U skladu sa ovlašćenjima, oduzimaće se zatečena količina rezanog duvana i opreme za duvan. Protiv lica koja se bave nelegalnim prometom rezanog duvana i prateće opreme, biće pokrenut prekršajni postupak, zbog obavljanja nelegalne delatnosti a u skladu sa Zakonom o trgovini. Propisane kazne za tu vrstu prekršaja iznose do 150.000 dinara.
Protiv fizičkih lica koja se bave nedozvoljenom trgovinom rezanog duvana, u većem obimu, kao i protiv pravnih i fizičkih lica koja skladište rezani duvan u prostorije koje nisu registrovane za tu namenu biće podnete krivične prijave u skladu sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
Nove
poreske stope od juna
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Nove stope poreza na zarade i obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja mogle bi da budu u primeni od juna ove godine, najavila savetnica ministra finansija za poreze Milica Bisić.
Već od juna bi mogle da počnu da se primenjuju nove stope poreza i obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja, izjavila je savetnica ministra finansija za poreze Milica Bisić.
Predloženo je da stopa poreza na zarade bude smanjena sa 12 na 10 odsto, a da stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje bude uvećana sa 22 na 24 odsto. Bisićeva je rekla da bi te izmene trebalo u toku ovog meseca da se nađu na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije.
Prema njenim rečima, zbog povećanja stope za obavezno penzijsko osiguranje, očekuje se da će prihod PIO fonda do kraja ove godine biti povećan za 15 milijardi dinara, što je pretpostavka za održiv penzioni sistem.
Bisićeva je najavila izmene pet poreskih zakona: zakona o porezu na dobit, zakona o porezu na dohodak, zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zakona o porezima na imovinu i zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
"Ciljevi ovog poreskog paketa su rasterećenje privrede, a posebno preduzetnika i malih preduzeća, veći nameti za bogatije i stvaranje pravednijeg poreskog sistema, stabilnije finansiranje penzionog fonda veća i sigurnost za penzionere", rekla je Milica Bisić.
Poljoprivrednici će, kako je dodala, moći da izaberu da li će plaćati doprinos za penzijsko osiguranje, a od visine uplata zavisiće i iznos penzije koju će dobijati od države.
Bisićeva je najavila i da će neoporezivi iznos plate biti povećan sa sadašnjih 8.766 dinara na 11.000 dinara. Biće smanjeno i poresko opeterećenje najnižih zarada sa 8,6 odsto na 6,4 odsto, koje su najčešće u radno intenzivnim industrijama, kao što je tekstilna industrija.
Ona je rekla da će podizanje granice za paušalno oporezivanje s tri na šest miliona dinara doneti lakše poslovanje velikom broju malih preduzetnika, uz povećanje broja delatnosti koje ne mogu u paušal.
Preduzetnici će, kako je rekla Bisićeva, moći da izaberu da li će doprinose plaćati na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit.
"Promene poreskih zakona odmerene su tako da njihovo zajedničko dejstvo smanjuje ukupno fiskalno opterećenje zarada, čime se postiže rasterećenje privrede za oko 1,7 milijardi dinara na godišnjem nivou", navela je Bisićeva.
Sledeće godine uslediće i veće oporezivanje bogatijih i stvaranje pravednijeg poreskog sistema.
Ona je rekla da pravna lica neće plaćati porez na osnovu knjigovodstvene vrednosti, već će se uzimati u obzir tržišna vrednost zemljišta na kome se nalaze objekti.
"Građani koji imaju više od jedne stambene nepokretnosti, ukoliko ne žive u njima ili ukoliko ne plaćaju porez na zakupninu plaćaće poseban porez na pripisani prihod za sve takve nekretnine vrednije od 50.000 evra", najavila je savetnica ministra finansija.
To znači, na primer da će građani za takvu nekretninu vrednosti od 100.000 evra godišnje plaćati porez od 225 evra godišnje.
Porez na pripisani prihod od nepokrenosti neće se plaćati na stan u kojem vlasnik ima prebivalište, nekretnine vrednosti do 50.000 evra, objekte i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod, poljoprivredno zemljište površine do pet hektara i na sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu.
Bisićeva je ocenila da se zbog poreza na pripisani prihod mogu očekivati veći prihodi državnog budžeta za oko šest milijardi dinara godišnje.
Ona je najavila i smanjenje administrativnih troškova i objedinjavanje plaćanja poreza jednim nalogom.
"Ova promena donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima, kao i smanjenje troškova za više od 1,5 milijardi dinara", ocenila je Milica Bisić.
Prema njenim rečima, poreski sistem biće osavremenjen, a tehnička rešenja unapređena.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rts.rs . . .
Najčešće greške
pri pokretanju startup-a
i kako ih izbeći
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Skoro svi znaju značenje reči "startup". Guru modernog preduzetništva Paul Graham sažeo je definiciju tog pojma u jednačinu: "startup = rast", misleći pri tome na tehnološke kompanije koje su proizvod razvile u veoma kratkom roku i uspešno ga plasirale na tržište, poput Googlea, Facebooka i sl.
Ipak, većina preduzetnika i onih koji tek kreću u preduzetničke vode najčešće kažu da je startup jednostavno - novopokrenuto poduzeće. Najveći broj danas svetski poznatih i uspešnih startupova dolazi iz Amerike. Evropa polako, ali sigurno hvata ritam i s obzirom na današnje stanje na preduzetničkoj sceni za očekivati je da će u skorijoj budućnosti neki od najuspešnjih novopokrenutih biznisa dolaziti baš sa Starog kontinenta. S pravom se postavlja pitanje - što je to što doprinosi eksploziji startupova poslednih godina? Je li reč o briljantnim idejama, poslovnoj zajednici, snalažljivim preduzetnicima, bogatim investitorima, motivirajućem okruženju, pukoj sreći ili nečem sasvim drugom? Može li se uopšte uspešan poslovni poduhvat definisati sa dve ili tri konkretne odrednice ili je u pitanju mešavina svega netom navedenoga?
Ono što je sigurno jeste da pokretanje uspešnog posla ne dolazi u obliku uputstava za upotrebu i da ne postoji siguran put kojim novopečeni preduzetnici trebaju koračati kako bi u kratkom roku postigli poslovni i finansijski uspeh. S druge strane, 90 posto startupova nestane nakon prve dve godine svoga postojanja, što dovodi do zaključka da je količina grešaka koje se javljaju pri pokretanju posla proporcionalna broju preduzetnika koji ih čine. Ipak, postoje određene greške koje bi svaki preduzetnik početnik trebao izbegavati ili ih makar činiti što ređe. Izuzetno je važno da se one ne podcene. Svako ko ulazi u preduzetničku arenu morao bi biti svestan da je veoma važno ne počiniti takvu fatalnu grešku zbog koje se firma sutradan više neće moći postaviti "na noge".
1. Strah od pokretanja posla
U vreme globalne krize ne čudi strah većine ljudi od pokretanja sopstvenog biznisa i odlaganja istog za neka bolja vremena. Nije jednostavno uložiti svoju ušteđevinu i vreme u nešto u što nismo ni sami sigurni ima li potencijala. Budimo realni, postoji li uopšte pravo vreme za pokrenuti vlastiti posao i otisnuti se u nepoznato? Čekajući, zapravo ne postižemo ništa. Ne postajemo mlađi, a velika većina niti bogatija. Čekanje samo povećava mogućnost da se već sutra neko drugi počne baviti onim što je prvobitno bila naša vlastita ideja. Za početak, dobro je fokusirati se na jednu konkretnu stvar, pogotovo ako imate redovan, stalni posao koji obavljate i koji vam oduzima većinu radnog dana. Ne zaboravite da uvek postoji barem nekoliko osoba koje u isto vreme žele startati s nečim sličnim. Stoga je bitno pokrenuti se i svoju ideju lansirati što pre!
2. Znajte što želite i verujte u svoje ideje!
Što i kako postići ono što želimo? Ako isprva i ne znamo u kom smeru krenuti, ne treba posustati. Većina ljudi danas prelako odustaje. Traženje onoga čime se želimo baviti jednako je teško kao i verovati u to kada to pronađemo. Znanje i ogromna volja i vera u ono što radite dva su osnovna sastojka bez kojih nemojte ni pomišljati da možete pokrenuti uspešan startup. Osnovna stvar koju morate imati je vera da ono što radite zaista vredi i da to uz malo sreće i puno znanja i rada zaista možete realizovati. Ako verujete u ono što radite, bićete spremniji riskirati. Zapamtite, i kada 199 ljudi ne veruje u ono čime se bavite i kada vas nastoje obeshrabriti, vi jednostavno morate verovati sami u sebe.
3. Čitajte, učite, istražujte, planirajte!
Ne nužno tim redom, ali da, sve gore navedeno je jako važno! Mnogi preduzetnici imaju i strast i veru u ono čime se žele baviti, ali zaboravljaju na činjenicu da dobra ideja nije nužno i uspešna dobra ideja. Najbolji način da pokrenete uspješan biznis je sticanje znanja, a najbolji način da steknete znanje je učenje. Čitajte knjige, časopise, blogove, članke u novinama i bilo što drugo dostupno, što vam može dati informaciju ili pomoći u sagledavanju svih aspekata posla koji nameravate pokrenuti. Informišite se i o konkurenciji. Na taj ćete način pronaći odgovore na neka osnovna pitanja, koja biste početno trebali postaviti samima sebi, a kasnije ćete na njih ionako morati dati odgovor (bankama, poslovnim anđelima, investitorima bilo koje vrste) ukoliko vam zatreba finansiranje spolja. Ukoliko već na samom početku ne možete dati odgovor na pitanja: Ko je moja ciljana publika?; Koji konkretan problem će moja ideja rešiti?; Postoji li potražnja za mojim proizvodom?; Koliko će zapravo koštati moj proizvod i je li uopšte isplativ?; budite spremni na to da će vaša ideja biti osuđena na neuspeh, hteli vi to priznati ili ne. Razvijanje dobre ideje oduzima vreme, zato bi svako ko se namerava ozbiljno baviti određenim poslom trebao odvojiti neko vreme za istraživanje tržišta i izradu poslovnog plana. Same ideje ne znače ništa ako ih ne prodate, stoga je jedna od najvećih grešaka koje preduzetnici početnici čine verovanje da je ideja dovoljno dobra da može prodati samu sebe i da će uspeti i bez velikog truda. Zapamtite da ne postoji prečica prema uspehu!
4. Budite inovativni!
Google, Yahoo, Facebook, Amazon, Linkedin i mnogi drugi ponudili su svojim korisnicima uslugu koju u tom trenutku nije nudio niko drugi ili je nije nudio na taj način, dakle bili su drugačiji. Upravo zbog svoje različitosti i mogućnosti da u kratkom roku inovativan proizvod ponude velikom broju ljudi koji taj proizvod zaista i trebaju, ostvarili su ogroman rast i profit. Do trenutka kada su svi ostali pomislili kako se baš oni nisu toga setili, Facebook, Google i ostali postali su kompanije vredne stotine miliona dolara. Ostalo je historija. Ne kažemo da se odmah trebate baciti na razvijanje nove tehnologije potpuno drugačije od svega što na tržištu tada postoji i da se trebate uspoređivati sa tehnološkim divovima, ali je očigledno da vam za uspešan start-up treba dobra ideja. Većina ljudi ima poneku dobru ideju. Briljantne ideje, ipak, ne rastu na grani i ne padaju na pamet svaki dan. Upravo je zato bitno već spomenuto čitanje, učenje, istraživanje.
5. Ne podcenjujte se! / ne precenjujte se!
Nije jednostavno pokrenuti posao ako ste "one-man-band" i barate limitiranom količinom novca. U samom početku bićete prisiljeni znati i moći sve, bićete primorani da budete preduzetnik sa (makar elementarnim) znanjem ekonomije, prava, informatike, svega onoga što jedan novopokrenuti biznis zahteva da bi opstao. Međutim, morate biti svesni da proceduru osnivanja društva ipak trebate prepustiti pravnim stručnjacima (notaru, advokatu), a brojčane zavrzlame i poreznu tematiku ostaviti finansijskim stručnjacima (knjigovođi, ličnom bankaru i sl). Outsourcing je odlična stvar koja vam neće uzeti toliko novca koliko biste morali izdvojiti zapošljavanjem nekoga unutar vašeg preduzeća, ali će vam omogućiti dobivanje adekvatne i finansijski prihvatljive usluge. S druge strane, nije dobro pitati ni prevelik broj ljudi za savet. To može rezultirati time da ćete previše odgađati pokretanje vlastitog posla ili ako ste ga već pokrenuli doneti neke krive poslovne odluke, jer ste "slušali druge". Takođe, jako dobro razmislite isplati li se u biznis kretati sa članovima porodice i prijateljima. To vam u početku može izgledati kao olakšavajuća okolnost, ali budite sigurni da se problemi mogu pojaviti kod pitanja vođenja preduzeća, raspodele dobiti i učestvovanja u gubitku ili želje za odlaskom. Zadržite vaš odnos na nivou profesionalnosti i ne uplićite privatan život u posao. Ako baš morate, budite umereni.
6. Networking
Važnost stvaranja poslovnih kontakata jedan je od najbitnijih preduslova za uspešno pokretanje i održivost posla. Družite se s ljudima, ne samo iz vaše struke i domene posla kojim se bavite, već sa svima koji vam mogu biti uspešan preduzetnički primer. Posećujte konferencije, stručna savetovanja i seminare, jer su oni dobra prilika ne samo za sticanje novih znanja i veština već i za sklapanje novih poznanstava koja vam u jednom trenutku mogu biti od neprocenjive važnosti. Povežite se s ljudima iz različitih branši koje ste upoznali putem društvenih mreža (poput LinkedIna), budite otvoreni za nova iskustva i savete iskusnijih preduzetnika, čak i ako ih ne odlučite ili ne možete implementirati u svoje poslovanje. Budite konstruktivni u davanju kritika drugim preduzetnicima i pomozite im znanjem i savetom ukoliko možete, jer nikad ne znate kad će vam baš njihova pomoć dobro doći. Zapamtite da su osobine poput korektnosti, profesionalnosti i uopšte open-minded mentalnog sklopa od izuzetne važnosti u preduzetništvu u celini.
7. Greške su bitne!
Jednostavno je nemoguće pokrenuti posao, a da počinite neke greške po putu. Ako nikada ne pogrešite, nećete imati iz čega naučiti pouku, što znači da na kraju nećete niti napredovati. Važnost ovog pravila vidljiva je ne samo pri pokretanju posla, već i onda kada se posao toliko razgrana da vam se čini da više ništa ne može krenuti nizbrdo. Greške znače da stalno iznova moramo preispitivati svoje stavove i odluke, revaluirati planove i stvarati nove. One nam služe kao motivacija da bismo bili bolji i uspešniji. Zapamtite, uspeh sam po sebi ne znači previše i loš je učitelj! Ostanite hladne glave i nemojte se zavaravati! I zapamtite - jedina razlika između uspeha i neuspeha je istrajnost! Količina uspeha proporcionalna je broju grešaka i prepreka koje smo s uspehom savladali.
Integralni tekst
preuzet sa sajta gdeinvestirati.com
Izvor: poslovi.hr, Autor: Marija Butković . . .
Šta rade
fantomske firme u Srbiji
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Fantomska firma ne nastaje registracijom, već načinom poslovanja i voljom da se krši zakon i izbegava plaćanje obaveza, pišu Novosti. Kroz takve firme, takozvane perače novca, u celom svetu godišnje se realizuje oko pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Ovu praksu u svim državama nije ni omogućila niti je sprečila jednostavna registracija firmi. Sa njom možemo da se borimo samo uspostavljanjem sistema oštrih sankcija, koje treba da sprovode nadležni. Zloupotrebe ne sprečava "policajac na šalteru", već pojačana kontrola i elektronska razmena podataka između institucija. Ovako u razgovoru, za "Novosti", Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, odgovara na pitanje da li osnivanje firme za svega sto dinara pogoduje stvaranju fantomskih firmi i povećava mogućnost zloupotreba.
Da li je bilo slučajeva krađe indentiteta, da neko sa lažnim ispravama registruje firmu na tuđe ime u APR?
"Od osnivanja Agencije za privredne registre, 2005. godine, zabeleženo je nekoliko takvih slučajeva. APR je institucija koja registruje podatke na osnovu propisane dokumentacije. Ako nam neko donese sudski overen dokument gde se potvrđuje da je ta osoba svojeručno potpisala ugovor, to je za APR validna dokumentacija. Upravo da bi se sprečili pokušaji takvih zloupotreba, važno je da se elektronski povežemo i sa sudovima, ali i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, sa kojim smo pre mesec i po dana potpisali protokol o saradnji. To podrazumeva da APR ima uvid u podatke, na primer, o ukradenim ličnim kartama, tako da lako možemo da proverimo identitet osobe koja podnosi neki zahtev za registraciju u APR. Nema razloga izigravati policajca i da zbog 0,01 odsto slučajeva zaustavljamo sistem i maltretiramo više od 300.000 preduzeća i preduzetnika."
Kada će biti omogućena neka elektronska usluga u oblasti registracije?
"Već sada imamo situaciju da je, od 150.000 obveznika, oko 135.000 svoje godišnje finansijske izveštaje podnelo putem interneta. Ove godine omogućićemo firmama da, na stranicama APR, besplatno objavljuju podatke o svojim internet-stranicama i mejl adresama, za brzu komunikaciju Agencije sa korisnicima, a plan je da vlasnici preduzeća ubuduće i sami mogu da menjaju određene podatke na sajtu."
Kada će zaživeti registar, koji će omogućiti privremenu zabranu osnivanja novih preduzeća vlasnicima i direktorima koji su već upropastili neku firmu? I šta će takve osobe sprečiti da novu firmu osnuju, na primer, na ime supružnika?
"Radna grupa za uspostavljanje registra diskvalifikovanih lica je formirana i uveliko radimo na tome. Ovakav registar već postoji u Makedoniji i u njemu su podaci osoba čije su firme u blokadi, i njima je zabranjeno osnivanje novih preduzeća dok god im je postojeće blokirano. U makedonskom registru se vode i podaci onih kojima je sud izrekao neku meru zabrane obavljanja određene delatnosti. Očekuje se da bi ovaj registar u Srbiji mogao da se uspostavi tokom 2014. godine. Makedonski registar je dobar primer: samo za jedan mesec u njega je upisano oko 40.000 osoba. Kod nas je u blokadi trenutno blizu 100.000 firmi i radnji, pa se iz toga može pretpostaviti koliko je "kandidata" za upis u ovaj registar."
Izveštaj Svetske banke "Doing business" svrstao je Srbiju na 42. mesto po pokazatelju "pokretanje poslovanja", što se direktno odnosi na brzinu registracije?
"Naša zemlja je, po indikatoru "pokretanje poslovanja", prošle godine napredovala ukupno 49 pozicija, zahvaljujući usvajanju Zakona o privrednim društvima i otklanjanju zahteva za minimalni početni kapital prilikom otvaranja firmi u Srbiji. Na listi 185 zemalja, Srbija se danas nalazi na 42. mestu u svetu, dok, istovremeno, ulazi u krug 87 zemalja u svetu koje ne zahtevaju osnovni početni kapital prilikom registracije firmi. Tačnije, osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću košta 100 dinara. Time se pruža direktna olakšica početnicima u poslovanju."
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Novosti . . .
Poreska uprava
će proveravati prijave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Direktor Poreske uprave Ivan Simič najavio je da će kontrola imovine i prihoda posle 30. juna biti kontorlisana unakrsno. Simić je upozorio da oni koji utaje porez neće proći nekažnjeno. Ukazujući da je država za još dva meseca produžila rok za prijavu imovine vredniju od 35 miliona dinara, Simič je naveo da je od januara, kada je pirjavljivanje počelo, imovinu prijavilo svega 900 ljudi, a procenjuje se da toliku imovinu poseduje više od 2.000 građana Srbije.
“Odziv nije onakakv kakav smo očekivali i zato je rok produžen do 30. juna. Nakon završetka roka proveravaćemo prijave, a istovremeno i ko nam se još nije prijavio”, rekao je Simič i objasnio da se to se može uraditi preko raznih baza podataka kao što su registracija automobila, vlasništvo kuće, uplate preko banaka... Unakrsna provera počinje 30. juna, a za one koje nisu ispoštovali zakonsku obavezu slede sankcije, rekao je Simič za RTS.
On je najavio da će izmenama zakona, čiji je predlog u skupštinskoj proceduri, za naredno “neprijavljivanje” imovine velike vrednosti, biti predviđene oštrije sankcije kao što je oduzimanje tri odsto ukupne vrednosti koju poseduje poreski obveznik.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Tanjug . . .
Zašto su firme
dale manje za porez
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Iako je poreska stopa povećana za 50 odsto, prihodi su manji nego u istom periodu prošle godine, pišu Novosti.
Preduzeća od ove godine državi, umesto deset, daju 15 odsto od svoje dobiti. Iako je poreska stopa povećana za 50 odsto, prihodi su manji nego u istom periodu prošle godine. Od uspešnih firmi u prvom kvartalu prošle godine slila se 21 milijarda, a tokom prva tri meseca 2013. - nepunih 17 milijardi dinara.
Dilema je da li je kompanijama godina teža od prethodne ili ih je veći porez motivisao da ne prikažu svu svoju dobit. Ljubidrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, veruje da su oba uzroka moguća. "Prvi efekat može da bude povećanje stope za 50 odsto, ali po mom mišljenju važnije je da je to posledica nastavka krize", kaže Savić. "S jedne strane, preduzeća gledaju da ne prikažu sve kao dobit zbog većeg poreza. Ali, s druge strane, mnoga preduzeća su zaista u problemima. Da je ekonomija u ekspanziji, da država može da kontroliše i spreči sve koji izbegavaju plaćanje poreza, posle povećanja stope sa 10 na 15 odsto, smatram da ne bi došlo do pada u apsolutnim iznosima. Ovako, vidimo da kriza i dalje traje. Preduzeća su zadužena. Neki su uzimali dugoročne kredite, zapali u probleme, sada ih otplaćuju kratkoročnim, skupim pozajmicama. Neki su bili i miljenici vlasti, a vlast se promenila."
Iz ugla velikih kompanija, dileme nema, manja dobit je danak dugogodišnje ekonomske krize. "Ovo je peta godina ekonomske krize", kaže Toplica Spasojević, vlasnik "ITM grupe". "Tek ove godine možemo da očekujemo nagoveštaj izlaska iz krize. Mnoge firme su još u problemima. Veliki broj preduzeća je tokom prethodnih godina ugašen. Vide se, međutim, pomaci. Proradio je Fijat. Čini mi da se da je manji prihod od poreza na dobit preduzeća posledica nečinjenja u prošlosti i lošeg reagovanja na krizu."
Preduzeća plaćaju i porez na kapitalne dobitke u slučaju da su nešto prodali za više novca nego što su nekretninu ili dobro pribavili. I od ovog poreza je ove godine stiglo manje novca. U prvom kvartalu prošle godine naplaćeno je oko 216 miliona, a u prva tri meseca ove godine - 169 miliona dinara. Stopa poreza na kapitalne dobitke takođe je porasla sa 10 na 15 odsto .
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Novosti . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
30.04.2013. - Spiskovi 1.000 najvećih dužnika
Shodno zakonskim propisima, objavljujemo spiskove najvećih dužnika.
Spiskovi sadrže naziv dužnika, stanje duga (zaključno sa 8. aprilom 2013. godine), kao i status poreskog obveznika.
Spisak 500 najvećih dužnika-pravnih lica možete pogledati ovde.
Spisak 500 najvećih dužnika-preduzetnika možete pogledati ovde.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
25.04.2013. - U organizaciji NALED-a održan radni ručak sa
direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem
NALED je za članove i partnere organizovao radni ručak sa direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem, na kojem se razgovaralo o reformi poreskog sistema koja očekuje Srbiju u budućnosti.
U uvodnom delu prisutne su pozdravili Bojan Žepinić iz kompanije TPA Horwath, Vladan Atanasijević član UO NALED-a (Asseco SEE) i direktor Poreske uprave Republike Srbije Ivan Simič.
Vladan Atanasijević je u govoru istakao da je misija NALED-a unapređenje privrednog ambijenta Srbije kroz institucionalne reforme, i da je sastanak između poreskih obveznika i lidera Poreske uprave dobra prilika da se direktno prodiskutuje o problemima iz oblasti poreske politike i načinima njihovog rešavanja.
Nakon uvodnih obraćanja usledila je diskusija u okviru koje je direktor Poreske uprave, gospodin Simič podsetio da će se od početka naredne godine, porezi i doprinosi uplaćivati samo na jedan račun, što će značajno doprineti rasterećenju privrede. Kako je rekao od 1. jula sledeće godine biće uvedena i obaveza elektronske prijave poreza za sve. Prema njegovim rečima, od početka godine do sada podneto je oko 110.000 prijava poreza, od čega je 2,7% podneto elektronskim putem, sve ostalo je bilo preko šaltera. Efikasniju prijavu poreza privrednicima bi znatno omogućilo uvođenje digitalnog sertifikata zbog čega je gospodin Simič uputio poziv svima da ukoliko još uvek nisu prešli na ovakav način potpisivanja to urade što pre. Tim pre što je zakonom predviđeno da pečat više nije obavezan. Simič je posebno ukazao na to da prelazak prijave poreza sa šalterskog na elektronski način ne znači gubitak radnih mesta u filijalama Poreske uprave širom Srbije.
Govoreći o daljim reformskim procesima koji očekuju Srbiju u oblasti poreskog sistema i politike, gospodin Simič je rekao da Poreska uprava u budućem periodu neće vršiti procenu vrednosti nekretnina jer to nije u njenoj nadležnosti. Na pitanje da li je moguće promeniti radno vreme Poreske uprave i uskladiti ga sa potrebama poreskih obveznika, rekao je da je upravo takav problem postojao i u Sloveniji i da je bilo uvedeno duže radno vreme, čak i subotom, ali da se ta metoda pokazala kao neefikasna.
Prema rečima direktora Simiča jedan od mehanizama uspostavljanje bolje komunikacije između poreskih obveznika i Poreske uprave jeste angažovanje poreskih savetnika koji mnogo brže i efikasnije pristupaju rešavanju određenih problema. Ono što je istaknuto kao važan zadatak u budućnosti jeste i međusobna saradnja i usklađivanje podataka kako između različitih državnih institucija kao što su MUP, APR, PIO, RFZO, NSZ, tako i između njih i Centralnog registra, kako bi se izbegla nepotrebna maltretiranja poreskih obveznika.
Na kraju diskusije direktor Poreske uprave Ivan Simič pozvao je sve poreske obveznike da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju kako bi Poreska uprava mogla na sistemski način da pristupi rešavanju istih, jer samo takav način rešavanja problema može olakšati poslovanje u budućnosti i doneti rasterećenja privredi.
Informacija i fotografije preuzeti sa sajta Naled-a www.naled-serbia.org
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
Siva ekonomija
gasi radna mesta
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
U poslednjih godinu dana zbog sive ekonomije ugašeno je više od 22.000 radnih mesta u preduzetničkim firmama.
Preduzetnici tvrde i da u praksi nije zaživela inicijativa da se u rešavanje problema sive ekonomije uključi više od inspektora i da je problem nelegalnog poslovanja i dalje veoma izražen.
U Ministarstvu ekonomije, međutim, kažu da se rezultati tek očekuju. Prema rečima državnog sekretara Aleksandra Ljubića, tačno je da su za sada vidljivije akcije na suzbijanju šverca akcizne robe, pre svega rezanog duvana. "Tu je kontrola zaista vidljivija, ali trebalo bi imati na umu da, na primer u rezanom duvanu koji je aktuelan poslednjih meseci, mogu da se nađu brojne nečistoće, nepoznat je kvalitet i to je roba čiji promet može da ugrozi zdravlje potrošača“, kaže Ljubić. "Iluzirno je bilo očekivanje da tržišna inspekcija, sa po nekoliko inspektora na terenu, može da uradi nešto značajnije u suzbijanju sive ekonomije. Sada je mogućnost kontrole dobila Poreska uprava, sa kapacitetom od 7.000 inspektora i novim ovlašćenjima. Istovremeno, Ministarstvo ekonomije sačinilo je program podsticaja koji bi trebalo da stimuliše ljude da iz sive zone ili sa crnog tržišta pređu na legalno poslovanje ", kaže za Danas Ljubić.
Podsetimo, poslednjih nedelja, posle upozorenja koje je stiglo iz fabrika duvanske industrije da je u ovoj godini legalan promet opao za oko 15 odsto i da taj trend može da umanji planirani prihod u budžet za oko 12 milijardi dinara, Poreska uprava je saopštila rezultate jednonedeljne akcije koju je sprovela služba Poreske policije zajedno sa Komunalnom policijom i tržišnom inspekcijom. Prema saopštenju PU, inspektori su od 16. do 22. aprila zaplenili 68 kilograma rezanog duvana, 1.165 kutija filter papira kao i 132 mašinice za uvijanje duvana. Istovremeno, protiv 36 lica od kojih su oduzeti duvan i oprema, podnete su prekršajne prijave, dok će zbog nedozvoljenog skladištenja protiv dva lica biti podnete krivične prijave, saopštila je PU i ponovila da će akcija biti intenzivirana.
Ono što je novina u ovoj akciji je ne samo združena kontrola koje vrše inspektori više ministarstava, nego i ovlašćenja koja su dobila. Njima su im omogućene intervencije ne samo u pravnim licima, koja su do sada poreznici i tržišna inspoekcija jedino mogli da kontrolišu, nego i kod stvarnih učesnika u prometu, prodavaca koje zateknu za tezgama. Za sada nema potvrda da će se istom energičnošću državna uprava uhvatiti u koštac sa ostalim „neakciznim“ granama sive ekonomije, ali prvi rezultati akcije koja je započela ovog meseca, pokazuju da to nije nesavladiv problem.
Integralni tekst
preuzet sa sajta naslovi.net
Izvor: Danas . . .
Izbor iz tekstova svojevremeno objavljenih
na ovoj stranici rezervisanoj za aktuelnosti,
sada možete pronaći na stranici
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao
Kako do novca, konkursi
Propisi besplatno
Obrasci besplatno
Rokovnik obaveza
Servisi, pretrage, linkovi
Za opuštanje i nauk
Agencijska literatura
Na stranici Cenovnik i opšti uslovi možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.
Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.
Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti. Hannibal