Uslovi korišćenja
Na stranici dajemo moguće odgovore
na pitanje svih pitanja:
Kako pokrenuti, kako zakotrljati vlastiti posao?
Odluka da se pokrene vlastiti posao jedna je od najznačajnijih odluka u životu.
Dok država postaje sve rigidnija, a konkurencija nemilosrdnija, postati "sam svoj gazda" sve je teže.
Ovde pokušavamo pomoći vam
da iskoristite svoju šansu.
Otkrivanje „mikroniše” je
pola puta do uspešnog biznisa
(postavljeno 3. februara 2012. godine)
"Mikroniša" je termin novijeg datuma i objašnjava kako treba pozicionirati svoj biznis na tržištu koje je već uspostavljeno. Primer dve dame, Sonje Ilić iz Beograda i Minje Bogdanovski iz Kraljeva, govori kako izbor "mikroniše" nije samo priča sa zapada, već da dobra ideja može da se pretvori u unosan posao.
Nekada su na hiljade kupaca mogle da kupe samo jedan proizvod, a danas se jednom kupcu na izbor nude hiljade proizvoda iste namene. Upravo tu i jeste mogućnost za zaradu, ali sa idejom treba biti poseban. Sonja Ilić vlasnik je preduzeća „MatchandArt” iz Beograda koje proizvodi reklamne šibice. Ideja je došla spontano, u želji da nađe nešto drugačije. Sonja Ilić je zbog svoje ideje i postala preduzetnica godine. - Šibice su vam uvek potrebne, a kao takav proizvod idealne su za reklamu. U moru blokova, rokovnika, flajera, one su nešto što je inovativno, što iskače iz standarda, a ujedno ima upotrebnu vrednost - kaže Ilić. U velikom broju sajtova o kulinarstvu, izdvojio se jedan poseban „Minjina kuhinjica”. Autor je Minja Bogdanovski iz Kraljeva. Sajt postoji više od tri godine i dobar je primer izbora "mikroniše". - Sajt beleži sve veću posećenost, zahvaljujući njemu našla sam i posao - ističe Minja Bogdanovski. „Na internetu da bi se zaradilo od oglašavanja, neophodno je da postoji velika poseta sajta. Na prvi mah to izgleda lako jer je početna investicija mala, nema velikih fiksnih troškova. Na internetu međutim ne postoji tolika zarada kao u drugim poslovanjima, mora se biti inovativan, da se kupcima da dodatna vrednost ili oglašivačima koji postavljaju reklamu - kaže za „24 sata” Marko Jeftić iz „HTT Poola“.
Integralna vest
preuzeta sa sajta 24 sata . . .
Pet saveta kako
pobediti umor na poslu
(postavljeno 1. februara 2012. godine)
Iako je nedavno prošlo podne, vama se čini kao da je osam uveče i jedva držite oči otvorene iznad radnog stola? Niste jedini. Mnogi ljudi posle dva popodne osećaju jak umor i svakodnevno se bore da ostanu koncentrisani. Međutim, postoji nekoliko trikova kako se boriti protiv umora. U trenucima umora najčešće uzmemo još jednu šolju kafe ili grickamo hranu punu šećera misleći da ćemo dobiti energiju. Ali, stručnjaci kažu da ima nekoliko pametnijih stvari koje nam mogu pomoći.
San
Pretrpani ste obavezama i mnoge od njih ostavljate za uveče, ali probajte bar ponekad da odete na vreme u krevet. Nije pametno varati telo jer ono ima svoje potrebe pa ukradeni noćni san pokušava nadoknaditi preko dana. Stoga probajte redovno da odspavate osam sati bez "pauze".
Ishrana
Mali, hranjivi obroci mogu pomoći u borbi protiv pospanosti, posebno u popodnevnim satima.
- Devet od deset osoba koje su pojele kvalitetan obrok ujutro manje su bile umorne popodne - rekla je nutricionistkinja Elizabet Somer, autorka knjige 'Food & Mood: The Complete Guide to Eating Well and Feeling Your Best'.
Kafa i šećer
Kava i proizvodi sa šećerom nisu preporučljivi jer će vam pomoći samo kratkoročno. Umesto toga uzmite kreker sa sirom ili proteine - jaje ili tunjevinu.
Šetnja za vreme pauze
Kad god vam to vreme dopušta, ispijanje kave za vreme pauze zamenite šetnjom. Boravak na suncu daće vam dodatnu energiju.
Raspored obaveza
Obaveze prilagodite svom ritmu. Zahtevne projekte planirajte za ono doba dana kad ste najodmorniji, a to je najčešće jutro. - Za popodnevne sate ostavite lakše poslove ili neke stimulativne i vama interesantne zadatke - ističe stručnjak za menadžment Tomas Lauda, koji piše knjigu o tome kako postići i zadržati kvalitetan nivo energije tokom celog radnog dana. Savetuje da se povežete s kolegama koji pozitivno deluju na vas i popodnevne obaveze probajte da odradite u njihovom krugu zbog bolje produktivnosti. On smatra i da je uvek zgodno nazvati dragog prijatelja i u par minuta opuštenog razgovora napuniti baterije za ostatak dana.
Izvor: InfoGo.biz, 24sata . . .
Sad je lakše
osnovati i fantomske firme
(postavljeno 31. januara 2012. godine)
Примена новог Закона о привредним друштвима почиње данас, а пропис је највећим делом хармонизован са сличнима који важе у земљама Европске уније па би оснивање предузећа, њихово пословање и гашење требало да буде лакше, савременије ...
Али, ми још увек нисмо земља с развијеном тржишном привредом, сређеним институцијама и ефикасним правосуђем. Зато ће и примена европског прописа бити код нас мало специфична. А то колико ће нас поједине одредбе коштати тек ћемо рачунати јер део новина које он доноси у знатној мери погодује оснивању фантомских фирми. Од фебруара ће друштво с ограниченом одговорношћу моћи да се оснује уз капитал од само сто динара. За ту услугу до сада је морало да се одвоји бар 500 евра. На први поглед све делује идилично. Ко има добру идеју, узме сто динара, очас крене у бизнис и, ко зна, за коју годину можда се нађе на листи милионера, ако не у светским размерама, бар у домаћим. Међутим, успех преко ноћи не може се постићи више ни у Холивуду, а камоли у Србији. Зато нешто друго може. Капитал од десет банки сасвим одговара будућим бизнисменима који оснивају фантомска предузећа, а која им служе да утаје порез или да им врате ПДВ који нису ни платили. Подаци од прошле године говоре да код нас ради бар 24.000 фантомских предузећа, од тога трећина послује у Војводини. Сваке године њима успева да утаје порез који се мери милионима евра, наносећи велике штете. У земљи која стално кубури с пуњењем буџета та сума није за бацити.
А колико новца је стварно потребно да се покрене скроман бизнис у Србији?
У агенцији „Актива систем” у Новом Саду кажу да без хиљаду евра нема шансе да се било шта отпочне, плус што је и уз тај капитал потребно да будући власник има искуство и да је у стању да брзо нађе место на тржишту и да зна да се шири...
Хоће ли бизнис од стотке олакшати административни галиматијас и бар донекле помоћи? Одговор је ту негативан јер је наша свеобухватна реформа прописа стала на пола пута и никако да почне да даје резултате који су се од тога очекивали. Једношалтерски систем пријаве радника је почео, али још увек доста шанта и за једну исту информацију још увек се иде бар на два шалтера. Побројавање свега што отежава пословање у Србији мери се страницама и страницама белих књига па изгледа да смо у целом поправљању амбијента највише помогли онима који крећу у лов у мутном. Многи ће на то приметити да би се „фантоми” оснивали и с далеко већим капиталом. То је свакакао тачно, али када је тако, зашто им олакшавати посао.
А што се тиче ефекта оснивачке стотке, о томе ће моћи реално да се говори за годину дана. Како сада ствари стоје, прве ефекте најбрже ћемо видети на страницама црних хроника.
Не треба заборавити ни на крађу идентитета, која постаје уносан посао у Србији пошто је све већи број жртава на чије адресе стижу рачуни за дуговања као и пријаве за утају пореза. Кад се лако формира фирма, лако краде идентитет, јасно је да лако могу настити и проблеми.
Izvor: Dnevnik.rs
autor: Dušanka Vujošević . . .
Pokrenite
lidera u sebi
(postavljeno 30. januara 2012. godine)
Igrači koji sebe programiraju na pobedu, iznalaze rešenja i u najtežim okolnostima. To su potencijalni lideri! Neki ih hvale, neki osporavaju njihov kvalitet, ali je svima zajedničko da im se na određeni način dive. Mnogi govore o liderstvu ali malo ko ulazi u suštinu. Većina nas bi to želela da bude ali malo nas to u praksi i dostigne.
U kom smeru se igra vodi
Ako želite da budete veći igrač, jednostavno morate biti i veći lider. Vođa je uvek ispred svih i pre svega ličnim primerom pokazuje timu u kom smeru se igra vodi. Lider mora uspešno da usmerava i razvija umove pojedinaca svoga tima, mora posedovati veliko samopouzdanje, upornost i strpljenje. Liderska moć proizilazi iz njegove organizacijske sposobnosti, ona se formira i uvećava kroz korišćenje i primenu.
Ništa nije nemoguće
Za pravog vođu ne postoji zadatak koji je nemoguće izvršiti, već samo onaj za koji on trenutno nema rešenje ali za kojim uporno traga. Pravi lider poseduje praktično, primenjeno znanje. A znanje ima moć samo u onoj meri u kojoj se organizuje, klasifikuje i primeni. Zato neki najstručniji ljudi za određenu oblast imaju manje opšteg znanja od nekoga ko se smatra neobrazovanim u pravoj meri.
Saradnja među igračima
Dobar vođa tima mora da inspiriše saradnju među igračima, da rešava sukobe i nesporazume, da pravilno ukomponuje različitost svojih igrača, da pobuđuje ono što je najbolje u njima samima. On ima izrazito razvijen osećaj za pravdu; u suprotnom, ne bi na duge staze bio prihvaćen od strane svoga tima.
Izvor: Smedia . . .
Podrška
sitnom biznisu
(postavljeno 30. januara 2012. godine)
U svetu 90 odsto privrede razvijenih zemalja čine mala preduzeća i radnje. One su generator zapošljavanja, jer se preko noći gase stare, ali i osnivaju nove firme.
Osim ideje i hrabrosti za pokretanje malog biznisa, potrebna je i društvena podrška, pa su Skupština Beograda i Privredna banka treći put pokrenule konkurs za najboljeg mladog preduzetnika.
U Beogradu je prošle godine 1.000 malih preduzeća manje nego prethodne. Razlog za to jeste ekonomska kriza i sigurnost državne službe koja je još uvek atraktivnija od rada kod privatnika. Ipak, Skupština Grada će ove godine pomoći početnicima u samostalnom biznisu. Član gradskog veća Beograda Željko Ožegović kaže da je prošle godine za proširenje proiviodnje izdvojeno 30 miliona, a 33 firme su dobile sredstva. "Pored toga, podsticali smo razne projekte samozapošljavanja, gde je više od 20 ljudi otvorilo firmu", kaže Ožegović.
Mali privrednici zadovoljni su merama i pomoći grada za podršku sitnog biznisa, ali ističu da su hrabrost i ideje samo prvi korak. Sanja Ilić je preživela drugu godinu kao preduzetnik, proizvođač šibica, ali objašnjava da teškoće uvek vrebaju. "Keš flou naplata najveći je problem sa kojim se susrećemo, ali i nestabilna država i nejasna pravna regulativa i razni porezi i dažbine koji opterećuju preduzetnike", kaže Sanja Ilić iz firme Match end Art.
Privredna banka svaki peti dinar kredita plasira malim preduzećima i radnjama, ali upozorava da tek jedna od četiri nove firme preživi prvu godinu poslovanja. Direktor Privredne banke Beograd Miodrag Salai kaže da je problem kod finansiranja preduzetnika i uopšte kod finansiranja mikro klijenata taj što je statistički posmatrano to sektor privrede koji u suštini pokazuje vrlo visoke procente lošeg plasmana. "Međutim, banke su izgradile instrumente da kroz kamatnu politiku bolje upravljaju kreditnim rizikom u tom delu", kaže Salai.
U situaciji kada u proizvodnji radi tek 300.000 industrijskih radnika, a milion i 400.000 su činovnici ili zaposleni u državnim i javnim preduzećima trebalo bi preokrenuti situaciju. To znači da bi sopstveni biznis trebalo da bude atraktivniji od državne službe. Kada to postignemo rešićemo i problem nezaposlenosti.
Izvor: RTS . . .
Prazne se
lokali u Novom Sadu
(postavljeno 23. januara 2012. godine)
Iako Vlada Vojvodine tvrdi da je nezaposlenost pod kontrolom, čini se da se u Novom Sadu privatnici sve češče odlučuju da stave katanac na svoje poslovanje. To potvrđuje i činjenica da je, i pored popusta prilikom rentiranja, veliki broj lokala u Novom Sadu prazan.
Troškovi, nove takse i smanjen promet naterali su Cvetka Mihaljicu da posle 20 godina sruši kiosk u centru Novog Sada. Sad već bivši radnici završili su na birou, a on je od uspešnog preduzetnika poslovanje sveo na ovu radnju sa polupraznim rafovima. "Plaćali smo za tende, plaćali smo što nam frižider stoji ispred trafike, a promet je bio smanjen 50 odsto. Još dođe inspekcija, sad će doći i naći će neku manu, rećiće iskrivljena ti je cena. Odeš kod sudije za prekršaje i to je odmah kazna", kaže Mihaljica.
Totalna rasprodaja i sablasno prazni lokali u poslovnom centru "Lupus" potvrđuju da se građani sve ređe odlučuju na samostalan biznis.
Na jednu otvorenu radnju u Novom Sadu dolaze čak tri zatvorene, prema podacima Vojvođanskog udruženje trgovaca. "Povećava se cena goriva, cena gasa, grejanja, taksi... A istovremeno vas ograničavaju maržama, najnovija je sad ova marža na jogurt. Smešno, jer ja treba da prodam 200 jogurta da zaradim 80 dinara, to je za celu nedelju. Ko da plati radnike, njihove doprinose? Ili ona izmišljotina da treba da se plati i SOKOJ-u za slušanje muzike", objašnjava Slavica Petkovska Brkić iz Vojvođanskog udruženja trgovaca.
Nije pomoglo ni to što je Javno preduzeće "Poslovni prostor" na određenim lokacijama redovnim platišama umanjilo zakupninu za još 10 odsto, pa je sada renta jeftinija za čak 40 odsto. Ona dodaje da odobren popust na rentu lokala gotovo ne znači ništa, jer je ranije cena zakupa znatno porasla. To, prema njenim rečima, znači da će se negativan trend zatvaranja lokala nastaviti, jer se država trudi da cene životnih namirnica ne budu visoke, dok preduzetnicima stalno poskupljuju troškovi poslovanja.
Izvor: b92.biz . . .
Stvaranje
bogatstva u ekonomiji znanja
(postavljeno 26. novembra 2011. godine)
Stanfordova studija iz 1986. otkrila je jednu važnu činjenicu za razvoj menadžmenta i kompanija.
Produktivnost i uspeh menadžera na poslu zavise: 12 odsto od „hard skills“ (akademsko obrazovanje, znanje stranih jezika, IT), a 88 odsto od „soft skills“ (liderstvo, timski rad, komunikacija, motivacija, pregovaranje, prezentacija, prodaja i sl). Najuspešniji su na osnovu tog rezultata počeli da investiraju milijarde dolara u obuku menadžera u takozvanim mekim veštinama jer je to bio, pokazalo se, najsigurniji put za stvaranje dodatne vrednosti i sticanje konkurentske prednosti.
U 2001. u SAD je u obuku u „mekim veštinama“ investirano više od 116 milijardi dolara. Motorola je izračunala da joj se jedan dolar uložen u razvoj mekih veština vraća kao 30 dolara za tri godine. Najveće svetske kuće su počele da ulažu 10 do 15 odsto prihoda u obuku menadžera u tim ključnim veštinama. Ta činjenica je dovela i do promene fokusa menadžera u XXI veku kad je reč o stvaranju kompanijskog i društvenog bogatstva. U XX veku menadžerski fokus je bio isključivo okrenut ka materijalnim resursima: imovini, zemljištu, opremi i novcu.
Danas se fokus sve više okreće ka nematerijalnim resursima: brendovima, imidžu, lojalnosti kupaca... Praksa najuspešnijih organizacija je pokazala da se u ekonomiji znanja bogatstvo stvara angažovanjem efikasnog menadžmenta znanja zaposlenih umesto efikasnom kontrolom fizičke i finansijske imovine. Ljudi ne kupuju akcije Microsofta zbog njegovih fabrika softvera jer ih nema. Vrednost koju kupuju je sposobnost da se postave novi standardi u softveru u budućnosti. Uočeno je da tržišna vrednost kompanija nije ista kao njihova knjigovodstvena vrednost, kao nekad. Sedamdesetih godina prošlog veka te dve vrednosti su se skoro poklapale, a 20 godina kasnije je knjigovodstvena vrednost iznosila 28 odsto tržišne vrednosti.
Kod korporacija koje forsiraju znanje taj jaz je još veći. Google vredi 50 puta više od svoje knjigovodstvene vrednosti. Razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti je postala ključna za uspeh kompanija u novoj ekonomiji znanja. Ta razlika ili mera vrednosti nematerijalne imovine kompanija zove se intelektualni kapital i postala je sveta reč u rečniku modernih menadžera. Intelektualni kapital se sastoji od ljudskog kapitala, socijalnog kapitala i menadžmenta znanja. Kompanije koje su prihvatile tu činjenicu i razumele značaj intelektualnog kapitala su se okrenule stvaranju ključne vrednosti u ekonomiji znanja, efikasnom privlačenju i jačanju ljudskog kapitala kao temelja intelektualne imovine.
Pročitali ste deo teksta objavljenog
u 600-tom broju časopisa Ekonom:east
magazin, autora Zvonka Petrovića,
objavljenog pod gornjim naslovom . . .
Da li ste rođeni preduzetnik?
(postavljeno 10. oktobra 2011. godine)
Opredeljenje da se bavite sopstvenim biznisom zahteva puno obaveza, veština i volju za uspehom. Ne postoji test koji će vam reći da li ćete uspeti ili ne. Čak ni dobra biznis edukacija nije garancija za uspeh.
Forbes je sastavio kratku listu pitanja koja mogu da vam pomognu pre nego donesete konačnu odluku.
Šta vas motiviše?
Ako ste fokusirani na rešavanje realnog problema i verujete da to možete da iznesete bolje od drugih, posedujete pravu preduzetničku logiku.
Ko će biti šef?
Kada započinjete biznis, više ne kontrolišete situaciju. Verovatno nećete imati slobodu kojoj se nadate. Kontrolisaće vas vaši kupci, investitori, dobavljači - i vi lično ste odgovorni svima njima, sve vreme.
Da li posedujete menadžersko ili inženjersko iskustvo?
Poželjno je da imate veštinu upravljanja zaposlenima i trgovcima pre nego što započnete biznis. Takođe bi trebalo da poznajete svoju granu spolja i iznutra.
Koji je vaš lični stil?
Ako ste osoba koja voli stabilnost i kontrolu, ili ako preferirate da vam je sve ide po planu, vratolomna vožnja kao što je novi biznis možda nije prava stvar za vas. Svaki biznis u početku ima uspone i padove, i mnoštvo neočekivanog.
Izvor: Gdeinvestirati.com
Trajno smešteno na stranici Kako pokrenuti posao
gde ćete naći više tekstova o pokretanju posla . . .
Lojalan klijent - ključ uspeha
(postavljeno 7. oktobra 2011. godine)
Zadovoljan kupac nije dovoljna garancija za uspeh u poslu. Ono što danas razlikuje uspešne kompanije od neuspešnih je fenomen lojalnosti klijenata. Preduslov za formiranje lojalnosti potrošača je satisfakcija proizvodom ili uslugom. Ukoliko potrošači nisu zadovoljni po bilo kom osnovu, lojalnost se ne može postići.
Svi potrošači bi se mogli podeliti u četiri kategorije, a to su:
1. Apsolutna lojalnost – apsolutna lojalnost je kada potrošač u dužem vremenskom periodu kupuje samo jednu određenu uslugu – proizvod.
2. Nepostojana lojalnost – nepostojana lojalnost je kada potrošač u kraćim vremenskim periodima menja preduzeća u kojima kupuje uslugu – proizvod.
3. Relativna lojalnost – relativna lojalnost je kada potrošač u istom vremenskom periodu kupuje kod dva do tri preduzeća.
4. Nelojalnost – nelojalnost je kada ne postoji lojalnost potrošača uopšte.
Svako tržište se sastoji iz ova četiri segmenta potrošača, prema određenju stepena lojalnosti. Za svaku kompaniju je veoma važno da što veći broj potrošača bude iz kategorije apsolutno lojalnih.
Samo apsolutno lojalan potrošač predstavlja sigurnost za kompaniju, odnosno samo takvi potrošači će na dugi rok biti verni tom preduzeću.
Izvor: Smedia.rs . . .
Trećina privrednika
radi i po 60 sati nedeljno
(postavljeno 24. septembra 2011. godine)
Tipičan privrednik danas u Srbiji je muškarac, između 36 i 55 godina, oženjen je i potiče iz radničke porodice. Prosečni preduzetnik radi više od 40 sati nedeljno, a trećina ispitanih čak i više od 60 sati. Za sebe smatra da je prosečno uspešan i planira u velikom broju slučajeva da u naredne tri godine zadrži istu aktivnost ili da je proširi. Ima najčešće srednje obrazovanje, ali fakultetske diplome nisu retkost među vlasnicima srednjih preduzeća.
"Udruživanje među preduzećima je slabo. Samo 15 odsto preduzeća u Srbiji su članovi ili poslovnih organizacija ili klastera. U 2010. godini je 37 odsto preduzeća planiralo da proširi delatnost, dok ove godine 44 odsto preduzeća planira proširenje delatnosti. To je pokazatelj izlaska iz krize", kaže direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci. U beogradskom regionu svaku četvrtu firmu vodi žena, dok u Šumadiji i zapadnoj Srbiji svaku sedmu firmu vodi žena. "Više od dve trećine ulaganja u obrtna sredstva danas firme ulažu iz sopstvenih sredstava, a tek 24 odsto od banaka ili države", rekao je Eždenci.
"Više od polovine preduzeća imalo je značajnu investicionu aktivnost u poslednje tri godine i planira dalje investiranje, najčešće u nabaku opreme. Polovina preduzeća ima opremu koja ja stara od pet do devet godina, dok petina preduzeća posluje sa savremenom opremom", kazao je Eždenci.
Izvor: B92.biz, Beta, Tanjug . . .
Sedam krucijalnih saveta
za uspeh na internet tržištu
(postavljeno 14. septembra 2011. godine)
Internet je brozorastuće tržište koje je stvorilo mnoge od najmlađih svetskim milionera. Sve više mladih entuzijasta razmišlja o sopstvenim internet idejama, ali stotine startup projekata nikada ne ugleda svetlost dana. Ovo su saveti koje trebate uzeti u obzir kako i vaš ne bi postao jedan od njih.
1. Dobar programer zlata vredi
Ukoliko imate dobru startup ideju, a niste vešti u programiranju, ‘izvođaču radova’ pridajte veliku važnost. On ne mora biti najbolji od najboljih, ali svakako treba biti solidan, programer s određenim iskustvom koji ima nekoliko projekata iza sebe. Nije dobro srljati i zbog ograničenog budžeta uzimati neprofesionalnu osobu, jer nekompetentan programer zahteva puno vremena, a njegovo učenje na vašem projektu verovatno će vas koštati kapitalizacije ideje, posebno ako ste prvi na tržištu. Imajte na umu da i drugi paralelno razmišljaju o sličnim idejama.
2. Pokrenite stranicu što brže
Tokom izrade projekta pašće vam na pamet nove ideje, kojima ćete u tom trenutku pridavati krucijalnu važnost. Tada treba dobro da ‘izvagate’ da li se isplati čekati s pokretanjem projekta zbog jedne stavke. Moguće je da će ona vaš startup znatno poboljšati, ali da nije jedan od stubova osnovne funkcionalnosti. U tom slučaju projekt ‘postavite online’ kako bi što pre dobili feedback od korisnika, a nove mogućnosti implementirajte naknadno. Kreativni noviteti postojeće korisnike dodatno će zainteresovati. Ukoliko prilikom pokretanja projekta već planirate dodavanje novih alata, naglasite da se radi o beta verziji.
3. Šta žele vaši korisnici?
Ukoliko razvijate određeni internet proizvod pokušajte što bolje razumeti potrebe korisnika. Morate saznati šta traže i koliko su spremni da plate za to! Visoka, ali i preniska cena u početku može vam se ‘obiti o glavu’.
4. Morate ‘napasti’ dovoljan broj korisnika!
Targetiranje je svakako dobra stvar, ali tu treba biti posebno oprezan. Manji i precizno targetiran broj korisnika znači i manju konkurenciju, ali otvara pitanje, da li je opseg korisnika dovoljno velik za kapitalizaciju projekta. Morate obuhvatiti svakog korisnika za kog smatrate da postoji i najmanja mogućnost da će koristiti vaš proizvod. Pri samom razvoju morate razmišljati o projektu globalno, ili barem ‘regionalno’. Ukoliko npr. razvijate startup u Srbiji, susedna tržišta Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih zemalja takođe tehnološki napreduju. Ukoliko u vašoj zemlji postoji potreba za vašim proizvodom, verovatno postoji i u susednim zemljama.
5. Uzmite investitorima dovoljno novca
Kada ste projekt razvili do jednog nivoa i dalje ne možete sami, a investitori vide potencijal u njemu tada znate da ste dobro radili. Međutim, pregovaranje s investitorima ne smete shvatiti olako. U prvom investicionom ciklusu morate uzeti dovoljno novca kako bi sve zamišljene ideje mogli da sprovedete do kraja, jer investitor će vrlo brzo pitati za rezultate. Ukoliko ih ne bude, teško da će isti investitor učestvovati u drugom investicionom ciklusu.
6. Udružite snage
Nije najpametnije ulaziti u razvoj internet projekta sam, jer je za realizaciju potrebno više veština koje najčešće nisu obedinjene u jednom čoveku. Ako i jeste ‘genijalac’ imajte na umu da dan traje samo 24 sata. Stručnjaci kažu – haker, dizajner i biznismen su ‘trio fantastikus’ za razvoj uspešnog startupa. Prvog ne zanima ništa osim programiranja, drugi će se pobrinuti da sve bude lepo, a treći će unovčiti rad prve dvojice.
7. Sve il’ ništa
Prilikom razvoja startup projekta definitivno nema kalkulacija. Ako želite svaki dan popodneva samo za sebe, druženje s prijateljima i ostala uživanja – internet projekt nije za vas! Što pre to shvatite neuspeh će manje zaboleti.
Izvor: InfoGo.biz, Gdeinvestirati.com . . .
Stiv Džobs:
Recept za uspeh
(postavljeno 8. septembra 2011. godine)
Moto “ostanite gladni, ostanite detinjasti” recept je uspeha bez obzira na zanimanje i zvanje, tvrdi suosnivač jedne od najuticajnijih firmi - Epl, Stiv Džobs. Ovo uspeva samo nekima, onima koji stvari vide drugačije – oni ne vole pravila. Možete se ne slagati s njima, možete ih glorifikovati ili ih mrzeti, ali jedino što ne možete je – ignorisati ih. Zato što oni menjaju stvari. Oni teraju ljude napred i iako ih neki smatraju ekscentricima. Stiv Džobs uvek ističe kako su mu najbolje životne vodilje bile znatiželja i intuicija, ali i nesalomiva volja. Nešto je i u mudrom taktičkom pristupu “kako uspešno prodati sadržaj”.
Na njegovih pet pravila dobre prezentacije oslanjali su se mnogi uspešni biznismeni.
Prvo pravilo je – “prodaj ono što je korisno”. Stiv Džobs nije prodavao komade metala koji ostavljaju utisak poput nekih čudnih mašina, on je prodavao magičnost iskustva koje oni nude.
Drugo njegovo pravilo glasi – “sve je u prezentaciji i moraš mnogo da vežbaš kako bi jednog dana ostavio šarmantno ležeran utisak na svoje klijente”. Ključan je osećaj neformalnosti, tvrdi Džobs.
Treći savet je nešto što mnogi zaboravljaju – izgled je bitan. Mora biti stilski efektan, ali jednostavan. Bez šizofreničnog bombardovanja slajdovima. Džobsovo treće pravilo o načinu prezentacije “upozorava” da će preambiciozan način predstavljanja proizvoda, kampanje ili ideje delovati nezgrapno. Jer ako se koristi previše slajdova u prekratkom vremenu, to deluje zbunjujuće, a klijenti mogu prevideti ključnu poruku.
Stiv Džobs ima zarazni entuzijazam. Četvrto njegovo pravilo uspeha je – “uključite strast, energiju i entuzijazam”. Bez njih će vaša poruka i trud izgledati neuverljivo. Čak i da je proizvod ili projekat na kojem ste radili vrhunski, ljudi će teže shvatiti da je ako im ne servirate strast.
Na kraju svake prezentacije Džobs bi dodao “i još samo jedna stvar”. Njegovi govori bili su teatar za sebe i takvi harizmatici su retka pojava, ali svako može da pokuša da popravi svoje govorničke veštine. Za početak zapamtite da prezentaciju uvek završite nekom snažnom porukom.
Izvor: InfoGo.biz, Smedia . . .
Savet za profit
(postavljeno 8. septembra 2011. godine)
"Dobar savet para vredi" - stara je izreka koja pogotovo u vreme trenutne krize važi za domaće preduzetnike.
Po logici stvari, savet bi trebalo potražiti pre nego što se u posao krene. Tako bi se, objektivno, velika „smrtnost“ malih preduzeća smanjila.
No, preduzetnici u Srbiji ponekad imaju preveliku dozu poverenja u svoje sposobnosti i ideje pa u prvu posetu savetodavcu neki od njih dođu tek kad napune solidan preduzetnički staž.
Izvor: Emg.rs, Ekonom:east
magazin, Broj 589-590, autor: Rade Repija . . .
Pet saveta
kako pokrenuti sopstveni biznis
(postavljeno 7. septembra 2011. godine)
1. Tražite onaj "aha!" trenutak
Ponekad inspiracija za pokretanje poslova dolazi iz vaše okoline. Svi kukaju o tome šta sve nedostaje u njihovoj okolini, a samo preduzetnici rade nešto po pitanju toga. Možda je ovo zvuči kao kliše, ali je istinito: Gde su problemi, tu su i prilike.
2. Planirajte unapred
Imate inspiraciju. Da li vam treba biznis plan? Mnogi smatraju da vam treba jer će sve vaše ideje biti na papiru, a tada se mnoge stvari jasnije vide. Ljudi koji pišu biznis planove rade i istraživanje tržišta i pripremaju projekcije, a pomoću tih podataka zadaju određenije ciljeve. Ako želite da vas finansiraju banke ili državne agencije, trebaće vam dobar i u potupnosti osmišljen biznis plan.
3. Procenite svoj biznis
Osim ako se sami ne finansirate, neko će morati da proceniti vrednost vašeg posla, pa se pripremite na susret s realnošću. Možda mislite da vredite određeni iznos, možete imati i papire kojima to dokazujete, ali ako se investitori ne slažu s vašom procenom, moraćete da prihvatite njihovu.
4. Pronađite odgovarajuću lokaciju
Lokacija znači novac. Pažljiv odabir novih lokacija vrlo je važan za većinu maloprodajnih i firmi koje se bave potrošačkim uslugama. Potražite lokaciju na kojoj je protok ljudi velik, poput blizine poslovnih zgrada, škola, fakulteta, bolnica ili autobuskih stanica.
5. Izborite se za svoje prve kupce
Vaši prvi kupci su ključni – i to ne samo zato što pokreću pritok novca. Oni takođe potvrđuju vašu ideju, pokazuju da zaista postoji tržište za vaše proizvode i usluge. Prvi kupci su i vredan izvor povratnih informacija koje će vam pomoći pri poboljšavanju poslovanja i privlačenju novih kupaca.
Izvor: Gdeinvestirati.com . . .
Tašna, mašna
i firma za svaki slučaj
(postavljeno 15. jula 2011. godine)
Gazda je osnivač, direktor, sekretrica, čistačica i sve ostalo. Jedini radnik u svojoj firmi. Od ukupno registrovanih privrednih društava u Srbiji, oko 28.865 nema nijednog zaposlenog, a oko 20.000 ima samo jednog radnika. Čak 27.034 firme ima između dva i pet radnika, dok 8.343 preduzeća zapoljšava između šest i deset radnika.
Kako se Zakon o privrednim društvima ne bavi brojem zaposlenih, nema pravnih prepreka za registrovanje ovakve firme. Ima gazda koje zaista sami obavljaju sve poslove, ali po oceni samih poslodavaca, ovoliki broj fantomskih firmi posledica je, kako ističu, „snalažljivosti” prezaduženih vlasnika koji, da bi izbegli bankrot, najčešće otvore još jednu radnju na koju prebace deo prometa a koja ni nema potreba za radnicima. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da su neki poslodavci toliko nagomilali dugove da im je spas jedino u tome da otvore – ili su to već učinili – još jednu firmu „za svaki slučaj”. „Ima onih koji otvore još po jednu firmu jer im je poslovanje neizvesno pa, u slučaju da neko blokira prvu, poslove prebace na drugu . Mnogi, zapravo, unapred otvore rezervnu firmu i pre nego što odu u stečaj pa je zatvore kad im se poslovanje normalizuje“, rekao je Rajić.
Situacija nije bila mnogo bolja ni prošle godine jer je takođe više od četvrtine privrednih društava bilo bez zaposlenih, a više od polovine zapošljavalo jednog do pet radnika. Iz analize Agencije za privredne registre proizlazilo je da je smanjenje broja zaposlenih 2009. u odnosu na 2008. izraženije kod malih i srednjih privrednih društava, gde je pad bio 6,2, odnosno 7,3 odsto, nego kod velikih, gde je iznosio 4,7 odsto.
Poseban problem predstavljaju takozvane tašna-mašna firme koje se i ne osnivaju sa časnim namerama. Naime, Poreska uprava najviše problema s njima ima kod naplate poreza, a najveći broj utaja poreza ide upravo preko ovih firmi koje se otvaraju da bi se završio određeni posao, pokupio novac, izbeglo plaćanje poreza i na kraju ista zatvorila.
Pošto je dopozit za isnovanje firme mali, i osnivač odgovara imovinom samo do tog iznosa. Te firme javljaju se i na tendere, posreduju između naručioca posla i onih koji ga mogu obaviti.
„To su takozvane tašna-mašna firme koje nemaju prave reference a pojavljuju se u procesima javnih nabavki ili služe za pranje većih količina novca. One odrade nekoliko poslova i zatim bivaju ugašene. Ideja je da troškovi firme budu manji da bi novac mogao lakše da se iznese s računa. Posle se to prikaže kao da imaju gubitke pa ih onda gase“, objašnjava Rajić. Po njegovim rečima, ova varijanta „tašna-mašna„ firmi je najčešća u lokalnim samoupravama jer, kako objašnjava, zbog rođačkih i drugih veza može se uticati na dobijanje tendera.
Unija poslodavaca Srbije procenjuje da je između 2.500 i 3.000 firmi osnovano upravo iz ovih razloga. Rajić dodaje da neki koji se pojavljuju kao „Katica za sve”, odnosno budu i gazda i zaposleni i zbog toga što, kada dođu do granice PDV-a, otvore novu firmu a dug ne plate. Dakako, tu najveću cenu plaća država koju, zapravo, gazde osnivanjem fantomskih firmi varaju izbegavajući da plate ono što bi svuda morali.
Izvor: B92.biz, Dnevnik . . .
Zavisnost
od posla kao od droge
(postavljeno 2. februara 2011. godine)
Zavisnost od rada je bolest koje ljudi vrlo često uopšte nisu ni svesni. Radoholičari su u pogonu bez prestanka, ne mogu da se opuste i naprosto malo "lenčare", a ukoliko ne rade zapadaju u krizu, počinju da gube kontrolu nad sobom, navela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW). Psiholog Stefan Popelrojter je izjavio za DW da većina zavisnika od rada toga uopšte nije svesna. Po njegovoj proceni se broj obolelih u Njemačkoj u poslednjih desetak godina udvostručio i dosegao brojku od oko 400.000 ljudi. Osim toga, tu je još i vrlo velik broj onih koji su potencijalno izloženi opasnosti oboljenja - svaki sedmi zaposleni.
Profesor Holger Hajde sa univerziteta u Bremenu, koji je dugo naučno istraživao ovaj fenomen, kaže da je zavisnost od rada veoma teško tačno definisati. "Tu se ne radi samo o onima koji puno rade, već je sve povezano s izrazitom fiksacijom na postizanje izvrsnih rezultata i na uspeh." Zavisan, dakle, nije naprosto neko ko radi dvanaest sati dnevno. Za razliku od ljudi koji jednostavno mnogo vremena provode radeći, zavisnik je često pritisnut velikim strahom od gubitka kontrole, a kada ne radi pokazuje tipične znake apstinenata: uznemirenost, razdražljivost, nesanicu. Profesor Hajde vidi uzroke zavisnosti od rada u ranom detinjstvu. "Često već mala deca nauče da nedostatak ljubavi nadoknade viškom postignutih rezultata i uspeha", objašnjava ovaj profesor ekonomije. "Dete dobija pažnju tek kada je nešto postiglo, kada je ostvarilo neki uspeh - ta poruka se ureže u svest", naveo je profesor.
DW navodi slučaj Mihaela Kelera kome su zbog posla stvarno važne stvari u životu počele da igraju samo sporednu ulogu, pa su porodica, prijatelji, čak i smrt majke - bili potisnuti. Keler je pronašao izlaz iz svoje bolesti tako što je sedam nedelja proveo u specijalnoj klinici u grupi "anonimnih zavisnika od rada" koju je zajedno s još šestoro drugih osnovao u Hanoveru pre šest godina. Od tada se grupa sastaje jednom nedeljno, razgovara se o bolesti i o svakodnevnim problemima, a sada 61-godišnji Keler sasvim opušteno može da priča o svom slučaju.
Izvor: InfoGo.biz, RTV . . .
Registracija osnivanja
Kod privrednih društava, preduzeća, pre registracije, budući vlasnik overava osnivački akt u sudu (primer) i otvara privremeni račun u banci na koji uplaćuje osnivački kapital društva. Minimalni osnivački kapital društva je 500 evra, od čega se 250 evra obavezno uplaćuje odmah, a ostatak najkasnije u roku od 2 godine od osnivanja.
Kod preduzetnika, preduzetničkih radnji, pre registracije, a ni kasnije, ne overava se nikakav osnivački akt niti se uplaćuje bilo kakav osnivački ulog.
Privredni subjekt se možete registrovati za svega nekoliko dana. Zakonski rok za registraciju je pet dana.
Troškovi registracije su relativno mali a procedura registracije prilično jednostavna. Za neke delatnosti je potrebno prethodno pribaviti mišljenje i saglasnost nadležnog ministarstva.
Uz dokaz o uplati naknade za registraciju, prijava osnivanja preduzeća ili radnje podnosi se Agenciji za privredne registre na jedinstvenom obrascu.
U saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku automatski se dodeljuje matični broj, a u saradnji sa Poreskom upravom poreski identifikacioni broj - PIB.
Međutim, sve napred navedeno odnosi se na zakonske formalnosti. Smatramo da se daleko pre pristupanja opisanim zakonskim formalnostima treba informisati o nizu drugih, suštinskih aspekata budućeg posla.
Savetovanje sa ljudima koji su već dugo u poslu kojim nameravamo da se bavimo najbolji je način da saznamo mnogo toga o tržišnim i ostalim relevantnim okolnostima koje vladaju u branši kojom želimo da se bavimo. Proučavanje literature, interneta i konsultovanje savetodavnih kuća svakako ne treba preskočiti. Iako njihove reči deluju kao teorija, veoma često su to spoznaje proistekle iz prakse.
Razlika između privrednog društva i preduzetnika
("preduzeća" i "radnje")
Za neke delatnosti naprosto je prirodno da se registruju kao preduzetničke radnje: stari zanati, poslovi domaće radinosti, delatnosti koje se obavljaju neposrednim ličnim radom, profesije kao što su prevodilac, programer, knjigovođa, umetnik, obućar, mnoge građevinske zanatske usluge, razni servisi za popravke, proizvodnja proizvoda u malim i unikatnim serijama, prodaja na tezgama i pijacama, kao i sve druge povremene ili sporadične delatnosti koje vlasnik ne namerava da razvija. U ovom slučaju porez se najčešće plaća paušalno a vrednost i dinamiku plaćanja određuje nadležni poreski organ.
Za registrovanje svih ostalih delatnosti povoljnija pravna forma je privredno društvo (doo, ortačko društvo, akcionarsko društvo, zadruga...). Prednosti su manji broj prijava i odjava za registraciju, opcija da se porezi ne plaćaju ako društvo nije imalo prometa i razdvojenost imovine vlasnika u odnosu na imovinu društva, što znači i razdvojenu kreditnu sposobnost ova dva subjektiviteta i mogućnost podizanja većih kredita.
U APR se upisuje samo pretežna delatnost i kod preduzeća i kod preduzetnika, a mogu se obavljati i druge. Pročitajte mišljenje Registratora APR na tu temu.
Kod preduzetnika - pročitajte spisak delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost kao uslov za registraciju.
Privredno društvo, odnosno preduzeće, kako se nazivalo pre donošenja pomenutog Zakona o privrednim društvima, a i dalje se u svakodnevnom govoru koristi taj termin, Zakon definiše kao pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
Privredno društvo se može osnovati u sledećim pravnim formama: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
Preduzetnik, odnosno radnja, kako se i dalje najčešće naziva ovaj oblik obavljanja delatnosti, u smislu Zakona o privrednim društvima, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.
Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ime se registruje uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skraćenice "pr".
Važna razlika između privrednog društva i preduzetnika, je da je privredno društvo pravno lice, a preduzetnik i dalje fizičko, što znači da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smislu odgovornosti, imovina koja služi fizičkom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove lične («privatne») imovine.
Sa druge strane, kod privrednih društava odgovornost je različito određena. Tako npr. društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva. U praksi je društvo sa ograničenom odgovornošću najčešći oblik koji se registruje, delom i zbog opisane ograničene odgovornosti koju imaju članovi (osnivači) društva.
Blokada u odlučivanju u doo - situacija o
kojoj treba voditi računa već kod osnivanja
Njazastupljenija pravna forma privrenih društava na našem prostoru je društvo sa ograničenom odgovornošću. Česta je situacija da rođaci, prijatelji ili poslovne kolege kroz formu doo žele realizovati zajedničku poslovnu ideju, odnosno poslovni poduhvat. Neretko se tu radi o ortakluku. Smatrajući da su u istim odnosima uložili kapital (50 : 50% ili 33,33 : 33,33 : 33,33% ili 25 : 25 : 25 : 25%), smatraju da su obezbedili ravnopravnost u odlučivanju i drugim aspektima funkcionisanja tog doo. Međutim, stvari nisu ni izbliza tako jednostavne.
Pročitajte članak pod naslovom
Blokada u odlučivanju u doo i mehanizam za razrešenje te blokade .htm
Dileme kod izbora naziva preduzeća, odnosno radnje
Zakonom o registraciji privrednih subjekata propisano je da po prijemu registracione prijave osnivanja ili promene naziva, Registrator proverava da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv već rezervisan u skladu sa Zakonom.
Pročitajte uputstvo za korišćenje pretrage rezervisanih naziva .htm
Delatnosti koje ne mogu obavljati preduzetnici već samo pravna lica
Neke od retkih delatnosti koje po zakonu ne mogu obavljati preduzetnici već samo pravna lica:
- organizacija turističkih putovanja i
- delatnost merenja mernim instrumentima.
Uslovi za obavljanje autoprevozničke delatnosti u Novom Sadu
Zahtev za izdavanje rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje javnog prevoza putnika / stvari, sa popisom dokumentacije koja se prilaže, koji se podnosi Ministarstvu za infrastrukturu, Odeljenje za inspekcijske i upravne poslove u Novom Sadu, Bulevar Mihajla Pupina broj 10, kontakt telefon: 021 420 075 lokali 107 i 108 .jpg
Uslovi za obavljanje taksi delatnosti u Novom Sadu
Zahtev za pregled putničkog vozila i utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti taksi prevoza putnika, koji se podnosi Gradskoj upravi za inspekcijske poslove, Oblast inspekcije za saobraćaj i puteve, Arse Teodorovića broj 5, Novi Sad, kontakt telefon: 021 6621 600 lokali 154 i 155 .jpg
Spisak dokumentacije koja se treba poneti sa sobom na šalter za pregled vozila, spisak šta treba poneti sa sobom na uvid prilikom pregleda vozila te kako treba opremiti vozilo namenjeno taksi prevozu .jpg
Uplatni računi za takse:
1) iznos: =550,00 dinara, šifra plaćanja: 153 za gotovinske, odnosno 253 za bezgotovinske uplate, svrha: uplata takse, primalac: RAT (Republička administrativna taksa), račun: 840-742221843-57, broj modela: 97, poziv na broj (odobrenja): 11-223
2) iznos: =6000,00 dinara, šifra plaćanja: 153 za gotovinske, odnosno 253 za bezgotovinske uplate, svrha: uplata takse, primalac: GAT (Gradska administrativna taksa), račun: 840-742241843-03, broj modela: 97, poziv na broj (odobrenja): 20-511
Deo veština i znanja potrebnih uspešnom preduzetniku
Rizik ključan sastojak uspeha .htm
(postavljeno 20. oktobra 2011. godine)
Da li ste rođeni preduzetnik? .htm
(postavljeno 10. oktobra 2011. godine)
Samonikli .link
(postavljeno 25. februara 2011. godine)
Pregovaračka pravila .htm
(postavljeno 18. februara 2011. godine)
Sam svoj gazda .htm
(postavljeno 4. februara 2011. godine)
Profil uspešnog preduzetnika .htm
(postavljeno u januaru 2010. godine)
Što vam obično
ne kažu kod pokretanja vlastitog biznisa .htm
(postavljeno u avgustu 2010. godine)
Uspešnost lidera zavisi
od njegove stručnosti i njegove ličnosti .htm
(postavljeno u julu 2010. godine)
Veština upravljanja vremenom .htm
(postavljeno u decembru 2010. godine)
Neverbalna komunikacija .htm
(postavljeno u julu 2010. godine)
Kako izgraditi reputaciju .htm
(postavljeno u junu 2010. godine)
Deset zlatnih pravila
iz Poslovnog kodeksa zanatlija iz 1911. .htm
(postavljeno u januaru 2010. godine)
Naši članci objavljeni
u dnevnim novinama
i stručnoj literaturi:
Odgovori na sve preduzetničke dileme
Osnivanje preduzeća ili radnje najbolje uz stručnu podršku
članak - dnevni list Dnevnik, 01.03.2010. godine
Ponagajte, zatrpani smo papirologijom
Značaj knjigovodstvenih agencija za preduzetnike
članak - peti/šesti broj elektronskog časopisa PreduzetnikOnline, januar-februar 2010. godine
Uz stručnu pomoć do poslovnog uspeha
Osnivanje preduzeća ili radnje za sedam dana
članak - dnevni list Dnevnik, 08.02.2010. godine
Od ideje do pečata
Kako uz stručnu pomoć pokrenuti vlastiti posao
članak - šesti broj časopisa Naši salaši, 6.12.2009. godine
Pomagajte, zatrpani smo papirologijom
Uloga knjigovodstvene agencije u uspešnom poslovanju
članak - dnevni list Dnevnik, 28.12.2009. godine
Probni završni račun
Novembarski probni završni račun
članak - četvrti broj elektronskog časopisa PreduzetnikOnline, decembar 2009. godine
Kroz šumu propisa najbolje uz podršku
Osnivanje vlastite firme započnite savetovanjem
članak - dnevni list Dnevnik, 26.10.2009. godine
Propisi za poneti
Propisi koje svaki preduzetnik treba da poznaje
članak - treći broj elektronskog časopisa PreduzetnikOnline, novembar 2009. godine
Od ideje do pečata za pet dana
Kako uz stručnu pomoć pokrenuti vlastiti posao
članak - dnevni list Dnevnik, 28.09.2009. godine
Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao
Kako do novca, konkursi
Propisi besplatno
Obrasci besplatno
Rokovnik obaveza
Servisi, pretrage, linkovi
Za opuštanje i nauk
Agencijska literatura
Na stranici Cenovnik i opšti uslovi možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.
Porezi nisu dobrovoljna kategorija. Plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.
Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti. Hannibal