Poslovni savetnik, arhiva

www.aktivasistem.co.rs Uslovi korišćenja Pridružite nam se na

Arhiva izabranih tekstova svojevremeno
objavljenih na stranici ovog sajta Aktuelnosti.

P o s l o v n i s a v e t n i k

Informator za poslovnu administraciju

A r h i v a Aktuelnosti Priručnik

Izbor iz napisa koji su svojevremeno
bili smešteni na stranici aktuelnosti
sada je smešten ovde kako
bismo omogućili njihovu pretragu.

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 10. maja 2013. godine)
10.05.2013. - Počinje stalna kontrola izdavanja fiskalnih računa
Poreska uprava Republike Srbije (PURS), obaveštava poreske obveznike koji su dužni da evidentiraju promet preko fiskalne kase, da će počev od naredne sedmice intenzivirati kontrolu izdavanja fiskalnih računa.
Kontrole će biti kontinuirane i česte, pa s tim u vezi želimo da obavestimo poreske obveznike da će PURS preduzimati mere iz svoje nadležnosti, prema svima koji ne evidentiraju promet na zakonom propisani način.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

U susret reformi
poreskog sistema Srbije
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
Izmene pet poreskih zakona (poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dobit pravnih lica, poreza na imovinu i poreskog postupka, kao i donošenje novog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobra), predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije čiji su osnovni elementi utvrđeni Fiskalnom strategijom usvojenom prošle godine.
Ove izmene su međusobno povezane i uslovljene, a imaju tri osnovna cilja:
1. povećanje horizontalne i vertikalne poreske pravednosti, odnosno načela da pojedinci jednake ekonomske snage snose jednako poresko opterećenje, te da bogatiji pojedinci plaćaju više poreza;
2. smanjenje administrativnih troškova sprovođenja poreskih obaveza i povećanje predvidivosti visine javnih dažbina i
3. osavremenjivanje poreskih propisa i unapređenje tehničkih rešenja.
1. Najvažnije izmene koje su usmerene na ostvarivanje prvog cilja mogu se grupisati na sledeći način.
• Smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto uz povećanje neoporezivog iznosa sa sadašnjih 8.776 na 11.000 dinara. Na ovaj način se smanjuje efektivno poresko opterećenje najnižih zarada, sa 8,6 na 6,4 procenata, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne. Ova promena praćena je povećanjem stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz zarade (sa 11 na 13 odsto), odnosno ukupno sa 22 na 24 procenta. Time je smanjena zavisnost obima sredstava za penzije od poreskih prihoda. Istovremeno, promene stope poreza i penzijsko-invalidskog doprinosa odmerene su tako da njihovo zajedničko dejstvo smanjuje ukupno fiskalno opterećenje zarada, čime bi se troškovi privrede po ovom osnovu godišnje smanjili za oko 1,7 milijardi dinara. Povećanje stope doprinosa za PIO omogućava i da poljoprivrednici sami izaberu da li će plaćati penzijski doprinos ili ne, što je već duže vreme njihov zahtev.
• U ove izmene može se svrstati i davanje prava preduzetnicima koji porez plaćaju na stvarni prihod da odluče da li će obavezne doprinose plaćati na ličnu zaradu koju sami odrede ili će nastaviti da kao i sada njih plaćaju na celokupnu ostvarenu dobit, što je takođe bio njihov jedinstven zahtev. Time se menja dosadašnje rešenje koje stvara neopravdanu razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva.
• Promene u načinu oporezivanja imovine i prihoda od imovine sadržane su u izmenama zakona o porezima na imovinu i zakonu o porezu na dohodak građana.
U okviru izmena zakona o porezima na imovinu najvažnija je promena načina utvrđivanja poreske osnovice za lica koja vode poslovne knjige koja se prvenstveno vezuje za tržišnu vrednost zemljišta na kojem se nalaze objekti. Na ovaj način, pored povećanja izvornih poreskih prihoda lokalnih samouprava, zakon bi delovao podsticajno da se zemljište koristi u najisplativijim namenama (destimuliše, npr. postojanje skladišnih ili industrijskih objekata u gradskom ili opštinskom jezgru). Maksimalno dozvoljeni iznos stope poreza na imovinu nije promenjen.
U okviru izmena Zakona o porezu na dohodak građana predloženo je uvođenje oporezivanja pripisanog prihoda na vlasništvo na nepokretnostima koje ima osnovna tri cilja.
Prvi je svođenje prilika za poreske utaje neprijavljivanjem prihoda od izdavanja nepokretnosti na zanemarljiv procenat. Sada je zanemarljiv broj obveznika koji prijavljuje ove prihode kada su zakupac i zakupodavac fizička lica. O tome svedoči i činjenica da je ukupan poreski prihod po ovom osnovu u 2012. godini iznosio 125 miliona dinara, uprkos tome što u Srbiji prema popisu iz 2011. godine postoji oko 750.000 više stambenih jedinica nego domaćinstava. Kada se procene mogući poreski prihodi samo od polovine ovih stambenih jedinica dolazi se do iznosa od oko pet milijardi dinara. Poređenje ovog potencijalnog i stvarnog poreskog prihoda daje sliku razmera izbegavanja poreza po ovom osnovu.
Drugi cilj je izjednačavanje poreskog tretmana prinosa na različite oblike akumulirane imovine: na ušteđevinu koja je depozit u banci kada se plaća porez na kamatu i na akumulirani kapital uložen u nekretninu.
Treći cilj je da se podstakne aktivacija neiskorišćenog kapitala, u slučaju u kojem se nekretnina zaista ne izdaje, odnosno da se plati porez na neracionalno ekonomsko ponašanje – da se kapital investira u neproduktivne svrhe umesto u druge, produktivnije oblike imovine. Imajući u vidu da ovaj treći cilj treba da se odnosi samo na srazmerno imućne pojedince koji poseduju nekretnine a ne koriste ih u produktivne svrhe, od oporezivanja pripisanog prihoda izuzeti su, odnosno ne plaća se porez na: stan, odnosno stambeni objekat u kojem vlasnik stanuje (ima prijavu prebivališta); objekte i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod; poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i na sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Pri tome se kao osnovica za primenu efektivne poreske stope od 15 odsto (20 procenata uz normirane troškove od 25 odsto) uzima tri procenta tržišne vrednosti nepokretnosti umanjene za 50.000 evra. Na taj način se i obveznici čija je druga nepokretnost tržišne vrednosti manje od 50.000 evra praktično oslobađaju obaveze za ovaj porez. Dodatno, obveznici – vlasnici poljoprivrednog zemljišta koji su ga priveli nameni (podizanje novih zasada) oslobađaju se ove obaveze u periodu od pet godina od podizanja novih zasada.
Treba dodati i da ovakav oblik oporezivanja imaju i brojne zemlje EU i OECD. Tako među zemljama koje primenjuju određenu varijantu oporezivanja pripisanog dohotka od nepokretnosti spadaju i Holandija, Belgija, Luksemburg, Španija, Švajcarska, Italija, Poljska. Neke od njih u osnovicu čak uključuju i nekretninu u kojoj vlasnik živi (Luksemburg, Belgija), a neke samo ostale nekretnine. Takođe, u nekima od njih se osnovicom smatra fiksni procenat tržišne vrednosti nekretnine, a u drugima je osnovica veća vrednost od procenta tržišne vrednosti nekretnine ili ugovorenog iznosa zakupnine.
Imajući u vidu da su kao obveznici poreza na pripisani prihod i vlasnici poljoprivrednog zemljišta površine veće od pet hektara, predloženo je i potpuno ukidanje poreza na katastarski prihod.
2. Najvažnije izmene čiji je cilj smanjenje administrativnih troškova sprovođenja poreskih propisa i povećanje predvidivosti visine javnih dažbina vezane su za izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao i za donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Kad je reč o izmenama poreskog postupka njihov osnovni cilj je omogućavanje pravnog okvira za objedinjavanje plaćanja jednim nalogom obaveza po osnovu poreza po odbitku (među kojima su najvažniji porezi i doprinosi na zarade). Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan. Ova promena donela bi izuzetno značajno pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima. Procena je da će ova promena smanjiti troškove administriranja poreza za preko 1,5 milijardi dinara. Istovremeno, ovom izmenom obezbeđuje se konsolidacija svih podataka koji se odnose na odgovarajuće prihode, informatičko povezivanje sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, kao i automatsko knjiženje zaduženja i plaćanja poreza i doprinosa. To, takođe, omogućava uspostavljanje efikasnog servisa za poreske obveznike sa ažurnim i tačnim informacijama o njihovim zaduženjima i plaćenim obavezama, čime se dodatno štedi njihovo vreme.
3. U najvažnije izmene čiji je cilj osavremenjivanje poreskih propisa i unapređenje tehničkih rešenja mogu se, između ostalog, svrstati i uvođenje jasnih pravila za oporezivanje različitih oblika isplate podsticajnog dela zarade zaposlenima (bonusi, akciji, opcije na akcije i drugi vidovi nagrađivanja zaposlenih), preciziranje sticanja i gubitka statusa poreskog rezidentstva, usaglašavanje poreskog tretmana otpisa i prodaje potraživanja sa MRS i MSFI i drugo. Ove i druge tehničke izmene, iako ne izazivaju pažnju šire javnosti, veoma su važne za svakodnevno poslovanje privrede.
Integralni tekst
preuzet sa sajta politika.rs
Autor: Dr Milica Bosnić, savetnik u MFP za poreska pitanja . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
08.05.2013. - Izdavanje računa je obaveza i bez fiskalne kase
Poreski obveznici - preduzetnici koji plaćaju porez na paušalno utvrđeni prihod, nisu dužni da evidentiraju promet preko fiskalne kase, a u skladu sa odredbama Zakona o fiskalnim kasama i Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Poreski obveznik - paušalac nije dužan da na vidnom mestu u objektu u kome vrši promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, istakne obaveštenja o izdavanju fiskalnog isečka - računa.
Međutim, poreski obveznici - paušalci koji su oslobođeni izdavanja fiskalnog računa, obavezni su da za izvršeni promet izdaju običan račun (ne fiskalni) shodno propisima iz oblasti trgovine, član 15. Zakona o zaštiti potrošača.
Ukoliko poreski obveznik koji nije paušalac i koji ima zakonsku obavezu da izdaje fiskalne račune, znači da mora o tome istaći i vidno obaveštenje, ipak sve to ne čini, korisnik usluge ili kupac dobara ima pravo da ne plati ako nije dobio fiskalni isečak (član 18. Zakona o fiskalnim kasama).
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Izmene poreskih
zakona će rasteretiti privredu
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Izmene poreskih zakona na dohodak i doprinose rasteretiće privredu za oko 1,7 milijardi dinara godišnje, a povećati prihode Fonda PIO za 15 milijardi dinara od početka primene do kraja ove godine, izjavila je danas savetnik ministra finansija za poreski sistem Milica Bisić. Bisić je rekla da se ti zakoni u skupštini mogu očekivati do kraja meseca, a da njihova primena počne već u junu.
Bisić je istakla da su ciljevi svih izmena poreskih zakona rasterećenje privrede, posebno preduzetnika i malih preduzeća, veći nameti za bogate i stvaranje pravednijeg poreskog sistema, kao i stabilnije finansiranje penzionog fonda.
Ona je, na brifingu za novinare u Ministarstvu finansija, podsetila da izmene poreza na dohodak predviđaju smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, povećanje neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara, kao i podizanje cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara. Izmena poreza na doprinose predviđa povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje na teret zaposlenog za dva odsto, odnosno sa 22 na 24 odsto, dodala je Bisić. Prema njenim rečima, Fond PIO će po tom osnovu imati za oko 26 milijardi dinara veće prihode godišnje, čime se stvaraju pretpostavke za održiv penzioni sistem.
Poljoprivrednici će, kako je objasnila, moći dobrovoljno da izaberu da li će plaćati doprinos za penzijsko osiguranje. Svako će moći da uplaćuje u skladu sa svojim željama i mogućnostima, što je već duže vreme i njihov zahtev, a u od visine uplata zavisiće i visina penzije koju će paori u budućnosti dobijati od države.
Bisić je podsetila da su pored izmena ta dva zakona, predviđene i izmene poreskih zakona koje se odnose na imovinu, dobit, poreski postupak i administraciju, koje predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije, čiji su osnovni elementi utvrđeni Fiskalnom strategijom usvojenom prošle godine.
Izmene Zakona poreza na imovinu očekuju se naredne godine, i trebalo bi da donesu veće prihode republičkom budžetu za oko šest milijardi dinara, a lokalnim budžetima za desetak milijardi dinara, navela je Bisić. Prema predlogu tih izmena, gradajani, vlasnici više od jednog stana ili kuće, ukoliko ne žive u njima ili ne plaćaju porez na zakupninu, plaćaće poseban porez na pripisani prihod za nekretnine vrednije od 50.000 evra. Kao primer Bisić je navela vikendicu vrednu 100.000 evra za koju će se plaćati godišnji porez od 225 evra. Porez na pripisani prihod od nepokretnosti neće se plaćati na stan ili kuću gde vlasnik stanuje, zatim na nekretnine vrednosti do 50.000 evra u kojima vlasnik ne stanuje, odnosno ne izdaje ih u zakup. Od plaćanja će biti izuzeti objekti i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod, poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Iz oporezivanja se izuzima prenos eksproprisane vrednosti, jer se uvek vrši u javnom interesu koji utvrđuje vlada ili uređuje zakon. Holandija, Belgija, Luskemburg, Španija, Švajcarska, Italija, Poljska primenjuju neku od opcija oporezivanja pripisanog dohotka od nepokretnosti.
Izmenama poreskih zakona biće smanjeni i administrativni troškovi za više od 1,5 milijardi dinara, ali i objedinjeno plaćanje poreza jednim nalogom, što donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima.
Bisić se osvrnula i na stanje u srpskoj privredi ističući da će privreda ostvariti ove godine planirani rast BDP-a od dva odsto, a moguće je da taj rast bude i veći. Bisićeva je kazala i da privreda Srbije beleži znake blagog oporavka, kao što je rast izvoza i industrijske proizvodnje.
Integralni tekst
preuzet sa sajta MFP . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 40/2013
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 40 od 7. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 39/2013
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 39 od 30. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmeni i dopuni Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku
• ODLUKA o izmenama i dopunama Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
07.05.2013. - Suzbijanje nelegalnog prometa
rezanog duvana i prateće opreme
Poreska uprava – Sektor poreske policije će, u saradnji sa komunalnom policijom i tržišnom inspekcijom, kao i u koordinaciji sa drugim državnim organima, od sutra, 08. maja 2013. godine, nastaviti sa pojačanom kontrolom svih lokacija na teritoriji Republike Srbije na kojima se obavlja nelegalan promet rezanog duvana i prateće opreme.
U skladu sa ovlašćenjima, oduzimaće se zatečena količina rezanog duvana i opreme za duvan. Protiv lica koja se bave nelegalnim prometom rezanog duvana i prateće opreme, biće pokrenut prekršajni postupak, zbog obavljanja nelegalne delatnosti a u skladu sa Zakonom o trgovini. Propisane kazne za tu vrstu prekršaja iznose do 150.000 dinara.
Protiv fizičkih lica koja se bave nedozvoljenom trgovinom rezanog duvana, u većem obimu, kao i protiv pravnih i fizičkih lica koja skladište rezani duvan u prostorije koje nisu registrovane za tu namenu biće podnete krivične prijave u skladu sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Nove
poreske stope od juna
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Nove stope poreza na zarade i obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja mogle bi da budu u primeni od juna ove godine, najavila savetnica ministra finansija za poreze Milica Bisić. Već od juna bi mogle da počnu da se primenjuju nove stope poreza i obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja, izjavila je savetnica ministra finansija za poreze Milica Bisić.
Predloženo je da stopa poreza na zarade bude smanjena sa 12 na 10 odsto, a da stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje bude uvećana sa 22 na 24 odsto. Bisićeva je rekla da bi te izmene trebalo u toku ovog meseca da se nađu na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije. Prema njenim rečima, zbog povećanja stope za obavezno penzijsko osiguranje, očekuje se da će prihod PIO fonda do kraja ove godine biti povećan za 15 milijardi dinara, što je pretpostavka za održiv penzioni sistem.
Bisićeva je najavila izmene pet poreskih zakona: zakona o porezu na dobit, zakona o porezu na dohodak, zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zakona o porezima na imovinu i zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
"Ciljevi ovog poreskog paketa su rasterećenje privrede, a posebno preduzetnika i malih preduzeća, veći nameti za bogatije i stvaranje pravednijeg poreskog sistema, stabilnije finansiranje penzionog fonda veća i sigurnost za penzionere", rekla je Milica Bisić.
Poljoprivrednici će, kako je dodala, moći da izaberu da li će plaćati doprinos za penzijsko osiguranje, a od visine uplata zavisiće i iznos penzije koju će dobijati od države.
Bisićeva je najavila i da će neoporezivi iznos plate biti povećan sa sadašnjih 8.766 dinara na 11.000 dinara. Biće smanjeno i poresko opeterećenje najnižih zarada sa 8,6 odsto na 6,4 odsto, koje su najčešće u radno intenzivnim industrijama, kao što je tekstilna industrija.
Ona je rekla da će podizanje granice za paušalno oporezivanje s tri na šest miliona dinara doneti lakše poslovanje velikom broju malih preduzetnika, uz povećanje broja delatnosti koje ne mogu u paušal.
Preduzetnici će, kako je rekla Bisićeva, moći da izaberu da li će doprinose plaćati na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit. "Promene poreskih zakona odmerene su tako da njihovo zajedničko dejstvo smanjuje ukupno fiskalno opterećenje zarada, čime se postiže rasterećenje privrede za oko 1,7 milijardi dinara na godišnjem nivou", navela je Bisićeva.
Sledeće godine uslediće i veće oporezivanje bogatijih i stvaranje pravednijeg poreskog sistema.
Ona je rekla da pravna lica neće plaćati porez na osnovu knjigovodstvene vrednosti, već će se uzimati u obzir tržišna vrednost zemljišta na kome se nalaze objekti.
"Građani koji imaju više od jedne stambene nepokretnosti, ukoliko ne žive u njima ili ukoliko ne plaćaju porez na zakupninu plaćaće poseban porez na pripisani prihod za sve takve nekretnine vrednije od 50.000 evra", najavila je savetnica ministra finansija. To znači, na primer da će građani za takvu nekretninu vrednosti od 100.000 evra godišnje plaćati porez od 225 evra godišnje. Porez na pripisani prihod od nepokrenosti neće se plaćati na stan u kojem vlasnik ima prebivalište, nekretnine vrednosti do 50.000 evra, objekte i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod, poljoprivredno zemljište površine do pet hektara i na sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Bisićeva je ocenila da se zbog poreza na pripisani prihod mogu očekivati veći prihodi državnog budžeta za oko šest milijardi dinara godišnje.
Ona je najavila i smanjenje administrativnih troškova i objedinjavanje plaćanja poreza jednim nalogom. "Ova promena donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima, kao i smanjenje troškova za više od 1,5 milijardi dinara", ocenila je Milica Bisić.
Prema njenim rečima, poreski sistem biće osavremenjen, a tehnička rešenja unapređena.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rts.rs . . .

Šta rade
fantomske firme u Srbiji
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Fantomska firma ne nastaje registracijom, već načinom poslovanja i voljom da se krši zakon i izbegava plaćanje obaveza, pišu Novosti. Kroz takve firme, takozvane perače novca, u celom svetu godišnje se realizuje oko pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Ovu praksu u svim državama nije ni omogućila niti je sprečila jednostavna registracija firmi. Sa njom možemo da se borimo samo uspostavljanjem sistema oštrih sankcija, koje treba da sprovode nadležni. Zloupotrebe ne sprečava "policajac na šalteru", već pojačana kontrola i elektronska razmena podataka između institucija. Ovako u razgovoru, za "Novosti", Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, odgovara na pitanje da li osnivanje firme za svega sto dinara pogoduje stvaranju fantomskih firmi i povećava mogućnost zloupotreba.
Da li je bilo slučajeva krađe indentiteta, da neko sa lažnim ispravama registruje firmu na tuđe ime u APR?
"Od osnivanja Agencije za privredne registre, 2005. godine, zabeleženo je nekoliko takvih slučajeva. APR je institucija koja registruje podatke na osnovu propisane dokumentacije. Ako nam neko donese sudski overen dokument gde se potvrđuje da je ta osoba svojeručno potpisala ugovor, to je za APR validna dokumentacija. Upravo da bi se sprečili pokušaji takvih zloupotreba, važno je da se elektronski povežemo i sa sudovima, ali i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, sa kojim smo pre mesec i po dana potpisali protokol o saradnji. To podrazumeva da APR ima uvid u podatke, na primer, o ukradenim ličnim kartama, tako da lako možemo da proverimo identitet osobe koja podnosi neki zahtev za registraciju u APR. Nema razloga izigravati policajca i da zbog 0,01 odsto slučajeva zaustavljamo sistem i maltretiramo više od 300.000 preduzeća i preduzetnika."
Kada će biti omogućena neka elektronska usluga u oblasti registracije?
"Već sada imamo situaciju da je, od 150.000 obveznika, oko 135.000 svoje godišnje finansijske izveštaje podnelo putem interneta. Ove godine omogućićemo firmama da, na stranicama APR, besplatno objavljuju podatke o svojim internet-stranicama i mejl adresama, za brzu komunikaciju Agencije sa korisnicima, a plan je da vlasnici preduzeća ubuduće i sami mogu da menjaju određene podatke na sajtu."
Kada će zaživeti registar, koji će omogućiti privremenu zabranu osnivanja novih preduzeća vlasnicima i direktorima koji su već upropastili neku firmu? I šta će takve osobe sprečiti da novu firmu osnuju, na primer, na ime supružnika?
"Radna grupa za uspostavljanje registra diskvalifikovanih lica je formirana i uveliko radimo na tome. Ovakav registar već postoji u Makedoniji i u njemu su podaci osoba čije su firme u blokadi, i njima je zabranjeno osnivanje novih preduzeća dok god im je postojeće blokirano. U makedonskom registru se vode i podaci onih kojima je sud izrekao neku meru zabrane obavljanja određene delatnosti. Očekuje se da bi ovaj registar u Srbiji mogao da se uspostavi tokom 2014. godine. Makedonski registar je dobar primer: samo za jedan mesec u njega je upisano oko 40.000 osoba. Kod nas je u blokadi trenutno blizu 100.000 firmi i radnji, pa se iz toga može pretpostaviti koliko je "kandidata" za upis u ovaj registar."
Izveštaj Svetske banke "Doing business" svrstao je Srbiju na 42. mesto po pokazatelju "pokretanje poslovanja", što se direktno odnosi na brzinu registracije?
"Naša zemlja je, po indikatoru "pokretanje poslovanja", prošle godine napredovala ukupno 49 pozicija, zahvaljujući usvajanju Zakona o privrednim društvima i otklanjanju zahteva za minimalni početni kapital prilikom otvaranja firmi u Srbiji. Na listi 185 zemalja, Srbija se danas nalazi na 42. mestu u svetu, dok, istovremeno, ulazi u krug 87 zemalja u svetu koje ne zahtevaju osnovni početni kapital prilikom registracije firmi. Tačnije, osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću košta 100 dinara. Time se pruža direktna olakšica početnicima u poslovanju."
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Novosti . . .

Poreska uprava
će proveravati prijave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Direktor Poreske uprave Ivan Simič najavio je da će kontrola imovine i prihoda posle 30. juna biti kontorlisana unakrsno. Simić je upozorio da oni koji utaje porez neće proći nekažnjeno. Ukazujući da je država za još dva meseca produžila rok za prijavu imovine vredniju od 35 miliona dinara, Simič je naveo da je od januara, kada je pirjavljivanje počelo, imovinu prijavilo svega 900 ljudi, a procenjuje se da toliku imovinu poseduje više od 2.000 građana Srbije.
“Odziv nije onakakv kakav smo očekivali i zato je rok produžen do 30. juna. Nakon završetka roka proveravaćemo prijave, a istovremeno i ko nam se još nije prijavio”, rekao je Simič i objasnio da se to se može uraditi preko raznih baza podataka kao što su registracija automobila, vlasništvo kuće, uplate preko banaka... Unakrsna provera počinje 30. juna, a za one koje nisu ispoštovali zakonsku obavezu slede sankcije, rekao je Simič za RTS.
On je najavio da će izmenama zakona, čiji je predlog u skupštinskoj proceduri, za naredno “neprijavljivanje” imovine velike vrednosti, biti predviđene oštrije sankcije kao što je oduzimanje tri odsto ukupne vrednosti koju poseduje poreski obveznik.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Tanjug . . .

Zašto su firme
dale manje za porez
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Iako je poreska stopa povećana za 50 odsto, prihodi su manji nego u istom periodu prošle godine, pišu Novosti.
Preduzeća od ove godine državi, umesto deset, daju 15 odsto od svoje dobiti. Iako je poreska stopa povećana za 50 odsto, prihodi su manji nego u istom periodu prošle godine. Od uspešnih firmi u prvom kvartalu prošle godine slila se 21 milijarda, a tokom prva tri meseca 2013. - nepunih 17 milijardi dinara.
Dilema je da li je kompanijama godina teža od prethodne ili ih je veći porez motivisao da ne prikažu svu svoju dobit. Ljubidrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, veruje da su oba uzroka moguća. "Prvi efekat može da bude povećanje stope za 50 odsto, ali po mom mišljenju važnije je da je to posledica nastavka krize", kaže Savić. "S jedne strane, preduzeća gledaju da ne prikažu sve kao dobit zbog većeg poreza. Ali, s druge strane, mnoga preduzeća su zaista u problemima. Da je ekonomija u ekspanziji, da država može da kontroliše i spreči sve koji izbegavaju plaćanje poreza, posle povećanja stope sa 10 na 15 odsto, smatram da ne bi došlo do pada u apsolutnim iznosima. Ovako, vidimo da kriza i dalje traje. Preduzeća su zadužena. Neki su uzimali dugoročne kredite, zapali u probleme, sada ih otplaćuju kratkoročnim, skupim pozajmicama. Neki su bili i miljenici vlasti, a vlast se promenila."
Iz ugla velikih kompanija, dileme nema, manja dobit je danak dugogodišnje ekonomske krize. "Ovo je peta godina ekonomske krize", kaže Toplica Spasojević, vlasnik "ITM grupe". "Tek ove godine možemo da očekujemo nagoveštaj izlaska iz krize. Mnoge firme su još u problemima. Veliki broj preduzeća je tokom prethodnih godina ugašen. Vide se, međutim, pomaci. Proradio je Fijat. Čini mi da se da je manji prihod od poreza na dobit preduzeća posledica nečinjenja u prošlosti i lošeg reagovanja na krizu."
Preduzeća plaćaju i porez na kapitalne dobitke u slučaju da su nešto prodali za više novca nego što su nekretninu ili dobro pribavili. I od ovog poreza je ove godine stiglo manje novca. U prvom kvartalu prošle godine naplaćeno je oko 216 miliona, a u prva tri meseca ove godine - 169 miliona dinara. Stopa poreza na kapitalne dobitke takođe je porasla sa 10 na 15 odsto .
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Novosti . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
30.04.2013. - Spiskovi 1.000 najvećih dužnika
Shodno zakonskim propisima, objavljujemo spiskove najvećih dužnika.
Spiskovi sadrže naziv dužnika, stanje duga (zaključno sa 8. aprilom 2013. godine), kao i status poreskog obveznika.
Spisak 500 najvećih dužnika-pravnih lica možete pogledati ovde.
Spisak 500 najvećih dužnika-preduzetnika možete pogledati ovde.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
25.04.2013. - U organizaciji NALED-a održan radni ručak sa
direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem
NALED je za članove i partnere organizovao radni ručak sa direktorom Poreske uprave Ivanom Simičem, na kojem se razgovaralo o reformi poreskog sistema koja očekuje Srbiju u budućnosti.
U uvodnom delu prisutne su pozdravili Bojan Žepinić iz kompanije TPA Horwath, Vladan Atanasijević član UO NALED-a (Asseco SEE) i direktor Poreske uprave Republike Srbije Ivan Simič.
Vladan Atanasijević je u govoru istakao da je misija NALED-a unapređenje privrednog ambijenta Srbije kroz institucionalne reforme, i da je sastanak između poreskih obveznika i lidera Poreske uprave dobra prilika da se direktno prodiskutuje o problemima iz oblasti poreske politike i načinima njihovog rešavanja.
Nakon uvodnih obraćanja usledila je diskusija u okviru koje je direktor Poreske uprave, gospodin Simič podsetio da će se od početka naredne godine, porezi i doprinosi uplaćivati samo na jedan račun, što će značajno doprineti rasterećenju privrede. Kako je rekao od 1. jula sledeće godine biće uvedena i obaveza elektronske prijave poreza za sve. Prema njegovim rečima, od početka godine do sada podneto je oko 110.000 prijava poreza, od čega je 2,7% podneto elektronskim putem, sve ostalo je bilo preko šaltera. Efikasniju prijavu poreza privrednicima bi znatno omogućilo uvođenje digitalnog sertifikata zbog čega je gospodin Simič uputio poziv svima da ukoliko još uvek nisu prešli na ovakav način potpisivanja to urade što pre. Tim pre što je zakonom predviđeno da pečat više nije obavezan. Simič je posebno ukazao na to da prelazak prijave poreza sa šalterskog na elektronski način ne znači gubitak radnih mesta u filijalama Poreske uprave širom Srbije.
Govoreći o daljim reformskim procesima koji očekuju Srbiju u oblasti poreskog sistema i politike, gospodin Simič je rekao da Poreska uprava u budućem periodu neće vršiti procenu vrednosti nekretnina jer to nije u njenoj nadležnosti. Na pitanje da li je moguće promeniti radno vreme Poreske uprave i uskladiti ga sa potrebama poreskih obveznika, rekao je da je upravo takav problem postojao i u Sloveniji i da je bilo uvedeno duže radno vreme, čak i subotom, ali da se ta metoda pokazala kao neefikasna.
Prema rečima direktora Simiča jedan od mehanizama uspostavljanje bolje komunikacije između poreskih obveznika i Poreske uprave jeste angažovanje poreskih savetnika koji mnogo brže i efikasnije pristupaju rešavanju određenih problema. Ono što je istaknuto kao važan zadatak u budućnosti jeste i međusobna saradnja i usklađivanje podataka kako između različitih državnih institucija kao što su MUP, APR, PIO, RFZO, NSZ, tako i između njih i Centralnog registra, kako bi se izbegla nepotrebna maltretiranja poreskih obveznika.
Na kraju diskusije direktor Poreske uprave Ivan Simič pozvao je sve poreske obveznike da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju kako bi Poreska uprava mogla na sistemski način da pristupi rešavanju istih, jer samo takav način rešavanja problema može olakšati poslovanje u budućnosti i doneti rasterećenja privredi.
Informacija i fotografije preuzeti sa sajta Naled-a www.naled-serbia.org
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Siva ekonomija
gasi radna mesta
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
U poslednjih godinu dana zbog sive ekonomije ugašeno je više od 22.000 radnih mesta u preduzetničkim firmama.
Preduzetnici tvrde i da u praksi nije zaživela inicijativa da se u rešavanje problema sive ekonomije uključi više od inspektora i da je problem nelegalnog poslovanja i dalje veoma izražen.
U Ministarstvu ekonomije, međutim, kažu da se rezultati tek očekuju. Prema rečima državnog sekretara Aleksandra Ljubića, tačno je da su za sada vidljivije akcije na suzbijanju šverca akcizne robe, pre svega rezanog duvana. "Tu je kontrola zaista vidljivija, ali trebalo bi imati na umu da, na primer u rezanom duvanu koji je aktuelan poslednjih meseci, mogu da se nađu brojne nečistoće, nepoznat je kvalitet i to je roba čiji promet može da ugrozi zdravlje potrošača“, kaže Ljubić. "Iluzirno je bilo očekivanje da tržišna inspekcija, sa po nekoliko inspektora na terenu, može da uradi nešto značajnije u suzbijanju sive ekonomije. Sada je mogućnost kontrole dobila Poreska uprava, sa kapacitetom od 7.000 inspektora i novim ovlašćenjima. Istovremeno, Ministarstvo ekonomije sačinilo je program podsticaja koji bi trebalo da stimuliše ljude da iz sive zone ili sa crnog tržišta pređu na legalno poslovanje ", kaže za Danas Ljubić.
Podsetimo, poslednjih nedelja, posle upozorenja koje je stiglo iz fabrika duvanske industrije da je u ovoj godini legalan promet opao za oko 15 odsto i da taj trend može da umanji planirani prihod u budžet za oko 12 milijardi dinara, Poreska uprava je saopštila rezultate jednonedeljne akcije koju je sprovela služba Poreske policije zajedno sa Komunalnom policijom i tržišnom inspekcijom. Prema saopštenju PU, inspektori su od 16. do 22. aprila zaplenili 68 kilograma rezanog duvana, 1.165 kutija filter papira kao i 132 mašinice za uvijanje duvana. Istovremeno, protiv 36 lica od kojih su oduzeti duvan i oprema, podnete su prekršajne prijave, dok će zbog nedozvoljenog skladištenja protiv dva lica biti podnete krivične prijave, saopštila je PU i ponovila da će akcija biti intenzivirana.
Ono što je novina u ovoj akciji je ne samo združena kontrola koje vrše inspektori više ministarstava, nego i ovlašćenja koja su dobila. Njima su im omogućene intervencije ne samo u pravnim licima, koja su do sada poreznici i tržišna inspoekcija jedino mogli da kontrolišu, nego i kod stvarnih učesnika u prometu, prodavaca koje zateknu za tezgama. Za sada nema potvrda da će se istom energičnošću državna uprava uhvatiti u koštac sa ostalim „neakciznim“ granama sive ekonomije, ali prvi rezultati akcije koja je započela ovog meseca, pokazuju da to nije nesavladiv problem.
Integralni tekst
preuzet sa sajta naslovi.net
Izvor: Danas . . .

U najavi
manji porez na plate,
a veći na imovinu
(postavljeno 30. aprila 2013. godine)
Vlada Srbije predložiće odmah posle prvomajskih praznika, između ostalog, smanjenje poreza na zarade sa 12 na deset odsto, povećanje doprinosa za penziono osiguranje sa 22 na 24 odsto i podizanje limita za paušalni porez sa tri na šest miliona dinara, kaže u intervjuu za “Blic” Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede Srbije. On ističe da je to deo paketa mera koje treba da pomognu, reindustrijalizaciju, privredni razvoj i zapošljavanje.
Cilj novog paketa poreskih zakona je da pomogne pre svega zanatlijama i malim i srednjim preduzećima da se dodatno rasterete . Planiramo podizanje limita za paušalni porez sa tri na šest miliona dinara što će olakšati život zanatlijama i preduzetnicima. Takođe, ići ćemo na rasterećenje privrede od oko dve milijarde dinara na godišnjem nivou tako što ćemo smanjiti porez na zarade sa 12 na deset posto i povećati neoporezivi iznos dohotka sa sadašnjih 8.700 na 11.000 dinara. Istovremeno ćemo povećati doprinos za penziono osiguranje sa 22 na 24 odsto. Dakle, efekat ove poreske reforme će biti da ćemo pojačati prihode penzionog fonda sa jedne strane, smanjiti transfere iz budžeta ka penzionom fondu, a istovremeno rasteretiti privredu jer dižemo ovaj neoporezivi iznos dohotka, a najveće rasterećenje će imati oni kojima je najteže, koji trenutno isplaćuju najniže zarade, ističe ministar Dinkić.
Koliko zakona će biti promenjeno?
- Imamo šest poreskih zakona koje menjamo. Takođe, imajući u vidu da su prihodi budžeta koji su planirani ostvareni u manjem iznosu u prva četiri meseca, oni su bili veći od onoga što je realizovano prošle godine, ali su manji od planiranih za ovu godinu pre svega zbog pada prometa u trgovini i zbog šverca rezanog duvana, primorani smo da smanjimo rashode države za nekih tridesetak milijardi do kraja godine. Taj plan smo već napravili i šaljemo ga odmah posle praznika na usvajanje Vladi. On će značiti ograničavanje trošenja kod pojedinih budžetskih korisnika tako što ćemo im smanjiti kvote i faktički smanjiti rashode. Ukupan efekat svega ovog je oko tridesetak milijardi dinara uštede do kraja godine.
Šta će sve biti promenjeno?
- Pokušaćemo da pomognemo poljoprivrednicima, posebno onim manjim, jer ćemo ukinuti porez na katastarski prihod i obavezno plaćanje doprinosa za penziono osiguranje. To će sada postati njihova dobrovoljna stvar . Svako će moći da uplaćuje koliko želi i ako želi. Tim pre što sada država i onako dotira gotovo kompletnu penziju poljoprivrednika. Takođe ćemo pokušati da napravimo veću pravednost u oporezivanju, jer će kod poreza na imovinu biti uveden ozbiljniji porez na imovinu za pravna lica, a što se tiče građana - vlasnici više od jedne stambene nepokretnosti i više od pet hektara poljoprivredng zemljišta imaće nešto veći porez od onih koji imaju manje. Dakle, oni koji imaju više treba da plate veći porez od onih koji imaju manje, što bi doprinelo većoj pravednosti. Takođe ćemo ukinuti, odnosno smanjićemo poreze i doprinose na plate za IT industriju, pre svega za industriju softvera, kako bismo stimulisali njen razvoj kao najperspektivnije grane. Smanjićemo u IT, naprimer, čak za jednu trećinu doprinose tako što će biti ukinuta obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, a država će za njih plaćati troškove lečenja ukoliko do tih troškova dođe.
Hoće li to biti postignuto kroz rebalans? Gde ćemo da vidimo te uštede?
- Ovo će biti postignuto odmah, počevši od maja, dakle bez rebalansa, samo kroz odluku Vlade o smanjenju kvota pojedinim ministarstvima uključujući i ovo koje ja vodim.
U kojim oblastima?
- Faktički moramo da se protegnemo onoliko koliko para imamo. Podbacila nam je naplata poreza na dobit, iz prostog razloga što prošlogodišnja dobit koja je osnovica za oporezivanje je jako mala jer je privreda bila katastrofalna - prošla godina je najgora ekonomska godina u poslednjih 12 godina. Imaćemo nekih 20 milijardi manje prihoda od PDV-a nego što smo planirali zbog pada prometa. Zbog šverca rezanog duvana, nekih sedam milijadi dinara će biti izgubljeno do kraja godine na akcizama na cigarete. Šta ćemo kao država preduzeti? Nećemo dozvoliti da se potroši onoliko koliko je moguće u budžetu, nego ćemo to trošenje ograničiti ministarstvima različitim kvotama. Međutim, ključni segmeniti neće tu biti pogođeni, dakle, odustaće se od nekih investicija ili od nekih trošenja u sektorima koje treba da se sprovedu kad su dobra vremena.
Kome će još biti smanjena sredstva?
- Takođe ćemo smanjiti subvencije gubitašima - tu nema nikakve dileme. Na materijalnim troškovima koje koriste sva ministarstva uštedećemo nekih 2,4 milijarde dinara tako što ćemo propisati da svi moraju na vreme da plaćaju struju, komunalije i one stvari koje su bitne, a recimo ako imaju neke ugovore za neke usluge da odustanu od toga. Što se tiče plata i penzija - ništa se ne menja, dakle ove ključne stavke ostaju nepromenjene, čak će biti i malog povećanja pošto je predviđeno povećanje plata i penzija dva posto u maju, ta odluka je dogovorena i ona se sprovodi.
Da li sa tim merama čekate MMF?
- Jeste, mi ćemo o tome razgovarati i sa MMF-om. Ja sam im već predložio plan i oni se potpuno slažu s njim jer je suština da moramo da prilagodimo trošenje realnim mogućnostima budžeta. Misija MMF-a dolazi 8. maja i nastavićemo s njima da razgovaramo o tome kako da sve ovo uklopimo da na srednji rok održimo ovu stabilnost koju smo napravili sada za prvih devet meseci rada vlade.
Šta je sada prioritet u radu Vlade?
- Zapošljavanje. Ekonomija. Tu nema nikakve dileme. To je non stop na dnevnom redu od kada je kriza počela. Sada mora još više da se radi na tome. Da vidimo šta možemo mi da uradimo sami u svojoj kući da bismo omogućili da više ljudi nađe posao.
Na koji način će biti rešeno pitanje javnih preduzeća?
- Maj će svakako proteći u znaku daleko većih prolećnih spremanja u ekonomiji. I tu imamo nekoliko aspekata. Ideja je da u maju Vlada usvoji predlog za reindustrijalizaciju usaglašen sa privredom i ekonomistima - da se utvrdi koja će industrija ubuduće vući privredni razvoj Srbije, da vidimo koliki privredni rast Srbija mora da ostvari da bi građani osetili koristi od toga. Jer rast od dva posto sasvim sigurno ne može da doprinese rastu standarda građana Srbije i nama je potreban mnogo jači rast. Suština je da vidimo kako možemo da idemo napred. Zasutavili smo propadanje, ali nismo krenuli napred.
Šta sve ulazi u taj plan?
- Izaći ćemo i s akcionim planom završetka restrukturiranja državnih firmi koje su u gubicima. U Srbiji je više od 160 takvih firmi u ovom trenutku koje prave ogromne gubitke iz godine u godinu i koje nisu samo na subvencijama države, već ne plaćaju struju, gas, komunalije i ukupni njihovi troškovi su mnogo veći. Svetska banka je izračunala da godišnje oni koštaju Srbiju blizu milijadu evra. Treća stvar koju radimo i oko koje treba da postignemo jedinstven stav Vlade jeste Strategija javnih preduzeća koja podrazumeva donošenje odluke iz kojih javnih preduzeća će država da se povuče iz upravljanja, a iz kojih i iz upravljanja i iz vlasništva. Ima preduzeća gde ima smisla da se kompletno prepusti i vlasništvo i upravljanje, a da se onda taj novac koristi za smanjenje javnog duga, odnosno za razduživanje države. Takođe, želimo da podstaknemo razvoj malih i srednjih preduzeća i trenutno imamo problem kako da banke stimulišemo da im se odobravaju dugoročniji i povoljniji krediti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta MFP
Izvor: Blic . . .

Početak davanja podataka
iz finansijskih izveštaja za 2012.
i pružanje usluga sa tim podacima
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
Agencija za privredne registre obaveštava sve zainteresovane korisnike da će podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2012. godinu, kao i usluge boniteta – podaci i izveštaji o bonitetu i skoring u kojima su uključeni ti podaci biti dostupni počev od utorka, 7. maja 2013. godine.
Imajući u vidu da je utvrđen novi skoring privrednih društava odnosno ocena njihove sposobnosti izmirivanja obaveza za period od 2008. do 2012. godine, od tog dana će prestati da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2007. do 2011. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na ovoj internet stranici u delu Finansijski izveštaji i bonitet, link Evidencija izdatih skoringa.
Za pravna lica i preduzetnike za koje nije izvršena registracija redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2012. godinu usluge će se pružati bez podataka za tu godinu sve dok obveznik ne otkloni nedostatke u izveštaju koji je dostavio Agenciji. Informacije o nedostacima u finansijskim izveštajima dostupne su, takođe, na ovoj internet stranici, u delu Finansijski izveštaji i bonitet, link Pretraga finansijskih izveštaja za 2012. godinu.
Polazeći od navedenog Agencija savetuje svim korisnicima da pre naručivanja pomenutih podataka i izveštaja na linku Objavljivanje finansijskih izveštaja provere da li je izvršena registracija redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2012. godinu za pravno lice odnosno preduzetnika za koga zahtevaju podatke ili izveštaj.
Korisnici koji su već naručili usluge, a ne žele da sačekaju početak davanja podataka iz finansijskih izveštaja za 2012. godinu, treba da izvrše uplate za te usluge po obaveštenjima, koja su dobili od Agencije, najkasnije do 29. aprila 2013. godine, kako bi pravovremeno obezbedili potrebne podatke i izveštaje. Korisnicima koji naknadno izvrše uplatu biće izdate usluge sa podacima za 2012. godinu.
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja i boniteta dostupne su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – Pružanje usluga iz Registra
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR . . .

Siva ekonomija
sputava preduzetnike
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
U poslednjih godinu dana zbog sive ekonomije ugašeno je više od 22.000 radnih mesta u preduzetničkim firmama, tvrde u Zajednici preduzetnika. Na sastanku Skupštine Zajednice preduzetnika u Privrednoj komori Srbije, ocenjeno je da najava da će problem sive ekonomije na terenu rešavati oko 7.000 inspektora, u praksi nije zaživela i problem nelegalnog poslovanja i dalje je veoma izražen.
Skupština Zajednice preduzetnika istakla je značaj rezultata u oblasti zakonodavne aktivnosti u 2012. godini i usvajanje propisa koji su znatno unapredili poslovni ambijent.
Članovi Skupštine Zajednice preduzetnika zatražili su da se izradi predlog novog zakona o privrednim komorama, koji bi predviđao obavezno članstvo i omogućio preduzetnicima da u okviru komorskog sistema, imaju reprezentativnost i zaštitu sopstvenih interesa. Kako se navodi u saopštnju, članovi su jednoglasno odlučili da se sa tim zahtevom obrate predsedniku Privredne komore Srbije. Oni predlažu da se kroz obaveznu članarinu komorskom sistemu, predvidi i finansiranje troškova udruženja preduzetnika na lokalnom nivou.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Beta . . .

Najniža i najviša mesečna
osnovica za plaćanje doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje, utvrđuje ga i objavljuje ministar za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2012. godini, po periodima primene, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najniže mesečne osnovice    "Sl. glasnik RS"
od 1.11.2012. do 31.01.2013.              20.022  (55.903 x 35%)                    104/2012
od 1.02.2013. do 30.04.2013.              21.216  (60.617 x 35%)                     10/2013
od 1.05.2013. do 31.07.2013.              20.090 (57.401 x 35%) 38/2013
Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.
Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.05.2013. godine do 31.07.2013. godine iznosi 40.180 dinara (20.090 x 2).
Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu - ne menja se u toku godine, a za period od 01.01.2013. godine do 31.12.2013. godine iznosi 21.216 dinara.
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (član 42. Zakona) čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2012. godini, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najviše mesečne osnovice      "Sl. glasnik RS"
od 1.01.2013. do 31.01.2013.             294.570 (5 x 58.914)                         122/2012
od 1.01.2013. do 31.01.2013.             294.570 (5 x 58.914)                         122/2012
od 1.02.2013. do 28.02.2013.             325.825 (5 x 65.165)                            8/2013
od 1.03.2013. do 31.03.2013.             272.235 (5 x 54.447)                           18/2013
od 1.04.2013. do 30.04.2013.             300.995  (5 x 60.199)                           28/2013
od 1.05.2013. do 31.05.2013. 288.140 (5 x 57.628) 38/2013
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere).
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2012. godinu iznosi 3.445.800 dinara (57.430 x 12 x 5).
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2013. godinu iznosi 3.752.476 dinara ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013).

Prosečna neto zarada
u martu iznosila 41.689 dinar
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
Prema Saopštenju Republičkog zavoda za statistiku broj 106 od 25.04.2013. godine, prosečna zarada u Republici Srbiji, koja je isplaćena u martu iznosi 57.628 dinara. Isplaćena zarada u martu nominalno je manja od isplaćene zarade u februaru za 4,3% i realno manja za 4,3%.
Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u martu iznosi 41.689 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u februaru nominalno je manja za 3,9% i realno manja za 3,9%
Iznose prosečnih zarada u bruto i neto iznosu dajemo u pregledu koji sledi:
Mesec Bruto zarada Neto zarada
Mart 2013 57.628 41.689
Na osnovu podataka o iznosu prosečne zarade u Republici Srbiji za februar od 57.628 dinar, utvrđuje se najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje od 1. maja 2013. godine u iznosu od 288.140 dinara (57.628 x 5).
U istom saopštenju objavljeni su podaci o prosečnoj zaradi za prvi kvartal 2013. godine.
Iznose prosečnih zarada dajemo u pregledu koji sledi:
Prosek perioda Bruto zarada Neto zarada
Za prvi kvartal 2013 godine 57.401 41.403
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS . . .
Statističke podatke za ranije periode
potražite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 38/2013
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 38 od 26. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju
• PRAVILNIK o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 3), 4), 5) i 6) Zakona o akcizama, koji se koriste kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 6) Zakona o akcizama, koji se koriste za transportne svrhe, za prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, za poljoprivredne svrhe, za grejanje i u industrijske svrhe
• IZNOS najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
• PODACI o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u martu 2013. godine
• PODATAK o visini prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u prvom kvartalu 2013. godine
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 37/2013
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 37 od 24. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o utvrđivanju visine članarine, osnovici na koju se obračunava, načinu i rokovima plaćanja članarine Regionalnoj privrednoj komori Užice, za period od 1. aprila do 30. juna 2013. godine
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Izgubili pravo
na poresku amnestiju
(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
Više od 6.000 poreskih obveznika, čiji je ukupni dug iznosio 20,5 milijardi dinara, u aprilu je izgubilo pravo na mirovanje duga i uslovni otpis kamata. Po Zakonu o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga poreski obveznici su imali mogućnost da do kraj marta ispune uslove za sticanje poreske amnestije, rečeno je agencij Beta u Poreskoj upravi. Svim dužnicima koji su do tog roka izmirili glavni poreski dug brisana su dugovanja za doprinose za zdravstveno osiguranje, a stekli su uslove na uslovni otpis kamata i da dug izmiruju u 24 rate. Nad obveznikom koji u periodu plaćanja glavnog poreskog duga na rate ne izmiri tekuću obavezu ili ratu, poreske službe odmah sprovode postupak prinudne naplate.
Pravo na mirovanje duga mogli su da ostvare obveznici čiji je ukupan dug iznosio 842,7 milijardi dinara, od čega je 327,6 milijardi glavni dug, a kamate su 515,1 milijarda dinara, naveli su u Poreskoj upravi. Nakon sporovednog mirovanja, ukupan dug po osnovu poreza i doprinosa na kraju marta 2013. godine iznosio je 404,6 milijardi dinara, pri čemu je iznos glavnice 156,7 milijardi, a kamata 247,9 milijardi dinara. Ukupni poreski dug na kraju 2012. godine iznosio je oko 1.025 milijardi dinara.
Poreska uprava je poljoprivrednicima i preduzetnicima koji su stekli pravo na mirovanje duga otpisala obaveze u ukupnom iznosu od 10,7 milijardi dinara. U mirovanju je ukupni dug preduzetnika i poljoprivrednika u iznosu od 153 milijarde dinara, dok su preduzetnici koji imaju zaposlene stekli pravo na mirovanje duga u iznosu od 21,7 milijardi dinara. Ukupan dug u mirovanju pravnih lica, po osnovu osnovnog duga i kamata je 292,2 milijarde, a građana 12,5 milijardi dinara. Ukoliko bi poreski dužnici svoje obaveze izmirivali u predviđenim rokovima njima bi bile otpisane kamate u ukupnom iznosu od 361,9milijardi dinara. Od toga bi velikim poreskim obveznicima na kraju juna 2013. godine bilo otpisano 50 odsto kamate, a na ostatak na kraju godine, dok bi malim obveznicima istekom ove godine bilo optisano 50 odsto kamate, a ostatak na kraju 2014. godine.
Uskoro će biti objavljen spisak najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Te podatke Poreska uprava je prvi put saopštila u januaru 2012. godine, a lista najvećih dužnika je objavljivana svaka tri meseca, sve do januara ove godine, kad je počeo da teče rok za sticanje prava na poresku amnestiju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Beta . . .

Spor prelazak
na elektronsko prijavljivanje poreza
(postavljeno 25. aprila 2013. godine)
Direktor Poreske uprave Ivan Simič kaže da poreski obveznici u Srbiji presporo prelaze na elektronski način prijavljivanja poreza. Ali, kako objašnjava Simič, ovaj način prijavljivanja poreza će to biti obaveza od 1. jula 2014. godine i neće biti produženja tog roka. Simič je, na panel diskusiji u Privrednoj komori Beograda, istakao da posle tog datuma Poreska uprava neće primati nijedan papir i da neće biti produženja roka makar on morao da založi svoj mandat za to.
Poreska uprava samo 2,7 odsto prijava poreza prima elektronskim putem, iako nema nijednog razloga da sve prijave budu podnete na taj način, rekao je Simič, napominjući da iz njemu neobjašnjivih razloga najveći problem predstavlja pribavljanje digitalnog sertifikata.
Simič je rekao da se s Ministarstvom finansija i privrede radi na tome da se krajem godine uvede jedan uplatni račun za sve poreze i doprinose, kao i jedan obrazac za prijavu svih prihoda. Radiće se i na tome da se bolje iskoriste podaci dobijeni upotrebom fiskalnih kasa radi suzbijanja sive ekonomije i na jesen će početi akcija sakupljanja fiskalnih računa u vidu nagradne igre, sa dva izvlačenja - u septembru i decembru, a glavna nagrada biće automobil, naveo je Simič.
On je napomenuo i da je do sada za unakrsnu proveru imovine i prihoda stiglo oko 1.000 informativnih prijava gradjana, koji poseduje imovinu vredniju od 35 miliona dinara, a da se procenjuje da ih ima oko 2.000.
Prema Simičevim rečima, završeni su i tenderi u Poreskoj upravi za nabavku nove opreme tako da se radi na zameni svih računara i servera, kako bi mogli da podnesu veće opterećenje.
On je rekao i da mesečno prima oko 15 do 20 privrednika sa kojima razgovara o problemima koje imaju u poslovanju s Poreskom upravom i da planira da obiđe sve zaposlene u toj instituciji.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Tanjug . . .

Neuplaćeno
60 miliona dolara doprinosa
(postavljeno 25. aprila 2013. godine)
Republički budžet je u poslednjih 10 meseci oštećen za 6,4 milijarde dinara, jer poslodavci radnicima nisu uplaćivali poreze i doprinose, saznaje “Danas”. Prema podacima Poreske uprave, od 1. jula prošle godine do 22. aprila ove, otkriveno je skoro 8.000 preduzeća koja su prekršila zakon, izbegavajući uplatu punih poreza i doprinosa, objavljuje “Danas”.
U skladu sa izmenama zakona, od jula prošle godine banke su dužne da Poreskoj upravi svakodnevno šalju izveštaje o svim uplatama koje poslodavci uplaćuju svojim radnicima, kao i o plaćenim porezima i doprinosima. Upoređivanjem ovih podataka, poreznici nedvosmisleno i lako utvrđuju da li je neka firma prekršila zakon ili redovno plaća poreze i doprinose. Od uvođenja ovog sistema pa do sada, Poreska uprava je izvršila 4.604 kontrole u kojima je konstatovan manjak od tačno 6.417.791.377 dinara, odnosno blizu 60 miliona evra.
Tokom cele prošle godine ukupno je naplaćeno 448,5 milijardi dinara, odnosno oko četiri milijarde evra doprinosa, a u prva tri meseca ove godine 111,12 milijardi dinara, što je oko milijardu evra. Posmatrano po mesecima, najviše prestupnika, njih 7.906, otkriveno je u avgustu prošle godine, a najmanje, 5.589, u januaru ove. Kako objašnjavaju u Poreskoj upravi, ovi podaci se odnose kako na posl odavce koji svojim radnicima uopšte nisu uplaćivali doprinose, tako i na one koji su uplaćivali manje iznose od zakonom propisanih, to jest na one koji u najvećem broju slučajeva radnicima uplaćuju samo minimalne doprinose.
Kada se posmatraju samo oni poslodavci koji svojim zaposlenima uopšte ne uplaćuju doprinose, statistika postaje još poraznija. Do kraja septembra, dakle samo u prva dva meseca kontrole, poreznici su pronašli čak 7.348 obveznika koji radnicima daju samo neto plate, dok je u poslednjih šest meseci taj broj pao na 4.129.
Zanimljivo je da u Poreskoj upravi nemaju podatke o tome koliko je radnika u Srbiji oštećeno time što njihovi poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose na njihove zarade, uprkos tome što im banke dostavljaju izveštaje o svim pojedinačnim transakcijama čijim su ukrštanjem i sabiranjem i dobijeni svi gore navedeni podaci. Te podatke nemaju ni u PIO fondu, gde raspolažu samo informacijama za sv akog radnika pojedinačno, a ni u Ministarstvu rada u kojem smatraju da bi Poreska uprava morala da ima te brojke. Tako, iako se zna za koliko je minimalno budžet oštećen (jer poreznici nisu proverili sve izveštaje, pa je moguće da ima još neotkrivenih nesavesnih poslodavaca), niko nije izračunao koliko je radnika u tim firmama oštećeno.
Prema podacima Poreske uprave tokom 2012. godine naplaćeno je 448,53 milijarde dinara doprinosa i još 125,84 milijarde dinara poreza na zarade. U prva tri meseca ove godine poslodavci su uplatili 111,12 milijardi dinara doprinosa i 30,25 milijardi dinara poreza.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Danas . . .

Budno se prati
poštovanje zakona
o rokovima plaćanja
(postavljeno 22. aprila 2013. godine)
Pomoćnica ministra finansija i privrede Nina Samardžić izjavila je 21. marta da to ministarstvo ima mehanizam za svakodnevno budno praćenje da li država i javni sektor poštuju rokove za plaćanje obaveza prema privredi, koje je predvideo Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Samardžić je u izjavi za Tanjug podsetila da se to dešava pod nadzorom i kontrolom Uprave za trezor, i da su svi direktni i indirektni budžetski korisnici u obavezi da unose preuzete novčane obaveze prema privredi putem razvijene onlajn aplikacije i na osnovu pravilnika koji je ministarstvo donelo.
Samardžić je podsetila da je zakon, koji je stupio na snagu 31. marta, donet sa namerom da se opšti rokovi plaćanja, koji su postojali na nivou Srbije, a koji su u proseku iznosili 134 dana, skrate, zato što sve zemlje u regionu, imaju prosečni rok plaćanja 69 dana, a zemlje EU 58 dana.
Predviđeno je da država izmiruje novčane obaveze prema privredi u roku od 45 dana, a da rokovi plaćanja među privredom ne budu duži od 60 dana.
Samardžić je navela da je ministarstvo primilo razne inicijative za izmenu zakona, posebno od trgovaca, i mešovitom robom, velefarmacija, trgovaca semenskim sadnim materijalom, zaštitnim sredstvima i đubrivom da se zakon za njih drugačije tumači, ali da je ocenjeno da zakon treba da se primenjuje u potpunosti.
Ona je napomenula i da je ministarstvo ustanovilo radnu grupu za praćenje primene zakona koja će se sastati krajem ovog meseca, i to će biti njen treći sastanak, a prvi od početka primene zakona. U toj radnoj grupi, osim predstavnika Ministarstva finansija, su i predstavnici ministarstava poljoprivrede, pravde, a biće uključeno i Ministarstvo trgovine i Visoki savet sudstva. Osim ovih državnih institucija u radnu grupu su već uključeni i predstavnici Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveta stranih investitora, kao i Stalne konferencije gradova i opština, dodala je Samardžić.
Ona je objasnila i da će se puni efekti zakona tek videti kada budu dospele prve novčane obaveze preuzete od početka primene zakona.
Samardžić je ocenila da će primenu zakona obezbediti i predviđene kaznene odredbe, kojima je predviđeno da svaki poverilac koji nije naplatio potraživanje, ima pravo na jednokratnu naplatu od 20.000 dinara po svakoj obavezi, bez obzira na visinu te novčane obaveze. "To znači, ako je jedno malo preduzeće isporučilo trgovinskom lancu 20 faktura u vrednosti od po, na primer, 5.000 dinara, i ukoliko on ne plati u roku, to malo preduzece ima mogućnost da po svakoj toj fakturi naplati još 20.000 dinara kao iznos glavnice, kao iznos pripadajuće kamate i da ili Trgovinski sud ili Ministarstvo finansija i privrede pokrenu po njegovoj prijavi prekršajni postupak, protiv odgovornog lica koji nije ispoštovao rok", rekla je ona.
Integralni tekst
preuzet sa sajta MFP . . .

Agencijski seminar
o primeni Zakona o rokovima
izmirenja novčanih obaveza
u komercijalnim transakcijama ,
u sredu, 24. aprila u 10.00
(postavljeno 19. aprila, modifikovano 22. aprila 2013. godine)
Zbog velikog praktičnog značaja teme, Agencija "AKTIVA sistem" za svoje klijente, u svojim prostorijama u ulici Pavla Papa 14/6,
u sredu, 24. aprila 2013. godine u 10.00 časova
o r g a n i z u j e
Seminar o primeni Zakona o rokovima
izmirenja novčanih obaveza
u komercijalnim transakcijama
U nastavku ponavljamo preuzeti tekst sajta propisi.net koji smo već objavljivali 3. aprila:
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, u daljem tekstu: Zakon), stupio je na snagu 25. 12. 2012. godine, a njegova primena počinje 31. marta 2013. Da podsetimo, Zakonom se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku. Izuzetno, odredbe Zakona ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici. Ukazujemo na osnovne odredbe Zakona.
Rokovi izmirenja novčanih obaveza između privrednih subjekata
Prema odredbama člana 3. Zakona, ugovorom između privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Izuzetno, ako ugovorom između privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od 60 dana, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.
Rok za izmirenje novčanih obaveza počinje da teče prvog narednog dana:
1) od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili
2) od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ukoliko nije moguće utvrditi dan prijema fakture ili drugog odgovarajućeg zahteva za isplatu, ili ako je dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili
3) od dana isteka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili zakonom predviđen određeni rok za takav pregled, a dužnik je primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre isteka tog roka, u skladu sa ugovorom; rok za pregled predmeta obaveza ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili izvršene usluge, izuzev ako je u izuzetno opravdanim slučajevima ugovoren duži rok.
Izuzetno, ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana:
– ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama za isporučenu robu, odnosno pružene usluge, ali taj rok ne može da bude duži od 90 dana;
– uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: „neopoziva“, „bezuslovna“, „naplativa na prvi poziv bez prigovora“ ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga.
Rokovi izmirenja novčanih obaveza između javnog sektora i privrednih subjekata
Članom 4. Zakona predviđen je rok za izmirenje novčanih obaveza između javnog sektora i privrednih subjekata. Prema tim odredbama, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Izuzetno, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
U ugovornom odnosu javnog sektora i privrednih subjekata, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt. Ako ovim ugovorom nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana. Rok za izmirenje novčane obaveze počinje da teče od dana propisanog za privredne subjekte.
Naknada za kašnjenje
Članom 5. Zakona propisano je pravo poverioca na naknadu za neisplaćenu novčanu obavezu u roku. Ako dužnik kasni s plaćanjem, poverilac ima pravo da bez prethodnog upozorenja od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara. Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, ne isključuje pravo na naknadu troškova koje poverilac ima pravo da potražuje na osnovu ugovora ili drugih propisa. Naknada za neisplaćene novčane obaveze u roku ne obuhvata troškove izvršenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak. Ovo pravo poverioca prestaje da važi u roku od tri godine od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze.
Prema odredbama Zakona, na novčane obaveze koje nisu izmirene u rokovima utvrđenim odredbama Zakona, obračunava se i plaća kamata u visini utvrđenoj zakonom kojim se uređuje zatezna kamata, a pravo na kamatu ima poverilac pod uslovom da je ispunio sve ugovorene obaveze. Ukoliko je dužnik delimično izmirio novčane obaveze u propisanim rokovima, kamata se obračunava i plaća samo na neizmireni deo novčanih obaveza.
Kaznene odredbe
Članom 12. Zakona propisane su kaznene odredbe, odnosno prekršajne kazne koje se mogu izreći u slučaju kršenja, odnosno nepoštovanja odredbi Zakona.
Privredni subjekt, odnosno subjekt javnog sektora koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim Zakonom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini:
– od 10.000 do 500.000 dinara preduzetnik,
– od 100.000 do 2.000.000 dinara privredni subjekt, odnosno subjekt javnog sektora.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim Zakonom, kao i zastupnik privrednog društva i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu s posebnim zakonom.
Primena Zakona
Odredbe Zakona primenjuju se na ugovorne odnose u komercijalnim transakcijama koji su zaključeni od 31. marta 2013. godine, a takođe i na komercijalne transakcije čija realizacija nije započeta do 31. marta 2013. godine, a koje proističu iz ugovornog odnosa zaključenog pre 31. marta 2013. godine.
Realizacija komercijalne transakcije nije započeta ukoliko nije izvršena isporuka dobara, niti je pružana ugovorena usluga, ali se odredbe ovih ugovora moraju uskladiti sa odredbama Zakona najkasnije do 31. marta 2013. godine. Takođe, odredbe Zakona ne primenjuju se do 1. januara 2014. godine, na privredne subjekte koji su u postupku restrukturiranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje restrukturiranje, u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Po našem mišljenju, iz teksta Zakona proizlazi da se Zakon primenjuje samo na domaće privredne subjekte odnosno subjekte javnog sektora, ali se ne primenjuje na komercijalne transakcije ugovorene između domaćih i stranih lica, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Na Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem ne primenjuju se do 1. januara 2015. godine odredbe člana 4. stav 2. ovog zakona („Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.“).
Za ove subjekte javnog sektora uvodi se postepeno skraćivanje roka za izmirenje novčanih obaveza u ugovornom odnosu s privrednim subjektima, a u slučaju kada su subjekti javnog sektora dužnici. Rokovi koji će se primenjivati na te subjekte do potpune primene odredbe člana 4. stav 2. Zakona su sledeći:
1) od 31. marta 2013. godine do 31. decembra 2013. godine – rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 150 dana;
2) od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2014. godine – rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 120 dana;
3) od 1. januara 2015. godine u potpunosti se primenjuje odredba člana 4. stav 2. ovog zakona.
Integralne tekstove Zakona i dva prateća pravilnika upoznajte prateći niže linkove:
Z - Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
P1 - Pravilnik o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata
P2 - Pravilnik o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između korisnika javnih sredstava i privrednih subjekata kada su korisnici javnih sredstava dužnici

Poreska uprava
nastavlja reforme
(postavljeno 20. aprila 2013. godine)
Direktor Poreske uprave Ivan Simič kaže da su do sada 873 građanina, koji poseduje imovinu vredniju od 35 miliona dinara, podnela informativnu poresku prijavu. Simič je, na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba, podsetio da je prijavljivanje imovine vrednije od 35 miliona dinara produženo do 30. juna.
On je naglasio da je na mesto direktora Poreske uprave u Srbiji došao pre svega zbog izazova da će na tom mestu ostati dve godine i da se postavlja pitanje ko će doći na to mesto posle njega, tako da nastavi reformu Poreske uprave na isti način. Simič, koji je ranije bio predsednik Poreske uprave Slovenije, istakao je da je sada ta institucija u gorem stanju nego što je bila kada je on došao na njeno čelo.
Prema njegovim rečima, jedan od prioriteta Poreske uprave Srbije biće da se pojednostavi komunikacija poreskih obveznika sa tom institucijom, da se omogući brže izdavanje mišljenja Poreske uprave, i da se zaposleni rasterete nepotrebnih poslova. Simič je ocenio da će prelazak na isključivo prijavljivanje poreza elektronskim putem od 1. jula 2014. godine biti "šok" za mnoge poreske obveznike, ali da se neće odustati od tog roka. Kako je naveo, posle toga sledi reorganizacija filijala i izgradnja boljeg poreskog sistema.
On je istakao da je "dobra škola" bilo podnošenje prijava za uslovni otpis kamata za poreski dug, kada su svi čekali krajnji rok da podnesu prijave, iako je taj rok produžen sa 31. januara na 31. mart.
Simič je naveo da će u Srbiji sprovesti poresku reformu koja će biti kopija onog koji je sproveden u Sloveniji, jer su problemi približno isti. On je najavio da će poreskim obveznicima biti omogućen uvid u stanje o plaćenim porezima elektronskim putem.
Prema najavi Simiča, podaci dobijeni putem fiskalnih kasa biće bolje iskorišćeni za suzbijanje "sive" ekonomije.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug . . .

Ministarstvo finansija i privrede
objavilo Bilten - službena objašnjenja i
stručna mišljenja za primenu finansijskih
propisa, broj 3, mart 2013
(postavljeno 20. aprila 2013. godine)
Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, u izdanju Ministarstva finansija i privrede, sadrži sledeća poglavlja: Javni prihodi, Porezi, Poreski postupak i poreska administracija, Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, Carine, Izbegavanje dvostrukog oporezivanja, Fiskalne kase, Finansiranje lokalne samouprave i Podsetnik o donetim finansijskim propisima.
Pročitajte integralni tekst naslovljenog Biltena . . .
Tekstove ostalih brojeva Biltena pronađite
na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 36/2013
(postavljeno 19. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 36 od 19. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Brošura o pravima
i obavezama poreskih obveznika
(postavljeno 19. aprila 2013. godine)
Poreska uprava je na svom sajtu objavila Povelju o pravima i obvezama poreskih obveznika koju možete preuzeti i preko našeg sajta klikom na link dole.
Cilj ove brošure je da se poreskim obveznicima na jednostavan i razumljiv način objasne prava i obaveze u poreskopravnom odnosu koja su propisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Iz sadržaja ove brošure izdvajamo deo u kome je navedeno da poreski obveznici koji su nezadovoljni nezadovoljni odlukama, uslugama i postupcima Poreske uprave imaju pravo da se žale na jedan od preporučenih načina:
• ako imate razloga za žalbu najpre treba da pokušate da rešite problem u razgovoru sa poreskim službenikom sa kojim ste sarađivali ili sa njegovim neposrednim rukovodiocem
• ako niste zadovoljni načinom na koji se razmatra Vaša žalba ili imate primedbe na rad zaposlenih u Poreskoj upravi, možete pisati na: Ministarstvo finansija i privrede, Poreska uprava, Save Maškovića 3-5, 11000 Beograd ili elektronskom poštom na adresu: primedbe@poreskauprava.gov.rs
• možete se obratiti za pomoć zaštitniku građana, Beograd, ul. Deligradska broj 16, telefon 011/ 2068 100, e-mail: zastitnik@zastitnik.rs
Preuzmi brošuru Povelja poreskih obveznika: prava i obaveze
Integralni tekst
preuyet sa sajta privsav.rs . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 35/2013
(postavljeno 19. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 35 od 17. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

APR objavila
godišnje finansijske izveštaje
za privredna društva i preduzetnike
(postavljeno 19. aprila 2013. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sve zainteresovane korisnike da su se, nakon završetka preliminarne obrade, stekli uslovi za objavu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2012. godinu za privredna društva, preduzetnike i druga pravna lica.
Individualni podaci iz registrovanih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za navedene grupe pravnih lica dostupni su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet, link Objavljivanje finansijskih izveštaja, a pretraga se vrši unošenjem matičnog broja određenog pravnog lica.
Informacije o početku pružanja usluga iz tih izveštaja biće naknadno objavljene.
Integralni tekst
prezet sa sajta APR . . .

(Ne)izdrživ tempo
za plaćanje poreza
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
Bolja slika o poreskoj disciplini lako može da se pokvari, kažu u Poreskoj upravi. Zakon je strog, da bi se rešile kamata, velike firme kao redovne platiše moraće da se dokazuju godinu dana, a male dve godine. Veliki problem je nelikvidnost, pokazatelji govore da firme koje uđu u reprogram ne mogu to da izdrže i izlaze iz njega, ocenjuju ekonomisti.
Broj preduzeća koja neredovno plaćaju poreze i doprinose je prepolovljen. Od nekadašnjih 60 hiljada neplatiša, oko 33 hiljade firmi od oktobra redovno plaća poreska zaduženja. To je uslov za otpis kamata na stare dugove, čija glavnica miruje. Poreska uprava još nema podatke o broju preduzetničkih firmi koje su ušle u red redovnih platiša.
Bolja slika o poreskoj disciplini lako može da se pokvari, kažu u Poreskoj upravi. Zakon je strog - da bi se rešile kamata, velike firme kao redovne platiše moraće da se dokazuju godinu dana, a male dve godine. "Ukoliko ne plaćaju, dovoljno je da jedan dan zakasne, ispadaju iz mirovanja i ceo dug okamaćen im se vraća, i neće imati pravo na onaj reprogram od 24 rate", kaže Rada Kostić iz Poreske uprave. Takvu sudbinu doživelo je prvih 6.000 preduzeća, koja prošlog meseca nisu izdržala tempo redovnog plaćanja.
Ukupan dug firmi koje su i dalje u igri za otpis kamata, jeste 326 milijardi dinara, glavnica od 120 milijardi miruje dok bi kamata od 205 milijardi posle godinu-dve, trebalo u potpunosti da im se otpise. Tek potom, glavnicu duga moći će da vraćaju na 24 rate.
Saša Radulović, ekonomista kaže da deo dugova koje privreda ima nisu samo porski dugovi, već dugovi prema bankama, dugovi za zaostale zarade. "Veliki problem je nelikvidnost, pokazatelji govore da firme koje uđu u reprogram ne mogu to da izdrže i izlaze iz njega", kaže Radulović.
Stručnjaci procenjuju i da bi država, koja je sebi dala kraći rok plaćanja nego privredi, već sredinom idućeg meseca mogla da da dobar zamajac boljoj likvidnosti, ali i da bi naplata poreskih dugovanja bila uspešnija da joj je prethodila poreska reforma.
"U četvrtak su pušteni nalozi svim filijalama za prinudnu naplatu i spiskovi obveznika koji nisu ušli u preces mirovanja, jer ovaj zakon je bio izuzetno povoljan za poreske obveznike", kaže Kostićeva. Čak 130. 000 građana i firmi koje nisu iskoristile tu mogućnost naći će se na udaru prinudne naplate. Ima i onih malobrojnih, koji su odmah uplatili celu glavnicu duga, pa im je kamata već otpisana.
Integralni tekst
prezet sa sajta rts.rs
Pripremila: Olivera Petrović Stojančić . . .

Izmene Zakona o profesionalnoj
rehabilitaciji i zapošljavanju OSI
u primeni od 16. aprila
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
Izmene i dopune zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju objavljene su u "Službenom glasniku RS" br. 32/2013 i stupiće na snagu 16. aprila 2013. godine.
Najvažnije izmene za privredu se tiču penala u slučaju neispunjenja obaveze zapošljavanja osoba sa invalidetom predviđenu istim Zakonom. Za razliku od trenutnog rešenja, po kome poslodavac je dužan da uplati penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio, Izmene zakona predviđaju obavezu uplate iznosa od 50% prosečne zarade prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Trenutno, poslednji objavljeni podatak Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi odnosi se na februar 2013. godine, po kome je prosečna zarada iznosila 60.199 RSD.
Integralni tekst
prezet sa sajta poslodavci.rs . . .

Najnovije izmene i dopune
Zakona o radu u primeni od 16. aprila
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, usvojene 8. aprila 2013. godine na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, objavljen je u "Službenom Glasniku RS" br. 32/2013 od 8. aprila 2013. godine.
Izmenama i dopunama Zakona o radu, koje su u skupštinsku proceduru predložene od strane Predsednika Narodne skupštine mr Nebojše Stefanovića, predviđa se obaveza poslodavca da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka roka od godinu dana od rođenja deteta obezbedi jednu ili više pauza, ili skraćenje radnog vremena u ukupnom trajanju od 90 minuta radi dojenja deteta, ukoliko je njeno dnevno radno vreme 6 i više časova.
Takođe, predviđa se da zaposlenom za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a koji sa poslodavcem ima sklopljen Ugovor o radu na određeno vreme, rok za koji je zasnovan radni odnos produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Takođe, predviđa se ništavnost raskida Ugovora o radu ako je poslodavcu na dan otkaza poznato postojanje trudnoće, ili zaposlena u roku od 30 dana od dana dostave otkaza dostavi potvrdu o trudnoći ovlašćenog organa ili drugog nadležnog organa.
Navedene izmene Zakona o radu biće primenjivane od 16. aprila 2013.
Izmene i dopune Zakona o radu - 08.04.2013.
Integralni tekst
prezet sa sajta poslodavci.rs . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
12.04.2013. - Suzbijanje nelegalnog prometa rezanog duvana i prateće opreme
U okviru akcije suzbijanja nelegalnog prometa rezanog duvana i opreme za duvan, na području Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, Poreska uprava – Sektor poreske policije, Komunalna policija i Tržišna inspekcija su, od 09. do 11. aprila 2013. godine, zaplenile 95 kilograma rezanog duvana, 746 kutija filter papira kao i 100 mašinica za uvijanje duvana.
U skladu sa Zakonom o trgovini, protiv 29 lica od kojih su oduzeti duvan i oprema, podnete su prekršajne prijave.
Kontrole prometa rezanim duvanom i opreme za duvan će se u narednom periodu nastaviti i proširiti na sva veća mesta na teritoriji Republike Srbije.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 34/2013
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 34 od 12. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• INDEKSI potrošačkih cena za mart 2013. godine
Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS" . . .
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Carinska služba
spremna za PayPal
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
Carinska služba spremno dočekuje uvođenje PayPala, poznatog servisa za slanje novca i plaćanje preko interneta, saopšteno je iz Uprave carina. Građani Srbije sada mogu da otvore naloge na tom onlajn servisu i da kupuju robu širom sveta, a očekuje se da zbog toga broj poštanskih pošiljaka blago poraste, pa iz Uprave carina poručuju da njihovi kapaciteti mogu da odgovore tom povećanju. Servis će, kako je najavljeno, biti puštan u nekoliko faza, pa je za sad moguće samo kupovanje i slanje novca, ali ne i prijema i plaćanja za pravna lica.
Trenutno nije moguće plaćanje velikih porudžbina za posao, za šta se takođe može koristiti ovaj servis, a sledeća faza, koja je značajna za privrednike, može se očekivati ubrzo.
Građani bi od ovog servisa trebalo da imaju direktne koristi, jer će zbog pojačane konkurencije domaći proizvođači biti prinuđeni da neke cene koriguju, pošto će za tu vrstu usluge ili robe morati da se takmiče na globalnom tržištu.
Prema važećim propisima, od plaćanja uvoznih dažbina oslobođena su fizička lica čije pošiljke ne prelaze vrednost od 70 evra, a stižu im od fizičkih lica iz inostranstva. Ukoliko se radi o pošiljkama koje šalje pravno lice, uvozne dažbine se neće plaćati ako vrednost te pošiljke ne prelazi 50 evra, dok će pošiljke veće vrednosti biti podležne naplati dažbina.
Uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV-a (osam ili 20 odsto). Uprava carina naglašava da je važno da se naglasi da se za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.
Roba koja se uvozi, odnosno naručuje, može da stigne običnom pošiljkom - preko PTT službe ili brzom poštom preko firmi poput "DHL", "Fedeks”, "UPS”. Ukoliko, međutim, pošiljka stigne brzom poštom ona se carini po stopi koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi, a ne primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto. Način dostave robe izbor je njenog naručioca i on se o tome verovatno izjašnjava u momentu porudžbine, a iz Uprave carina ukazuju da je i dalje povoljnije da robu primaju putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 33/2013
(postavljeno 12. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 33 od 10. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o načinu dokazivanja ispunjenosti uslova da su ponuđena dobra domaćeg porekla
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Sve što treba
da znate o Pejpalu
(postavljeno 11. prila 2013. godine)
Građani Srbije od juče mogu da otvore naloge na najvećem onlajn servisu za slanje novca i plaćanje preko interneta - Pejpalu. To znači da će Srbima biti dostupne onlajn prodavnice najvećih svetskih brendova, kao i da će moći putem interneta da šalju novac u inostranstvo.
Proces prijavljivanja odvija se samo na engleskom. Omogućeno je otvaranje „Individual” ili „Bussines” naloga, a za registraciju su vam potrebni validna mejl adresa i podržana platna kartica. Ukucajte redom tražene podatke, zatim prođite kroz „Security Challenge”. Pazite da dobijeni kod pravilno prekucate u „kućicu” da vas sistem ne bi vratio na prvi korak i biće vam otvoren profil nakon kog kupovina može da počne. Pored kupovine, novac možete slati primaocima u 193 zemlje.
Veliki je i broj poznatih svetskih brendova u kojima možete kupovati pomoću ovog sistema. Pored onlajn sajtova prodaje kao što su e-Bay, Amazon, Itunnes, tu su i „ralph loren“, „avon“, „american airlines“, „wallmart“ i hiljade drugih. - Radi se o najpopularnijem servisu ove vrste na internetu, toliko rasprostranjenom da mnoge kupovine nisu mogle biti obavljene bez naloga na njemu. Ulaskom na srpsko tržište, proširiće se mogućnosti za kupovinu našim potrošačima. Pri tom, Pejpal funkcioniše na ogromnom tržištu, s kojeg nije baš pametno biti isključen - kaže Slobodan Marković, IT stručnjak koji je još 2010. godine, u okviru Ministarstva za telekomunikacije, bio uključen u pregovore u vezi s dolaskom ove kompanije u Srbiju.
Koliko je ovo sigurno?
Privatnost, zaštita i prevencija tehnološkog kriminala je ključna za čelnike Pejpala. Pejpal vam omogućuje da kupujete bez deljenja informacija o vašoj kreditnoj kartici s drugima. Takođe, ovaj sistem garantuje 100 odsto zaštite od neautorizovanih isplata sa vašeg računa. Po njihovim rečima, bezbednost je osovina ovog sistema naplate.
Kako PejPal olakšava onlajn kupovinu?
1. Kada povežete bankovni račun sa pejpal nalogom, više ne morate da koristite kreditnu karticu za onlajn kupovinu.
2. Povećavate bezbednost jer više ne morate prilikom kupovine da ukucavate broj šifre vaše kreditne kartice.
3. Novac koji ne potrošite u onlan šopingu, možete ponovo vratiti na vaš račun.
Mogu li da pošaljem i primim novac iz inostranstva?
U Srbiji postoji mogućnost plaćanja na internetu za fizička lica i slanje novca, a ne prijema i plaćanja za pravna lica, što onemogućava plaćanje velikih porudžbine za posao kojim se bavite.
Kako radi ovaj sistem slanja novca?
1. Unesite mejl adresu onoga kome šaljete novac. Ta adresa služi kao identifikacija (kao broj bankovnog računa) u Pejpal sistemu.
2. Unesite željenu sumu i odaberite valutu.
3. Odaberite način isplate. Ponuđene opcije su: „Onlajn kupovina“ ili „Lične isplate“.
4. Kliknite na „Dalje“ - bićete preusmereni na vaš račun kako biste potvrdili uplatu.
5. Primalac uplate se obaveštava mejlom o uplati novca.
Moram li da konvertujem novac?
Ne. Pored uobičajenih globalnih valuta (funta, dolar, evro, jen, franak...), postoji mogućnost plaćanja i kupovine i u turskim lirama, filipinskim pezosima, brazilskom realu, a i ne plaćate razliku koja se plaća prilikom konvertovanja valuta.
Primer
Ako ni za šta drugo, Pejpal možete koristiti da preko interneta pazarite original odeću direktno iz zemalja u kojima je napravljena i dizajnirana. Tako, na primer, „levis” farmerke, pravo iz Amerike, možete nabaviti po „banalnim” cenama od 60 evra (78 dolara). Takođe, mnogi brendovi ne naplaćuju takozvanu shipping taksu (srpski: dostavu) za odeću koja košta preko 60 ili 70 dolara, a po zakonu sva fizička lica na teritoriji Srbije oslobođena su i dažbina na pošiljke iznad 70 evra.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Autor: M. Jovićević . . .

Paypal
stigao u Srbiju
(postavljeno 11. prila 2013. godine)
Sistem kompanije PayPal je danas počeo da radi u Srbiji i već su počele da se obavljaju prve transakcije. Već prvi dan su reakcije zbrkane, ima onih koji su jedva dočekali njegov dolazak, ali i onih nepoverljivih. Nije se uzalud pisalo da se Srbi plaše interneta. Uzrok straha je možda neznanje.
Šta je uopšte PayPal?
Sistem za elektronsko plaćanje PayPal je osnovan 1998. godine, a od 2002. godine je pripada korporaciji I-bej (NASDAQ:EBAY). Sedište PayPal je u San Hozeu, u Kaliforniji, a međunarodno sedište kompanije smešteno je u Singapuru. Sistem PayPal je u Evropi dostupan od 2004. godine. Omogućava elektronsko poslovanje i trgovinu preko interneta.
PayPal je brži i bezbedniji način za plaćanje i primanje novca onlajn, putem mobilnih uređaja i u radnjama. Servis omogućava ljudima da pošalju novac bez deljenja finansijskih infomacija sa drugima, uz fleksibilnost plaćanja pri korišćenju bankovnih računa, kreditnih kartica ili uz promotivno finansiranje, kažu iz te kompanije.
Sa više od 123 miliona aktivnih naloga na 190 tržišta i 25 valuta širom sveta, sistem PayPal pospešuje globalnu e-trgovinu.
Sistem pomaže i globalnu e-trgovinu, od malih specijalizovanih butika do vodećih onlajn komapnija kao što je I-be j.
Šta ovo znači za potrošače u Srbiji?
Od danas, oni će moći virtuelno da kupe gotovo svaki brend ili servis koji prima PayPal. Od modnih detalja iz Italije i Francuske do bele tehnike iz Sjedinjenih Američkih Država ili Azije. Osim kupovine fizičkih proizvoda, sistem takođe omogućava kupovinu digitalnih proizvoda, uključujući muziku, filmove, igrice i putovanja.
Od danas je omogućeno plaćanje i slanje novca za fizička lica, a među sledećim uslugama koje će biti omogućena jeste i usluga primanja novca. Ovakvo sistematsko omogućavanje usluga je standardna praksa kompanije na gotovo svim novim tržištima i na taj način kompanija održava već poznati kvalitet i bezbednost servisa.
Kako biste otvorili nalog, potrebno je samo da imate adresu e-pošte. Izvor finansiranja vašeg naloga može biti viza ili masterkard kreditna ili debitna kartica il i instant transferom sa vašeg bankovnog računa.
Proces prijavljivanja traje samo par minuta. S kompanijom PayPal, kupci ne moraju da prekucavaju ili prepisuju podatke o kupcu i njihovom računu, adrese slanja ili transakcije više puta - procedura plaćanja svedena je na svega nekoliko klikova. Možete saznati više na www.paypal.com.
Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je u prvoj fazi građanima omogućena kupovina i slanje novca i da je to praksa koja važi za sve zemlje u kojima ta kompanija posluje.
U drugoj fazi, kako je rekao Ljajić, biće omogućeno plaćanje za pravna lica i prijem novca iz inostranstva, a i to se očekuje uskoro. Ljajić je zahvalio Ministarstvu finansija, Narodnoj banci i drugim državnim institucijama koje su omogućile promenu prop isa kako bi kompanija "Pej-pal" mogla da počne da radi u Srbiji.
On je rekao da će građani u prvoj fazi imati direktnu korist zbog pojačane konkurencije, zbog koje će domaći proizvođači biti prinuđeni da koriguju cene.
Prema njegovim rečima, drugi efekat će biti korist i za privredu Srbije.
Ljajić je kazao da, osim pristupa fizičkoj robi, sistem kompanije "PayPal" pruža pristup i digitalnim sadržajima, odnosno muzici, filmovima i igricama za decu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 25/2013
(postavljeno 19. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 32 od 8. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima
• ZAKON o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
• ZAKON o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o radu
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
• ZAKON o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora

Kako se vrši
povraćaj poreza
na robu kupljenu u inostranstvu
(postavljeno 10. aprila 2013. godine)
Građani Srbije pri povratku iz inostranstva imaju pravo na povraćaj poreza ukoliko su u nekoj od zemalja u kojoj su boravili kupili robu i neiskorišćenu je vraćaju u Srbiju.
Da bi se novac refundirao, u radnji u kojoj se kupuje roba potrebno je tražiti takozvani "Tax free global refund Cheque"(ček za povraćaj poreza). Period važenja čeka zavisi od zemlje do zemlje, u proseku je oko 6 meseci.
Putovanje avionom - overeni ček, uz priloženi račun predaje se na šalteru na aerodromu i u većini slučajeva novac se odmah isplaćuje.
Putovanje automobilom ili autobusom - overeni ček, uz priloženi račun se predaje na carini, ali se povraćaj novca ne dobija na samoj carini, već se overeni papir, po povratku kući, poštom šalje prodavnici u kojoj je roba kupljena i, prema dosadašnjem iskustvu, u roku od tri nedelje razlika u novcu se isplaćuje na račun u banci. Prodavnici se uz overen račun i ček šalje broj vašeg bankovnog računa.
Zemlja             Min.račun ( u evrima )      PDV %
Austrija                       75,01                      20
Francuska                     1                        19,6
Nemačka                    25                         19
Grčka                         120                        23
Mađarska                   177,21                     25
Italija                        154,94                     20
Portugal                       60                         23
Slovenija                       0,2                        20
Turska                          48                        18
V. Britanija                  33,33                      20
Treba imati na umu da je u pojedinim zemljama određena roba, kao što je recimo odeća za decu, oslobođena poreza pa se ne može dobiti ni povraćaj poreza. Takođe, svaka država ima svoj limit za kupovinu robe za koju se može tražiti povraćaj novca, pa je tako, recimo, u Austriji to 20 evra, dok je u Grčkoj to račun od 120 evra.
Na prodavnicama u kojima se može dobiti ček za povraćaj poreza uglavnom na vratima stoji nalepnica plavo-bele boje TaxFree Shoping.
Kada se sa računom i neophodnim overenim čekom stigne na aerodrom, odlazi se do šaltera Tax Refund gde se predaju dokumenta, ali u pojedinim slučajevima radnik za šalterom vam može tražiti i robu na uvid pa je poželjno povraćaj poreza tražiti pre nego što se čekirate za ulazak u avion.
Povraćaj poreza za robu kupljenu u inostranstvu se ne može dobiti u Srbiji, već samo u trgovinskom objektu u kome je roba kupljena. Roba za koju se traži povraćaj poreza ne bi trebala da se otpakuje i koristi pre izlaska iz carinskog područja, sve dok deklaracija ne bude overena.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: 24sata . . .

Izmene i dopune
Zakona o radu i Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom
stupaju na snagu 16. aprila 2013. godine
(postavljeno 9. aprila 2013. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 8. aprila 2013. godine, usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Navedeni zakoni objavljeni su u „Sl. glasniku RS", br. 32/13, a stupaju na snagu 16. aprila 2013. godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
08.04.2013. - Promet nelegalnog rezanog duvana je nezakonit i kažnjiv
Poreska uprava – Sektor poreske policije u koordinaciji sa komunalnom policijom i tržišnom inspekcijom, od utorka 09.04.2013. godine kontrolisaće sve lokacija na teritoriji Republike Srbije na kojima se obavlja nelegalan promet rezanim duvanom sa pratećom opremom.
U skladu sa ovlašćenjima, oduzimaće se zatečena količina rezanog duvana i pribora za duvan. Protiv lica koja se bave nelegalnim prometom rezanog duvana i prateće opreme, biće pokrenut prekršajni postupak, zbog obavljanja nelegalne delatnosti. Zakonom propisane kazne za ovu vrstu prekršaja iznose do 150.000 dinara.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 32/2013
(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 32 od 8. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima
• ZAKON o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
• ZAKON o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o radu
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
• ZAKON o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Doneta Odluka o visini
minimalne zarade u 2013. godini
(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
Na sednici održanoj 5. aprila 2013. godine, na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09, u daljem tekstu: Zakon), Vlada Republike Srbije je donela Odluku o visini minimalne zarade za period mart–decembar 2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 31/2013, u daljem tekstu: Odluka). Prema odredbama Odluke, minimalna zarada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period mart–decembar 2013. godine, iznosi 115,00 dinara („neto“), po radnom času.
Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 31. od 5. aprila 2013. godine i važiće do 31. decembra 2013. godine.
Podsećamo da je za januar i februar 2013. godine takođe važila minimalna zarada bez poreza i doprinosa u visini od 115,00 dinara neto po radnom času.
Činjenica da je minimalna zarada utvrđena po času rada znači da će njen ukupan mesečni iznos varirati u zavisnosti od broja sati rada u svakom mesecu.
Podsećamo da je navedenu odluku donela Vlada RS, a ne Socijalno- ekonomski savet RS, iz razloga što na 51. redovnoj sednici Socijalno - ekonomskog saveta, koja je održana 28. marta 2013. godine, nije postignuta saglasnost socijalnih partnera oko visine minimalne zarade koja bi trebala da važi u 2013. godini.
Izvor: propisi.net,
porezi.rs i poslodavci.rs . . .

Firmama
sve komunalije skuplje
(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
Računi za komunalne usluge, koje plaća privreda i dalje su i do tri puta veći u odnosu na građane, iako je stupio na snagu zakon da cena mora biti jedinstvena. Zato je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma započelo kontrolu lokalnih samouprava. One koje još nisu izjednanačile cene usluga dobiće rok da izmene cenovnike. Nadležni veruju da će taj posao biti završen u roku od tri meseca. Prvi na udaru Republičke komunalne inspekcije bili su Niš i Vranje.
"Zakon jasno kaže da ne treba da postoji razlika u cenama između različitih kategorija potrošača, osim ako troškovi pružanja usluge nisu zaista veći", objašnjava Aleksandra Damnjanović, pomoćnik ministra građevine i urbanizma.
Zakon, međutim, većina lokalnih samouprava ne poštuje. Cene se razlikuju od jedan i po do čak tri puta. Nedavno je formirana Republička inspekcija i krenula je u kontrolu. Lokalne samouprave će biti najpre opomenute i imaće rok da usklade svoje odluke.
U praksi preduzeća u Srbiji danas plaćaju skuplje isporuku gasa, odnošenje smeća, parkiranje, pa i svaku čašu vode. Do nedavno su plaćale više i grejanje. Analiza Ministarstva regionalnog razvoja je otkrila da su topli radijatori u firmama do šest puta skuplji nego u porodičnim kućama. Odmah je reagovalo Ministrstvo energetike, pa je uredbom preciziran o da privreda grejanje može da plaća najviše 50 odsto skuplje od domaćinstava. "Odnosi cena su različiti od grada do grada, od opštine do opštine", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca. Isporuka vode za privredu je skuplja od 50, pa do 145 odsto. Firme isporuku gasa plaćaju do čak 412 odsto više od građana. Najveća je razlika u pojedinim vojvođanskim opštinama i gradovima. Odnošenje smeća je skuplje od 24 do 327 odsto. Poseban problem je što mnoge firme imaju ugovore o reciklaži sa drugim preduzećima. Većinu otpada odvoze na reciklažu, a istovremeno plaćaju astronomske iznose za odnošenje smeća koje se zaračunava po metru kvadratnom prostora. Parking prostor je od 50 do 212 odsto skuplji za privredu, kaže Rajić.
Integralni tekst
preuzet sa sajta novosti.net
Izvor: Novosti . . .

UPS smatra da predlog
Zakona o računovodstvu i
Zakona o reviziji uvodi nove
troškove privredi
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
Unija poslodavaca Srbije, Udruženje pružalaca računovodstvenih usluga, Savez računovođa i revizora Srbije su nakon obimne analize predloga novog Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji saglasni da je nov predlog zakona lošiji od starog i da uvodi čitav niz novih administrativno-tehničkih zahteva i nepotrebno uvećava troškove poslovanja privrede.
Mnoga preduzeća članovi Unije poslodavaca Srbije uputila su značajne primedbe na predloge ovih zakona. Broj poslatih primedbi je najveći do sada posle poslatih primedbi na Zakon o javnim nabavkama.
Osnovne primedbe računovodstvene struke i mnogih privrednih subjekata koje su imale za cilj da smanje troškove poslovanja, ali i onemoguće bujanje privrednog kriminala i utaja i da uvedu viši nivo odgovornosti računovođa u sastavljanje finansijskih izveštaja, nisu prihvaćene. Štaviše, posle 7 godina primene načela Međunarodne računovodstvene prakse u Srbiji nacrt Zakona o računovodstvu predviđa donošenje posebnog „pravilnika” kojim će se opet na „srpski način” uređivati oblast računovodstva, što će dovesti do porasta nepoverenja u finansijske izveštaje.
Posebno zabrinjava mogućnost da se svim privrednim subjektima koji imaju godišnji promet veći od 4,4 miliona evra uvede obavezna godišnja revizija, iako mnogima među srednjim i velikim preduzećima ova revizija nije potrebna s obzirom da u njima menadžment i jedan ili dva vlasnika direktno kontrolišu finansijske izveštaje, pa nametanje ove obaveze predstavlja čisto ispumpavanje novca iz privrede.
Opšta je ocena da će ovakav zakon umanjiti transparentnost poslovanja privrednih subjekata u Srbiji, što će mnoge domaće i strane investitore odbiti od ulaganja u našu zemlju i posebno otežati kreiranje strateških partnerstava srpskih i inostranih kompanija, ali uvesti i dodatni oprez kod banaka i investicionih fondova koji odobravaju kredite ili vrše dokapitalizaciju domaćih preduzeća.
Saopštenje - Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji
Integralni tekst
preuzet sa sajta UPS . . .

Izveštaj o posrednom nadzoru
računovođa i revizora od strane
Uprave za sprečavanje pranja novca
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
Osim neposrednog nadzora, Uprava za sprečavanje pranja novca od 2012. godine vrši nadzor računovođa i revizora i posrednim putem i to slanjem Upitnika o aktivnostima obveznika u primeni propisa koji regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i analizom dobijenih odgovora. Analizom odgovora na Upitnike, uočeno je da postoje nejasnoće i to najviše u delu utvrđivanja identiteta stranke ili vlasnika koji je strani funcioner i kod primene određenih radnji i mera koje treba primenjivati u zavisnosti od stepena rizika kojem je stranka izložena od pranja novca i finansiranja terorizma. U nastavku možete preuzeti analizu dostavljenih odgovora preduzeća za reviziju i pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.
Datoteka za preuzimanje
Integralni tekst
preuzet sa sajta USPN . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
03.04.2013. - PDV za hranu i opremu za bebe
Roditeljski portal “Bebac“ konstatovao je da se od roditelja zahteva da prikupe obimnu dokumentaciju da bi ostvarili pravo na povraćaj PDV-a za hranu i opreme za bebe. Poreska uprava Republike Srbije se izvinjava zbog greške koja je nastala u našem sistemu.
Naime, u jednoj od naših filijala deljen je obrazac koji sadrži veliki broj dokumenata koja bi roditelji trebalo da dostave da bi ostvarili pravo na povraćaj PDV-a za hranu i opremu za bebe. Reč je o starom obrascu i prema novom Pravilniku o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV, predviđeno je da se prilikom popunjavanja vrlo jednostavnog obrasca, osim jedinstvenog matičnog broja za oba roditelja i novorođenče, dostavljaju samo fiskalni isečci izdati od strane prodavca hrane i opreme za bebe.
Izuzetno, pri prvom podnošenju zahteva za refundaciju PDV, ako je reč o usvojenoj bebi ili starateljstvu, usvojilac bebe dostavlja i fotokopiju odluke nadležnog organa o usvojenju, a staratelj bebe fotokopiju odluke nadležnog organa o stavljanju pod starateljstvo.
Zahtev se podnosi filijali Poreske uprave po mestu prebivališta. Nikakve dodatne potvrde kod ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a za hranu i opreme za bebe nisu potrebne.
Poreska uprava Republike Srbije se još jednom izvinjava roditeljima i javnosti zbog nastalog propusta.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
02.04.2013. - Besplatno do elektronskog potpisa
Sa početkom izdavanja novih identifikacionih dokumenta, ličnih karti sa čipom 2008. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo prvu verziju aplikacije „Čitač elektronske lične karte“ ili skraćeno „Čelik“ i „Čelik Api“ verzija 1.0.0.0. Ova verzija aplikacije imala je mogućnost čitanja javnih podataka o građaninu sa čipa lične karte i bila je prevashodno namenjena privrednim subjektima, koji u svom poslovanju zahtevaju identifikaciju građana. Iz potrebe da se iščitani javni podaci štampaju, aplikacija „Čelik“ je sa verzijom 1.0.6.0. unapređena, dodatnom funkcionalnošću štampanja javnih podataka.
Sa pojavom elektronskih servisa, kojima se može pristupiti pomoću sertifikata sa lične karte, sve je veći broj građana zainteresovano za dobijanje i korišćenje kvalifikovanih sertifikata za elektronski potpis. Iz tog razloga je aplikacija dopunjena novim funkcionalnostima u verziji 1.1.0.0. aplikacije nazvane „Čelik+“. Pored osnovnih funkcionalnosti čitanja i štampanja javnih podataka, „Čelik+“ ima dodatne opcije za:
1. promenu lozinke na ličnoj karti,
2. za čitanje sertifikata iz lične karte i
3. za validaciju podataka upisanih u čip lične karte.
„Čelik+“ aplikacija je osim privrednim subjektima namenjena i građanima, koji žele da promene lozinku na svojoj ličnoj karti ili da koriste sertifikate za elektronsko potpisivanje i korišćenje elektronskih servisa.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije građanima besplatno izdaje kvalifikovane sertifikate za elektronski potpis na ličnim kartama sa čipom. Za izdavanje sertifikata neophodna je lozinka za ličnu kartu, koja se dobija u koverti prilikom preuzimanja lične karte.
Zahtev za izdavanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis podnosi se u policijskoj stanici, u kojoj je lična karta izdata. U slučaju gubitka lozinke za ličnu kartu, potrebno je da se prilikom podnošenja zahteva za izdavanje sertifikata zatraži i deblokada lične karte. Uz zahtev se štampa i obaveštenje o uslovima izdavanja i korišćenja kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis. Osim podnetog zahteva potrebno je potpisati ugovor o izdavanju kvalifikovanog elektronskog sertifikata na ličnoj karti u prisustvu policijskog službenika u policijskoj stanici. Obrasci zahteva i ugovora mogu se dobiti od policijskog službenika ili se mogu preuzeti sa sajta Sertifikacionog tela MUP-a, http://ca.mup.gov.rs/. Na ovom sajtu objavljena je aplikacija „Čelik+“, kao i sva potrebna uputstva za korišćenje kvalifikovanih sertifikata za elektronski potpis.
Preuzeto saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
24.03.2013. - Svi maloprodajni objekti, kod kojih bude utvrđena
nelegalna prodaja rezanog duvana, biće privremeno zatvarani
Ministar finansija i privrede dao je nalog Poreskoj upravi Republike Srbije, da preduzme sve neophodne zakonske mere radi svakodnevne kontrole i primene predviđenih sankcija, prema svima u lancu nelegalne prodaje rezanog duvana i sive ekonomije uopšte.
Zajednička aktivnost policije, poreske policije, carine i Ministarstva poljoprivrede, trebalo bi da osetno spreči sivu ekonomiju, jer se izbegavanje plaćanja poreza u osnovi svodi na rad na crno i nelegalan promet roba i usluga, što za rezultat ima smanjeni priliv novca u budžet.
Država Srbija će zbog toga, ali i zbog činjenice da sivo tržište nezakonitom konkurencijom ugrožava sve one koji legalno posluju i plaćaju poreze i diprinose, prema švercerima robe široke potrošnje i preprodavcima rezanog duvana primeniti oštre mere. Tako će pored ostalog svi maloprodajni objekti, kod kojih bude utvrđena nelegalna prodaja, biti privremeno zatvarani.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 31/2013
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 31 od 5. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• UREDBA o uslovima za podsticaj i razvoj privrednih društava i preduzetništva u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave u 2013. godini
• UREDBA o utvrđivanju Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2013. godini
• PRAVILNIK o formi i sadržini kreditnog zahteva i formi i sadržini dokumentacije o kreditnoj sposobnosti naručioca
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 30/2013
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 30 od 2. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o usklađenim iznosima naknade za zagađivanje životne sredine
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Minimalac
ostaje 115 dinara po satu
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
Vlada Srbije odlučila je da minimalna neto cena rada do kraja ove godine ostane 115 dinara po radnom času. Kako se navodi u saopstenju, Vlada je donela odluku da minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period mart-decembar 2013. godine iznosi 115 dinara po radnom času.
Vlada Srbije je visinu minimalne zarade u ovoj godini donela pošto Socijalno-ekonomski savet na sednici 28. marta nije postigao dogovor o toj ceni. Socijalno-ekonomski savet Srbije na sednici 28. marta današnjoj sednici nije doneo odluku o visini minimalne zarade od marta do decembra ove godine, zbog različitih stavova poslodavaca, sindikata i Vlade Srbije. Minimalna cena rada prošle godine povećana za 12,5 odsto, a sindikati su tražili povećanje cene rada u ovoj godini od najmanje pet odsto.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković ocenio je, u izjavi Tanjugu, da je Vlada imala u vidu stanje u kojem se nalazi domaća privreda prilikom donošenja odluke da ne menja minimalnu cenu rada. Atanacković je rekao da je Vlada takvom odlukom ispoštovala zahteve udruženja poslodavaca i privrednika, podsećajući da Socijalno-ekonomski savet Srbije na sednici 28. marta nije doneo odluku o visini minimalne zarade zbog različitih stavova poslodavaca, sindikata i Vlade Srbije. Prema rečima čelnika UPS-a, ostavljeno je tada da Vlada Srbije naknadno odredi visinu minimalne zarade za period mart - decembar.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug . . .

Poslodavcima 30. april
krajnji rok za prijavu staža
(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
Za poslodavce u Srbiji 30. april je krajnji zakonski rok za dostavu prijava podataka o stažu i zaradama za 2012. godinu za zaposlene i osnivače koji su u radnom odnosu u svom preduzeću.
Prijave se mogu podneti u filijalama, odnosno službama i ispostavama Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) prema sedištu poslodavca, a nepoštovanje roka smatra se prekršajem za koji su predviđene novčane kazne od 10.000 do 800.000 dinara za poslodavca, a od 2.500 do 50.000 za odgovorno lice, saopštio je PIO fond.
Iz Fonda kažu da budući da je neažurnost poslodavaca osnovni razlog zbog kojeg kasne rešenja o penzionisanju, PIO će, po isteku zakonskog roka, protiv njih podnositi prekršajne prijave.
Takođe, preliminarnu kontrolu prijava, s podacima o zaradama i stažu zaposlenih u prethodnoj godini, poslodavci mogu izvršiti elektronskim putem, odnosno preko internet sajta Fonda. U postupku preliminarne kontrole prijave sistem automatski proverava podatke i ukazuje na greške, tako da nakon toga poslodavac može da bude siguran da su pripremljeni obrasci ispravni, i da neće biti vraćen sa šaltera Fonda kada ih dostavi u štampanoj formi ili na disketi. Na ovaj način poslodavac može samo jednim dolaskom da završi svoje godišnje obaveze prema Fondu, koje se tiču dostave podataka o uplaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Integralni tekst
preuzet sa sajta blic.rs
Izvor: Tanjug . . .

Počela primena
Zakona o rokovima izmirenja
novčanih obaveza u
komercijalnim transakcijama
(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, u daljem tekstu: Zakon), stupio je na snagu 25. 12. 2012. godine, a njegova primena počinje 31. marta 2013. Da podsetimo, Zakonom se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku. Izuzetno, odredbe Zakona ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici. Ukazujemo na osnovne odredbe Zakona.
Rokovi izmirenja novčanih obaveza između privrednih subjekata
Prema odredbama člana 3. Zakona, ugovorom između privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Izuzetno, ako ugovorom između privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od 60 dana, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.
Rok za izmirenje novčanih obaveza počinje da teče prvog narednog dana:
1) od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili
2) od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ukoliko nije moguće utvrditi dan prijema fakture ili drugog odgovarajućeg zahteva za isplatu, ili ako je dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili
3) od dana isteka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili zakonom predviđen određeni rok za takav pregled, a dužnik je primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre isteka tog roka, u skladu sa ugovorom; rok za pregled predmeta obaveza ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili izvršene usluge, izuzev ako je u izuzetno opravdanim slučajevima ugovoren duži rok.
Izuzetno, ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana:
– ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama za isporučenu robu, odnosno pružene usluge, ali taj rok ne može da bude duži od 90 dana;
– uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: „neopoziva“, „bezuslovna“, „naplativa na prvi poziv bez prigovora“ ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga.
Rokovi izmirenja novčanih obaveza između javnog sektora i privrednih subjekata
Članom 4. Zakona predviđen je rok za izmirenje novčanih obaveza između javnog sektora i privrednih subjekata. Prema tim odredbama, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Izuzetno, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
U ugovornom odnosu javnog sektora i privrednih subjekata, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt. Ako ovim ugovorom nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana. Rok za izmirenje novčane obaveze počinje da teče od dana propisanog za privredne subjekte.
Naknada za kašnjenje
Članom 5. Zakona propisano je pravo poverioca na naknadu za neisplaćenu novčanu obavezu u roku. Ako dužnik kasni s plaćanjem, poverilac ima pravo da bez prethodnog upozorenja od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara. Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, ne isključuje pravo na naknadu troškova koje poverilac ima pravo da potražuje na osnovu ugovora ili drugih propisa. Naknada za neisplaćene novčane obaveze u roku ne obuhvata troškove izvršenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak. Ovo pravo poverioca prestaje da važi u roku od tri godine od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze.
Prema odredbama Zakona, na novčane obaveze koje nisu izmirene u rokovima utvrđenim odredbama Zakona, obračunava se i plaća kamata u visini utvrđenoj zakonom kojim se uređuje zatezna kamata, a pravo na kamatu ima poverilac pod uslovom da je ispunio sve ugovorene obaveze. Ukoliko je dužnik delimično izmirio novčane obaveze u propisanim rokovima, kamata se obračunava i plaća samo na neizmireni deo novčanih obaveza.
Kaznene odredbe
Članom 12. Zakona propisane su kaznene odredbe, odnosno prekršajne kazne koje se mogu izreći u slučaju kršenja, odnosno nepoštovanja odredbi Zakona.
Privredni subjekt, odnosno subjekt javnog sektora koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim Zakonom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini:
– od 10.000 do 500.000 dinara preduzetnik,
– od 100.000 do 2.000.000 dinara privredni subjekt, odnosno subjekt javnog sektora.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim Zakonom, kao i zastupnik privrednog društva i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu s posebnim zakonom.
Primena Zakona
Odredbe Zakona primenjuju se na ugovorne odnose u komercijalnim transakcijama koji su zaključeni od 31. marta 2013. godine, a takođe i na komercijalne transakcije čija realizacija nije započeta do 31. marta 2013. godine, a koje proističu iz ugovornog odnosa zaključenog pre 31. marta 2013. godine.
Realizacija komercijalne transakcije nije započeta ukoliko nije izvršena isporuka dobara, niti je pružana ugovorena usluga, ali se odredbe ovih ugovora moraju uskladiti sa odredbama Zakona najkasnije do 31. marta 2013. godine. Takođe, odredbe Zakona ne primenjuju se do 1. januara 2014. godine, na privredne subjekte koji su u postupku restrukturiranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje restrukturiranje, u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Po našem mišljenju, iz teksta Zakona proizlazi da se Zakon primenjuje samo na domaće privredne subjekte odnosno subjekte javnog sektora, ali se ne primenjuje na komercijalne transakcije ugovorene između domaćih i stranih lica, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Na Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem ne primenjuju se do 1. januara 2015. godine odredbe člana 4. stav 2. ovog zakona („Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.“).
Za ove subjekte javnog sektora uvodi se postepeno skraćivanje roka za izmirenje novčanih obaveza u ugovornom odnosu s privrednim subjektima, a u slučaju kada su subjekti javnog sektora dužnici. Rokovi koji će se primenjivati na te subjekte do potpune primene odredbe člana 4. stav 2. Zakona su sledeći:
1) od 31. marta 2013. godine do 31. decembra 2013. godine – rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 150 dana;
2) od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2014. godine – rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 120 dana;
3) od 1. januara 2015. godine u potpunosti se primenjuje odredba člana 4. stav 2. ovog zakona.
Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net . . .

Produžen rok za
dostavljanje informativne poreske prijave
(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
Pravilnikom o informativnoj poreskoj prijavi ("Sl. glasnik RS", br. 117/12 i 118/12) bila je propisana obaveza svakog fizičkog lica, koje raspolaže imovinom u zemlji i inostranstvu ukupne vrednosti veće od 35 miliona dinara (na dan 1. januara 2013. godine), da podnese informativnu poresku prijavu centrali Poreske uprave, do 31. marta 2013. godine.
Međutim, nadležni ministar je ponovo doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o informativnoj poreskoj prijavi ("Sl. glasnik RS", br. 28/13) kojim su uvedene sledeće novine:
1. produžen je rok za podnošenje prijave do 30. juna 2013. godine;
2. povećan je vrednostni limit za pravo svojine na drugim pokretnim dobrima na 550.000 dinara (umesto dosadašnjih 100.000 dinara).
Osim navedenih izmena, ostale odredbe pravilnika su ostale nepromenjene.
Imajući u vidu da izmene pravilnika stupaju na snagu 27. marta 2013. godine, a da su obveznici mogli da podnesu informatinu poresku prijavu od 15. januara, prema našem mišljenju, fizička lica koja svoju obavezu ispune do stupanja na snagu novog pravilnika nemaju obavezu da ponovo dostavljaju informativnu poresku prijavu prema novim pravilima.
Izvor: praksa.rs . . .

Država će plaćati
svoje obaveze na vreme
(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
Svi budžetski korisnici će svoje obavezeizmirivati na vreme i država će u poptunosti primeniti novi zakon o rokovima plaćanja, najavila je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede Nina Samardžić. Prvi rezultati očekuju se za mesec i po dana, kada na plaćanje dospevaju robe i usluge kupljene dana, prvog radnog dana primene novog zakona. Samardžić je rekla da će država u potpunosti primeniti Zakon o rokovima plaćanja izmirivati svoje obaveze na vreme, a da se prvi rezultati očekuju za mesec i po dana, kada će na plaćanje dospeti robe ili usluge koja je javni sektor kupio danas, prvog radnog dana primene zakona.
"Puna primena ovog zakona biće obezbeđena kada je javni sektor dužnik vršenjem nadzora nad poštovanjem rokova koji su predviđeni ovim zakonom na svim nivoima. Na niovu ministarstava, pokrajinskih sekretarijata, lokalnih samouprava i na nivou svih drugih javnih subjekata", rekla je Samardžićeva gostujući u Dnevniku RTS-a. Ona je objasnila da novi zakon nema meru retroaktivnosti i da je danas, 1. aprila, prvi radni dan kada mogu nastati novčane obaveze koje će plaćati korisnici novca iz budžeta, institucije ili preduzeća.
"Pune efekte ćemo videti tek za mesec i po dana kada bude istekao rok plaćanja od 45 dana za danas nastale novčane obaveze", rekla je Samardžićeva. Prema njenim rečima, Ministarstvo finansija je u proteklih nekoliko meseci razradilo mehanizam i sistem nadzora u Upravi za trezor koji garantuje efikasnu primenu zakona i plaćanje novčanih obaveza države. "Na osnovu Zakona o budžetu ministar iz resornog Ministarstva finansija i privrede ima pravo da donese odluku da obustavi dalje prenošenje budžetskih sredstava onim subjektima javnog sektora, ministarstvima, javnim preduzećima i opštinama, ako ne budu plaćali na vreme", istakla je Nina Samardžić.
Kako je zakonom predviđeno i plaćanje zatezne kamate, objasnila je Samardžićeva, država nema nameru da plaća tu kamatu i zato je razradila mehanizam za nadzor kako bi sistem funkcionisao. Na žalbu privrednika da će morati da plaćaju nova potraživanja u zakonskom roku od 60 dana, iako još ni stara nisu izmirili, Samardžićeva je ukazala da bi obaveze koje nastanu od danas, privrednici svakako morali da plate i bez novog zakona koji definiše rokove. "Oni moraju vrlo pažljivo da planiraju svoje prihode i rashode i veoma odgovorno da preuzimaju obaveze koje budu nastajali od danas", rekla je Samardžić. Kako je objasnila, država se ne meša u ugovorne odnose između firmi koje mogu da se dogovore da rok plaćanja bude duži od zakonski predviđenih 60 dana, ali uz bankarsku garanciju. Srbija je prema rečima Samardžićeve izabrala da rok od donošenja do početka primene novog zakona bude tri meseca, a ne godinu dana kao u evropskim zemljama, jer je nelikvidnost kod nas "teška i dramatična" i da je poprimila oblike poremećaja na tržištu. Nina Samardžić je rekla i da će država platiti sve novčane obaveze iz prethodnog perioda, ali da će se problemi rešavati "jedan po jedan", a da je primena Zakona o rokovima plaćanja prva mera.
Integralni tekst
preuzet sa sajta MFP . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 29/2013
(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 29 od 29. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• UREDBA o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”
• UREDBA o izmenama i dopuni Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2013. godinu
• PRAVILNIK o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja
• PRAVILNIK o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 28/2013
(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 28 od 26. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PODACI o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u februaru 2013. godine
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Prijavljuju
samo deo zarade
(postavljeno 23. marta 2013. godine)
Zvanično, platu višu od 65.000 dinara je prošle godine primalo 330.088 radnika, dok je minimalnu zaradu od 20.010 dinara dobijalo najmanje 570.000 ljudi. I sindikalci i poslodavci upozoravaju na to da je stvarna slika drugačija, jer većina gazda i dalje prijavljuje samo deo zarade dok ostatak isplaćuje radnicima "na ruke". Kako pišu Novosti, glavni razlog zbog čega se to i dalje dešava jeste činjenica da su opterećenja zarada previsoka. “Zato i danas postoje prećutni dogovori između radnika i njihovih poslodavaca da ne prijavljuju celi iznosi zarada. Pravila se jedino još pridržavaju velike i društveno odgovorne kompanije, dok svi ostali ‘zakidaju’”, kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.
U Poreskoj upravi kažu da nemaju tačne podatke koliko je radnika prijavljeno na minimalac. Prema poslednjim podacima, 95.000 njih je isplatilo i zarade i poreze i doprinose, 6.000 samo platu, a čak 97.000 je namirilo državu, a plate preskočilo!
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je prošle godine prosečna srpska zarada bila samo 39.197 dinara, ali kada su poslodavaci dali državi sve što im je traženo ona ih je koštala - 54.447 dinara. Iz tog razloga je Unija poslodavaca Srbije, još 2009. podnela inicijativu republičkoj vladi da se plate rasterete, ali odgovora još nema.
“Porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 64 odsto, što je jedno od najvećih nameta poslodavcima u Srbiji. U SFRJ su te dažbine bile između 28 i 32 odsto. Skromnije oporezivanje od Srbije imaju i daleko razvijenije zemlje, kao što su Danska, Luksemburg, Irska... Pokazalo se da sve države koje traže opterećenja između 30 i 40 odsto imaju upola manje zastupljen rad na crno i samim tim duplo veće prihode u budžetu”, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. On dodaje da se pregovara sa Vladom da se makar smanje opterećenja granama koje imaju niske profite i trpe najveću štetu: “Poljoprivrednim proizvođačima, zanatlijama, tekstilnoj industriji i preduzetnicima bi bar u prve dve godine poslovanja trebalo smanjiti dažbine na 50 odsto, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima i njihova delatnost je niskoprofitna. Dobit farmaceutske industrije je najveća i kreće se do 18 odsto, u uslužnim delatnostima i građevinarstvu do 14, a u ovim granama između pet i sedam odsto. U Bosni i Sloveniji su na primer, tekstilcima upola smanjili poreska opterećenja i oni su sada najkonkurentniji na tržištu”.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Novosti . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 27/2013
(postavljeno 23. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 27 od 22. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• UREDBA o uslovima i načinu podsticanja proizvodnje i prodaje putničkih vozila proizvedenih u Republici Srbiji u 2013. godini
• UREDBA o energetski zaštićenom kupcu
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Letnje računanje
vremena počinje 31. marta
(postavljeno 20. marta 2013. godine)
U noći između subote i nedelje, 30. i 31. marta, časovnike u 2.00 treba podesiti na jedan sat unapred, na 3.00.
Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do 27. oktobra.

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 26/2013
(postavljeno 20. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 26 od 20. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 25/2013
(postavljeno 19. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 25 od 15. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o efikasnom korišćenju energije
• ZAKON o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole

Ažurirane obrasce
PPI 1 - 4 postavili smo
na stranici Obrasci besplatno
(postavljeno 19. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirane obrasce PPI 1 - 4 - Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. U obrascu PPI 1 omogućili smo veći broj kućica za unos vrednosti nepokretnosti.

Ažurirani obrazac
ZBPDV postavili smo
na stranici Obrasci besplatno
(postavljeno 18. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirani obrazac ZBPDV - Zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV.

Produžen rok za otpis kamata
i mirovanje poreskog duga
do 31. marta 2013. godine
(postavljeno 18. marta 2013. godine)
Vlada Republike Srbije donela je Zaključak, kojim je produžen rok za otpis kamata i mirovanje poreskog duga do 31. marta 2013. godine.
Sve uplate izvršene do 31. marta 2013. godine, smatraju se kao izmirenje tekućih obaveza.
Svi poreski obveznici koji izmire tekuće obaveze do 31. marta 2013. godine, mogu da koriste prava iz Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga.
Razlozi za donošenje ovog Zaključka je veliki broj uplata koji je po ovom osnovu izvršen sa zakašnjenjem
Integralni tekst
preuzet sa sajta pr aksa.rs . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 25/2013
(postavljeno 18. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 25 od 15. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o efikasnom korišćenju energije
• ZAKON o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole
• UREDBA o dodeli podsticajnih sredstava privrednim subjektima za razvoj tradicionalnih zanata u Republici Srbiji u 2013. godini
• UREDBA o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti
• ODLUKA o izmeni Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2013. godini
• STRATEGIJA razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 24/2013
(postavljeno 14. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 24 od 14. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o uslovima, načinu i obrascima zahteva za ostvarivanje prava na regres za gorivo
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Potpisan je Protokol
o saradnji između Ministarstva
unutrašnjih poslova i APR
(postavljeno 14. marta 2013. godine)
Dana 8. marta 2013. godine potpisan je Protokol o saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Agencije za privredne registre (APR). Protokol je potpisan sa namerom da se u potpunosti iskoriste sve mogućnosti u oblasti informacionih i telekomunikacionih tehnologija, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS“ broj 95/2010).
Protokol o saradnji je potpisan sa ciljem unapređenja poslovanja APR i MUP-a koje se ogleda u tačnosti podataka koji se nalaze u elektronskim evidencijama obe institucije kao i doprinosa u razvoju elektronske uprave u Republici Srbiji kroz razmenu podataka elektronskim putem. Primer dobre saradnje u oblasti elektronske uprave je povezivanje informacionog sistema Agencije za privredne registre sa MUP-om i Portalom eUprava sa ciljem produženja registracije motornih i priključnih vozila na ovlašćenim tehnički pregledima pravnim licima vlasnicima vozila koji funkcioniše od 19. februara 2013. godine.
Elektronska razmena podataka, kako je predviđeno Protokolom, odnosiće se na:
1.korišćenje podataka iz registara koje APR vodi u skladu sa zakonom,
2.korišćenje podataka iz evidencija o ličnim kartama koje MUP vodi u skladu sa zakonom,
3.povezivanja dva informaciona sistema sa ciljem da se ostvari razmena podataka na osnovu pojedinačnih on-lajn upita, kao i na
4.razmenu iskustava, i stručno usavršavanje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je, u skladu sa Strategijom razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za period od 2011. do 2016. godine, preduzelo značajne korake da uz pomoć savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija unapredi svoju zakonsku servisnu funkciju prema građanima. U cilju osavremenjavanja načina rada i razmene podataka sa drugim državnim organima i organizacijama, kao i efikasnijeg ostvarivanja usluga građanima, definisan je koncept za prelazak sa klasičnog načina rada na poslove zasnovane na principima elektronskog poslovanja i elektronske uprave. Primenom informaciono-komunikacionih tehnologija stvorena je i mogućnost uspostavljanja servisa i realizacije razmene podataka i informacija sa eksternim korisnicima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR-a . . .

Agencijski seminar
o povezanim licima,
u sredu 20. marta u 10.00
(postavljeno 13. marta 2013. godine)
Zbog velikog praktičnog značaja teme, zbog značajnog uticaja na poreski položaj gotovo svakog poreskog obveznika, kako u 2013-oj tako i u narednim godinama, Agencija "AKTIVA sistem" za svoje klijente, u svojim prostorijama u ulici Pavpa Papa 14/6,
u sredu, 20. marta 2013. godine u 10.00 časova
o r g a n i z u j e
Seminar o transfernim cenama i povezanim licima
U nastavku dajemo izvod iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012) u delu u kojem govori o transfernim cenama, odnosno povezanim licima:
"Transferne cene
Član 59.
Transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima.
Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.
U slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcija ili udela smatra se da postoji mogućnost kontrole nad obveznikom.
Mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, pored slučaja predviđenog u stavu 3. ovog člana i kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% glasova u obveznikovim organima upravljanja.
Licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na način predviđen u st. 3. i 4. ovog člana.
Licima povezanim sa obveznikom smatraju se bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga, lica koje je sa obveznikom povezano na način predviđen u st. 3. i 4. ovog člana.
Izuzetno od st. 2. do 6. ovog člana, licem povezanim sa obveznikom smatra se i svako nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom.
Član 60.
Obveznik je dužan da transakcije iz člana 59. stav 1. ovog zakona posebno prikaže u svom poreskom bilansu.
U svom poreskom bilansu obveznik je, u smislu stava 1. ovog člana, dužan da posebno prikaže kamatu po osnovu depozita, zajma, odnosno kredita, do nivoa propisanog odredbama člana 62. ovog zakona.
Obveznik je dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju u okviru koje i na način koji propiše ministar finansija, zajedno sa transakcijama iz člana 59. stav 1. ovog zakona i st. 1. i 2. ovog člana, posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip "van dohvata ruke").
U smislu stava 3. ovog člana, za potrebe prikazivanja vrednosti transakcije sa povezanim licem po transfernoj ceni i njene vrednosti po ceni utvrđenoj po principu "van dohvata ruke" dozvoljena je, kada je to primereno okolnostima slučaja, primena objedinjenog pristupa za veći broj pojedinačnih transakcija, odnosno razloženog pristupa u slučaju složenih transakcija, gde je jednom transakcijom obuhvaćen veći broj pojedinačnih transakcija.
U slučaju da se obveznikova transferna cena po osnovu transakcije sa pojedinačnim povezanim licem razlikuje od cene te transakcije utvrđene primenom principa "van dohvata ruke", on je dužan da u poresku osnovicu uključi:
1) iznos pozitivne razlike između prihoda po osnovu transakcije po ceni utvrđenoj primenom principa "van dohvata ruke" i prihoda po osnovu te transakcije po transfernoj ceni, ili
2) iznos pozitivne razlike između rashoda po osnovu te transakcije po transfernoj ceni i rashoda po osnovu te transakcije po ceni utvrđenoj primenom principa "van dohvata ruke".
U slučaju kada je kod određivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke" utvrđen njen raspon, smatra se da se transferna cena te transakcije ne razlikuje od njene cene po principu "van dohvata ruke" ukoliko se vrednost transferne cene nalazi u okviru tog raspona.
U slučaju kada je kod cene transakcije po principu "van dohvata ruke" utvrđen njen raspon, a vrednost transferne cene transakcije je izvan tog raspona, cena po principu "van dohvata ruke" za potrebe primene stava 5. ovog člana je jednaka središnjoj vrednosti utvrđenog raspona.
Ministar finansija može predvideti slučajeve u kojima je dozvoljeno umanjenje iznosa koji se u skladu sa stavom 5. ovog člana uključuje u poresku osnovicu po osnovu transakcije između poreskog obveznika i određenog povezanog lica, s tim da to umanjenje ne može dovesti do umanjenja poreske osnovice obveznika ispod iznosa koji bi bio utvrđen po osnovu njene transferne cene.
Obveznik može umanjiti poresku osnovicu po osnovu transakcija sa povezanim licima samo u slučaju primene odgovarajućih odredbi međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Obaveze iz st. 1. do 9. ovog člana odnose se i na transakcije između stalne poslovne jedinice iz člana 4. ovog zakona i njene nerezidentne centrale.
Član 61.
Kod utvrđivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke", koriste se sledeće metode:
1) metoda uporedive cene na tržištu;
2) metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu);
3) metoda preprodajne cene;
4) metoda transakcione neto marže;
5) metoda podele dobiti;
6) bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po principu "van dohvata ruke", pod uslovom da primena metoda prethodno navedenih u ovom stavu nije moguća ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slučaja od metoda prethodno navedenih u ovom stavu.
Prilikom utvrđivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke" koristi se ona metoda koja najviše odgovara okolnostima slučaja, pri čemu je moguće koristiti i kombinaciju više metoda kada je to potrebno.
Za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može propisati iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom "van dohvata ruke".
Poreski obveznik ima pravo da umesto iznosa kamatne stope iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja iznosa kamatne stope koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajam odnosno kredit sa povezanim licima, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" iz čl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona.
Poreski obveznik koji se odluči da iskoristi pravo predviđeno u stavu 4. ovog člana, dužan je da opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" iz čl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima.
Ukoliko poreski obveznik odluči da iskoristi pravo predviđeno u stavu 4. ovog člana, poreska uprava, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajmove, odnosno kredite između tog obveznika i sa njima povezanih lica nije vezana iznosima kamatnih stopa iz stava 3. ovog člana.
Član 61a
Ministar finansija će, oslanjajući se na izvore vezane za oporezivanje transakcija između povezanih lica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kao i drugih međunarodnih organizacija, bliže urediti primenu odredbi člana 10a i čl. 59. do 61. ovog zakona.
Kamata "van dohvata ruke" i sprečavanje utanjene kapitalizacije
Član 62.
Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica iz člana 59. ovog zakona, poreskom obvezniku, izuzev banci i privrednom društvu koje obavlja delatnost finansijskog lizinga u skladu sa propisima koji uređuju finansijski lizing (u daljem tekstu: davalac finansijskog lizinga), priznaje se kao rashod u poreskom bilansu iznos kamate i pripadajućih troškova na zajam, odnosno kredit do visine četvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala.
Za banke i davaoce finansijskog lizinga limit iz stava 1. ovog člana je desetostruki iznos obveznikovog sopstvenog kapitala.
Sopstveni kapital, u smislu ovog zakona, jednak je razlici između aktive na osnovu koje obveznik ostvaruje prihod i dugova sa njom povezanih, s tim što su i aktiva i dugovi uprosečeni za stanje na dan 1. januara i 31. decembra tekuće godine.
Ministar finansija bliže uređuje način sprečavanja utanjene kapitalizacije."

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 23/2013
(postavljeno 13. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 23 od 13. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• INDEKSI potrošačkih cena za februar 2013. godine
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Uz menice
moguć duži rok plaćanja
(postavljeno 13. marta 2013. godine)
Rokovi plaćanja duži od propisanih 45 odnosno 60 dana moći će, od 1. aprila, da se ugovaraju samo uz bankarske garancije ili menice sa naznačenim rokom naplate.
Početak primene Zakona o rokovima plaćanja od 1. aprila ove godine i predvidja rok plaćanja od 60 dana kod komercijalnih transakcija izmedju privrednih subjekata, a 45 dana izmedju privrednih subjekata i korisnika budžetskih sredstava. Predstavnik firme "Angropromet" iz Kikinde postavio je pitanje, na sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, kako će se kod rokova plaćanja tretirati godišnji ugovori, zaključeni od 1. januara do 31. marta ove godine.
Iako su ograničenja rokova plaćanja doneta na zahtev privrednika, da bi se uveo red na tržište i smanjila nelikvidnost, sada se uočava problem prelaznog perioda, u kome će dospeti na naplatu potraživanja iz prethodnih perioda istovremeno kao i iz transakcija po novim propisima, što će, kako su istakli privrednici, male privredne subjekte odvesti u blokadu. Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, zbog toga je formiralo radnu grupu za praćenje efekata primene tog zakona, u kojoj je i predstavnik PKS.
Pomoćnik ministra finansija i privrede Nina Samardžić je na sastanku napomenula da su po sadašnjem pravilniku predvidjene dve mogućnosti odstupanja od predvidjeni h rokova plaćanja.
Prvi je kod kreditnih poslova do 90 dana, gde je predvidjena obaveza plaćanja polovine iznosa na polovini ugovorenog roka, a druga mogućnost je ostvarivanje slobode ugovorenog roka uz obezbedjivanje bankarske garancije ili avalirane menice (sa naznačenim rokom naplate).
Ugovori sa dužim rokom, a bez polaganja menice biće ništavni, a ugovori iz decembra prošle i do 31. marta ove godine mogu da se usklade tako što se aneksira rok plaćanja, rekla je Samardžić.
Članovi Odbora su ocenili da su upravo avalirane menice najbolji instrument obezbedjenja, ali banke još nemaju softver za takve menice, pa Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, treba da se pozabavi i tim pitanjem.
Zvonko Šubaša iz Grupacije veledrogerija, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS, ukazao je na problem koji veledrogerijama prave članovi 16 i 4 ovog zakona, kojima se predvidja da veledrogerije od bolnica vrše naplatu sa rokom od 150 dana, a domaćim proizvodjačima lekova dužne su da plate u roku od 60 dana. Tako se stvara situacija u kojoj veledrogerije treba da kreditiraju domaći zdravstveni sistem na 90 dana, rekao je on i dodao da se za nabavke od stranih proizvodjača lekova taj rok ne propisuje, a oni su voljni da prihvate rokove i od 210 pa i 240 dana. Zato će se veledrogerije opredeljivati za kupovinu od stranih proizvodjača, čime će biti ugroženi domaći proizvodjači, a lekovi na tržištu će biti skuplji, kazao je Šubaša i dodao da veledrogerije traže da se izjednači rok plaćanja domaćim proizvodjačima sa rokom u kome zdravstveni fond plaća veledrogerijama. Odlučeno je da se ovaj zahtev uputi Ministarstvu finansija i privrede.
Predsednik Odbora Udruženja za trgovinu PKS Radoslav Veselinović, koji je i vlasnik Galeb grupe, ukazao je i na problem privrednih subjekata koji snabdevaju javna preduzeća, jer je potrebno da ta preduzeća i budžetski korisnici izmire svoje prethodne obaveze, koje su generator krize.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 22/2013
(postavljeno 12. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 22 od 8. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• UREDBA o uslovima i načinu dodele i korišćenja kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude
• PRAVILNIK o načinu podsticanja proizvodnje i prodaje traktora i priključnih mašina za traktore u Republici Srbiji u 2013. godini
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 21/2013
(postavljeno 7. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 21 od 6. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata
• PRAVILNIK o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između korisnika javnih sredstava i privrednih subjekata kada su korisnici javnih sredstava dužnici
• ODLUKA o visini članarine za članove Farmaceutske komore Srbije za 2013. godinu
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik , priručnik . . .

Održan treći sastanak
zanatlija sa predstavnicima
Ministarstva finansija i privrede
(postavljeno 7. marta 2013. godine)
Dana 06. marta 2013. godine održan je treći redovni sastanak predstavnika zanatskog sektora i Ministarstva finansija i privrede na kome su zantatlije iznele svoje probleme u poslovanju, a prestavnici Ministarstva su predstavili aktivnosti Vlade RS za poboljšanje poslovnog položaja zanatskog sektora.
Predstavnici Ministarstva su najavili program podrške malim preduzećima i zanatlijama za kupovinu alata i opreme. Program bi podrazumevao da država obezbedi bespovratna sredstva do 25 odsto investicije, odnosno do 25.000 evra, uz učešće preduzeća i zanatlija od pet odsto, dok bi ostatak dale banke, i to bez sredstava obezbeđenja, samo uz ručnu zalogu. Najavljeno je da je za program podrške, koji je planirano da počne sa realizacijom u aprilu, obezbeđeno 100 miliona RSD, uz mogućnost da sredstva budu povećana ako bude postojala tražnja.
Takođe, najavljeno je i olakšavanje uslova za plaćanje paušalnog poreza, uz povećanje maksimalnog prometa na šest miliona sa trenutnih tri.
Iz Ministarstva je najavljena i aktivnost na rešavanju problema neformalne ekonomije, uz davanje ovlašćenja Poreskoj upravi da vrši kontrolu u neregistrovanim firmama.
Pored toga, predstavnici zanatlija su se založili za pravljenje dugoročne strategije smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, kroz supstituciju uvoznih proizvoda domaćim. Uprava carina će biti angažovana na analizi uvoza u Srbiju, dok će Ministarstvo preduzeti mere podsticaja za proizvodnju tih proizvoda u Republici Srbiji.
Integralni tekst
preuzeti sa sajta poslodavci.rs . . .

Zaštita prava
pred upravnim sudom
(postavljeno 5. marta 2013. godine)
U Novom Sadu je nedavno održana promocija publikacije "Zaštita prava građana pred upravnim sudom - Vodič za građane" autora Dejana Milenkovića i Aleksandra Marićevića, u izdanju Centra za razvoj Srbije, Beograd, 2013.
Pravnici te nevladine organizacije kreirali su Vodič za privrednike i građane koji donosi vrlo praktične informacije u vezi sa nadležnostima i funkcionisanjem Upravnog suda koji je počeo sa radom 2010. godine te su još uvek laičkoj javnosti nedovoljno poznate nadležnosti ovog suda i prva iskustva u njegovom radu koje su autori publikacije analizirali.
Istaknuto je da u ovom sudu sporovi traju između nekoliko meseci i godinu ipo dana te da su troškovi znatno manji u odnosu na ostale sudske instance. Mana ovog suda je u tome što postoje samo 4 suda te vrste u Srbiji (Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad). U priručniku je detaljno objašnjeno kada, kako i pod kojim uslovima se privrednici i građani mogu obratiti Upravnom sudu koji je nadležan u svim onim slučajevima kada bilo koja državna ustanova/institucija, ne postupi zakonito prilikom donošenja ili sprovođenja rešenja bilo kog javnog organa.
U slučajevima kada bilo koji javni organ (na lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou) donese akt koji nije u njegovoj nadležnosti (što se najčešće sreće na nivou lokalne vlasti) onda je potrebno obratiti se Ustvanom sudu za ocenu ustavnosti, rečeno je u odgovorima na pitanja posetilaca promocije. Takođe, privrednicima i građanima se preporučuje da od javnih organa traže da uvek o njihovim zahtevima rešavaju u pisanoj formi. U tom smislu je naveden primer Inspekcije rada za koju je rečeno da ne vodi pisanu evidenciju o prijavama stranaka te da je u takvim slučajevima uvek neophodno insistirati na pisanom dokumentu javnog organa.
Predstavnici gradskog i pokrajinskog zaštitnika građana su prisustvovali promociji i iz sopstvenog iskustva naveli da građani i privrednici najčešće ne traže pisani dokument. Rečeno je da većina nije edukovana na koji način treba postupiti pa se sve završava na usmenoj komunikaciji sa predstavnicima javnih organa. Zbog toga većina kasnije i ne može da ostvari svoja prava jer nema bilo kakav pisani dokaz u vezi sa bilo kakvim spornim postupanjem javnog organa.
Upoznajte se sa tekstom opisane publikacije.
Integralni tekst
preuzeti sa sajta infobilans.com . . .

Ažurirani obrazac
računa - fakture postavili smo
na stranici Obrasci besplatno
(postavljeno 5. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirani obrazac računa - fakture na kojem je sada moguće samostalno menjati stope PDV-a.

AKTIVA sistem
ključni partner Billans-a
(postavljeno 5. marta 2013. godine)
Ugovorom o poslovnoj saradnji sa preduzećem "Billans international" doo, Novi Sad postali smo ključni partner za distribuciju i pružanje podrške korisnicima računovodstvenog internet programa "Billans". Više informacija o prednostima ovog programa možete pročitati na našoj stranici Računovodstveni softver.

Obrazac PPI 1 - 4
za 2013. godinu postavljen
na stranici Obrasci besplatno
(postavljeno 4. marta, modifikovano 5. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirani komplet Obrazaca PPI 1 - 4 - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu.
Rok za predaju ove poreske prijave Poreskoj upravi, odnosno Gradskoj poreskoj upravi je 31. mart, odnosno prvi naredni radni dan tj. 1. april 2013. godine.

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 1. marta 2013. godine)
28.02.2013. - Kontrola neregistrovanih delatnosti
Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 01. januara 2013. godine, u nadležnosti Poreske uprave je i kontrola neregistrovanih delatnosti.
Obaveštavamo Vas da sve neregistrovane delatnosti (proizvodne, trgovinske, ugostiteljske i druge delatnosti) možete prijaviti Kontakt centru Poreske uprave na broj telefona: 0700 700 007 ili ako pozivate sa mobilnog telefona 011 33 10 111.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 19/2013
(postavljeno 1. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 19 od 27. februrara 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izmenama Zakona o javnom beležništvu

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 17/2013
(postavljeno 22. februara 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 17 od 21. februrara 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji
• ZAKON o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok”

APR i Republički geodetski zavod
potpisali sporazum o saradnji
u razmeni podataka
(postavljeno 22. februara 2013. godine)
Sporazumom, koji su potpisali direktor RGZ Zoran Krejović i direktor APR Zvonko Obradović, predviđena je razmena podataka iz registara Agencije za privredne registre (APR) i Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), korišćenjem posebnog veb – servisa.
Na ovaj način Zavodu će biti dostupni podaci APR-a iz registra privrednih subjekata, udruženja, predstavništava stranih udruženja, zadužbina i fondacija, dok će APR-u biti dostupni podaci iz Registra prostornih jedinica i Adresnog registra RGZ-a.
Cilj ove razmene je aktivno usaglašavanje osnovnih podataka o privrednim subjektima kojima raspolažu registri u nadležnosti ove dve institucije.
Takođe, zahvaljujući preuzimanju elektronskih podataka iz APR-a od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, od 19. februara je pravnim licima, vlasnicima motornih i priključnih vozila, omogućena registracija vozila kod ovlašćenog pravnog lica za vršenje tehničkog pregleda vozila, bez odlaska u nadležnu policijsku stanicu. Osim građana, sada je i pravnim licima dostupna elektronska usluga izdavanja registracione nalepnice za motorno ili priključno vozilo preko portala „e Uprava“.
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR-a . . .

Uz Obrazac PPPDV
dodali smo obrazac
Obaveštenja o poljoprivredniku
po članu 51a Zakona o PDV i postavili
na stranici Obrasci besplatno
(postavljeno 16. februara , modifikovano 19. februara 2013. godine)
Član 51a aktuelnog Zakona o PDV glasi:
"Obveznik je dužan da pismeno obavesti nadležni poreski organ o izmenama podataka iz evidencione prijave koji su od značaja za obračunavanje i plaćanje PDV, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka izmene.
Obveznik je dužan da uz poresku prijavu dostavi nadležnom poreskom organu obaveštenje o:
1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom, a koje mu je u prethodnih 12 meseci u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima u iznosu većem od 1.000.000 dinara;
2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom, a koji mu je u prethodnih 12 meseci izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 1.000.000 dinara.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži najmanje podatke o nazivu, odnosno imenu i prezimenu, kao i adresi i PIB-u lica iz stava 2. tačka 1), odnosno poljoprivrednika iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana obveznik dostavlja uz poresku prijavu za poreski period u kojem mu je lice iz stava 2. tačka 1), odnosno poljoprivrednik iz stava 2. tačka 2) ovog člana izvršio promet u iznosu većem od 1.000.000 dinara."
Na stranici Obrasci besplatno, u okviru kompleta obrazaca uz poresku prijavu PPPDV, postavili smo i obrazac Obaveštenja o poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom, a koji mu je u prethodnih 12 meseci izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 1.000.000 dinara. Obrazac se vrlo jednostavno može modifikovati i za sekundarne sirovine jer je otključan.

Utvrđen је iznos
najviše godišnje osnovice
za obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 29. januara, modifikovano 13. februara 2013. godine)
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa članom 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi.
U "Službenom glasniku RS" broj 6/13, od 27. januara 2013. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatak o prosečnoj godišnjoj zaradi ostvarenoj po zaposlenom u Republici Srbiji u 2012. godini u iznosu od 57.430 dinara pa najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2012. godinu iznosi 3.445.800 dinara (57.430 x 12 x 5).
Obveznik kome je uplaćeno, odnosno koji je sam izvršio uplatu na ime doprinosa za 2012. godinu na osnovicu višu od 3.445.800 dinara, ima pravo na povraćaj doprinosa, tako što počev od 1. februara 2013. može podneti zahtev nadležnoj organizaciji za PIO.
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2011. godinu iznosila je 3.163.980 dinara.
Nominalni iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu iznosi 3.752.476 dinara. Obveznik koji u toku 2013. godine plati doprinose na veći iznos od procenjenog, za buduće isplate dostavlja isplatiocu Rešenje o prestanku obaveze plaćanja doprinosa, izdatog od strane nadležne organizacije za PIO.

O godišnjem porezu
na dohodak građana
(postavljeno 9. februara 2013. godine)
Početak februara uvek je stresno vreme za sve koji zarađuju znatno iznad proseka. Obveznici tog poreza postaju svi koji su zaradili makar dinar više od trostruke plate u Srbiji za prethodnu godinu. Za 2012. to je 2.067.481 dinara. Oni koji su imali zaradu od te sume pa do šestrostruke plate, odnosno 4.134.960 dinara, platiće porez po stopi od deset posto. Svi koji su makar malo prebacili i šestostruki prosek, za isti porez će im se računati stopa od 15 procenata. Bogataši imaju rok do 15. marta da podnesu prijave.
Svi obveznici kod ovog poreza imaju pravo na brojne olakšice, recimo, za izdržavanje samog sebe, članova domaćinstva i slično. Ali sve olakšice kada se saberu ne mogu preći više od polovine dohotka koji se oporezuje.
U sumu koja se računa za oporezivanje ulaze, osim plate, i drugi prihodi, poput zarada od sporta, autorskih i sličnih honorara, prihoda od iznajmljivanja nekretnina i pokretnih stvari. Septembra prošle godine Zakon o porezu na dohodak građana je menjan.
U osnovicu sada ulaze prihodi koji se dobijaju po osnovu članstva u upravnim i nadzornim odborima i sličnim organima. Do sada su te sume imale tretman prihoda od kapitala i nisu ulazile u osnovicu za pomenuti porez.
Svake godine u Srbiji enormne zarade prijavi oko 20.000 građana. Kod nas zakon ne dozvoljava javno predstavljanje, izuzev ako imućni to žele, a oni neće. Zato se o njima uglavnom zna tek zanimanje – ako ga navedu, što takođe nisu u obavezi – i mesto gde stanuju, što mora. Svake godine najviše onih koji zarađuju tako mnogo je iz Beograda i Novog Sada. Lane je po zaradi za 2011. najbogatiji bio Beograđanin koji je zaradio više od 185,3 miliona dinara, a godinu ranije Novosađanin sa sumom od 166 miliona. Svake godine se zarađuje sve više uprkos krizi pa ostaje da se vidi da li je tako bilo i u 2012.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Estrada i sportisti
pod lupom poreznika
(postavljeno 4. februara 2013. godine)
Nezvanične procene ekonomskih stručnjaka kažu da Srbija godišnje na utaji poreza izgubi i nekoliko milijardi evra. Poreska uprava započela je posao prijave imovine svih građana koji u Srbiji žive, ali stručnjaci sumnjaju da će to dovesti do dobrih rezultata, bar ne uskoro.
Poreznici najavljuju da će, već u aprilu, čim istekne rok za podnošenje poreskih prijava, krenuti u postupak kontrole porekla imovine svih imućnijih građana. Tačnije, uporediće se njihovi legalni prihodi sa vrednošću onoga što poseduju. Obavezu da prijavu podnesu imaju i oni koji su ranije podnosili poreske prijave za svoju imovinu, ako je ona vrednija od 350.000 evra.
- Ukoliko bude razlike između prijavljene imovine i prihoda, ona će biti oporezovana po stopi od 20 odsto. Svrha čitavog ovog posla jeste da utvrdimo da li je pojedinac sa svim svojim prihodima koje u potpunosti možemo videti u raznim bazama mogao da kupi imovinu koja se meri desetinama miliona dinara ili čak više - kaže za „Blic” Dragan Agatunović iz Sektora za kontrolu Poreske uprave. Agatunović ističe da će prioritet unakrsne kontrole imovine i prihoda biti oni građani čija je vrednost imovine mnogo veća od 35 miliona dinara na dan 1. januara 2013. godine. Ali, na red će, dodaje on, doći i oni koji su „na samoj granici”.
Protiv svih onih za koje se ispostavi da su prikrili bar delić svoje imovine biće podneta krivična prijava za poresku utaju. Kontrolu prijavljene imovine poreznici će obaviti na bazi svojih službenih evidencija, podataka kojima raspolažu drugi državni organi, poput Geodetskog zavoda i Agencije za privredne registre i evidentiranih, odnosno ostvarenih prihoda građana.
- Kako tek ulazimo u ovaj posao, nećemo odmah krenuti sa represijom - tvrdi naš sagovornik. - Informativna poreska prijava, čije je podnošenje počelo 15. januara, može dostaviti nadležnima na dva načina - preporučeno putem pošte i lično na pisarnici Poreske uprave, ali da nadležni apeluju da se to učini i elektronskim putem. Rok je 31. mart ove godine.
U Poreskoj upravi kažu da, prema važećem zakonu, moguće je da se među njima nađu i brojne ovdašnje estradne zvezde i sportisti. Oni, po pravilu, ne prijavljuju prihode koje zarađuju van granice, a ovde poseduju uglavnom vredne nekretnine, skupe automobile i jahte. Nažalost, nezvanično, poreznici priznaju da tehnički nisu dovoljno opremljeni da bi brzo ušli u proces unakrsne kontrole. Recimo, u Poreskoj upravi postoje tri paralelne, a nepovezane baze podataka, što umnogome otežava čitav posao.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da unakrsno ispitivanje mora biti dugoročno i pravedno, bez osvetničkog naboja i zloupotreba, uz napomenu da ne sumnja da će, ako se tako bude radilo, biti rezultata. - Ne bih rekao da neko treba da bude prioritet, verovatno Vlada Srbije zna šta radi, možda ima u vidu već neke ljude od kojih će krenuti. Očekujem da će se naći jedan broj tranzicionih dobitnika, čija je imovina dostigla neverovatne razmere, a koji nikakav dokaz neće imati da su ostvarivali godišnju dobit koja pokriva bar deo njihove imovine. Predviđenih 20 odsto oporezivanja prihoda na razliku između imovine i stečene dobiti nije dovoljno dobra mera - zaključuje Savić.
U grupi onih koji će dodatni porez platiti, smatra prof. Savić, neće biti veliki broj ljudi, a i manje-više je poznato ko su bogati pojedinci koji pre 10 ili 20 godina nisu imali ništa.
Savetnik za poreze u resornom Ministarstvu finansija i privrede, prof. Milica Bisić, smatra da se popis imovine građana Srbije, a zatim i unakrsna kontrola sa njihovim prihodima unosi u naš poreski sistem. Kako za „Blic” kaže profesorka Bisić, sami finansijski efekti za budžet u ovom momentu nisu prioritet. - Mera je osmišljena kako bi se konačno započeo proces uspostavljanja poreske discipline - priznaje savetnica ministra za finansije i privredu.
Imovina koja se mora prijaviti
1. Nepokretnosti - zemljište, zgrade, voćnjaci, vinogradi, sportski objekti, garaže, poslovni prostor, tereni
2. Akcije i udeli u pravnom licu
3. Oprema za obavljanje određene delatnosti
4. Motorna vozila, plovila i vazduhoplovi
5. Štedni ulozi i gotov novac
6. Pravo svojine na pokretnim dobrima pojedinačne vrednosti veće od 100.000 dinara
7. Pravo na patent, žig, model, uzorak, oznaka geografskog porekla i tehničko unapređenje
8. Licence na koje pravo ima lice koje podnosi prijavu
9. Autorsko pravo na raznim delima
Integralni tekst
preuzet sa sajta blic.rs . . .

Usvojene
izmene Zakona o trgovini
(postavljeno 4. februara 2013. godine)
Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o trgovini koji bi trebalo da unaprede poslovni ambijent, pospeše konkurenciju među svim učesnicima na tržištu i doprinesu razvoju tržišta i zaštiti potrošača.
Izmenama zakona ukida se Centar za razvoj trgovine koji je trebalo da daje dozvole za sve trgovinske objekte veće od 2.000 kvadrata, a ta odredba se, kako je navela Vlada Srbije, nikada nije ni primenjivala. Ukidanje te restriktivne odredbe trebalo bi da stimuliše strane ulagače da otvaraju trgovine u Srbiji. Ukida se i obaveza trgovaca da Centru za razvoj trgovine godišnje dostavljaju svu dokumentaciju, razne podatke za svoje poslovanju, ali će država od njih moći da zatraži određene podatke bitne sa stanovišta tržišta, tržišnih učesnika i intervencije na tržištu.
Izmenama zakona se pojednostavljuje vođenje evidencije o prometu, a te podatke trgovci će morati da dostave na zahtev nadležnih organa koji sprovode kontrolu.
Utvrđeno je i ukidanje propisivanja minimalnih uslova u pogledu zaposlenih u trgovini, a u ndležnosti lokalne samouprave biće određivanje radnog vremena maloprodajnih objekata na svojim teritorijama.
Zakon bi trebalo da unapredi borbu protiv nelojalne konkurencije, a novina je da se stvara osnova za naknadu nematerijalne štete nanete pravnom licu zbog povrede poslovnog ugleda nelojalnom konkurencijom.
Predviđena je mogućnost da na deklaraciji robe u trgovini na malo bude napisano ime trgovca, a ne proizvođača. Trgovac će moći da odluči da stavi svoje ime na deklaraciju proizvoda umesto imena proizvođača i time preuzme potpunu obavezu i odgovornost da poštuje sve druge standarde propisane zakonima, i onim propisima koji se odnose na promet pre svega prehrambenih proizvoda.
Izmenama zakona precizira se rok trgovcima za uklanjanje utvrđenih nepravilnosti, skraćuje i pojednostavljuje procedura prodaje oduzete robe i preciziraju ovlašćenja tržišnih inspektora.
Prvi put se i formalno uvodi mogućnost isticanja cena u stranoj valutu sa naznakom obračunskog kursa, što se posebno odnosi na turističke agencije i trgovinu automobilima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta mondo.rs . . .
Pročitajte integrali
prečišćeni tekst zakona ...

Besplatni obrasci
za izradu završnog računa
na sajtu AKTIVA sistema
(postavljeno 22. januara, modifikovano 2. februara 2013. godine)
Treću godinu zaredom, računovodstvena agencija "AKTIVA sistem" doo, Novi Sad na svom sajtu www.aktivasistem.co.rs, na stranici Obrasci besplatno, objavila je komplete obrazaca za izradu završnih računa i podnošenje poreskih prijava za pravna lica i preduzetnike, izrađene u Excel-u, značajno automatizovane i otvorene za popunjavanje i štampanje.
Aplikacija za pravna lica sadrži sledeće obrasce:
BU - Bilans uspeha - obrazac je propisan, ovde korišćeni obrazac ima sve elemente
        propisanog obrasca osim zaglavlja;
BS - Bilans stanja - obrazac je propisan, ovde korišćeni obrazac ima sve elemente
        propisanog obrasca osim zaglavlja;
SA - Statistički aneks - obrazac je propisan, ovde korišćeni obrazac ima sve elemente
        propisanog obrasca osim zaglavlja;
ZRFI - Zahtev za registraciju finansijskog izveštaja - obrazac je propisan;
OAI - Obrazac OA I - Obračun amortizacije stalnih sredstava - I amortizaciona
        grupa - obrazac je propisan;
OAII-IV - Obrazac OA - Obračun amortizacije stalnih sredstava - II do V amortizaciona
        grupa - obrazac je propisan;
PK - Obrazac PK - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva - obrazac je propisan;
PK1 - Obrazac PK 1 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva u određene
        delatnosti - obrazac je propisan;
SPK - Obrazac SPK - Specifikacija ulaganja u osnovna sredstva za koja se priznaje
        pravo na poreski kredit - obrazac nije propisan;
POOS - Prijava o otuđenju osnovnih sredstava - obrazac nije propisan;
PB1 - Obrazac PB 1 - Poreski bilans obveznika poreza na dobit pravnih lica - obrazac
        je propisan;
SG - Obrazac SGRG - Specifikacija gubitaka iz ranijih godina radi umanjenja oporezive
        dobiti obveznika poreza na dobit pravnih lica - obrazac nije propisan;
SKG - Obrazac SKGRG - Specifikacija kapitalnih gubitaka iz ranijih godina radi umanjenja
        oporezive dobiti obveznika poreza na dobit pravnih lica - obrazac nije propisan;
PDP - Obrazac PDP - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit
        pravnih lica - obrazac je propisan;
PBN1 - Obrazac PBN 1 - Poreski bilans za drugo pravno lice koje primenjuje kontni
        okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (nedobitna
        organizacija) - obrazac je propisan;
PDN - Obrazac PDN - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na
        dobit pravnih lica za nedobitne organizacije - obrazac je propisan;
IPDN - Obrazac IPDN - Izjava uz poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza na dobit
        pravnih lica za nedobitne organizacije - obrazac nije propisan.
Aplikacija za preduzetnike sadrži sledeće obrasce:
BU - Obrazac BU - Bilans uspeha (prosto knjigovodstvo) - obrazac je propisan;
OAI - Obrazac OA I - Obračun amortizacije stalnih sredstava - I amortizaciona
        grupa - obrazac je propisan;
OAII-IV - Obrazac OA - Obračun amortizacije stalnih sredstava - II do V amortizaciona
        grupa - obrazac je propisan;
PK2 - Obrazac PK 2 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva - obrazac je propisan;
PK3 - Obrazac PK 3 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva u određene
        delatnosti - obrazac je propisan;
SPK - Obrazac SPK - Specifikacija ulaganja u osnovna sredstva za koja se priznaje
        pravo na poreski kredit - obrazac nije propisan;
PB2 - Obrazac PB 2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode
        od samostalne delatnosti - obrazac je propisan;
PPDG1 - Obrazac PPDG-1 - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje
        poreza na prihode od samostalne delatnosti - obrazac je propisan.
Zahvaljujemo svim koleginicama i kolegama na datim sugestijama te prijavljenim greškama i omaškama i pozivamo ih da to čine i ubuduće, pismeno na office@aktivasistem.co.rs ili telefonski na 021 523 655.
Želimo da ovo svojevrsno javno dobro bude od koristi što većem broju korisnika, potpuno besplatno.

Povećana poreska olakšica za
uplate u dobrovoljne penzijske fondove
(postavljeno 2. februara 2013. godine)
Od 1. februara 2013. godine primenjuje se nov iznos poreske olakšice za uplate u dobrovoljne penzijske fondove, uvećan s dosadašnjih 4.647 na 5.214 dinara. Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa se plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.214 dinara po zaposlenom mesečno. Uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog takođe su oslobođene plaćanja poreza.
U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je iznosila 3.000 dinara i od tada se, na osnovu odluka Vlade Republike Srbije, vrši usklađivanje tog iznosa s visinom inflacije u prethodnoj godini. S tim u vezi, uobičajeno je da se članovi fondova, pri opredeljivanju za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, pa i prosečan iznos mesečnog doprinosa po članu fonda kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.
Integralni tekst
preuzet sa sajta NBS . . .

Veći
neoporezivi deo za penzije
(postavljeno 1. februara 2013. godine)
NBS najavila da će od sutra biti povećan neoprezivi deo koji poslodavci uplaćuju zaposlenima u dobrovoljne penzijske fondove, sa 4.647 na 5.214 dinara.
Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove koje uplaćuje poslodavac oslobadjena je plaćanja poreza na dohodak gradjana i doprinosa za socijalno osiguranje do iznosa od 5.214 dinara po zaposlenom mesečno, precizra se u saopštenju centralne banke. Dodaje se da su plaćanja poreza oslobodjene uplate u istom iznosu koje poslodavac obavlja preko administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog.
U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je bila 3.000 dinara i od tada se, na osnovu odluka Vlade Srbije taj iznos uskladjuje sa visinom inflacije u prethodnoj godini. Kako napominje NBS, uobičajeno je da se članovi fondova, prilikom opredeljivanja za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrdjenom visinom neoporezivog iznosa, pa i prosečni iznos mesečnog doprinosa po članu fonda kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .

Porez za prihode
preko dva miliona
(postavljeno 31. januara 2013. godine)
Cenzus za plaćanje poreza na godišnji dohodak građana iz 2012. biće 2.067.480 dinara. Svi koji su premašili 172.000 dinara mesečno, podnose prijavu Poreskoj upravi do 15. marta. Zvanično bogati, po merilima naših poreskih zakona, jesu oni koji su prošle godine zaradili više od dva miliona dinara.
Cenzus za ulazak u krug zvaničnih srpskih milionera je 2.067.480 dinara, što je 172.290 dinara mesečno. Ovoliko iznosi trostruka prosečna godišnja plata zarađena u Srbiji prošle godine, a svi koji su je premašili - do 15. marta treba da podnesu poresku prijavu za porez na godišnji dohodak građana. Republički zavod za statistku nedavno je izračunao da je prosečni građanin tokom 2012. godine zaradio 689.160 dinara bruto, a 496.514 dinara neto plate. Ko je uspeo da zaradi više od trostruke bruto plate, državi plaća porez od 10 odsto. Ukoliko je prosečnu godišnju platu uspeo da premaši više od šest puta, na to plaća porez od 15 odsto.
I bogataši imaju pravo na odbitke. Osnovica se dobija najpre tako što se od ukupne zarađene sume oduzmu plaćeni porezi i doprinosi, pa neoporezivi deo - 2,067 miliona dinara. Milioner ima pravo na odbitak za sebe i to do 40 odsto prosečne godišnje plate, što sada iznosi 275.664 dinara. Ukoliko ima izdržavane članove domaćinstva, za njih može da umanji osnovicu za najviše 103.374 dinara, što je 15 odsto prosečne godišnje plate u Srbiji. Svi odbici zajedno, međutim, ne mogu da pređu polovinu dohotka koji se oporezuje. Ukoliko su dva člana domaćinstva milioneri, samo jedan ima pravo na odbitke za sebe i izdržavane članove.
Kazna od 5.000 do 50.000 dinara važi za sve obveznike koji prijavu ne podnesu u propisanom roku, ako je ne dostave nadležnoj poreskoj upravi ili u prijavi ne navedu tačne podatke od kojih zavisi visina poreza. Novčana kazna od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 5.000 dinara, sledi obvezniku koji izbegne plaćanje poreza.
Rekorderi
Godinama u Srbiji broj milionera se drži na oko 20.000. I godinama među najplaćenijim ljudima u zemlji su ekonomisti, advokati i mali privrednici. Prošlogodišnji rekorder je zaradio 185,3 miliona dinara za godinu dana - 15,4 miliona dinara svakog meseca.
Integralni tekst
preuzet sa sajta novosti.rs . . .

Poreska uprava sprema
unakrsnu procenu imovine
(postavljeno 29. januara 2013. godine)
Poreska uprava sprema se da krene u unakrsnu kontrolu prihoda i imovine. U zbir ulazi vrednost nepokretnosti - stanova, kuća, vikendica, hala, stadiona, poslovnog prostora, ali i garaža, bazena, vinograda i voćnjaka. Računa se i vrednost akcija i udela u preduzećima koje obveznik poseduje, ali i cena automobila, jahti i aviona, ukoliko ih imaju. Bogataši treba poreznicima da prijave i štedne uloge i gotovinu, kao i sva druga prava, tipa "tajm šering", dugoročni zakup, pravo korišćenja građevinskog zemljišta, autorsko pravo, licencu. Prijavljuje se i vredna pokretna imovina, umetničke slike, retke knjige i nakit - ukoliko pojedinačno vrede više od 100.000 dinara.
Bogataši koji prijavljuju imovinu, podnose i podatke o imovini povezanih osoba. To su članovi porodice - supružnik, roditelji, deca i usvojenici, naravno, pod uslovom da žive u istom domaćinstvu.
"Vrednost imovine procenjuju sami građani", objašnjavaju u Poreskoj upravi. "Svi mi znamo otprilike koliko nam vredi stan. Polazi se od tržišne vrednosti, za koliko bi tu nekretninu mogli da prodaju". Nije problem ukoliko je ne utvrde potpuno precizno, ali teško da mogu da procene da kvadrat na Senjaku košta 200 evra. Niko neće praviti problem ako su ga oni procenili na 1.600, a on ipak vredi 1.700 evra. Ni po jednoj analizi rizika oni ne bi spadali u rizične.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Godišnja zarada
isplaćena u 2012. godini
i sa njom povezane veličine
(postavljeno 26. januara, modifikovano 29. januara 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS" broj 8/12, od 25. januara 2012. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatak o prosečnoj godišnjoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćenoj u 2012. godini.
Ovaj podatak koristi se kao osnov za utvrđivanje:
• neoporezivog iznosa dohotka na koji se ne plaća godišnji porez na dohodak građana;
• dohotka za oporezivanje kao graničnika za oporezivanje dohotka i primenu poreske stope od 10%, odnosno 15% na poresku osnovicu; i
• ličnih odbitaka za koje se umanjuje osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji koja je isplaćena u 2012. godini iznosi 57.430,00 dinara mesečno, odnosno 689.160,00 dinara za 12 meseci.
Na osnovu gornjeg podatka utvrđene su veličine koje se koriste za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, u iznosima iz sledećeg pregleda:
R.br.  Opis                                                                                                  Iznos
    1.     Prosečna godišnja zarada isplaćena u RS u 2012. godini   . .           689.160
    2.     Neoporezivi iznos :
            Rezidenti, stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnog
            lica i rezidenti upućeni u inostranstvo - trostruki iznos
            prosečne godišnje zarade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       2.067.480
    3.     Dohodak za oporezivanje (oporezivi prihodi umanjeni
            za neoporezivi iznos sa r. br. 2) kao graničnik za primenu
            poreskih stopa od 10% odnosno 15% u visini od
            šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade . . . . . . . . . .        4.134.960
    4.     Lični odbici:
    4.1. Za poreskog obveznika - 40% prosečne godišnje zarade . . . .           275.664
    4.2. Za izdržavanog člana porodice - 15% prosečne
            godišnje zarade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .        103.374
    5.     Poreska stopa:
    5.1. Za iznos dohotka za oporezivanje do visine šestostrukog
            iznosa prosečne godišnje zarade umanjenog za lične odbitke .             10%
    5.2. Za iznos dohotka za oporezivanje preko šestostrukog iznosa
            prosečne godišnje zarade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .          15%
    6.     Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno
            osiguranje za 2012. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.445.800

Neoporezivi iznos zarada
od 1. februara 8.776,00 dinara
(postavljeno 28. januara 2013. godine)
Prema članu 12a Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", broj 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11) vrši se usklađivanje dinarskog iznosa poreske olakšice iz člana 15a stav 2. i člana 101a Zakona godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
U januaru 2013. godine izvršeno je usklađivanje indeksom potrošačkih cena u 2012. godini (12,2%), tako da usklađena poreska olakšica iz člana 15a stav 2. i člana 101a Zakona od 01.02.2013. godine do 31.01.2014. godine iznosi 8.776,00 dinara (7.822 x 1,122). U periodu od 01.02.2012. godine do 31.01.2013. godine ta olakšica je iznosila 7.822,00 dinara.
Podatke za tekuću i prošle godine
pronađite na atranici Poslovni savetnik, priručnik . . .

Usklađeni neoporezivi
iznosi porezom na dohodak
građana od 1. februara
(postavljeno 28. januara 2013. godine)
Nakon usklađivanja sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini (12,2%), usklađeni dinarski neoporezivi iznosi u Zakonu o porezu na dohodak građana od 1. februara 2013. godine iznose:
Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1.                                   do 31.01.    od 01.02.
1. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove
   porodice ili penzionisanog radnika – tačka 9)                        54.206,00      60.819,00
2. Stipendije i krediti učenika i studenata – tačka 12)                9.293,00      10.427,00
3. Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima
   amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u
   skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – tačka 13)            7.744,00       8.689,00
Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1.
1. Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju – tačka 1)     3.098,00      3.476,00
2. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji – tačka 2)                 1.859,00      2.086,00
3. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju
   sopstvenim vozilom – tačka 4)                                               5.421,00    6.082,00
4. Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene
   rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog
   ili člana njegove porodice – tačka 5)                                      30.975,00 34.754,00
5. Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina,
   povodom Nove godine i Božića – tačka 6)                                 7.744,00    8.689,00
6. Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom
   kojim se uređuje rad – tačka 7)                                            15.487,00    17.376,00
Neoporezivi iznos iz člana 21a
1. Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i
   invalidskog osiguranja i penzijski doprinos
   u dobrovoljni penzijski fond                                                      4.647,00     5.214,00
Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5.
1. Pojedinačno ostvareni dobitak od igara na sreću                    23.232,00    26.066,00
Podatke za tekuću i prošle godine
pronađite na atranici Poslovni savetnik, priručnik . . .

Poseban status
registrovanih ortačkih radnji
koje obavljaju privatnu praksu
(postavljeno 22. januara, modifikovano 25. januara 2013. godine)
U skladu sa odredbama člana 45. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenu delatnost mogu da obavljaju: zdravstvene ustanove (koje se upisuju u registar kod nadležnog suda) i privatna praksa (preduzetnici). Kako privredna društva ne mogu da obavljaju zdravstvenu delatnost, registrovane ortačke radnje koje obavljaju privatnu praksu (ordinacija, poliklinika, laboratorija, apoteka, ambulanta), ne mogu postupiti u smislu odredbe čl. 594 stav 2. Zakona o privrednim društvima niti ih Registrator, po službenoj dužnosti, može prevesti u formu ortačkog društva.
Radi pronalaženja adekvatnog rešenja, pribavljeno je mišljenje Ministarstva zdravlja RS, Sektor za inspekcijske poslove i mišljenje Ministarstva Finansija i privrede RS, Sektor za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registra.
U skladu sa datim mišljenjem, ortačke radnje koje obavljaju zdravstvenu delatnost imaju mogućnost da, ako žele: promene formu iz ortačke radnje u samostalnu – preduzetnika. Preduzetnik koji nastavlja sa obavljanjem samostalne delatnosti, može biti samo jedan od ortaka na čije ime je zdravstveni inspektor Ministarstva zdravlja izdao rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada ortačke radnje.
Podsećamo da su vlasnici ortačih radnji koje obavljaju privatnu praksu, kao i vlasnici ostalih ortačkih radnji, dužni da usklade svoju formu obavljanja delatnosti do 1. marta 2013. godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR-a . . .

Godišnje
1.600 poreskih prevara
(postavljeno 24. januara 2013. godine)
Svake godine najmanje 12 milijardi dinara od poreza, doprinosa i akciza ne stigne pravo u budžet Srbije, pišu Novosti. Toliko su u proseku "teške" poreske utaje koje poreska policija otkrije. Primera radi, taj iznos je približan trećini ukupnog godišnjeg prihoda od carina.
Iskustvo poreske policije pokazuje da poreze u proseku utaji 1.600 građana. Na toliko adresa skoro svake godine stigne krivičnih prijava. Znači da je prosečan prekršaj "vredan" 7,5 miliona dinara. "Kada se sabere učinak sektora poreske policije tokom poslednjih deset godina, podneto je blizu 15.000 krivičnih prijava" - kažu u Poreskoj upravi. "Njima je do sada bilo obuhvaćeno blizu 20.000 građana. Ukupno izbegnut porez u tom periodu iznosi 122,5 milijardi dinara."
Po pravilu, najčešće se izbegavaju za državu najizdašniji prihodi - porez na dodatu vrednost i akcize. Načina izbegavanja PDV-a je više. Jedan od uigranih sistema je prodaja robe u gotovini, ali se taj novac ne uplati na tekući račun. Pokušaji prevare se otkriju i prilikom zahteva za povraćaj poreza na dodatu vrednost. Poreznici tada utvrde da je reč o lažnim fakturama. Privrednici iz begavaju i plaćanje poreza i doprinosa na zarade, pa i porez na dobit svojih firmi.
Sve podnete krivične prijave tokom ove decenije, kako čujemo u Poreskoj upravi, nisu i procesuirane. Odbačeno ih je oko 900. U toku je 6.600 postupaka, a presude su donete u slučaju 7.300 prijava. Oko 75 odsto je podrazumevalo kaznu, novčanu, pa i zatvorsku. U slučaju četvrtine, sudovi su doneli oslobađajuće presude.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Nema limita
za izlazak iz PDV-a
(postavljeno 24. januara 2013. godine)
Privredna komora Beograda podsetila je da nema limita koji garantuje izlazak iz sistema plaćanja PDV-a. U PKB su podsetili da je granica za ulazak u sistem plaćanja PDV-a za preduzeća od početka 2013. godine povećana na osam miliona dinara.
Izmenama zakona o PDV-u, poreznici više ne brišu automatski privrednike iz evidencije, a oni koji su u nju ušli moraju u sistemu da budu najmanje dve godine. Preduzeća sa prometom manjim od dva miliona dinara, poreznici su brisali po službenoj dužnosti iz PDV sistema. Oni sa prometom izmedju dva i četiri miliona dinara birali su hoće li biti PDV obveznici ili neće. Samo oni sa obrtom većim od četiri miliona dinara bili su u obavezi da budu u PDV sistemu.
Firme koje su 2012. godine imale promet manji od osam miliona dinara moraju same da podnesu zahtev za brisanje iz evidencije i to do kraja meseca u kome su prestali da budu PDV obveznici. Obveznici koji su se opredelili za obavezu plaćanja PDV do 15. januara 2012. godine, mogu da podnesu zahtev za brisanje počev od 1. januara 2014. godine. Zahtev može da podnese obveznik koji je u prethodnoj godini ostvario ukupan promet manji od osam miliona dinara i to ako je mali obv eznik koji se opredelio za obavezu plaćanja PDV, po isteku roka od najmanje dve godine, od podnošenja evidencione prijave, što važi i za poljoprivrednike.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

O novinama u reformi Poreske
uprave i poreskog sistema u Srbiji,
Radio Beograd prvi program:
U središtu pažnje, 22.01.2013.
(postavljeno 24. januara 2013. godine)
U emisiji Radio Beograda prvi program "U središtu pažnje", dana 22. januara 2013. godine, razgovaralo se o novinama u reformi Poreske uprave i poreskog sistema u Srbiji.
Najakutelnija novina je da građani Srbije koji poseduju imovinu u zemlji i inostranstvu vredniju od 35 miliona dinara mogu Poreskoj upravi da podnesu informativnu poresku prijavu. Na osnovu te prijave o imovinskom stanju radiće se unakrsna provera imovine i prihoda poreskih obveznika. Podatke će građani moći da podnesu do 31. marta.
Šta se dostavlja u informativnoj poreskoj prijavi, koji su mehanizmi kontrole, šta će poreznici preduzimati ukoliko se utvrdi da obveznik nije dostavio tačne podatke o imovinskom stanju, šta predviđa zakon? Neka od pitanja su i: kako poreskim obveznicima omogućiti da što manje dolaze u direktan kontakt sa Poreskom upravom, a da pritom na jednostavan i brz način završe posao? Šta je uloga i posao poreskog savetnika i kako do njega doći? Na šta se žale privrednici?
Gosti u studiju bili su: Dragan Agatunović iz Poreske uprave Srbije, Saša Ranđelović, dr ekonomskih nauka, stručnjak u oblasti javnih finansija i Jovan Beara, predsednik Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija UVRA iz Novog Sada. Urednik i voditelj emisije bila je Olivera Simić Milošević.
Integralni snimak
možete poslušati na sajtu RTS-a . . .

Objavljen je
bilten Info UVRA broj 5
(postavljeno 21. januara 2013. godine)
Na sajtu www.uvra.net objavljen je Info Uvra, Bilten Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, broj 5, juni - decembar 2012.
Pročitajte integralni tekst biltena . . .

Predaja
obrasca PPP do 31. januara
(postavljeno 18. januara 2013. godine)
Članom 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... i 93/2012, u daljem tekstu: Zakon) propisane su poreske prijave za porez po odbitku.
Poreska prijava za porez po odbitku je izveštaj koji poreski platac odnosno poreski posrednik podnosi Poreskoj upravi, u kome su sadržane informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku, s nazivom i brojem uplatnog računa javnih prihoda na koji je taj porez uplaćen. Shodno članu 41. stav 2. Zakona, poreska prijava za porez po odbitku je:
1) zbirna poreska prijava, koja sadrži informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku koji je platio jedan poreski platac za sve primaoce prihoda odnosno jedan poreski posrednik za sve poreske obveznike odnosno poreske place koji kod njega imaju račun; zbirne poreske prijave isplatilac prihoda podnosi u toku godine, i to:
– za isplate fizičkim licima – obrasce PP OPJ do PP OPJ-8, PP OD, PP OD-1;
– za isplate nerezidentnim pravnim licima – Obrazac PDPO;
2) pojedinačna poreska prijava, koja sadrži informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku koji je platio jedan poreski platac za svakog primaoca prihoda odnosno jedan poreski posrednik za svakog poreskog obveznika odnosno poreskog placa koji kod njega ima račun, a podnosi se na Obrascu PPP, najkasnije do 31. januara 2013. godine, u elektronskoj ili papirnoj formi.
U cilju efikasne elektronske komunikacije, Poreska uprava nudi poreskim obveznicima mogućnost preuzimanja korisničkog uputstva za korišćenje servisa za elektronsko podnošenje poreskih prijava preko portala ePorezi.
Poreska uprava nudi za preuzimanje primere popunjenih obrazaca PPPDV prijava i primer popunjene PPPDV prijave u obliku XML fajla kao i šemu za ulazni format XML fajla, čiju dostavu (upload) možete vršiti sa portala ePorezi.
Primer popunjene PPPDV prijave, sa portala
Primer popunjene PPPDV prijave sa prilozima, sa portala
Primer popunjene PPPDV prijave u XML formatu
Šema za ulazni format XML prijave PPPDV, za upload sa portala
Poreska uprava Republike Srbije je od petka, 4. januara, svim poreskim obveznicima omogućila da podnesu pojedinačnu poresku prijavu (PPP) elektronskim putem preko sajta www.poreskauprava.gov.rs
Elektronsku pojedinačnu poresku prijavu moći će da podnesu i poreski obveznici koji još uvek nisu pribavili digitalni kvalifikovani sertifikat (elektronski potpis). Rok za podnošenje prijave je 31. januar 2013.
Na sajtu Poreske uprave 4. januara 2013. postavljen je link preko koga poreski obveznici mogu da pošalju unapred pripremljene fajlove sa pojedinačnim poreskim prijavama. Struktura tih fajlova i uputstvo za njihovo kreiranje dostupni su takođe na sajtu Poreske uprave Republike Srbije.
Poreska uprava želi na ovaj način poreskim obveznicima da omogući što jednostavniju dostavu pojedinačne poreske prijave, bez nepotrebnih troškova, gubljenja vremena i čekanja u redovima, ali i da ih podstakne da u što većoj meri elektronski posluju sa Poreskom upravom, što će biti zakonska obaveza od 1. jula 2014. godine.
Za pristup delu sajta za podnošenje pojedinačne poreske prijave dovoljno je uneti PIB poreskog obveznika kao i broj lične karte jednog od zakonskih zastupnika.
Poreskim obveznicima koji već koriste servise portala E-porezi (upotrebom digitalnog kvalifikovanog sertifikata) biće omogućena dostava PPP na uobičajen način.
Sve poreske obveznike koji još nisu pribavili digitalni kvalifikovani sertifikat Poreska uprava poziva da to učine što pre jer će od 1. jula 2014. podnošenje poreskih prijava biti moguće samo elektronskim putem.
Obveznik podnošenja pojedinačne poreske prijave je isplatilac prihoda – pravno lice, preduzetnik, fizičko lice u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pravilnik
o načinu i postupku utvrđivanja
vrednosti likvidacionog ostatka
(postavljeno 18. januara 2013. godine)
Prema odredbama člana 34. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 i 119/12, u daljem tekstu: Zakon), dobit obveznika u toku likvidacije utvrđuje se kao pozitivna razlika imovine obveznika s kraja i s početka likvidacionog postupka, odnosno kao razlika imovine u toku trajanja likvidacionog postupka za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans, utvrđena u finansijskim izveštajima podnetim u skladu s propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, pri čemu je početni bilans perioda likvidacije jednak bilansu na kraju poreskog perioda pre početka likvidacionog postupka. Period za koji se utvrđuje dobit obveznika u toku likvidacije odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, ali ne može biti duži od jedne godine, s tim što, ukoliko se postupak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.
Prema članu 35. Zakona, imovina koja preostane posle podmirenja poverilaca (likvidacioni ostatak) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se dividendom koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji. Za potrebe utvrđivanja iznosa dividende koju po ovom osnovu ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji, vrednost likvidacionog ostatka je jednaka tržišnoj vrednosti imovine koja se prenosi članovima privrednog društva u likvidaciji posle podmirenja poverilaca, a način i postupak utvrđivanja vrednosti likvidacionog ostataka za isplatu dividendi bliže uređuje ministar za poslove finansija.
Po ovom ovlašćenju, Ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o načinu i postupku utvrđivanja vrednosti likvidacionog ostatka za potrebe određivanja iznosa dividende koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji („Sl. glasnik RS“, broj 122/2012) koji je stupio je na snagu 25. decembra 2012. godine.
Pravilnikom se uređuje način i postupak utvrđivanja vrednosti likvidacionog ostatka za potrebe određivanja iznosa dividende koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji, u skladu sa članom 35. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net . . .

Objašnjenje MFP
o oporezivanju PDV-om
u građevinarstvu
od 1. januara 2013. godine
(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Poreska uprava je objavila Objašnjenje u vezi sa oporezivanjem dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV - izvođač radova vrši investitoru od 1. januara 2013. godine, a za koji je investitor poreski dužnik.

Objavljena kategorizacija
korisnika naknade za javno
saopštavanje muzičkih dela
(postavljeno 16. januara 2013. godine)
Unija poslodavaca Srbije je donela Kategorizaciju korisnika koji vrše javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma za teritoriju Republike Srbije. Kategorizacija je objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 3/2013.
Kategorizacija, doneta na osnovu Izmena i dopuna Zakona o autorskom i srodnim pravima, zasnovana je na geografskoj lokaciji, profitabilnosti privredne grane, kao i o značaju koje javno saopštavanje ima za obavljanje poslovne delatnosti korisnika. Predstavljaće osnovu za utvrđivanje tarifa naknade za javno saopštavanje od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji će do 17. februara doneti nove tarife ove naknade, na osnovu Izmena i dopuna zakona o autorskom i srodnim pravima.
Kategorizaciju korisnika možete preuzeti u prilogu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta poslodavci.rs . . .

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 16. januara 2013. godine)
15.01.2013. - Poreski obveznici od danas
mogu da podnose informativnu poresku prijavu
Poreska uprava Republike Srbije podseća sve poreske obveznike koji poseduju imovinu čija je ukupna vrednost na dan 1. januar 2013. godine veća od 35 miliona dinara, da od danas (15. januara 2013. godine) mogu da podnesu informativnu poresku prijavu.
Poreska uprava Republike Srbije omogućila je svim poreskim obveznicima da informativnu poresku prijavu mogu podneti elektronskim putem preko portala E-porezi. Portalu E-porezi se pristupa posredstvom sajta Poreske uprave (www.poreskauprava.gov.rs).
Informativna poreska prijava može se podneti Poreskoj upravi i neposredno ili putem pošte na adresu Save Maškovića 3-5, 11000 Beograd.
Krajnji rok za podnošenje informativne poreske prijave je 31. mart 2013. godine
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Pregled propisa
vezanih za primenu PDV
i oporezivanje PDV-om u
građevinarstvu
(postavljeno 15. januara 2013. godine)
Veliki broj podzakonskih akata vezanih za primenu Zakona o PDV menjan je nakon usvojenih izmena i dopuna Zakona o PDV, ili su pak postojeća zamenjena novim, a doneto je i nekoliko potpuno novih, što kod obveznika može u praksi stvoriti zabunu u pravilnoj primeni propisa. Iz tih razloga a u cilju bolje preglednosti i sagledavanja svih izmena, u tabelarnom prikazu daćemo pregled svih propisa o PDV (starih - koji su prestali da važe a zamenjeni su novim, izmenjenih i dopunjenih, kao i potpuno novih). Na ovaj način smatramo da će se naši korisnici lakše snalaziti i pravilno primenite sve novine.
Dakle, primena Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07 i 93/12), podrazumeva poznavanje i velikog broja propisa - podzakonskih akata. Detaljnije >>
Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs . . .

Izdavanje potvrde fizičkim i pravnim
licima o plaćenim prihodima, troškovima,
oporezivom prihodu i plaćenim javnim
prihodima po odbitku za 2012.
(postavljeno 15. januara 2013. godine)
Prema članu 41. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... i 93/2012, u daljem tekstu: Zakon), svaki poreski platac (pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice) odnosno poreski posrednik je dužan da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku, najkasnije do 31. januara 2013. godine, izda potvrdu o plaćenim porezima po odbitku za 2012. godinu (u daljem tekstu: potvrda).
U potvrdu se unose podaci o: bruto prihodu, troškovima, oporezivom prihodu, olakšicama i plaćenim javnim prihodima po odbitku.
1. Potvrda koja se izdaje fizičkim licima
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica (poreski placi) koji su u 2012. godini vršili isplatu fizičkim licima po bilo kom osnovu (zarade, ugovorni poslovi, dividende, udeli i svi drugi prihodi) na koji je plaćen porez po odbitku su dužni da fizičkim licima koja su ostvarila prihod izdaju potvrdu sa podacima propisanim Zakonom.
U vezi sa sadržajem i unošenjem podataka u potvrdu, posebno ukazujemo na sledeće:
1) isplatilac prihoda izdaje potvrdu svim fizičkim licima koja su kod njega ostvarila prihod na koji je plaćen porez po odbitku, bez obzira na iznos koji je isplaćen;
2) prihodi na koje se ne plaća porez po odbitku (naknade za prevoz do 3.098 dinara, dnevnice za službeno putovanje u zemlji do 1.859 dinara, otpremnine i naknade do neoporezivog iznosa i dr.) ne unose se u potvrdu, osim ako neki od ovih ostalih prihoda nije isplaćen iznad propisane neoporezive granice, kada se iznos na koji je plaćen porez po odbitku unosi u potvrdu. Konkretno, ako je isplaćena naknada za prevoz u iznosu od 3.200 dinara, a neoporezivi iznos je 3.098 dinara, u potvrdu se unose kao bruto prihod 116 dinara ((3.200 – 3.098) : 0,88) i porez od 14,00 dinara. Na isti način se postupa i u drugim slučajevima.
Pod izrazom porez po odbitku, prilikom popunjavanja potvrde, podrazumevaju se plaćeni porez na dohodak građana i plaćeni doprinosi za socijalno osiguranje na teret zaposlenog odnosno primaoca prihoda.
Ako su isplatioci prihoda u toku 2012. godine izdavali potvrde fizičkim licima prilikom svake isplate (što je bila obaveza po članu 106. Zakona o porezu na dohodak građana), onda je ova godišnja potvrda praktično zbir tih izdatih potvrda u toku godine.
Izdata potvrda omogućava fizičkom licu da vidi koliko je u 2012. godini platilo porez i doprinose iz prihoda koje je ostvarilo. Takođe, potvrda će prilikom podnošenja godišnje poreske prijave služiti licu koje ostvari oporeziv prihod veći od iznosa na koji će se za 2012. godinu plaćati godišnji porez na dohodak građana. To znači da podaci u potvrdi o oporezivom prihodu, plaćenom porezu i doprinosima po svakom fizičkom licu na koje se potvrda odnosi moraju biti identični iznosima iz Pojedinačne poreske prijave (Obrazac PPP) koji isplatilac prihoda dostavlja Poreskoj upravi do 31. januara 2013. godine.
U potvrdu se unose podaci o isplaćenim prihodima i plaćenim porezima po odbitku izvršenim u kalendarskom periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine, bez obzira na koji se mesec isplata odnosi. Na primer, ako je zaposleni primio zaradu za decembar 2011. godine i ostatak regresa iz 2011. godine u 2012. godini, u potvrdu se unose podaci o ovim isplatama. Međutim, ako zaposleni zaradu za novembar i decembar 2012. godine nije primio u 2012. godini nego u januaru 2013. godine, u potvrdu se te isplate ne unose.
Pošto obrazac potvrde nije propisan, u nastavku teksta dajemo mogućni oblik potvrde sa popunjenim podacima o isplaćenom bruto prihodu, troškovima, oporezivom prihodu i plaćenim javnim prihodima po odbitku na navedena primanja.
Akcionarsko društvo __________________________
Adresa ________________________________
PIB _______________________________
Na osnovu člana 41. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izdaje se
P O T V R D A
o isplaćenom bruto prihodu, troškovima,
oporezivom prihodu, olakšicama i plaćenim javnim prihodima po odbitku
za radnika _____________, ___________________, _________________
                (prezime i ime)      (sedište i adresa)           (matični broj)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
R. br. Opis                                                                            Iznos
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
1          2                                                                                  3
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
I ZARADA, naknada zarade i dodaci na zaradu
1 Isplaćene bruto zarade                                                      600.000
2 Poreska olakšica                                                                 93.352
3 Poreska osnovica (1-2)                                                     506.648
4 Porez na zarade 60.798
5 Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje                       66.000
6 Doprinos za zdravstveno osiguranje                                     36.900
7 Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti                                4.500
8 Neto iznos (1 – 4 – 5 – 6 – 7)                                              431.036
II PRIHODI OD DIVIDENDI
1 Bruto prihod                                                                       20.000
2 Neoporezivo (0% na red. br. 1)                                                    –
3 Oporeziv prihod (100% na red. br. 1)                                     20.000
4 Porez na dohodak građana (20% na red. br. 2)                        4.000
5 Isplaćeno neto (1 – 4)                                                           16.000
III PRIHOD PO UGOVORU O DELU
1 Bruto prihod                                                                         10.000
2 Normirani troškovi                                                                   2.000
3 Oporeziv prihod (1 – 2)                                                            8.000
4 Porez na dohodak građana (20%)                                            1.600
5 Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (22% na 3)           1.760
6 Isplaćeno neto (1 – 4 – 5)                                                       6.640
IV JUBILARNA NAGRADA
1 Bruto prihod                                                                         16.013
2 Neoporezivi iznos                                                                15.487
3 Oporeziv prihod (1 – 2)                                                             526
4 Porez na dohodak građana (12% na 3)                                         63
5 Isplaćeno neto (1 – 4)                                                          15.950
REKAPITULACIJA
1 Bruto prihod (I/1 + II/1 + III/1 + IV/1)                                     646.013
2 Neoporezivo (I/2+II/2+III/2+IV/2)                                          110.839
3 Oporezivi prihod (I/3 + II/3 + III/3 + IV/3)                              535.174
4 Porez na dohodak građana (I/4 + II/4 + III/4 + IV/4)                 66.461
5 Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (I/5 + III/5)         67.760
6 Doprinos za zdravstveno osiguranje (I/6)                               36.900
7 Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (I/7)                        4.500
8 Iznos koji je isplaćen – neto (I/8 + II/5 + III/6 + IV/5)             469.626
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
U potvrdu su uneti podaci koje je konkretno akcionarsko društvo u toku 2012. godine isplatilo jednom fizičkom licu uz plaćanje poreza i doprinosa.
Podsećamo da, shodno odredbama Zakona o porezu na dohodak građana, u osnovicu za godišnje oporezivanje ne ulaze prihodi od kapitala (ostvarene dividende i udeli u dobiti). Prema tome, iako se iskazuju u potvrdi o visini ostvarenih prihoda, ovi podaci se ne uključuju u Obrazac PPDG-5.
2. Potvrda koja se daje pravnim licima
Prema članu 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, pravno lice je dužno da, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, obračuna i uplati porez po odbitku po stopi od 20% na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu:
1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu;
2) autorskih prava i prava industrijske svojine;
3) kamata;
4) kapitalnih dobitaka;
5) naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari.
Izuzetno, prema stavu 2. istog člana, porez po odbitku se ne obračunava i ne plaća ako se neki od navedenih prihoda isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika.
S obzirom na to da je reč o porezu po odbitku, prema članu 41. stav 6. Zakona, isplatilac navedenih prihoda je dužan da do 31. januara 2013. godine dostavi potvrdu primaocu prihoda o oporezivom prihodu i plaćenom porezu po odbitku.
Na primer, ako je preduzeće „A“ u toku 2012. godine isplatilo preduzeću „B“ 50.000 dinara na ime kamate po uzetom kreditu uz plaćanje poreza po odbitku od 10.000 dinara, preduzeće „A“ će dostaviti preduzeću „B“ potvrdu u koju će uneti podatke na osnovu sledećeg obračuna:
1) oporeziv prihod                                       50.000
2) plaćen porez po odbitku (20%)                10.000
3) prihod umanjen za porez (1 – 2)              40.000
Pošto obrazac potvrde nije propisan, potvrda bi, po našem mišljenju, trebalo da sadrži podatke o isplatiocu i primaocu prihoda (naziv pravnog lica, sedište, PIB, matični broj) i iznos oporezivog prihoda i plaćenog poreza po odbitku.
Integralni tekst
preuzet s sajta propisi.net . . .

Novi Pravilnik o obliku,
sadržini i načinu vođenja
evidencija o PDV
(postavljeno 15. januara 2013. godine)
Ministarstvo finansija i privrede donelo je novi Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencija o PDV koji je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 120/2012, od 21.12.2012. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2013. godine kada je ujedno prestao da važi prethodni istoimeni Pravilnik.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 93/2012) izvršene su izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007), što je uslovilo potrebu donošenja novog Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencija o PDV.
Integralni tekst novog Pravilnik možete pogledati ovde.

Bez dvostrukog
oporezivanja sa UAE
(postavljeno 14. januara 2013. godine)
Ministar finansija i privrede, po ovlašćenju Vlade RS, potpisao je 13. januara 2013. godine, s predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Povrat PDV-a za bebe
(postavljeno 11. januara 2013. godine)
Od 1. januara počela je primena Odluke o povraćaju PDV na opremu za bebe. Na vraćanje poreza neće moći da računaju sve porodice, već samo one čija primanja ne prelaze dve prosečne plate mesečno. Nepunu godinu posle od početka inicijative za uvođenje poreskih olakšica za roditelje, počela je primena Odluke o povraćaju poreza. Iako se konačno rešenje znatno razlikuje od očekivanog, roditelji pozdravljaju svaku promenu i pomoć.
Da bi svoje novo pravo ostvarili, roditelji treba da se raspitaju da li ispunjavaju uslove, kao i za koju robu će se odobravati povraćaj. Zatim će, sa odgovorajućom dokumentacijom odlaziti u Poresku upravu. "Vraćanje poreza biće moguće do navršene druge godine deteta. Maksimalan iznos vraćenog novca je 70.000din - 40 u prvoj, 30 u drugoj bebinoj godini. Da bi to pravo ostvarili roditelji treba da posle kupovine robe za koju je povrat odobren, čuvaju fiskalne račune koje će predati uz zahtev za vraćanje poreza", kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave
Prve prijave biće primane od 1. do 15. jula, za kupovine u prvoj polovini 2013. godine. Po isteku roka, novac od poreza biće vraćen u roku od 45 dana. Posle toga, oni koji ispunjavaju uslove za povrat, treba da čuvaju račune do sledećeg roka koji će objaviti Poreska uprava.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Zbogom ortačkim radnjama
(postavljeno 11. januara 2013. godine)
S prvim danom ove godine ortačke radnje se više ne mogu osnivati, već mogu biti registrovane samo kao privredna društva. Kako je rečeno u Agenciji za privredne registre (APR), postojeće ortačke radnje ne mogu registrovati promene podataka, već su, prema Zakonu o privrednim društvima, njihovi vlasnici dužni da obavljanje delatnosti promene u pravnu formu privrednog društva najkasnije do 1. marta ove godine. U suprotnom, Registrar će ih, po službenoj dužnosti, prevesti u pravnu formu ortačkog privrednog društva.
"Razlog ukidanja ortačkih radnji je taj što praktična potreba za postojanjem ortačkih preduzetničkih radnji, pri postojanju pravne forme ortačkih privrednih društava, nije ni postojala, jer suštinske razlike u pogledu funkcionalnosti i odgovornosti ortaka nije ni bilo", rekla je za Tanjug zamenik u Registru privrednih subjekata pri APR-u, Ružica Mačukat.
U Registru se kao aktivne vode 902 ortačke radnje sa 1.845 fizičkih lica, odnosno ortaka, kao osnivača. Delokrug rada obuhvatao je doslovno sve - od hostela do kopirnica, od zanatskih do maloprodajnih radnji.
Tokom prošle godine osnovano je svega 73, dok je 488 ortačkih radnji brisano iz Registra. Zakonsko rešenje o njihovom brisanju, dodala je Ružica Mačukat, predstavlja još jedan korak u usklađivanju privrednog prava Srbije sa evropskim direktivama kompanijskog prava.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Vlada omogućila privredi
uvoz novih mašina bez carine u 2013.
(postavljeno 10. januara 2013. godine)
Nakon inicijative Unije poslodavaca Srbije da se sva preduzeća koja uvoze mašine, opremu i visokotehnološke alate namenjene modernizaciji proizvodnih procesa u potpunosti oslobode plaćanja carine Vlada RS je na sednici 29. decembra 2012. godine usvojila Odluku o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine.
Tom odlukom utvrđuje se roba (oprema) na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostvarivanje prava za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. Odluka se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, što omogućava privredi da još godinu dana uživa povlastice prilikom uvoza opreme. Kako bi se uvažile primedbe Evropske komisije, ova odluka se razlikuje od prethodno važeće Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine po tome što je nova oprema u tački 2. opredeljena po tarifnim oznakama (tarifne oznake su pobrojane u „Službenom glasniku RS“ broj 124/12 u sklopu Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine), čime se preciznije utvrđuje roba za koju ova povlastica važi i na taj način postiže veća pravna sigurnost.
Ukoliko se roba otuđi, da drugom na upotrebu ili koristi u druge svrhe pre isteka roka od tri godine, na tu opremu plaćaju se uvozne dažbine, a njihova visina se obračunava prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja zahteva za obračun i plaćanje uvoznih dažbina, odnosno na dan donošenja rešenja o naplati uvoznih dažbina ako nije podnet zahtev za obračun i plaćanje uvoznih dažbina.
Integralni tekst
preuzet sa sajta poslodavci.rs . . .

Pravilnik o listi jurisdikcija
sa preferencijalnim poreskim sistemom
(postavljeno 10. januara 2013. godine)
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 119/2012, koje su stupile na snagu 25. decembra 2012. godine, dodat je novi član 3a, kojim se definiše jurisdikcija s preferencijalnim poreskim sistemom, odnosno nerezidentni obveznici iz jurisdikcija s preferencijalnim poreskim sistemom (tzv. poreski rajevi). Ovde je upotrebljen izraz „jurisdikcija“ zato što znatan broj tzv. poreskih rajeva nisu države, već zavisne teritorije drugih država sa sopstvenim poreskim suverenitetom.
Konkretno, jurisdikcijom s preferencijalnim poreskim sistemom smatra se teritorija s poreskim suverenitetom na kojoj se primenjuje zakonodavstvo koje pruža mogućnosti za znatno manje poresko opterećenje dobiti pravnih lica, bilo svih pravnih lica ili onih koja ispunjavaju posebne uslove, kao i dividendi koje ona raspodeljuju svojim osnivačima u poređenju sa onim predviđenim odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: Zakon) i zakona koji uređuje oporezivanje dohotka građana, odnosno za onemogućavanje ili otežavanje utvrđivanja stvarnih vlasnika pravnih lica od strane poreskih organa Republike Srbije i onemogućavanje ili otežavanje utvrđivanja onih poreskih činjenica koje bi bile od značaja za utvrđivanje poreskih obaveza prema propisima Republike Srbije.
Prema odredbi stava 2. člana 3a Zakona, nerezidentnim pravnim licem iz jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom smatra se nerezidentno pravno lice:
1) koje je osnovano na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ili
2) koje ima registrovano sedište na teritoriji jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom, ili
3) koje ima sedište uprave na teritoriji jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom, ili
4) koje ima mesto stvarne uprave na teritoriji jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom.
Ministru finansija i privrede dato je ovlašćenje da donese listu jurisdikcija za koje se može smatrati da imaju preferencijalni poreski sistem, na osnovu koga je on doneo Pravilnik o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom („Službeni glasnik RS“, br. 122/2012, u daljem tekstu: Pravilnik).
U članu 1. Pravilnika data je sledeća Lista jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom:
1. Andora (Andorra),
2. Angvila (Anguilla),
3. Antigva i Barbuda (Antigua and Barbuda),
4. Aruba (Aruba),
5. Bahami (Bahamas),
6. Bahrein (Bahrain),
7. Barbados (Barbados),
8. Belize (Belize),
9. Bermuda (Bermuda),
10. Britanska devičanska ostrva (British Virgin Islands),
11. Kajmanska ostrva (Cayman Islands),
12. Božićno ostrvo (Christmas Island),
13. Kukova ostrva (Cook Islands),
14. Dominikanska Republika (Dominican Republic),
15. Foklandska ostrva (Falkland Islands),
16. Fidži (Fiji),
17. Gibraltar (Gibraltar),
18. Grenada (Grenada),
19. Gvam (Guam),
20. Gernzi (Guernsey),
21. Gvajana (Guyana),
22. Hong Kong (Hong Kong),
23. Ostrvo Men (Isle of Man),
24. Džersi (Jersey),
25. Liberija (Liberia),
26. Lihtenštajn (Liechtenstein),
27. Makao (Macao),
28. Maldivi (Maldives),
29. Maršalska ostrva (Marshall Islands),
30. Mauricijus (Mauritius),
31. Monako (Monaco),
32. Monserat (Monserrat),
33. Nauru (Nauru),
34. Holandski Antili (Netherlands Antilles),
35. Niue (Niue),
36. Normandska ostrva (Normand Isles),
37. Palau (Palau),
38. Panama (Panama),
39. Sveti Kits i Nevis (Saint Kitts and Nevis),
40. Sveta Lucija (Saint Lucia),
41. Sveti Vinsent i Grenadini (Saint Vincent and the Grenadines),
42. Samoa (Samoa),
43. San Marino (San Marino),
44. Sejšeli (Seychelles),
45. Solomonska ostrva (Solomon Islands),
46. Tonga (Tonga),
47. Trinidad i Tobago (Trinidad and Tobago),
48. Ostrva Turks i Kaikos (Turks and Caicos Islands),
49. Tuvalu (Tuvalu),
50. Devičanska ostrva SAD (US Virgin Islands),
51. Vanuatu (Vanuatu).
Pravilnik je stupio na snagu 26. decembra 2012. godine
Integralni tekst
preuzet s sajta propisi.net . . .

Novi spisak
najvećih poreskih dužnika
(postavljeno 9. januara 2013. godine)
Poreska uprava će do kraja januara objaviti novi spisak 1.000 najvećih poreskih dužnika, po 500 pravnih lica i preduzetnika.
Spisak najvećih poreskih dužnika, medju kojima su bili i gradjani, Poreska uprava je prvi put objavila početkom 2012. godine na svom sajtu www.poreskauprava.gov.rs
Objavljivanje takve liste svaka tri meseca predvidjeno je izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje je Skupština Srbije donela krajem prošle godine.
Na zahtev Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podatak o ličnosti Rodoljuba Šabića, Poreska uprava je prestala da objavljuje imena gradjana koji najviše duguju po osnovu poreza.
Najveći dužnici po osnovu poreza su uglavnom banke i firme koje su u stečaju ili restrukturiranju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Ulazak u sistem PDV-a
tokom cele godine
(postavljeno 8. januara 2013. godine)
Od 1. januara 2013. godine ne postoji vremensko ograničenje mogućnosti dobrovoljnog evidentiranja u sistem PDV-a do 15. januara tekuće godine na osnovu procenjenog prometa, kao što je to bilo prethodnih godina. To znači da svi koji žele da se uključe u sistem PDV-a mogu, na osnovu svoje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet preko 8.000.000,00 dinara, podneti zahtev za evidentiranje u sistem PDV-a bilo kada u toku godine.
Shodno članu 8. stav 1. Zakona o PDV-u, da bi se neko lice smatralo obveznikom PDV-a, mora kumulativno da ispunjava sledeće uslove:
1) da samostalno obavlja promet dobara i usluga,
2) da vrši promet dobara i usluga u okviru obavljanja delatnosti,
3) da delatnost predstavlja trajnu aktivnost,
4) da postoji cilj ostvarivanja prihoda.
Da li će ovako definisano lice biti obveznik PDV-a zavisi od ukupnog prometa dobara i usluga ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili od procene ukupnog prometa u narednih 12 meseci.
Članom 38. stav 1. Zakona, utvrđena je obaveza evidentiranja u sistem PDV-a za sve obveznike koji u prethodnih 12 meseci ostvare ukupan promet veći od 8.000.000 dinara. Oni su dužni, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podneti evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.

Upotreba pečata
u dokumentima koji se koriste
u poreskopravnom odnosu
(postavljeno 8. januara 2013. godine)
Na osnovu člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), Ministar finansija i privrede donosi
O b j a š nj e nj e
u vezi obaveze upotrebljavanja pečata
u dokumentima koji se koriste u poreskopravnom odnosu
Odredbom člana 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11 i 99/11) propisano je, da društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.
U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, a imajući u vidu da poreskim zakonima nije propisana obaveza upotrebljavanja pečata pri podnošenju dokumenata u poreskopravnom odnosu, poreski obveznici nisu dužni da upotrebljavaju pečat u dokumentima koja podnose Poreskoj upravi (npr. poreske prijave, zahtevi i dr).
Integralni tekst
preuzet sa sajta MFP . . .

Korisničko uputstvo
u vezi brisanja iz evidencije
obveznika PDV
(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Poreska uprava je objavila Korisničko uputstvo u vezi brisanja iz evidencije obveznika PDV.

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 124/2012
(postavljeno 5. januara 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 124 od 29. decembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о јавним набавкама
• ЗАКОН о Развојном фонду Аутономне покрајине Војводине
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о енергетици

Usvojena Odluka o
određivanju robe na koju se
ne plaćaju uvozne dažbine
(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Vlada Republike Srbije je na sednici od 29. decembra 2012. godine usvojila Odluku o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine. Odlukom se utvrđuje roba (oprema) na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostvarivanje prava za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.
Ova odluka se razlikuje od Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine („Službeni glasnik RS”, br. 27/10 i 48/10) koja se primenjuje do 31. decembra 2012. godine po tome što je koncipirana na način da je nova oprema u tački 2. opredeljeljena po tarifnim oznakama (409 tar. oznaka), čime se preciznije utvrđuje roba za koju ova povlastica važi i na taj način postiže veća pravna sigurnost. U svemu ostalom se prenose odredbe prethodne odluke.
Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 124/12, a primenjuje se od 1.januara 2013. godine.
Odluka o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine
Integralni tekst
preuzet s sajta MFP . . .

Od 01. januara 2013. godine
ne mogu se osnivati ortačke radnje
(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Na osnovu člana 597. stav 2. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011 i 99/2011), dana 01. januara 2013. godine su prestale da važe i odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima („Sl. glasnik SRS“ br. 54/89 i 9/90 i „sl. glasnik RS“ br.19/91... i 101/05) koje se odnose na ortačke radnje te se, od 01. januara 2013. godine ne mogu osnivati ortačke radnje, niti se kod postojećih mogu registrovati promene podataka, već samo mogu biti brisane iz Registra pa su, u skladu sa navedenim zakonskim izmenama, usklađene i registracione prijave.
Odredbama člana 594. stav 2. Zakona o privrednim društvima, propisano je da su vlasnici postojećih ortačkih radnji dužni da svoju formu obavljanja delatnosti promene u pravnu formu privrednog društva najkasnije do 01. marta 2013. godine, a ako do 01. marta 2013. godine ne prijave promenu pravne forme, Registrator će ih, po službenoj dužnosti, prevesti u pravnu formu ortačkog privrednog društva.
Integralni tekst
preuzet s sajta APR-a . . .

Do jula odložena
primena obrazaca OS i OS-1
(postavljeno 27. decembra 2012. godine)
Obrasci OS i OS-1 počeće da se popunjavaju i dostavljaju uz obrasce PP OD i PP OD-1 počev od isplata za mesec juli 2013. godine.
Izmenama i dopunama Pravilnika o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 15/2012), kojim su i propsani obrasci OS i OS-1, bilo je utvrđeno da će ovi obrasci da se primenjuju počev od isplata za januar 2013. godine. Najnovijim izmenama i dopunama ovog pravilnika, koje će biti objavljene u narednom „Službenom glasniku RS", početak primene ovih obrazaca se odlaže tako da će njihovo popunjavanje i dostavljanje uz obrasce PP OD i PP OD-1 početi od isplata za mesec juli 2013. godine.
Integralni tekst
preuzet s sajta praksa.rs . . .

Registar komora
počinje s radom od 3. januara 2013.
(postavljeno 27. decembra 2012. godine)
Na osnovu Zakona o komorama („Službeni glasnik RS”, broj 65/2001, 36/2009 i 99/2011), Registar komora počeće sa radom 01.01.2013. godine, odnosno 3. januara, kada će Agencija nastaviti sa redovnim obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti, posle novogodišnjih praznika.
Registar komora vodi Agencija za privredne registre, propisano je članom 26. Zakona o komorama, kao povereni posao Ministarstva finansija i privrede, kao i da se u elektronsku bazu podataka registruju komore, prema obliku organizovanja u odnosu na područje, odnosno teritoriju u Republici Srbiji, za koju je registrovani subjekat osnovan ili delatnost zbog koje se vrši udruživanje. Istim članom Zakona propisano je da se na uslove i postupak registracije shodno primenjuju odredbe Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS”, broj 99/2011) kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Uspostavljanjem Registra komora u APR, prvi put u Republici Srbiji biće oformljena jedinstvena, centralna, elektronska baza sa ažurnim statusnim podacima o registrovanim komorama, o predsednicima i licima ovlašćenim za zastupanje, članstvu u savezima ili drugim asocijacijama u zemlji ili inostranstvu i dr. Uz ove podatke, na internet stranici APR biće objavljivani i dokumenti kao što su statuti, što će sve doprineti javnosti rada komora, kao posebnog oblika privrednog i društvenog organizovanja.
Integralni tekst vesti
preuzet s sajta APR-a . . .

Uz posao
i potpis za otkaz
(postavljeno 26. decembra 2012. godine)
Svakoga dana se u Srbiji podeli po 300 otkaza, procenjuju sindikalci, a sve više ih je već unapred kovertirano. Sindikati u Srbiji dobijaju sve više pritužbi radnika, koji tvrde da su ih prilikom sklapanja ugovora o radu poslodavci primorali da potpišu i otkaze bez upisanog datuma. Takve papire su potom šefovi mogli da aktiviraju u slučaju bolesti zaposlenog, ali i prilikom trudnoće ili ako pak žele da otpuste radnika bez otpremnine.
U ovoj praksi prednjačili su vlasnici malih firmi i preduzeća, trgovci i ugostitelji, ali na to nisu imuna ni javna preduzeća. "A najgore je što to država toleriše. U sveopštoj krizi, kada nam je nezvanična stopa nezaposlenosti već premašila ”crnih” 30 odsto, onima koji uopšte zapošljavaju nove kadrove data je mogućnost da biraju, manipulišu, ucenjuju... Srbija je tako postala raj za nesavesne gazde, a po načinu poslovanja sve smo bliži sivoj i crnoj zoni nego uređenom društvu", primećuje i Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
A da je suzbijanje blanko otkaza u ovom trenutku ”nemoguća misija” potvrđuju i u samom Inspektoratu rada. Po rečima direktora Dragoljuba Peurače, iako Zakon o radu ne dozvoljava kovertiranje otkaza, ova se pojava teško i otkriva i dokazuje, a za nju zakon ne propisuje nikakvu kaznu. "Kovertiranje otkaza zapravo znači da se otkaz daje unapred, zavisno od volje poslodavca. A ko unapred traži izjavu o otkazu, manipuliše voljom radnika jer na ovaj način otkazom ne raspolaže onaj koji ga daje već onaj kome se upućuje", kaže Peurača.
Problem je, međutim, što inspektori rada nisu u mogućnosti da utvrde ovu zloupotrebu jer to prevazilazi njihova ovlašćenja. U praksi, poslodavci negiraju da su tražili otkaz od svojih zaposlenih, što inspektor rada ne može da utvrdi na nedvosmislen način jer se blanko otkazi ne nalaze u dosijeu zaposlenog. Zato inspektori takve radnike upućuju na sud, ali su i tamo male šanse za dokazivanje manipulacija jer se blanko otkazi ne uručuju u dva primerka, pa se sve svodi na rekla-kazala. To bi se u bližoj budućnosti, međutim, moglo promeniti.
"Kovertirani otkazi su sramota za svaku demokratsku zemlju, kakva bi Srbija želela da postane", zaključuje Milorad Mijatović, iz skupštinskog Odbora za rad. "Zato će se ovo pitanje otvoriti prilikom sledećih razgovora oko izmena i dopuna Zakona o radu. Novim propisima bi se moglo omogućiti i otkrivanje i kažnjavanje jer je to jedini način da se izmeni ova anticivilizacijska praksa, na koju je, nažalost, sve više radnika primorano".
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 121/2012
(postavljeno 25. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 121 od 24. decembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о изменама и допунама Кривичног законика
• ЗАКОН о изменама Законика о кривичном поступку
• ЗАКОН о допуни Закона о јавном тужилаштву
• ЗАКОН о допуни Закона о судијама
• ЗАКОН о измени Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама
• ЗАКОН о изменама Закона о планирању и изградњи

Novi Zakon o zateznoj kamati
(postavljeno 21. decembra 2012. godine)
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zateznoj kamati (u daljem tekstu: Zakon), kojim se uređuje visina stope i način obračuna zatezne kamate koju plaća dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 119/2012, a stupa na snagu 25. decembra 2012. godine, od kada se i primenjuje.
Novi Zakon donet je pre svega zbog odluke Ustavnog suda Republike Srbije (koja je stupila na snagu 27. jula 2012. godine – „Službeni glasnik RS“, broj 73/2012), kojom je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 31/11), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Naime, propisivanjem primene konformne metode obračuna stvorena je mogućnost pripisivanja kamate glavnici što predstavlja obračun kamate na kamatu. Obračun kamate na kamatu je u suprotnosti s načelom zabrane anatocizma koje je propisano odredbama člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, broj 31/93 i „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja).
Pored osporenog metoda obračuna zatezne kamate, kao jedan od razloga za donošenje novog zakonskog rešenja, jeste i nepostojanje posebne odredbe za obračun zatezne kamate na iznos duga koji glasi na stranu valutu u važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 73/12 – US), za razliku od Zakona o visini stope zatezne kamate koji je važio do 3. marta 2001. godine („Službeni list SRJ“, br. 32/93, 24/94 i 28/96), kojim je bio, između ostalog, predviđen obračun zatezne kamate na iznos duga koji glasi na stranu valutu po stopi od 6% godišnje, primenom konformnog metoda obračuna. Imajući u vidu navedeno, novo zakonsko rešenje trebalo bi da ubuduće omogući rešavanje ispoljenih problema u praksi i da shodno tome onemogući sprovođenje različite prakse u radu sudova.
Izvor: sajt propisi.net . . .
Pročitajte integralni tekst Zakona . . .

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 119/2012
(postavljeno 17. decembra, modifikovano 21. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 119 od 17. decembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
• ZAKON o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju
• ZAKON o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
• ZAKON o izmenama i dopunama zakona o autorskom i srodnim pravima
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
• ZAKON o javnim preduzećima
• ZAKON o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji
• ZAKON o zateznoj kamati
• ZAKON o izmeni Zakona o osiguranju
• ZAKON o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

Novi servisi
za korisnike usluga APR-a
(postavljeno 21. decembra 2012. godine)
Osim objedinjene pretrage javnih podataka o pravnim licima i preduzetnicima, koja je proširena dodatnim setom podataka, osnivačkim aktima i drugom dokumenatacijom privrednih društava, kao i odlukama registratora, na sajtu APR-a odnedavno je dostupna i nova pretraga o primljenim registracionim prijavama, koja treba da omogući bržu komunikaciju između Agencije i korisnika usluga.
Izvor: sajt APR-a . . .

Unakrsna procena imovine
(postavljeno 21. decembra 2012. godine)
Najava Mlađana Dinkića da bogati mogu da očekuju novu procenu vrednosti imovine nametnula je pitanje mogu li se uopšte bogataši isterati na čistac. U Poreskoj upravi tvrde da mogu, piše Politika.
"Cilj Poreske uprave je da sprovođenjem kontrole ovih poreskih obveznika uvede princip pravičnosti plaćanja poreskih obaveza srazmerno ostvarenom dohotku. Odnosno da u potpunosti i istinito prikaže ostvareni dohodak samog poreskog obveznika, ali i da preventivno deluje na poštovanje zakona koji propisuje unakrsnu procenu imovine i prihoda,“ kaže Ljiljana Kovačević, direktor u Poreskoj upravi
Poreznici su nam unakrsnu procenu i slikovito prikazali na primeru obveznika koji je 1. januara prijavio da poseduje imovinu vrednu 55 miliona dinara, pri čemu je u postupku kontrole utvrđeno da je poslednjeg dana iste godine vrednost njegove imovine bila duplo veća – 107,5 miliona dinara. U istom periodu on je zaradio 29 miliona dinara. Metodom unakrsne procene za isti period, utvrđena je prirast imovine, od oko 52,5 miliona dinara. S obzirom na to, objašnjava Kovačević, da neprijavljeni prihod u ovom periodu iznosi 23,5 mil iona dinara i da on istovremeno predstavlja i osnovicu za oporezivanje, ovaj poreski obveznik će morati da po stopi od 20 odsto plati porez na ostale prihode, što je oko 4,7 miliona dinara. Znači, toliko će ga koštati to što je lažno prijavio svoje prihode.
U procesnom smislu, kontrola ostvarenih prihoda metodom unakrsne procene neće se razlikovati od drugih kontrola koje Poreska uprava svakodnevno sprovodi, objašnjava Kovačević.
Upitana koliko je u ovoj godini ukupno novca naplaćeno od 500 najvećih dužnika pravnih lica sa spiska Poreske uprave koju oni tromesečno ažuriraju, Kovačević kaže da je ukupno po svim javnim prihodima naplaćeno 18,6 milijardi dinara. "Dug kod 500 pravnih lica sa spiska dužnika iznosio je 384,21 milijardu dinara od čega je 266,12 milijardi kamata. Nenaplativ dug postoji kod 458 preduzeća i to u vrednosti 360,74 milijardi dinara. Razlog zašto se taj novac ne može naplatiti je što su te firm e ili u stečaju, ili se radi o ugašenim preduzećima, ili su u postupku privatizacije, restrukturiranja... Naplata se mogla sprovesti samo kod 42 preduzeća,“ objašnjava Kovačević.
Kad je u pitanju 500 najvećih dužnika preduzetnika dug je iznosio 9,22 milijarde dinara, od čega je kamata 5,52 milijarde. Od 389 obveznika preduzetnika koji su odjavili zanatsku radnju, kojima je oduzet PIB ili dug zastareo za naplatu, nenaplaćena potraživanja iznose 7,48 milijardi dinara.
Ukupno je, dakle, kaže sagovornica Politike, u 2012. godini kod 500 najvećih dužnika preduzetnika naplaćeno 82,2 milijarde dinara. U januaru 2013. godine, sa presekom stanja duga na dan 31. decembra 2012. godine, Poreska uprava objaviće novi spisak dužnika, najavljuje Kovačević.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .

Koji je rok
zastarevanja računa?
(postavljeno 18. decembra 2012. godine)
Koji je rok zastarevanja računa, naročito komunalnih usluga, da li utuženje važi ako ne primite tužbu - pitalo je mnogo čitalaca redakciju Potrošača.
Dr Petar Milutinović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača kaže da se pod komunalnim uslugama podrazumevaju usluge za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće.
Da bi se označene usluge tretirale kao komunalne usluge neophodno je da su izvršene za potrebe domaćinstva, odnosno za potrebe potrošača kao fizičkog lica.
U odredbi čl. 378. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisan je jednogodišnji rok zastarelosti za sva potraživanja po osnovu gore navedenih komunalnih usluga. Ovaj rok važi samo ako su korisnici potrošači, kao fizička lica, jer se samo tada radi o uslugama za potrebe domaćinstava.
Ako su korisnici označenih usluga privredna društva ili druga pravna lica, kao i ako su korisnici preduzetnici i druga fizička lica koja obavljaju poslovnu delatnost, (lekari, veterinari, advokati i slično), tada se ne primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti potraživanja po osnovu označenih usluga. Naime, potraživanja javnih preduzeća i drugih davaoca označenih usluga prema drugim pravnim licima zastarevaju u roku od tri godine.
Jednogodišnji rok zastarelost i je propisan i za potraživanja radio i TV stanica, povodom upotrebe radio i TV prijemnika, potraživanja pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim i kraćim rokovima, kao i potraživanja pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .

Ukinut
muzički dinar za zanatlije
(postavljeno 18. decembra 2012. godine)
Skupština Srbije prihvatila je izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima, kojima se ukida "muzički dinar" za zanatlije. Pod zanatskim radnjama, koje ubuduće neće plaćati naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, podrazumevaju se samostalne zanatske radnje, kao i radnje u kojima preduzetnik koji se bavi proizvodnom delatnošću prodaje sopstvene proizvode. Tu naknadu ugostiteljski objekti će plaćati u zavisnosti od površine objekta i geografskog položaja.
Osnovno merilo za odredjivanje naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma jeste da se visina naknade vezuje za minimalnu zaradu u Srbiji, a njen iznos zavisiće i od površine komercijalnih poslovnih prostorija korisnika.
Izmenama je predvidjeno da je naknada na mesečnom nivou niža kad javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već je samo korisno ili prijatno.
Pri odredjivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija isključivo se računa prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, a ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja, korisnika, skladišni i sanitarni prostor.
Izmenama se propisuje da vlada utvrdjuje listu tehničkih uredjaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade. Iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uredjaju i predmetu sa liste vlade ne može biti viši od jedan odsto njegove vrednosti. Kao vrednost uredjaj i predmeta sa liste vlade koji se proizvode u Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kada se uredjaji uvoze kao njihova vrednost se uzima nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu.
Ulogu Komisije za autorska i srodna prava preuzima Zavod za intelektualnu svojinu. Predložene izmene, kako je ranije izjavio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, rezultat su nastojanja da se ta oblast uskladi sa ekonomskim mogućnostima korisnika i da se unapredi naplata, uz nastojanje da se očuva stečeni stepen autorskih i srodnih prava.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .

Ministarstvo
finansija i privrede:
Naš zadatak je da brinemo
o potrebama privrednika
(postavljeno 17. decembra 2012. godine)
„Siguran sam da će primena izmena i dopuna Zakona o privrednim komorama doneti dobro svima, i postojećim komorama, ali najviše privrednicima, jer naš zadatak je da brinemo o njima i da se prilagodimo njihovim potrebama“, izjavio je danas na konferenciji posvećenoj reformi komorskog sistema u Srbiji državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Aleksandar Ljubić.
„Promene su nužne, to zahteva privreda, jer svi mi, i Ministarstvo finansija i privrede i komore, postojimo zbog njih. Od promena ne treba bežati, već treba gledati kako se prilagoditi i pružiti više, kazao je Ljubić i dodao da se početak primene ovog propisa neće odlagati.
Ljubić je ukazao da će izmena ovog propisa omogućiti i osnivanje drugih komora. "Cilj je stvaranje konkurencije između komorskih organizacija, a privrednicima se otravara mogućnost izbora u pogledu osnivanja i članstva u komorama. Za privrednike će to značiti smanjenje troškova i povećanje kvaliteta usluga koje im komore pružaju", kazao je on.
Ljubić je izjavio da je siguran da uvođenjem dobrovoljnosti pristupanja komorama PKS neće izgubiti ni jednog člana ako oni preko komore ostvaruju svoje interese. Izmene Zakona o privrednim komorama, podsetio je Ljubić, donete su u maju 2009. godine i postojeće komore imale su više od tri godine da se pripreme za promene.
Integralni tekst preuzet
sa sajta Ministarstva finansija i privrede . . .

Donet je Pravilnik o utvrđivanju
šta se smatra naplatom potraživanja,
u smislu Zakona o PDV-u
(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, ... 93/2012, u daljem tekstu: Zakon), svojim poslednjim izmenama i dopunama (objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 93/2012) uveo je mogućnost utvrđivanja i plaćanja obaveza za PDV po sistemu „naplaćene realizacije“ (novi član 36a Zakona).
Suština ovog sistema naplate jeste da će obveznici koji se opredele za ovakav sistem obračunavati PDV, ali i ostvarivati pravo na odbitak prethodnog poreza, na osnovu naplaćenih potraživanja i plaćenih obaveza po osnovu prometa, odnosno nabavki dobara i usluga.
Plaćanje poreske obaveze po naplaćenoj realizaciji Zakon u članu 36a naziva „sistem naplate“, a prema tim zakonskim odredbama, njega mogu da primenjuju obveznici PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 50.000.000 dinara i koji su u tom periodu neprekidno bili evidentirani za obavezu plaćanja PDV-a.
Obveznik PDV-a može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za odobravanje plaćanja poreske obaveze po naplaćenom potraživanju za izvršeni promet dobara i usluga (sistem naplate), pod uslovima:
1) da je u prethodnih 12 meseci podnosio poreske prijave za PDV u propisanom roku;
2) da u prethodnih 12 meseci nisu prestali uslovi za obračunavanje PDV-a po sistemu naplate, odnosno da obveznik PDV-a nije prestao da koristi sistem naplate na sopstveni zahtev.
Zahtev za uključivanje u „sistem naplate“ podnosi se nadležnom poreskom organu koji proverava ispunjenost uslova za sistem naplate i izdaje potvrdu o odobravanju sistema naplate.
U ovoj regulativi „sistema naplate“, Zakon nije bliže regulisao šta se smatra naplatom potraživanja kod primene ovog sistema, već je propisao da se to posebnim podzakonskim aktom nadležnog ministra bliže uredi.
Na osnovu ovog zakonskog ovlašćenja, Ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra naplatom potraživanja, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 114/2012 – u daljem tekstu: Pravilnik).
Pravilnikom se bliže uređuje šta se, u smislu člana 36a stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra naplatom potraživanja.
Prema članu 2. Pravilnika, naplatom potraživanja za izvršeni promet dobara i usluga, u smislu člana 36a stav 1. Zakona, smatra se:
1) prijem gotovine, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje u gotovom novcu;
2) prijem novčanih sredstva na tekući račun, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje uplatom na tekući račun;
3) prijem čeka, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje putem čeka, pri čemu se naplata potraživanja prijemom čeka smatra izvršenom danom koji je na čeku naznačen kao datum izdavanja čeka;
4) izdavanjem potvrde (slipa) o izvršenom plaćanju, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje putem kartice;
5) podnošenjem menice na isplatu, odnosno prenos (indosiranje) menice, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje putem menice;
6) zaključivanje ugovora o prebijanju (kompenzaciji);
7) zaključivanje ugovora o ustupanju potraživanja (cesiji) u svojstvu ustupioca potraživanja, odnosno ugovora o prodaji potraživanja;
8) prihvatanjem uputa u svojstvu primaoca uputa datog uputiocu, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje na osnovu ugovora o upućivanju (asignaciji) zaključenog između uputioca i upućenika, odnosno između uputioca, upućenika i primaoca uputa, pri čemu, kada je ugovor o upućivanju (asignaciji) zaključen između uputioca i upućenika, prihvatanje uputa daje se posebnim dokumentom;
9) pristankom na ugovor o preuzimanju duga zaključenog između dužnika – lica kome je izvršen promet dobara ili usluga i preuzimaoca duga;
10) sticanjem prava raspolaganja na dobrima, odnosno primanjem usluga, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje u dobrima i uslugama;
11) prijem novčanih sredstava od komisionara, odnosno konsignatera, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje od ovih lica;
12) prijem novčanih sredstava od lica koje naplaćuje potraživanje u ime i za račun obveznika PDV – isporučioca dobara, odnosno pružaoca usluga.
Svi pomenuti ugovori, pristanak na ugovore o preuzimanju duga i prihvatanje uputa po navedenim tačkama, moraju biti u pisanoj formi, odnosno u formi elektronskog dokumenta izdatog u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument.
U članu 3. Pravilnik pojašnjava još dva momenta:
1) Ako je delimično naplaćeno potraživanje za više prometa za koje je izdat jedan račun, smatra se da je za svaki od tih prometa delimično naplaćeno potraživanje srazmerno učešću naknade za svaki pojedinačni promet u ukupnoj naknadi za sve promete za koje je račun izdat;
2) Ako je naplaćeno potraživanje za više prometa za koje je izdato više računa, a naplaćeni iznos potraživanja je manji od zbira iznosa potraživanja po tim računima, smatra se da je naplata potraživanja izvršena po redosledu po kojem su prometi izvršeni, a ako je istog dana izvršeno više prometa – po redosledu izdavanja računa za te promete.
Pravilnik stupa na snagu 12. decembra 2012. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2013. godine, od kada se primenjuje i „sistem naplate“ iz člana 36a Zakona. U vezi sa ovim datumom primene člana 36a i Pravilnika, možemo napomenuti da podnošenje zahteva svakog pojedinačnog obveznika PDV-a za odobravanje ovog sistema može da se izvrši tek posle njegovog stupanja na snagu, dakle posle 1. januara 2013. godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net . . .

Pravilnik o informativnoj
poreskoj prijavi omogućava
unakrsnu proveru imovine i prihoda
(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
Prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, ... 93/12, u daljem tekstu: Zakon), poreska prijava predstavlja izveštaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvršenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od značaja za utvrđivanje poreza.
U svojim članovima 41. i 42. Zakon razlikuje:
1) Poresku prijavu za porez po odbitku, koja je definisana kao izveštaj koji poreski platac, odnosno poreski posrednik podnosi Poreskoj upravi, u kojem su sadržane informacije o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku, i
2) Informativnu poresku prijavu, koja je definisana kao izveštaj koji sadrži podatke od posebnog značaja za fiskalni interes Republike.
Zakon ne daje više detalja o informativnoj poreskoj prijavi, ali propisuje da podatke za ovu prijavu, lica koja su dužna da dostavljaju podatke, kao i način i rokove podnošenja informativne poreske prijave, utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.
Na osnovu ovog zakonskog ovlašćenja, ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o informativnoj poreskoj prijavi („Službeni glasnik RS“, broj 117/2012, u daljem tekstu: Pravilnik, stupio na snagu 13.12.2012.), kojim se uređuju:
1) informativna poreska prijava kao izveštaj koji sadrži podatke od posebnog značaja za fiskalni interes Republike Srbije,
2) lica koja su dužna da podnesu informativnu poresku prijavu, i
3) način i rok za podnošenje informativne poreske prijave.
Šta je informativna poreska prijava
Pošto je Zakon utvrdio da je informativna poreska prijava izveštaj koji sadrži podatke od posebnog značaja za fiskalni interes Republike Srbije, Pravilnik u članu 2. definiše da se podacima od posebnog značaja za fiskalni interes Republike Srbije smatraju:
1) podaci o imovini fizičkih lica, čija je ukupna vrednost u zemlji i inostranstvu, na dan 1. januara 2013. godine, veća od 35.000.000 dinara (u daljem tekstu: obveznik podnošenja prijave), i
2) podaci o imovini fizičkih lica koja su povezana sa obveznikom podnošenja prijave.
Fizičkim licima – koji su obveznici podnošenja informativne poreske prijave smatraju se obveznici poreza na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno obveznici poreza na imovinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.
Lica povezana sa obveznikom podnošenja prijave jesu članovi njegove porodice, i to: bračni drug, roditelji, deca, usvojenici i usvojioci.
Koja imovina je predmet prijave
Pošto je imovina predmet prijave, Pravilnik je u članu 3. definisao da se imovinom smatraju:
1) nepokretnosti: sve vrste zemljišta, višegodišnji zasadi (voćnjaci i vinogradi), zgrade, posebni delovi zgrada, garaže i garažna mesta van zgrada, sportski objekti (stadioni, hale, bazeni i dr.) i tereni;
2) akcije i udeli u pravnom licu;
3) oprema za obavljanje delatnosti u svojini obveznika podnošenja prijave nezavisno od toga da li je obveznik podnošenja prijave koristi za obavljanje delatnosti;
4) motorna vozila, plovila i vazduhoplovi;
5) štedni ulozi i gotov novac;
6) druga imovinska prava, i to:
– stvarno pravo na nepokretnosti (pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo vremenskog korišćenja – tajm šering, pravo dugoročnog zakupa, pravo korišćenja građevinskog zemljišta);
– autorsko pravo na pisanom delu, dramskom, dramsko-muzičkom, muzičkom, odnosno filmskom delu, delu likovne umetnosti, računarskom programu i prava srodna autorskom pravu (prava interpretatora, proizvođača fonograma, proizvođača videograma, proizvođača emisije, proizvođača baze podataka);
– pravo na patent, žig, model, uzorak, oznaku geografskog porekla i tehničko unapređenje;
– licence;
– pravo svojine na drugim pokretnim dobrima pojedinačne vrednosti veće od 100.000 dinara.
Podnošenje prijave
Obveznik podnošenja prijave dužan je da podnese informativnu poresku prijavu u periodu od 15. januara do 31. marta 2013. godine, pri čemu se ukupna imovina i njena vrednost prijavljuju sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine.
Informativna poreska prijava podnosi se na Obrascu IPP – Informativna poreska prijava, koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Informativna poreska prijava sastoji se iz dva dela, i to:
1) IPP-I – Podaci o ukupnoj imovini obveznika podnošenja prijave sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine, u kojem obveznik podnošenja prijave iskazuje podatke o ukupnoj imovini sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine;
2) IPP-II – Podaci o ukupnoj imovini povezanog lica sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine, u kojem obveznik podnošenja prijave iskazuje podatke o imovini povezanog lica sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine.
U slučaju kada obveznik podnošenja prijave nema povezana lica podnosi samo deo IPP-I, a u slučaju kada ih ima, za svako povezano lice podnosi deo IPP-II, s tim što svi delovi čine celinu informativne poreske prijave.
Informativna poreska prijava podnosi se Poreskoj upravi – Centrali neposredno ili putem pošte, odnosno elektronskim putem na portalu Poreske uprave.
Posebno treba obratiti pažnju na član 6. Pravilnika, koji utvrđuje da za potrebe podnošenja informativne poreske prijave, obveznik podnošenja prijave vrednost imovine opredeljuje na osnovu cene koja bi se u slučaju prodaje imovine mogla postići na tržištu, na dan 1. januara 2013. godine. Pri tome, obveznik podnošenja prijave iskazuje u informativnoj poreskoj prijavi pojedinačnu vrednost imovine.
Javni poziv za podnošenje informativne poreske prijave
Obrazac IPP
Pravilnik o informativnoj poreskoj prijavi
Izvor: sajt propisi.net . . .

Poziv građanima
za dostavljanje podataka
za unakrsnu proveru imovine i prihoda
(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
Pozivaju se građani, obveznici poreza na dohodak građana i poreza na imovinu, koji u zemlji i inostranstvu poseduju imovinu čija je ukupna vrednost na dan 1. januar 2013. godine veća od 35 miliona dinara, da u periodu od 15. januara do 31. marta 2013. godine, podnesu prijavu sa podacima o svojoj imovini Poreskoj upravi.
Javni poziv za podnošenje informativne poreske prijave
Obrazac IPP
Pravilnik o informativnoj poreskoj prijavi
Izvor: sajt Ministarstva finansija i privrede . . .

Novi poreski propisi
(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
"Ministarstvo finansija i privrede uputiće poziv svim građanima Srbije koji imaju vrednost imovine na dan 31. decembar veću od 35 miliona dinara da najkasnije do 31. marta 2013. godine prijave sve svoje prihode i imovinu, jer nakon tog perioda Poreska uprava kreće sa unakrsnom proverom imovine i prihoda", izjavio je danas na konferenciji u Vladi Srbije ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Počinje unakrsna kontrola imovine i prihoda
On je rekao da to zakonsko rešenje postoji od ranije i dodao da nikada ranije nije primenjivano u našoj zemlji.
"Naš cilj je da se na ovaj način uvede red i u ovu oblast, ali i da se omogući da država Srbija oporezuje imovinu koja nije evidentirana", ocenio je Dinkić i objasnio da je poziv upućen samo onim građanima koji imaju vrednost imovine veću od 35 miliona dinara, kao i nerezidentima koji u Srbiji obavljaju svoju delatnost.
"Očekujemo da oni prijave svoju imovinu Poreskoj upravi, u periodu od 15. januara do 31. marta, nakon čega će krenuti kontrola", kazao je ministar Dinkić i dodao da ukoliko se u kontroli dokaže da neko ima više imovine nego što može da dokaže prihoda, na svu tu razliku biće obračunata poreska stopa od 20 odsto i naplaćena.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je izjavio da očekuje da će se građani u velikom broju odazvati na ovaj poziv i istakao da predmet kontrole neće biti građani kojima je razlika između imovine i prihoda mala, već oni kod kojih se ta razlika meri milionima.
Dinkić je najavio da će Poreska uprava dobijati i informacije od "uzbunjivača" i kao slikovit primer naveo građane koji prijave komšiju koji vozi džip, a nema nikave zvanične prihode.
Javni poziv sa detaljima za podnošenje ove poreske prijave koji u sebi sadrži sva potrebna objašnjenja i neophodne podatke za poreske obveznike nalazi se na sajtu Poreske uprave www.poreskauprava.gov.rs i Ministarstva finansija i privrede www.mfp.gov.rs
Zakon o uslovnom otpisu zateznih kamata
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je da će sutra u Skupštini Srbije biti izglasan Zakon o uslovnom otpisu zateznih kamata u okviru seta ekonomskih zakona koje je Ministarstvo finansija i privrede predložilo. On je pozvao građane i privredu da iskoriste šansu koju im pruža ovaj zakon.
"Svi koji imaju dug, imaju mogućnost da svoju tekuću obavezu za novembar i decembar svi izmire odmah sada do Nove godine, jer na taj način će im se zamrznuti kompletan dug, kompletna kamata i onda ukoliko od januara nastave da redovno plaćaju tekuće obaveze - preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, posle godinu dana redovnog plaćanja, biće otpisana polovina kamata, a nakon isteka druge godine i druga polovina svih zateznih kamata. Nakon toga, oni će moći glavni dug da otplaćuju još na 24 rate", pojasnio je ministar Dinkić i dodao da isto važi i za velika preduzeća s tim što će se njima ukoliko redovno budu izmirivali tekuće obaveze, polovina zateznih kamata otpisati nakon 6 meseci, i druga polovina posle drugih 6 meseci.
"Od januara, pa nadalje, sve dok se ne izvrši potpuni otpis zateznih kamata, mora sve redovno da se plaća. Ako se zakasni samo u jednom mesecu, u bilo kom periodu, makar to bilo i u 23. mesecu, opet se vraćaju sve zatezne kamate. S jedne strane, vrlo je blagonaklon zakon u smislu da daje šansu, ali i rigorozan za sve one koji ne iskoriste tu šansu", zaključio je ministar Dinkić.
Za v.d. direktora Poreske uprave Srbije imenovan Ivan Simič
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao je da je na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije za v.d. direktora Poreske uprave Srbije imenovan Ivan Simič. Simič je bio dve godine direktor Poreske uprave Slovenije, od 2006. do 2008. godine, kada je modernizovao tamošnju poresku upravu. Bio je takođe i predsednik Evropskog udruženja poreskih uprava, a osam godina za redom u Sloveniji je od strane stručnih časopisa i portala proglašen najboljim poreskim stručnjakom u Sloveniji.
"On jedan od najboljih stručnjaka u regionu. Imao sam prilike nekoliko meseci sa njim da sarađujem kao sa svojim savetnikom. Imajući u vidu da je reforma poreske uprave koja je prilično birokratizovana, učmala i zastarela, neophodna, zamolio sam gospodina Simiča, da u naredne dve godine bude na čelu Poreske uprave, da napravimo korenitu reformu Poreske uprave i njenu modernizaciju, a da onda javnim konkursom nakon dve godine izaberemo nekoga ko će nastaviti da vodi Poresku upravu", kazao je Dinkić i ocenio da sledi sveobuhvatna modernizacija Poreske uprave.
"Cilj nam je da u naredne dve godine izbacimo pet miliona različitih obrazaca koji se danas koriste u komunikaciji Poreske uprave i privrede, da pređemo kompletno na elektronsko poslovanje, da poreski obveznici nemaju više potrebe da odlaze u Poresku upravu i na njene šaltere, a da umesto brojnih šalterskih radnika pojačamo inspektore Poreske uprave", objasio je Dinkić i najavio da će se modernizacija odvijati fazno kako bi u konačnom rezultatu dobili jednu od najmodernijih poreskih uprava generalno.
Izvor: sajt Ministarstva finansija i privrede . . .

Od 20.11.2012. godine,
povredom na radu smatraju se
i povreda koja se dogodi pri dolasku,
odnosno povratku s posla,
kao i profesionalna oboljenja
(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
Ustavni sud Republike Srbije je na sednici održanoj 18.10.2012. godine doneo Odluku kojom je utvrdio da odredba člana 33. stav 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr. i 57/2011 – dalje: Zakon) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 – dalje: Ustav) i potvrđenim međunarodnim ugovorom. Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 33. stav 5. Zakona prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda. Ova odluka je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 110 od 20. 11. 2012. godine.
Na koje odredbe se odnosi odluka Ustavnog suda?
Prema članu 33. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, povreda na radu, u smislu ovog zakona, jeste svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan s radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. Stav 5. ovog člana (koji je glasio: „Pod povredom na radu u smislu stava 4. ovog člana ne podrazumevaju se profesionalna oboljenja, kao i povrede pri dolasku, odnosno povratku sa posla.“) prestao je da važi 20. 11. 2012. godine, po Odluci Ustavnog suda RS.
Naime, po shvatanju Ustavnog suda iz odredaba Ustava i potvrđenih međunarodnih ugovora proizlazi da povrede na radu, profesionalna oboljenja, kao i povrede pri dolasku i povratku s posla predstavljaju slučajeve privremene sprečenosti za rad u kojima zaposleni ima pravo na naknadu utvrđeno odredbom člana 69. stav 3. Ustava i da pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad spada u krug prava koja su, prema odredbi člana 18. stav 2. Ustava, zajemčena Ustavom i neposredno se primenjuju s tim da se zakonom može propisati način njihovog ostvarivanja ali tako da se ni u kom slučaju ne utiče na suštinu zajemčenog prava. S druge strane, država je ratifikovanjem Konvencije međunarodne organizacije rada broj 121 o davanjima za slučaj nesreća na poslu i profesionalnih bolesti (dalje: Konvencija), preuzela obavezu da u svom zakonodavstvu propiše osigurane slučajeve ako su nastali zbog nesreća na poslu ili profesionalne bolesti navedene u članu 6. Konvencije, kao i da prema odredbi člana 7. stav 1. Konvencije propiše definiciju „nesreće na poslu“ koja će sadržavati uslove u kojima se nesreća prilikom dolaska i povratka s posla smatra kao nesreća na poslu.
Prema tome, nakon ove izmene u Zakonu, pod povredom na radu smatraju se i povreda koja se dogodi pri dolasku, odnosno povratku s posla, kao i profesionalna oboljenja. U skladu sa odredbom člana 74. tačka 2) Zakona o zdravstvenom osiguranju, a u vezi sa članom 96. stav 2. istog zakona, posle objavljivanja Odluke Ustavnog suda, zaposleni koji se povredi na putu pri dolasku na posao, odnosno pri povratku s posla, odnosno oboli od profesionalnog oboljenja, ima pravo na naknadu zarade u visini 100% od osnovice.
Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net . . .

Smanjena
dokumentacija za bolovanje
(postavljeno 7. decembra 2012. godine)
Građani Srbije od sada će lakše i uz manje dokumentacije moći da otvore bolovanje i ostvare pravo na naknadu zarade tokom odustva sa posla.
Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) prihvatili su inicijativu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i odlučili da od 11 dokumenata koje je do sada trebalo podneti, zadrže samo četiri kao obavezna.
Centrala RFZO uputila je juče svim filijalama uputstvo koja dokumenta više nisu potrebna i nova procedura počinje odmah da se primenjuje.
Predlog NALED-a odnosio se pre svega na smanjenje papirologije za trudnice, ali su Ministarstvo i RFZO prihvatili da pojednostavljivanje postupka važi za sve zaposlene koji su na bolovanju dužem od 30 dana.
Kao obavezni dokumenti i dalje ostaju izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), potvrda o plati zaposlenog za poslednja tri meseca, obračun naknade koju će primati tokom odsustva (obračun pravi poslodavac, a potvrđuje filijala RFZO), kao i fotokopija ugovora sa bankom o otvaranju namenskog računa za uplatu zarade koju od 31. dana refundira država.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net . . .

Firmarine i takse
na reklamne panoe po novom
(postavljeno 6. decembra 2012. godine)
Zakonom o izmenama i dopunama Zakon o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 93 od 28.09.2012. godine), između ostalog, izmenjen je član 6. i dodata su tri nova člana: 15a, 15b i 15c kojima se utvrđuju najviši iznosi za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru, za lokalnu komunalnu taksu za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) u zavisnosti od delatnosti i veličine pravnog lica.
Preduzetnici, odnosno mala pravna lica (osim za delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, trgovine naftom i derivatima nafte, trgovinom na veliko duvanskim proizvodima, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, vingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka) oslobađaju se plaćanja firmarine i komunalne takse za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora.
Delatnosti za koje nije ukinuta obaveza plaćanja navedenih taksi:
0610 Ekspolatacija sirove nafte
0620 Eksploatacija prirodnog gasa
1200 Prizvodnja duvanskih proizvoda
3511 Proizvodnja električne energije
3513 Distribucija električne energije
4635 Trgovina na veliko duvanskim proizvodima
4671 Trgovina na veliko čvrstim, tečnim i gasovitim gorivima i sličnim proizvodima
4730 Trgovina na malo motornim gorivima u specijalizovanim prodavnicama
4778 Ostala trgovina na malo novim proizvodima u specijalozovanim prodavnicama
5310 Poštanske aktivnosti javnog servisa
5320 Poštanske aktivnosti komercijalnog servisa
6110 Kablovske telekomunikacije
6120 Bezične telekomunikacije
6419 Ostalo monetarno posredovanje
6511 Životno osiguranje
6512 Neživotno osiguranje
6520 Reosiguranje
9200 Kockanje i klađenje
Ukidanje naknade za lokalnu komunalnu taksu se ne odnosi na gore navedene delatnosti kao i na preduzetnike i mala pravna lica koja imaju prihod veći od 50.000.000 dinara.
Srednja pravna lica kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara komunalnu taksu za isticanje firme plaćaju na godišnjem nivou do dve prosečne zarade.
Velika pravna lica komunalnu taksu za isticanje firme plaćaju na godišnjem nivou do tri prosečne zarade.
Pravna lica koja obavljaju poslove bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka komunalnu taksu plaćaju na godišnjem nivou do deset prosečnih zarada.
Gradska Poreska uprava doneće po službenoj dužnosti nova rešenja kojima će zameniti ranija rešenja, a tek nakon njegove pravosnažnosti efekti izmene videće se i na računim (karticama, listinzima) što još uvek nije slučaj. Kod GPU Grada Novog Sada iskazane obaveze na računima ne predstavljaju prepreku izdavanju potvrda da poreski obveznik nema dospelih neizmirenih obaveza.

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 114/2012
(postavljeno 5. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 114 od 4. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о буџету Републике Србије за 2013. годину

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 1. decembra 2012. godine)
22.11.2012 - Poreska uprava preuzela nadležnosti Deviznog inspektorata
Poreska uprava je 6. oktobra 2012. godine preuzela nadležnosti Deviznog inspektorata za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu menjačkih poslova, shodno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 93/2012).
Postupke koje je Devizni inspektorat započeo u vršenju nadležnosti, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog Zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa tim Zakonom.
Ovlašćeni menjači kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do 6. oktobra 2012. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nastavljaju da rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona.
Obaveštavamo Vas da obrasce, zahteve i dokumentaciju šaljete na adrese:
Ministarstvo finansija i privrede, Poreska uprava, Bulevar kralja Aleksandra 15, 11000 Beograd
Za područje Niša:
Ministarstvo finansija i privrede, Poreska uprava, Dušanova 54-72, P.C. Dušanov bazar, Kula, lokal 50 ili Generala Milojka Lešjanina 19, (dokumentacija vezana za menjačko poslovanje), 18000 Niš
Za područje Novog Sada:
Ministarstvo finansija i privrede, Poreska uprava, Modene 7, 21000 Novi Sad
Za područje Kragujevca:
Ministarstvo finansija i privrede, Poreska uprava, Branka Radičevića 16a, 34000 Kragujevac
U narednom periodu elektronsku dostavu dokumenata možete vršiti na e-mail: menjacki.poslovi@devizni.gov.rs
Za ostale informacije vezane za menjačko poslovanje možete se obratiti na telefone: 011/ 285-53-22, 011/ 285-51-16, 011/ 285-53-87, 018/ 249-852, 021/ 6614-592, 034/ 356-805 Za informacije u vezi sa obukom i sticanjem certifikata za obavljanje menjačkih poslova možete se obratiti na telefon: 011/ 285-52-92
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 111/2012
(postavljeno 1. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 111 od 22. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о изменама и допунама Царинског закона

Usvojena
Carinska tarifa za 2013. godinu
(postavljeno 1. decembra 2012. godine)
Na sednici Vlade održanoj 28. novembra 2012. godine usvojena je Uredba o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2013. godinu. Ovom uredbom nacionalna Carinska tarifa usklađena je sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije za 2013. godinu.
Ova Uredba obuhvata i stope, odnosno iznos carine utvrđene Zakonom o Carinskoj tarifi, odnosno zaključenim sporazumima o slobodnoj trgovini primenjene na usklađenu nomenklaturu.
Uredba će se primenjivati od 1. januara 2013. godine.
Uredba o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2013. godinu
Integralni tekst saopštenja preuzet
sa sajta Ministarstva finansija i privrede . . .

Poreski tretman
donatorstva i sponzorstva
(postavljeno 20. novembra 2012. godine)
Poreski tretman izdataka za donatorstvo i sponzorstvo u smislu priznavanja troškova po tom osnovu za svrhe obračuna poreza na dobit uređen je odredbama člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011 - dalje: Zakon).
Član 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica glasi:
"Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Izdaci iz stava 1. ovog člana priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana.
Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Članarine komorama, savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0,1% ukupnog prihoda.
Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji je propisan zakonom.
Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda.
Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.
Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika.
Bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija."
Priznavanje troškova po osnovu donatorstva
Po članu 15. stav 1. Zakona, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Ovi izdaci priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. člana 15. Zakona.
Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Osnovni razlog ograničenja ovih rashoda, odnosno troškova u poreskom bilansu, sastoji se u sprečavanju poreskih obveznika da nerealno visokim ili nepotrebnim rashodima umanje oporezivu dobit. U poreskom smislu, karakter rashoda koji se priznaju u poreskom bilansu za utvrđivanje oporezive dobiti, treba da imaju samo oni troškovi koji su nastali usled obavljanja neophodne poslovne aktivnosti. Ovi rashodi moraju, prema tome, biti poslovnog karaktera, učinjeni u realnoj visini u odnosu na izvršenu poslovnu aktivnost i u principu ne smeju imati karakter ličnih rashoda (npr. direktora, osnivača pravnog lica i sl.). U tom smislu, radi olakšane kontrole pojedinih troškova, njihova visina je ograničena u određenom procentu u odnosu na ukupan prihod obveznika. Uporedno istraživanje pokazuje da su u poreskim zakonodavstvima svih zemalja članica EU predviđene određene poreske olakšice za davanja u dobrotvorne svrhe.
Donacija predstavlja davanje pomoći u vidu poklona u novcu, predmetima ili uslugama drugom pravnom licu, bez uslovljavanja da se po istom davanju izvrši bilo kakva vrsta usluge donatoru. Ovi izdaci priznaju kao rashod do 3,5% od ukupnog prihoda, s tim što se navedeni procenat odnosi zbirno na sve izdatke iz člana 15. stav 1. Zakona.
Pod ukupnim prihodom podrazumeva se ukupan prihod godine za koju se utvrđuje porez na dobit pravnih lica, odnosno godine u kojoj su nastali izdaci za navedene namene.
Donatorstvo, odnosno poklon priznaje se donatorima u poreskom bilansu do 3,5% ukupnih prihoda ukoliko ih donatori čine za zakonom propisane namene (zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene). Zakonom nisu propisani izuzeci u priznavanju ovih troškova, što znači da se oni priznaju samo do navedenog procenta ukupnog nrihoda, nezavisno od drugih specifičnosti ili značaja donacije (npr. kulturno-ekonomskog značaja i sl.).
Ovi rashodi priznaju se poreskom obvezniku nezavisno od toga da li je davanje novčanih sredstava za propisane namene izvršeno neposredno korisniku - primaocu donacije (zdravstvenoj ustanovi, školi i dr.) ili posredno (preko banke ili na neki drugi način).
Pomoć može biti, kako je već napomenuto, i u predmetima i opremi (npr. kompjuteri, školski nameštaj, sportska oprema, igračke itd.) kao i u vidu usluga sa karakterom navedenih davanja. Ukoliko se na kraju poslovne godine utvrdi da su izdaci za npr. zdravstvene namene, zajedno sa ostalim navedenim vrstama izdataka, veći od 3,5% od ukupnog prihoda, razlika se ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu, pa se za taj iznos uvećava oporeziva dobit.
Za davanje donacije nije neophodan ugovor o donaciji u pisanoj formi. Međutim, donator treba odgovarajućom dokumentacijom da dokaže nastale izdatke ida postojeću prateću dokumentaciju (npr. zahtev za davanje donacije, potvrda primaoca donacije o iznosu, vremenu primanja i nameni dobijene donacije i sl.) podnese nadležnom poreskom organu uz poresku prijavu.
Ukoliko se, međutim, radi o bespovratnom bezuslovnom davanju sredstava (donaciji) npr. saradniku za svrhu stručnog obrazovanja, koji nije zaposlen u privrednom društvu, ovi izdaci ne mogu se smatrati rashodima iz člana 15. stav 1. (za obrazovne, naučne i druge navedene namene) koji se priznaju u poreskom bilansu.
Ukoliko je donacija npr. data na osnovu ugovora o saradnji, neophodno je da su takvi rashodi nastali direktno za svrhu obavljanja poslovne delatnosti, odnosno da je ta vrsta rashoda neophodna za obavljanje delatnosti da bi se mogla priznati za svrhe oporezivanja porezom na dobit. U slučaju kada je donacija izvršena u dobrima ili uslugama, a ne u novcu, kao rashod se prema našem mišljenju računa iznos vrednosti tog dobra bez PDV (koji je obračunat na promet bez naknade u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost "Sl. glasnik RS" br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007) , ukoliko je poreski obveznik prilikom njegove nabavke koristio pravo na odbitak prethodnog poreza.
Troškovi koji se smatraju ulaganjem u kulturu
Ulaganja u oblasti kulture, prema članu 2. Pravilnika o ulaganjima u oblasti kulture, priznaju se kao rashod (do iznosa od 3,5% ukupnih prihoda) ukoliko omogućuju:
- stvaranje, proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti;
- negovanje, očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa;
- stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti;
- podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje;
- podsticanje edukacije u oblasti kulture;
- podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture;
- stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva.
U skladu sa članom 3. Pravilnika, ulaganje u oblasti kulture priznaje se kao rashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture, umetnička udruženja, fakultete, akademije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana u sledeće podgrupe delatnosti prema zakonu kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i registar jedinica razvrstavanja i to:
- zaštita kulturnih dobara, prirodnih i drugih znamenitosti (92522);
- delatnost muzeja, galerija i zbirki (92521);
- umetničko i književno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310);
- kinematografska i video proizvodnja (92110);
- delatnost biblioteka (92511);
- delatnost arhiva (92512);
- delatnost botaničkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530);
- izdavanje knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija (22110).
Priznavanje troškova po osnovu sponzorstva
Prema članu 15. stav 5. i 6. Zakona, izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda, dok se izdaci za reprezentaciju priznaju kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.
Ugovorom o sponzorstvu smatra se ugovor savremene poslovne prakse kojim se utvrđuju prava i obaveze sponzora i sponzorisane strane, odnosno sponzorisana strana se obavezuje da pruži sponzoru određene reklamne ili propagandne usluge.
Ukoliko su troškovi nastali na osnovu ugovora koji po svojoj suštini odgovara navedenom ugovoru o sponzorstvu, u tom slučaju i na ove rashode primenjuje se odredba člana 15. stav 5. Zakona, prema kojoj se izdaci za reklamu i propagandu (bilo da se vrši putem direktne ili indirektne promocije) priznaju kao rashod u poreskom bilansu u iznosu do 5% od ukupnog prihoda. U ovom slučaju, neophodno je da sponzor i primalac sponzorstva sačine Ugovor o sponzorstvu. Ugovor treba da sadrži sve bitne elemente, kao npr. šta je predmet sponzorstva, obim, način sponzorisanja i na ime čega se vrši, rokovi, obaveze obeju strana, nadležnost u slučaju spora i sl. Rashodi davaoca novčanih sredstava na ime sponzorstva, što podrazumeva da primalac sredstava ima ugovornu obavezu pružanja neke vrste protivusluge promovisanja davaoca sredstava (oglašavanje, javna prezentacija sponzora na bilo koji način i sl.), predstavljaju u smislu Zakona indirektnu promociju poslovanja poreskog obveznika, odnosno rashode propagande.
Porez na poklon na primljene donacije u novcu
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-03-00063/2007-04 od 16.3.2007. god.)
"Odredbom člana 14. stav 3. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 …135/04) propisano je da se porez na nasleđe i poklon plaća na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari.
Prema odredbi člana 14. stav 4. Zakona, porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica.
Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz člana 14. st. 1. do 4. na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu s propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu (član 14. stav 6. Zakona).
Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na novac, prava, odnosno stvari iz člana 14. stav 3. Zakona, ukoliko je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9.000 dinara (član 20. Zakona).
Prema odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona, obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne Gore, ili u inostranstvu. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3.
Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike. Prema tome, na poklon – donaciju u novcu plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano ili međunarodnim ugovorom ugovoreno, pravo na poresko oslobođenje.
Napominjemo da kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku – poklonoprimcu, osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih poklona (član 16. stav 3. Zakona).
U konkretnom slučaju, na poklon – donaciju u novcu koju učini strana nevladina organizacija plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Ako organi Republike, u skladu sa Zakonom o budžetu, vrše prenos novčanih sredstava za određene namene organima koji se finansiraju iz republičkih javnih prihoda i nad kojima Republika vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, taj prenos nema karakter poklona u smislu predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, što znači da se porez na nasleđe i poklon po tom osnovu ne plaća.
Međutim, ako organi Republike po osnovu ugovora o donaciji kojim se bez naknade vrši prenos novčanih sredstava za određene namene licima prema kojima nemaju zakonsku obavezu u pogledu finansiranja, taj prenos bez naknade se, po našem mišljenju, smatra predmetom oporezivanja porezom na poklon.
Ako lokalne vlasti, u skladu sa Odlukom o budžetu, vrše prenos novčanih sredstava za određene namene organima (fondovima, ustanovama …) osnovanim od strane konkretnih lokalnih vlasti, koji se finansiraju iz lokalnih javnih prihoda i nad kojima osnivač vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, taj prenos nema karakter poklona u smislu predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, što znači da se porez na nasleđe i poklon po tom osnovu ne plaća.
Međutim, ako lokalne vlasti po osnovu ugovora o donaciji kojim se bez naknade vrši prenos novčanih sredstava za određene namene organima prema kojima nemaju zakonsku obavezu u pogledu finansiranja (iz lokalnih javnih prihoda), na taj prenos se, po našem mišljenju, porez na poklon plaća.
Na poklon – donaciju u novcu koju vrši pravno lice plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Shodno odredbi člana 21. stav 1. tačka. 5) i 8) Zakona, porez na poklon ne plaća fond i fondacija na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani, odnosno Republika Srbija kao poklonoprimac.
Napominjemo da se porez na poklon utvrđuje rešenjem nadležnog poreskog organa. Obveznik poreza na poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu na obrascu PPI-3, sa tačnim podacima, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze."
Besplatan obrazac ugovora o donaciji
možete pronaći na stranici Obrasci besplatno . . .

Saopštenja o podnetim
krivičnim prijavama Poreske policije
(postavljeno 19. novembra 2012. godine)
17.11.2011 - Krivična prijava Poreske policije
protiv ''AGRAR FM'' D.O.O., Novi Sad
Poreska uprava - Sektor Poreske policije podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, krivičnu prijavu protiv M.F, vlasnika, direktora i odgovornog lica preduzeća DOO ''AGRAR FM'' iz Novog Sada, u likvidaciji, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo Poreske utaje.
M.F, je u nameri da izbegne plaćanje poreza na dobit preduzeća, za poreski period 01.01.2007. – 31.12.2007. godine, nadležnom poreskom organu podneo Poreski bilans i Poresku prijavu neistinitog sadržaja, tako što je umanjio oporezivu dobit, odnosno, lažno je prikazao troškove koji utiču na povećanje poreske osnovice i to za iznos od 93.979.008 dinara, i na navedeni način izbegao plaćanje poreza na dobit preduzeća u iznosu od 9.397.900 dinara.
Takođe, M.F., je, u nameri da izbegne plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, za kalendarsku 2007. godinu podignutu gotovinu sa tekućih računa preduzeća ''AGRAR FM'' iz Novog Sada u iznosu od 93.979.008 dinara, koju je prikazao kao trošak preduzeća, zadržao je za sebe i upotrebio za sopstvene potrebe, a da nije podneo nadležnom poreskom organu godišnju Poresku prijavu, i na taj način izbegao plaćanje poreza u ukupnom iznosu od 14.143.344 dinara.
Integralni tekst saopštenja
pročitajte na sajtu Poreske uprave . . .

Objavili smo besplatan
obrazac ugovora o donaciji
(postavljeno 16. novemmbra 2012. godine)
Obrazac ugovora o donaciji, sačinjen u Word-u, otvoren za popunjavanje i štampanje, možete pronaći na našoj stranici Obrasci besplatno i potpuno besplatno preuzeti na korišćenje.

Država oporezuje i
prihod od Guglovih oglasa na sajtu
(postavljeno 14. novembra 2012. godine)
Da biste zaradili preko interneta, ne morate da se bavite samo nekom vrstom onlajn trgovine. Možete, na primer, na svoj sajt ili blog da postavite Guglov oglase (Google AdWords). Svaki klik na taj oglas doneće vam i određeni procenat onoga što oglašivač plaća Guglu. Na to ćete, međutim, morati da platite i porez od 20 odsto.
Guglov oglas na svoj sajt može da postavi ko god želi. Dovoljno je samo da se obrati Guglu i izrazi želju da se na njegovoj internet strani ili blogu nađu Google AdWords. Sistem funkcioniše tako što oglašivač plaća oglas samo onda kada neko klikne na reklamu postavljenu na vašem sajtu.
Priča o zaradi je, međutim, samo jedna strana medalje. Druga je ta da će na sav prihod koji građani Srbije, kao privatna lica vlasnici sajtova, imaju od izdavanja reklamnog prostora na internet sajtu stranom pravnom licu, u ovom slučaju Guglu, morati da plate porez od 20 odsto. To piše i u mišljenju Ministarstva finansija datom na član 85 Zakona o porezu na dohodak građana.
To, međutim, nije sve, jer su građani u ovom slučaju dužni da plate i doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22 odsto, a ukoliko lice nije osigurano po drugom osnovu, i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3 odsto.
S obzirom na to da je reč o prihodu iz inostranstva, poreski obveznik dužan je da porez obračuna sam i da najkasnije u roku do 30 dana od ostvarenog prihoda, poreskim organima dostavi poresku prijavu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs . . .

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 107/2012
(postavljeno 10. novembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 107 od 9. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о амнестији
• ЗАКОН о допунама Закона о заштити података о личности
• ЗАКОН о управљању миграцијама
• ЗАКОН о измени и допуни Закона о лековима и медицинским средствима

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 106/2012
(postavljeno 6. novembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 106 od 5. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије

Računovodstvena zakletva
(postavljeno 6. novembra 2012. godine)
Pre 53 godine da bi obavljao poslove računovođe, računovođa je morao da položi zakletvu, odnosno da se zaklinje svojom čašću da će dužnost računovođe savesno obavljati, i to je bilo dovoljno i svako mu je verovao.
Danas računovođi niko ne veruje, sada Uprava za sprečavanje pranja novca traži od računovođe da položi za licencu jer, bože moj, on nije više stručan, sutra će Poreska uprava tražiti licencu za poreskog savetnika da bi mogli obračunavati porez, Fond PIO će tražiti licencu za prijavu i odjavu radnika i obračun plata, Ministarstvo trgovine će tražiti licencu za unos robe i pazara i listanje KEPU knjige i kalkulacija, Fond zdravstva će tražiti licencu za obračun bolovanja preko 30 dana, Narodna banka će tražiti licencu za platni promet, ...
Gde su se izgubila ta stara dobra vremena, pa sada na jadnog računovođu i zec diže k...
Ovako razjedinjene jadne računovođe ćuška ko god stigne.
Šta mislite zašto Uprava za sprečavanje pranja novca ne traži licencu od advokata, verovatno zbog advokata, a pre će biti zbog jake advokatske komore.
Preko ovde istaknutog linka možete videti kako je izgledala zakletva računovođe davne 1959. godine.
Integralni tekst preuzet
sa sajta infobilans.com . . .

Izmenjena dva
pravilnika iz sfere računovodstva
(postavljeno 3. novembra 2012. godine)
Ministar finansija i privrede doneo je:
• Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike i
• Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike.
Oba pravilnika su objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 101/12 i stupili su na snagu 31. oktobra 2012. godine.
Dopunjeni obrazac Statističkog aneksa propisan Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Službenom glasniku RS", broj 114/06, 5/07, 119/08, 2/10 i 101/12) možete preuzeti ovde, a uskoro ćemo ga inplementirati u naš komplet obrazaca za izradu završnih računa, kako za preduzeća tako i za preduzetnike.
Izvor: sajt cekos.rs . . .

Prestanak obaveze
dostavljanja dokumentacije
za obavljanje posredne kontrole
deviznog poslovanja
(postavljeno 15. oktobra 2012. godine)
Prestankom važenja Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata ("Službeni glasnik RS", broj 7/2012), rezidenti i nerezidenti, od 6. oktobra 2012. godine, nisu dužni da dostavljaju Deviznom inspektoratu niti Poreskoj upravi:
1) izveštaj o fakturisanim uslugama,
2) izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga,
3) ugovor po poslovima kupovine ili prodaje, odnosno plaćanja ili naplaćivanja potraživanja i dugovanja,
4) godišnji obračun o utvrđivanju dobiti po osnovu direktnog ulaganja u inostranstvu,
5) izveštaj o finansijskom efektu po osnovu prodaje plaćene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u inostranstvo,
6) ugovor po poslovima naplaćivanja, odnosno plaćanja drugom nerezidentu, a ne rezidentu kojem se duguje, odnosno od koga se potražuje, po tekućim ili kapitalnim poslovima,
7) ugovor i dokumentaciju po kreditnim poslovima sa inostranstvom po specifičnim kreditnim odnosima,
8) obračun o izvršenju kompenzacionog posla.
Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju ("Službeni glasnik RS", broj 14/2012) i dalje je na snazi, izuzev što se od 6. oktobra 2012. godine više ne dostavlja izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja. Dokumentacija o izvršenom prebijanju čuva se deset godina.
Uredba o bližim uslovima i načinu prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata ("Službeni glasnik RS", Broj 11/2006) i dalje je na snazi, izuzev što se od 6. oktobra ne mora dostavljati izveštaj. Da bi se mogla kupiti potraživanja, odnosno preuzeti dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata potrebno je zaključiti odgovarajući ugovor u pisanoj formi i, uz ostalu propisanu dokumentaciju, dostaviti ga poslovnoj banci prilokom plaćanja, odnosno naplate iz inostranstva.

Prestanak obaveze vođenja
evidencije u knjizi kontrolnika
(postavljeno 15. oktobra 2012. godine)
Prestankom važenja Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata ("Službeni glasnik RS", broj 7/2012), prestala je, od 6. oktobra 2012. godine, i obaveza vođenja evidencije u knjizi kontrolnika o svakom zaključenom spoljnotrgovinskom poslu kao i realizaciji po tom poslu, a koja je bila propisana odredbama člana 11. i 12. spomenute uredbe.

Telefoni za prijavljivanje
neizdavanja fiskalnog isečka
(postavljeno 9. oktobra 2012. godine)
Poreska uprava objavila je, na svom sajtu, 8. oktobra 2012. godine, sledeće obaveštenje:
Obaveštavamo Vas da sve primedbe u vezi sa neizdavanjem fiskalnih isečaka, kupci dobara i korisnici usluga ubuduće mogu prijaviti svakog radnog dana od 8.30 do 16.30 časova na brojeve telefona:
011/361 99 00
011/347 90 61
Integralni tekst obaveštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 93/2012
(postavljeno 9. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 93 od 28. septembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о акцизама
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о дувану
• ЗАКОН о изменама Закона о републичким административним таксама
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о фискалним касама
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о туризму
• ЗАКОН о изменама Закона о приватизацији
• ЗАКОН о изменама Закона о обавезном осигурању у саобраћају
• ЗАКОН о изменама Закона о заштити од јонизујућих зрачења и o нуклеарној сигурности
• ЗАКОН о престанку важења Закона о Фонду за заштиту животне средине
• ЗАКОН о изменама Закона о хемикалијама
• ЗАКОН о изменама Закона о водама
• ЗАКОН о изменама Закона о шумама
• ЗАКОН о измени Закона о сточарству
• ЗАКОН о изменама Закона о вину
• ЗАКОН о измени и допунама Закона о ветеринарству
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о судским таксама
• ЗАКОН о изменама Закона о ваздушном саобраћају
• ЗАКОН о изменама и допуни Закона о јавним путевима
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о ванредним ситуацијама
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о енергетици
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2012. годину
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о буџетском систему
• ЗАКОН о допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању
• ЗАКОН о утврђивању максималне зараде у јавном сектору
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о високом образовању

Pravilnik o izmenama i dopunama
pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga
čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV
(postavljeno 9. oktobra 2012. godine)
Pristupite integralnom tekstu Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija i privrede.
Pročitajte
integralni tekst Pravilnika . . .

Neka objašnjenja u vezi
sa primenom poreske stope PDV
(postavljeno 9. oktobra 2012. godine)
Ministarstvo finansija i privrede objavilo je na svom sajtu 1. oktobra 2012. godine Objašnjenje u vezi sa primenom poreske stope PDV za promet dobara i usluga koji obveznik PDV vrši od 1. oktobra 2012. godine, kao i u vezi sa obračunavanjem i isplatom PDV nadoknade za promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga koji poljoprivrednik vrši obvezniku PDV od 1. oktobra 2012. godine, kojem možete pristupiti putem sledećeg linka.
Pročitajte
integralni tekst objašnjenja . . .

Zanatlije i preduzetnici
ne moraju da „defiskalizuju“
fiskalne kase
(postavljeno 24. septembra 2012. godine)
Povodom učestalih pitanja zanatlija i preduzetnika o obavezi plaćanja tzv. „defiskalizacije“ fiskalnih kasa, obaveštavamo javnost da ovlašćenim serviserima ne moraju da plaćaju nikakve naknade za „defiskalizaciju“ kase. Takođe, zanatlije i preduzetnici nisu više u obavezi ni da poseduju terminal za daljinsko očitavanje formiranih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase (GPRS terminal).
Reč je o preporuci Ministarstva finansija i privrede i Poreske uprave, u skladu sa Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Preporuka se odnosi na sve preduzetnike koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod (paušalci), odnosno na 20.821 obveznika.
Ukidanje fiskalnih kasa zanatlijama trebalo bi da omogući uštedu koja se kreće i do 40.000 dinara godišnje, a najveća korist je u smanjenju ukupnog administriranja pri otvaranju i samom funkcinisanju radnje.
Uredba o ukidanju fiskalnih kasa za zanatlije, kojom se 35 delatnosti oslobađaju obaveze posedovanja fiskalnih kasa, počela je da se primenjuje od 1. septembra. Spisak delatnosti koje nemaju obavezu držanja fiskalnih kasa možete naći na sajtu Poreske uprave.
Integralni tekst preuzet sa
sajta Ministarstva finansija i privrede . . .

Ukida se obaveza evidentiranja
prometa preko fiskalne kase za
preduzetnike koji porez plaća na
paušalno utvrđen prihod
(postavljeno 29. avgusta 2012. godine)
Vlada Republike Srbije na sednici od 23. avgusta 2012. godine, donela je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS", 55/05, ... i 72/12).
Ovom Uredbom ukida se obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za preduzetnike koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost za delatnosti u okviru sledećih oblasti odnosno grupa:
33.11 Popravka metalnih proizvoda;
33.12 Popravka mašina;
33.13 Popravka elektronske i optičke opreme;
33.14 Popravka električne opreme;
33.15 Popravka i održavanje brodova i čamaca;
33.17 Popravka i održavanje druge transportne opreme;
33.19 Popravka ostale opreme;
37 Uklanjanje otpadnih voda;
38.11 Skupljanje otpada koji nije opasan;
43.11 Rušenje objekata;
43.12 Priprema gradilišta;
43.13 Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;
43.21 Postavljanje električnih instalacija;
43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
43.31 Malterisanje;
43.32 Ugradnja stolarije;
43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;
43.34 Bojenje i zastakljivanje;
43.39 Ostali završni radovi;
43.91 Krovni radovi;
43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;
45.20 Održavanje i popravka motornih vozila;
74.20 Fotografske usluge;
81.10 Usluge održavanja objekata;
81.30 Usluge uređenja i održavanja okoline;
95.11 Popravka računara i periferne opreme;
95.12 Popravka komunikacione opreme;
95.21 Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;
95.22 Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;
95.24 Održavanje i popravka nameštaja;
95.29 Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;
96.01 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;
96.02 Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;
96.03 Pogrebne i srodne delatnosti.
Takođe, ukida se obaveza evidentiranja i za
• delatnost u okviru oblasti i grane 49.32 - Taksi prevoz;
• delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima, osim pružanja usluga na pijacama: koje se odnose na izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;
• poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata („Službeni glasnik RS", broj 56/12), osim kamenorezačkog zanata.
Uredba je objavljena u „Službenom glasniku RS" broj 83 od 24.08.2012. godine, a stupa na snagu u roku od 8 dana od dana objavljivanja, odnosno 1. septembra 2012. godine.
Paušalno oporezivi preduzetnici koji se bave navedenim delatnostima počev od 1. septembra nisu dužni da evidentiraju promet preko fiskalne kase. Prema tome, oni odmah mogu da podnesu zahtev za brisanje iz registra i da obave defiskalizaciju fiskalne kase.
Nakon više odlaganja, delatnost taksi prevoza oslobođena je obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Prema odredbama člana 1. Uredbe o izmenama i dopunama, delatnost 49.32 Taksi prevoz oslobođena je obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Obaveze su oslobođeni svi taksisti (pravna lica i preduzetnici, obveznici PDV i oni koji to nisu).
S obzirom na to da je u međuvremenu od poslednje izmene Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS”, br. 61/10, 101/10 i 94/11) promenjen Zakon o komunalnim delatnostima, izvršeno je usklađivanje sa ovim izmenama. Delatnostima za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se i delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS”, broj 88/11), osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima.
Isto tako, izvršeno je usklađivanje sa novim Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata („Službeni glasnik RS”, broj 56/12). Delatnosi iz navedenog pravilnika oslobođene su obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26) tog pravilnika.
Integralni prečišćeni tekst Uredbe
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Od 27. jula 2012. godine
obračun duga uvećanog
za zateznu kamatu ne vrši
se primenom konformne metode
(postavljeno 15. avgusta 2012. godine)
Odredbom člana 2. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01 i „Službeni glasnik RS", broj 31/11), propisano je da se stopa zatezne kamate sastoji od:
1. mesečne stope rasta potrošačkih cena,
2. fiksne stope od 0,5% mesečno.
Članom 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate propisan je način obračuna duga uvećanog za zateznu kamatu tako što se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. (mesečnoj stopi rasta potrošačkih cena), primenom konformne metode.
Nakon inicijative za ocenu ustavnosti odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01), u delu koji glasi „primenom konformne metode", Ustavni sud je objavio saopštenje sa svoje 14. sednice, koja je održana 12. jula 2012. godine na kojoj je, između ostalog, u predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata, utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi: "primenom konformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom.
Odluka Ustavnog suda objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije" broj 73 dana 27. jula 2012. godine čime je odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi „primenom konformne metode" prestala da važi danom objavljivanja u „Službenom glasniku RS", tačnije od 27. jula 2012. godine. Iz prethodno navedenog proističe da se od 27. jula 2012. godine kod obračuna duga uvećanog za zateznu kamatu neće primenjivati konformna metoda obračuna.
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta praksa.rs . . .

Odložena primena
postupka prinudne likvidacije
(postavljeno 15. avgusta 2012. godine)
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je 30. jula 2012. godine da se odlaže primena čl. 546 do 548. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11), koji se odnose na pokretanje postupka prinudne likvidacije, u skladu sa Mišljenjem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja br. 011-00-163/2012-06 od 08.06.2012. godine.
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta APR-a . . .

Rok za prijavu kreditnih poslova
iz člana 4. Zakona o deviznom
poslovanju je deseti dan po isteku kvartala
(postavljeno 9. jula 2012. godine)
Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom (član 4. Zakona o deviznom poslovanju).
Regulativa
Zakon o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06 i 31/11),
Odluka o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Službeni glasnik RS", broj 85/11) i
Uputstvo o popunjavanju obrazaca za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom ("Službeni glasnik RS", broj 89/11).
Obrasci i uputstva
Obrasci O1, P1 i P2 - evidentiranje kpi rucno.xls
Obrazac O1 evidentiranje kpi elektronski.xls
Uputstvo O1 evidentiranje kpi.pdf
Obrazac P1 evidentiranje kpi elektronski.xls
Uputstvo P1 evidentiranje kpi.pdf
Obrazac P2 evidentiranje kpi elektronski.xls
Uputstvo P2 evidentiranje kpi.pdf
Rokovi za dostavljanje obrazaca
Obrasci za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom dostavljaju se Narodnoj banci Srbije u roku od deset dana od dana isteka kalendarskog tromesečja (10. januara, 10. aprila, 10 jula i 10. oktobra), u elektronskoj formi, u Excel formatu, na adresu evidentiranje@nbs.rs
Rokovi se, u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi (npr. neradne subote), pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01).

Upisi u katastaru više nisu
uslovljeni dokazom o plaćenom porezu
(postavljeno 11. juna 2012. godine)
Odlukom Ustavnog suda broj IUz-225/2005 ("Službeni glasnik RS", br. 57/2012) od 8. juna 2012. godine prestala je da važi odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02 - SUS, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11).
To znači da se od ovog datuma upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može uslovljavati dokazom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.
Izvor: porezi.rs i praksa.rs . . .

Od 17. maja 2012. godine
primenjuju se posebni uslovi
za prodaju opasnih hemikalija
u maloprodajnim objektima
(postavljeno 22. maja, modifikovano 25. maja 2012. godine)
Od 17. maja 2012. godine primenjuju se posebni uslovi za prodaju opasnih hemikalija u maloprodajnim objektima.
Pravilnikom o bližim uslovima za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i načinu obeležavanja tog prostora („Sl. glasnik RS“ br. 31/11 i 16/12) pripisani su uslovi za držanje i prodaju opasnih hemikalija u maloprodajnom prostoru, način obeležavanja tog prostora u cilju zaštita potrošača, naročito dece, i zaštite životne sredine.
Propisi koje treba imati u vidu kada se opasne hemikalije drže u prodajnom prostoru su:
• Zakon o hemikalijama („Sl. glasnik RS“ br. 36/09, 88/10 i 92/11);
• Pravilnik o bližim uslovima za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i načinu obeležavanja tog prostora („Sl. glasnik RS“ br. 31/11 i 16/12),
• Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 59/10 i 25/11) i
• Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa golobalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN („Službeni glasnik RS“, br. 64/10 i 26/11).
Obaveze prodavca koji prodaje opasne hemikalije u maloprodajnom objektu propisane su u vezi sa:
• Držanjem opasnih hemikalija u maloprodajnom prostoru na odgovarajućem mestu;
• Obeležavanjem prostora u kome se drži određena opasna hemikalija;
• Pružanjem informacija potrošačima o opasnim hemikalijama.
Pravno lice ili preduzetnik koji se bavi maloprodajom dužan je da prilagodi uslove prodaje opasne hemikalije odredbama navedenim u pravilniku u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika odnosno do 17.05.2012. godine.
Na internet stranice Agencije za hemikalije www.shema.gov.rs može se pregladati i kratak film u kojem su data uputstva za primenu Pravilnika i naći druga uputstva.
Posetite sajt
Agencije za hemikalije . . .

Postavljeni obrasci u Excelu
za Registar menica i ovlašćenja
koji počinje sa radom 1. februara,
krajnji rok evidentiranja 1. jun
(postavljeno 16. januara, poslednji put modifikovano 2. aprila, repozicionirano 23. maja 2012. godine)
Registar menica i ovlašćenja vodi Narodna banka Srbije u skladu sa Odlukom o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja koju je doneo guverner NBS, "Službeni glasnik RS", broj 56/11 od 29. jula 2011. godine, a koja stupa na snagu 1. februara 2012. godine.
U Registar se registruju menice i ovlašćenja koji dospevaju posle 1. juna 2012. godine, nezavisno od datuma njihovog izdavanja.
Ukoliko menice ili ovlašćenja koji dospevaju na naplatu posle 1. juna 2012. godine ne budu registrovani u Registru NBS, njihova naplate neće se moći izvršiti putem prinudne naplate (ali će se moći naplatiti putem suda) dok će se sve menice i ovlašćenja koji dospevaju do 1. juna moći naplatiti putem prinudne naplate bez obzira na eventualnu neregistraciju u Registru. Isto tako, menice izdate do 31. maja 2004. godine (menice na starim blanketima bez serijskog broja) i ovlašćenja izdata pre 1. aprila 2010. godine, neće se evidentirati u Registar bez obzira na datum dospeća, a moći će se izvršavati kroz prinudnu naplatu.
Integralni tekst Odluke pronađite na stranici
Propisi besplatno uz Zakon o platnom prometu . . .
Pročitajte instrukciju NBS datu kroz pitanja i odgovore
od 28. oktobra 2011. godine na gornju temu na sajtu NBS . . .
Obrazac Zahtev za registraciju/brisanje menice - Prilog 1,
kao i Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja - Prilog 2
postavljeni su u Excel varijanti na stranici Obrasci besplatno . . .

Umesto stalnog
posla, "omladinci"
(postavljeno 22. maja 2012. godine)
Poslodavci u Srbiji sve češće zloupotrebljavaju zakonsku mogućnost angažovanja mladih preko omladinskih zadruga. Ova praksa je naročito zastupljena na benzinskim pumpama širom zemlje gde se tokom čitave godine unajmljuju ljudi preko studentskih i omladinskih zadruga nauštrb primanja radnika u stalni radni odnos.
Prema Zakonu o radu, poslodavcu je data mogućnost da za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini zaključi ugovor i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina. Umesto samo sezonski, vlasnici firmi čak i po nekoliko godina plaćaju radnike preko zadruga jer im se to isplati iz više razloga.
Iz Ministarstva rada, Radmila Katić Bukumirić objašnjava kako poslodavcima se ne isplati primanje u stalni radni odnos jer bi u slučaju eventualnog davanja otkaza morali zaposlenom isplatiti otpremnine za sve godine radnog staža. Drugo, doprinosi koji se plaćaju osobama angažovanim na ovaj način niži su od onih koji su predviđeni u stalnom radnom odnosu, jer poslodavac i omladinac ugovaraju naknadu i u skladu s njom uplaćuju doprinose.
Poslodavci su u slučaju zapošljavanja preko omladinskih zadruga o slobođeni plaćanja poreza na zarade, jer primanja preko studentskih zadruga nemaju tretman zarada, već naknada. U zadrugama je čak najveća potražnja za studentima, a ne prema nezaposlenima preko 26 godina, jer u tom slučaju firme ne plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje.
Direktor Inspektorata za rad, Predrag Peruničić objašnjava da se najviše “unajmljenih” preko omladinskih zadruga sreće u oblasti fizičko-tehničkog obezbeđenja, poslova održavanja higijene i ugostiteljstva. Međutim, koliko je masovna pojava zloupotrebe ovog instituta, na ovoj adresi nisu želeli da kažu, navodeći da “ne vode posebnu evidenciju o angažovanju osoba preko omladinske zadruge, odnosno na stalnim poslovima kod poslodavca”, ali i da im tokom godine po ovom osnovu pristiže mali broj žalbi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz . . .

Od 21. maja telefoni
hitnih službi 192, 193 i 194
(postavljeno 22. maja 2012. godine)
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da će za pozivanje telefona hitnih službi od 21. maja biti neophodno ispred broja dodati 1, tako da će građani policiju moći da dobiju na broj 192, hitnu pomoć na 194, a u slučaju požara za vatrogasnu službu zvaće 193.
Marić je u izjavi agenciji Tanjug objasnio da je reč o sistemskoj izmeni kojom se ništa ne menja u funkcionisanju službi.
Prema njegovim rečima, automat će upozoravati građane da moraju da dodaju jedinicu pre brojeva hitnih službi.
On je potvrdio da će pozivi na brojeve za hitne intervencije i dalje biti besplatni za sve građane i da se direktni pozivi na ove brojeve neće tarifirati
Integralni tekst
preuzet sa sajta www.obrazovni.rs . . .

Kako uočiti
"lažnjak" od 2.000 RSD‎
(postavljeno 2. aprila 2012. godine)
Narodna banka Srbije upozorava da su u opticaju falsifikovane novčanice od 2.000 dinara i podsetila građane da su obavezni da prijave ako sumnjaju u lažni novac
Falsifikat ima primetnu, blještavu belinu, različitu od ogirinalnog zaštićenog papira koji je malo toniran, glatka je, sa nekim nejasnim detaljima, a "hologram" je obična nalepljena siva folija, kaže Blaženka Robović iz NBS. Ona je preporučila građanima da pregledaju novac koji dobijaju, ali i onaj koji daju, da ne bi, kako je rekla, bili upleteni u krivično delo puštanja u opticaj lažnog novca. Prema saznanju NBS, postoji 13 ovakvih falsifikata, rekla je Robinović i objasnila da je novčanica urađena na komercijalnom papiru, dostupnom u širokoj prodaji.
"Obaveza je građana da prijave lažnu novčanicu policiji ili najbližoj banci, jer bi u suprotnom bili saučesnici u krivičnom delu", rekla je Robović, navodeći da će u slučaju da se potvrdi da je njihov novac lažan, ostati bez te svote, jer se falsifikati oduzimaju.
Banknota od 2.000 dinara puštena je u opticaj krajem prošle godine, kada je objavljeno da je to najzaštićenija domaća novčanica, sigurna kao evro. Naime, za razliku od prethodnih banknota, gde se kontrola uglavnom bazirala proverom da li ima vodenog žiga na svetlu, na dvohiljadarki su zastupljeni najsavremeniji elementi zaštite od falsifikovanja i prvi put oni su mašinsko čitljivi, kao i vodeće svetske valute.
Integralni tekst
preuzet sa sajta B92.biz . . .
Izvor: Tanjug

Objavili smo integralni tekst
uredbe o prebijanju dugovanja
i potraživanja prema inostranstvu
(postavljeno 30. marta 2012. godine)
Objavili smo integralni tekst Uredbe o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju, „Službeni glasnik RS“, broj 14/2012 od 27.02.2012. godine, koja je stupila na snagu 6. marta 2012. godine.
Terkst uredbe pronađite
na stranici Propisi besplatno
kod Zakona o deviznom poslovanju . . .

Minimalna
zarada u 2012. godini
(postavljeno 26. marta, modifikovano 27. marta 2012. godine)
Na osnovu člana 112. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09), Socijalno - ekonomski savet, na 47. redovnoj sednici, održanoj 12. marta 2012. godine, doneo je Odluku o visini minimalne zarade.
Pregled minimalnih neto zarada po satu u 2012. godini, objavljenih u "Službenom glasniku RS", broj 22 od 23. marta 2012. godine, dajemo u nastavku:
          Period                                                                      Iznos (neto)
          januar 2012. - mart 2012.                                          102,00 din/čas
          april 2012. - februar 2013.                                          115,00 din/čas
Za sve isplate posle 1. aprila 2012. godine važi minimalna zarada u visini 115 dinara (neto). Minimalna zarada za mart koja se isplaćuje u aprilu iznosi 20.240,00 dinara neto, odnosno 27.534,04 dinara bruto.
Izvor: cekos.rs, privsav.co.rs . . .

Dostavljanje Plana mera
za otklanjanje ili ublažavanje
neravnomerne zastupljenosti polova
i godišnjeg izveštaja o njegovom sprovođenju
(postavljeno 23. marta 2012. godine)
Prema članu 13. Zakona o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, br. 104/09), poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, a najkasnije do 31. januara. Poslodavac je, takođe, dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Plan mera iz prethodne godine i godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera, poslodavac je dužan da dostavi ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova, tj. Ministarstvu rada i socijalne politike do 31. marta tekuće godine.
Izvor: Privredni savetnik . . .

Kako ostvariti prava iz garancije
u slučaju stečaja i reorganizacije
(postavljeno 23. marta 2012. godine)
Ekonomska kriza, a i transformacija privrednih subjekata u takvoj situaciji dovela je do toga da jedan broj već postojećih privrednih društava, odnosno preduzetnika prestaje sa radom, bilo zbog stečaja, bilo zbog redovne likvidacije.
U takvim uslovima jedan broj kupaca, koji bi trebalo da ostvari neka prava u vezi sa kupljenom stvari sa nedostatkom, odnosno kvarom, ostaje u nedoumici šta treba da preduzme da bi to svoje pravo ostvario. To pitanje ne reguliše Zakon o zaštiti potrošača već Zakon o stečaju, koji uređuje uslove i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licem, koje bankrotira ili se reorganizuje.
Razlike između bankrotstva i reorganizacije
Zakon o stečaju ima u vidu stečaj u obliku bankrotstva ili reorganizacije privrednog subjekta. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Kada je u pitanju bankrotstvo, obično mislimo na stečaj, kada se u privrednom registru uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje oznaka „u stečaju”, što znači da je upisan subjekt koji nije u pravnom odnosu sa kupcem, a završava se prestankom pravnog subjekta, odnosno njegovim brisanjem iz privrednog registra.
Da bi u takvim uslovima kupac mogao da ostvari prava iz garantnog lista u vezi sa kupljenom stvari treba da zna da danom otvaranja stečajnog postupka banka blokira račune stečajnog dužnika, čime prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa tih računa, a samim tim da i lica koja su kupila stvar da ne mogu prema tom dužniku da ostvaruju prava iz garantnog lista U takvim uslovima stečajni poverioci, među kojima su, dakle, i kupci stvari sa nedostatkom, odnosno kvarom, svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku – prijavom svog potraživanja, u finansijskom obliku, a ako su do otvaranja stečajnog postupka vodili kakav sudski ili upravni spor, ne mogu protiv stečajnog dužnika (prodavca ili proizvođača), odnosno prema njegovoj imovini, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje niti preduzeti bilo koju mera postupka izvršenja.
Prijava potraživanja kupca u postupku stečaja nad prodavcem, odnosno proizvođačem, podrazumeva onu fazu kada kupac stvari nije mogao da ostvari pravo da mu prodavac, odnosno proizvođač zameni kupljenu stvar za istu takvu stvar ili mu je popravi u određenom roku preko svog servisa, već je to pravo iz garantnog lista morao da ostvari preko nekog drugog privrednika i ovome platio za popravljenu stvar, ili kupio kod drugog prodavca istu takvu stvar, pa taj izdatak prijavi stečajnoj masi kupca, odnosno proizvođača u stečaju.
Prijava potraživanja u stečajnom postupku
Da bi kupac mogao da prijavi svoje potraživanje stečajnoj masi dužnika, prethodno se mora obratiti prodavcu, odnosno proizvođaču stvari prema kome nije otvoren postupak stečaja i da od njega zahteva da mu stvar popravi ili zameni za istu takvu stvar. U tom slučaju u pravnom su odnosu izvršenja prava i obaveze iz ugovora o kupovini onaj pravni subjekt koji nije u stečaju i kupac. U takvim uslovima kupac nema pravo da svoja prava iz garantnog lista ostvaruje preko lica koje je u stečaju, odnosno ne može ni tražiti da mu ono popravi stvar ili zameni za istu takvu stvar, niti može prijaviti svoje potraživanje kod takvog lica ako je kvar na stvari otklonio kod druge organizacije ili ako je kod drugog kupca kupio istu takvu stvar. Ovo zbog toga što, kako je rečeno, mora prvo da se obrati onom licu (prodavcu, odnosno proizvođaču) nad kojim nije otvoren postupak stečaja.
U takvim uslovima, kada kupac stvari u garantnom roku želi da ostvari kakvo pravo iz garantnog lista, mora prvo da se obrati prodavcu, odnosno proizvođaču nad kojim nije otvoren postupak stečaja, sa kojim rešava svoja prava iz garantnog lista. Ako se oni ne slože u pogledu krivice za neispravnu stvar, kupac protiv takvog lica može pokrenuti sudski spor radi utvrđenja da ima pravo na popravku, odnosno zamenu kupljene stvari sa nedostatkom. Na taj način prestaje pravo kupca da svoje eventualno potraživanje prijavi stečajnoj masi onoga nad kojim je otvoren stečaj.
Ako su, pak, i prodavac i proizvođač u stečaju, kupac stvari sa nedostatkom u garantnom roku, može kupljenu stvar da popravi kod drugog privrednika, ili ako se kvar ne može otkloniti da kupi istu takvu stvar kod drugog kupca, te da svoj izdatak učinjen za te potrebe prijavi stečajnoj masi jednog od stečajnih dužnika.
Naravno, na ovom mestu se neće više govoriti o postupku stečaja već samo da se naglasi da kada se stečajni postupak okonča pristupa se deobi stečajne mase, uz naznaku da postoje redovi prvenstva naplate (doprinosi, zarade radnika, doprinosi i sl. – kao prioriteti).
Reorganizacija dužnika i položaj kupca kao poverioca
U drugom slučaju, kada se radi o reorganizaciji privrednog subjekta protiv koga je podnet zahtev za stečaj, postupak je nešto drukčiji od „klasičnog’’ postupka stečaja, jer se reorganizacija sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja. Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi, a plan reorganizacije se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili nakon otvaranja stečajnog postupka u skladu sa Zakonom o stečaju. Ako se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka njegov naziv se menja u unapred pripremljen plan reorganizacije, a sadržina i postupak koji se na njega primenjuje određuju se u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se to pitanje uređuje. Može se desiti da se planom o reorganizaciji prizna pravo kupca u vezi sa stvari kupljenoj u garantnom roku, pa ako ga odobre poverioci dužnika i sud svojim rešenjem to potvrdi, kupac može da zahteva od prodavca da mu stvar zameni ili mu je popravi. Međutim, i u takvim uslovima kupac ima pravo da se za popravku ili zamenu stvari obrati onom privrednom subjektu nad kojim nije otvoren postupak stečaja, odnosno kada se položaj stečajnog dužnika rešava reorganizacijom kojom se obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca.
Sada se postavlja pitanje kakva su prava kupca ako nije otvoren „klasičan’’ postupak stečaja već je predložena reorganizacija. U tom slučaju sud određuje privremenog stečajnog upravnika, koji sačinjava, odnosno predaje plan reorganizacije, u kome može predložiti gubitak prava na kamate poverilaca i odložno izmirenje obaveza prema poveriocima, ili predlaganjem da se poverioci uključe u sistem deoničkog poslovanja dužnika. U tom planu može biti predviđeno i da prodavac, odnosno proizvođač odobri kupcu popravku, to jest zamenu stvari sa nedostatkom, ali – to je samo plan. Ako takav plan usvoje poverioci dužnika, odnosno ako sud odobri plan reorganizacije dužnika tek tada kupac stiče prava iz garantnog lista. No, kako taj postupak dugo traje, poželjnije je za kupca da se prvo obrati jednom od navedenih privrednih subjekata (prodavcu ili proizvođaču) prema kome nije otvoren postupak stečaja i postupi na način kako je napred objašnjeno. Naime, i u takvim uslovima kupac ima pravo da se za popravku ili zamenu stvari obrati onom privrednom subjektu nad kojim nije otvoren postupak stečaja. Naravno, teškoće će nastati ako je proizvođač u drugoj državi, što će zahtevati povećane troškove za ostvarivanje prava iz garantnog lista koji je dao takav proizvođač.
U ovom slučaju ne postoje uslovi za vansudsko rešavanje sporova prema Zakonu o zaštiti potrošača jer, kao što je napred navedeno, otvaranjem postupka stečaja nad prodavcem, odnosno proizvođačem, prestaje da postoji raniji privredni subjekt, pa kupac nema mogućnosti da pokreće takav spor.
Integralni tekst preuzet
sa sajta InfoGo.biz, izvor: Politika . . .

Predstavljen vodič za
bezbednu kupovinu preko interneta
(postavljeno 22. marta 2012. godine)
Управа за дигиталну агенду Министарства културе, информисања и информационог друштва Владе Републике Србије представила је водич за лаку и безбедну куповину преко интернета, који ће помоћи купцима да разумеју и заштите своја права приликом онлајн куповине, али и да се упознају са дужностима продавца.
У саопштењу овог министарства наводи се да је промоција књиге - Е-куповина одржана синоћ у галерији Озон, при чему је том приликом организовано и дружење са интернет заједницом, чији су чланови учествовали у изради поменутог приручника.
Водич купцима даје информације о томе како да безбедно обаве куповину путем интернета и провере кредибилитет продавца, на шта да обрате пажњу пре и после куповине, на које начине могу безбедно плаћати у интернет продавницама и како могу да остваре своја потрошачка права.
Бесплатно издање ове књиге може се преузети са интернет адресе http://digitalnaagenda.gov.rs/ekupovina/ , додаје се у саопштењу.
Integralni tekst vesti preuzet
sa sajta NIP Obrazovni informator . . .
Ovo je direktni link za
peuzimanje knjige . . .

Ukinut muzički
dinar zanatskim radnjama
(postavljeno 21. marta 2012. godine)
Organizacija proizvođača fonograma Srbije i Prava interpretatora saopštile da su ukinule takozvani muzički dinar za zanatske radnje.
"Uprkos činjenici da Skupština Srbije nije izglasala promenu Zakona o autorskim i srodnim pravima, dve kolektivne organizacije su odlučile da za 2012. oslobode plaćanja takozvanog muzičkog dinara zanatlije, to jest frizerske i kozmetičke salone, pekare, obućare, kioske za brzu hranu koji nemaju prostor za smeštaj gostiju", navodi se u saopštenju.
Dve organizacije su predložile prilagođavanje iznosa muzičkog dinara zavisno od veličine grada odnosno opštine sedišta objekta za ostale korisnike i predlog o tome dostavile Komisiji za autorska i srodna prava. Pod ostalim korisnicima se podrazumevaju kafići, restorani, pekare i poslastičarnice koje imaju prostor za smeštaj gostiju i u kojima se služe pića, diskoteke, barovi, noćni klubovi, restorani na vodi, tržni i trgovinski centri, šoping-centri, marketi, prodavnice, supermarketi, benzinske stanice, hoteli, moteli, sajmovi, zabavni parkovi, saloni zabave, video-igraonice, kockarnice, kladionice, bazeni, organizatori mitinga, sportskih i zabavnih manifestacija, utakmica, organizatori koncerata, sabora i muzičkih festivala, prodavnice muzičkih i drugih uređaja i slično.
Organizacije pozivaju te korisnike da izvrše zakonsku obavezu i sami prijave korišćenje muzike u komercijalne svrhe kako bi ostvarili popust od 33,3 odsto
Integralna vest
preuzeta sa sajta Emg.rs . . .

Od aprila
minimalna zarada
115 dinara neto po času
(postavljeno 19. marta 2012. godine)
На 47. редовној седници, одржаној 12. марта текуће године, Социјално-економски савет Републике Србије донео је одлуку да минимална зарада по радном часу (нето) за период јануар - март 2012. године износи 102 динара, док ће за период април 2012. - фебруар 2013. године износити 115 динара.
Чланови Савета постигли су и договор о томе да Влада од априла ове године повећа неопорезиви део зараде на износ од 10.000 динара. Да би се овај договор примењивао, потребно је да Народна Скупштина Републике Србије измени Закон о порезу на доходак грађана до краја овог месеца.
Izvor: privsav.rs praksa.rs . . .

Primena uredbi
o prebijanju dugovanja i
potraživanja prema inostranstvu
(postavljeno 19. marta 2012. godine)
Vlada Republike Srbije je usvojila dve uredbe iz oblasti deviznog poslovanja čija primena počinje u prvoj polovini marta 2012. godine, i to:
a) Uredbu o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Službeni glasnik RS“, broj 14/2012; u daljem tekstu: Uredba o prebijanju) koja je stupila na snagu 6. marta 2012. godine, i
b) Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS“, broj 15/2012; u daljem tekstu: Uredba o deviznoj kontroli) koja je stupila na snagu 10. marta 2012. godine.
Navedene uredbe su kompatibilne, jer se Uredbom o deviznoj kontroli propisuje poseban obrazac na kome se dostavljaju izveštaji Deviznom inspektoratu o prebijanju dugovanja i potraživanja sa inostranstvom.
Uredbom o prebijanju se definišu tri vrste prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, i to:
I. Bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotroginski promet robe i usluga,
II. Intrakorporativno – kada se prebijanje vrši između rezidenata i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije, i
III. Prebijanje po osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija čiji je rezident član.
Za sve tri navedene vrste prebijanja dugovanja i potraživanja propisan je postupak prebijanja kao i dokumentacija koja se u vezi sa tim prebijanjem dostavlja Deviznom inspektoratu. Bitno je naglasiti da se u slučaju intrakorporativnog prebijanja i prebijanja po osnovu međunarodnih ugovora propisana dokumentacija dostavlja Deviznom inspektoratu pre početka prebijanja, dok se u slučaju bilateralnog prebijanja propisani obrazac - Izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga - dostavlja Deviznom inspektoratu u roku od trideset dana od dana izvršenog prebijanja.
Prema odredbama Uredbe o prebijanju međusobna dugovanja i potraživanja mogu se prebiti do godine dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza robe ili usluga, s tim što se to prebijanje ne može izvršiti ukoliko je spoljnotrogivnski promet robe i usluga izvršen pre 17. maja 2011. godine.
Ukoliko je od izvršenog izvoza, odnosno uvoza robe i usluga prošlo više od godine dana a u tom periodu nije izvršena naplata, odnosno plaćanje, tada postoji obaveza evidentiranja takvih poslova kao kreditnih poslova sa inostranstvom. Kada se kreditni posao evidentira kod Narodne banke Srbije, tada shodno odredbama Uredbe o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama ("Službeni glasnik RS", broj 99/2011) postoji mogućnost prebijanja dugovanja sa potraživanjem.
Iz svega navedenog proizlazi da će za nekoliko meseci postojati mogućnost da se vrši prebijanje svih poslova spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, naravno pod uslovom da se poštuju propis koji se odnose na evidentrianje kreditnih poslova sa inostranstvom.
Prebijanje se ne može izvršiti ukoliko su računi rezidenta koji je učesnik u prebijanju blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administarciji.
Radi sprovođenja bilateralnog prebijanja dugovanja i potraživanja potrebno je da se postigne saglasnost oba učesnika u pisanoj formi. Saglasnost može biti data u obliku pimenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju, ili u obliku pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.
Datum bilateralnog prebijanja može biti:
a) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza (koji ne može biti ranije od dana potpisivanja sporazuma), a ako dan nije određen taj dan je dan potpisivanja sporazuma;
b) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnost na takav način izmirenja obaveze.
Dokumentaciju o izvršenom prebiajnju dugovanja i potraživanja rezident je obavezan da čuva deset godina.
Uredbom o deviznoj kontroli su propisana dva nova obrasca koji se dostavljaju Deviznom inspektoratu u štampanoj formi, i to:
a) Izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga u roku od 30 dana od dana izvršenog prebijanja, i
b) Izveštaj o finansijskom efektu po prodaji robe u inostranstvu koji predstavlja razliku između fakturisanog iznosa po poslu prodaje i fakturisanog iznosa po poslu kupovine u roku od 30 dana od dana fakturisanja robe kupcu.
Ostali propisani obrasci se dostavljaju Deviznom inspektoratu isključivo u elektronskoj formi, dok je do 10. marta 2012. godine to bilo moguće činiti ili u štampanoj ili u elektronskoj formi.
Uredba o deviznoj kontroli donosi niz novih rešenja od kojih kao najznačajnije navodimo određena preciziranja koja se odnose na vođenje evidencije u Knjizi kontrolnik uvoza robe i usluga i izvoza robe i usluga.
Izvor: Privredni savetnik . . .

Dopunjena
uredba o ekološkoj taksi
(postavljeno 6. marta 2012. godine)
Донета је дуго очекивана Уредба о допуни Уредбе о производима који после употребе постају посебни токови отпада, обрасцу дневне евиденције о количини и врсти произведених и увезених производа и годишњег извештаја, начину и роковима достављања годишњег извештаја, обвезницима плаћања накнаде, критеријумима за обрачун, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде (у даљем тексту: Уредба о допуни).
Ова Уредба о допуни објављена је у „Службеном гласнику РС“, бр. 15/12 од 2. марта 2012. године, а ступила је на снагу 3. марта 2012. године.
Према одредбама члана 2. Уредбе о допуни, одредба члана 12. став 6. Уредбе о токовима отпада престаје да се примењује даном ступања на снагу ове уредбе, а примењиваће се од 1. јануара 2013. године. Из оваквог текста Уредбе о допуни извесно је да ретроактивна примена измена није могућа. То значи да су обвезници били дужни да 20. фебруара 2012. године обрачунају и плате накнаду за посебне токове отпада за возила која су стављена на тржиште у периоду од 19. новембра до краја 2011. године. Исто тако, за возила стављена на тржиште у периоду од 1. јануара до 2. марта 2012. године, накнада ће се платити 15. маја 2012. године.
Integralni tekst preuzet
sa sajta Privrednog savetnika . . .

Doneta uredba
o prebijanju dugovanja i potraživanja
po osnovu spoljnotrgovinskog prometa
(postavljeno 28. februara 2012. godine)
Влада Републике Србије је, на седници одржаној дана 23. фебруара 2012. године, донела Уредбу о условима и начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга и извештавању Девизног инспектората о пребијању (у даљем тексту: Уредба).
Уредба је донета на основу члана 6. Закона о девизном пословању, којим је предвиђено да резидент (правно лице и предузетник) може извршити пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга и којим се Влада Републике Србије овлашћује да пропише услове, начин обављања и извештавања Девизног инспектората о пребијању.
Уредба je објављена у „Службенм гласнику Републике Србије", број 14 од 27.02.2012. године, а ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.
Према Уредби, предмет пребијања је свако постојеће, одређено, цело или делимично, доспело, новчано дуговање и потраживање настало по основу увоза и извоза роба и услуга, а које није евидентирано код Народне банке Србије као кредитни посао са иностранством у смислу члана 2. тачка 21. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС", бр. 62/06 и 31/11).
У смислу ове Уредбе, пребијање по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга може бити:
- билатерално (пребијање се врши између резидента и нерезидента који су реализовали спољнотрговински промет),
- интракорпоративно (пребијање се врши између резидента и нерезидената који послују у систему исте мултинационалне корпорације), и
- пребијање на основу међународних уговора и правила међународних асоцијација, чији је резидент члан.
У складу са Уредбом, међусобна дуговања и потраживања у спољнотрговинском промету робе и услуга могу се пребити до годину дана од дана извршеног извоза или увоза робе и услуга.
Према члану 4. Уредбе, пребијање се не може вршити:
- ако је спољнотрговински промет робе и услуга извршен пре 17. маја 2011. године,
- ако је посебним законом забрањено,
- ако је рачун резидента у тренутку пребијања блокиран ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
Izvor: sajt praksa.rs . . .

Firmama i dalje
neophodni pečati
(postavljeno 13. februara 2011. godine)
I pored promena zakona, iako je sada moguće da se firma registruje bez pečata, teško da će bez njega moći redovno da posluje.
Pečati, i pored najava, ne idu u istoriju. Iako je sada moguće da se firma registruje bez pečata, teško da će bez njega moći redovno da posluje.
- Zakon o privrednim društvima propisuje da preduzeća nisu dužna da koriste pečat, osim ako je drugim zakonom drugačije propisano - rečeno je “Novostima” u Agenciji za privredne registre.
- Ovo znači da APR neće tražiti da društva dostavljaju pečatiranu dokumentaciju, ukoliko su u svojim aktima predvideli da neće koristiti pečat, osim za podneske koje sastavljaju advokati i koji su dužni da po Zakonu o advokaturi koriste pečat.
Šta se dešava kada preduzeće koje nema pečat, želi da otvori račun u banci, što je preduslov svakog poslovanja? - Propisano je da kod otvaranja računa preduzeće obavezno banci podnosi i karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga i raspolaganje sredstvima sa računa - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. - Taj karton deponovanih potpisa, koje potpisuje ovlašćeno lice, overen je pečatom kojim će se overavati i instrumenti plaćanja. Kao instrument bezgotovinskog praćanja, preduzeća koriste takozvani nalog za prenos. Banka taj nalog može izvršiti i kada on ne sadrži sve propisane elemente, ako utvrdi da su elementi koji su navedeni u nalogu dovoljni za njegovo izvršenje. - Banka takođe ima potpuno pravo da zahteva od klijenta da stavi pečat na nalog ukoliko preko njega vrši identifikaciju klijenta, odnosno ako smatra da je to neophodan element za izvršenje naloga - napominju u NBS. Kada je reč o elektronskom plaćanju, ti nalozi se regulišu međusobnim ugovorom između preduzeća i banke.
Cela zabuna oko povlačenja pečata iz upotrebe nastala je zbog jednog člana novog Zakona o privrednim društvima, koji je počeo da se primenjuje 1. februara i glasi: “Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano”.
Integralni tekst
preuzet sa sajta Novosti.rs . . .
Autor: D.I.Krasić

Naknada za zaštitu,
korišćenje i unapređivanje
opštekorisnih funkcija šuma,
0,025% na ukupni godišnji prihod
(postavljeno 11. februara 2012. godine)
Možda do sada niste ni čuli da ovakva naknada uopšte postoji, ali nemojte se začuditi ako vam na adresu preduzeća stigne uplatnica sa obračunatom naknadom za 2011. godinu. Iznos uopšte nije naivan, naknada za ovaj parafiskalni namet se obračunava po stopi od 0,025% od ukupnog prometa preduzća.
Ova naknada je predviđena članom 86. Zakona o šumama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10 od 07.05.2010. godine) koji je stupio na snagu 15.05.2011. godine, a primenjuje se od 16. novembra 2011. godine:
"Naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma plaćaju pravna lica, osim pravnih lica iz člana 70. st. 1. do 3. ovog zakona.
Obračun i uplatu naknade iz stava 1. ovog člana, vrši pravno lice do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Osnovica za obračun naknade iz stava 1. ovog člana čini ukupan godišnji prihod pravnog lica. Na osnovicu iz stava 3. ovog člana primenjuje se stopa od 0,025 %."
Primalac sredstava, Budžetski fond za šume Republike Srbije je otvoren tek 01.01.2011. godine, tako da za 2010. godinu (za novembar) nije ni mogla biti plaćena naknada, ali od 01.01.2011. je trebalo platiti naknadu i za novembar i dalje plaćati redovno, mesečno
Ova “naknada” je zapravo porez pošto se naknada plaća kada preduzeće koristi neki resurs. Ovu “naknadu” moraju plaćati sva preduzeća, čak i ona koja ne eksploatišu šume. Za preduzeće koje ima godišnji promet od npr. 20 miliona dinara ova naknada iznosi skoro 42.000 dinara svakog meseca i to je više od prosečne plate u privredi!
Integralni tekst
pročitajte na sajtu APPS . . .

Kako se
u Srbiji utaji porez‎
(postavljeno 6. januara 2012. godine)
Poreska policija godišnje otkrije poreske utaje vredne 15 milijardi dinara, a najmanje toliki iznos poreza uspeju i da utaje. Vlasnici preduzeća, preduzetnici, pa i građani godinama su usavršili nekoliko najčešćih metoda izbegavanja poreza.
Prvi na spisku za izbegavanje je svakako porez na dodatu vrednost. Načina je više, ali glavna pretpostavka je da se roba prodaje bez ikakvih tragova u papirima.
Drugi slučaj je da promet robe naplaćuju u gotovini, a taj novac ne uplate na tekući račun i na prodatu robu ne plate PDV. Takvi prihodi bi mogli da uđu u ukupne godišnje prihode građana i da se oporezuju porezom na dohodak.
Pokušaje prevare poreznici često otkriju i prilikom zahteva za povraćaj poreza na dodatu vrednost. Najčešće su u pitanju lažne fakture, dok u realnosti prometa uopšte nije ni bilo.
I sekundarne sirovine mogu biti dobar način da se ne plati porez. Naime, sirovine se kupuju, koriste, a da se pri tom taj promet ne unosi u poslovne knjige.
Na spisku za izbegavanje je i porez na kapitalnu dobit. Načina je više, a jedna od njih je drugačije vođenje tih sredstava. "Kupe, na primer, akcije po jednoj ceni, a prodaju ih po drugoj. Po pravilu trebalo bi da zarade i da u tom slučaju plate porez na kapitalni dobitak . U praksi neki to ne vode tako, već kao revalorizacionu rezervu. U prevodu - izbegavaju plaćanje poreza", navode u Poreskoj upravi.
U Srbiji se godišnje u „crnoj“ zoni obrne između 10 i 12 milijardi evra. Glavni izvori „sive“ ekonomije su „buvlje“ pijace i kineska roba. Ne uvodeći ih u legalne tokove, Srbija iz godine u godinu gubi ogroman novac.
Izvor: B92.biz, Novosti . . .

Objavili smo integralne
tekstove više novodonetih zakona
(postavljeno 8. decembra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 92 od 7. decembra 2011. godine,
između ostalog, objavljen je:
• Zakon o tržišnom nadzoru
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
• Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
Tekstove gornjih zakona
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Obavezno dokumentovanje
statusnih promena poslovnoj banci
(postavljeno 28. novembra, modifikovano 30. novembra 2011. godine)
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu („Službeni glasnik RS'', broj 31/2011 od 9. maja 2011. godine, stupio na snagu 17. maja 2011. godine), između ostalog, izmenjen je i član 44. Zakona. Doneta je i Odluka o načinu, uslovima i naknadama za preuzimanje podataka u elektronskoj formi o statusnim i drugim promenama pravnih i fizičkih lica registrovanih u Agenciji za privredne registre. Time je poslovnim bankama i Agenciji za privredne registre propisana je obaveza razmene podataka o statusnim i drugim promenama pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koji se registruju kod Agencije.
Izmenjeni član 44. Zakona glasi:
"Banke su dužne da podatke o statusnim i drugim promenama pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koji se registruju kod organizacije nadležne za vođenje Registra privrednih subjekata, preuzimaju svakog radnog dana od te organizacije u elektronskoj formi - na način i pod uslovima koje propiše ta organizacija.
Banke sprovode usklađivanje podataka u vezi sa računima svojih klijenata u roku od tri radna dana od dana preuzimanja podataka iz stava 1. ovog člana.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da banku kod koje imaju otvoren račun obaveste o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija, kao i da preduzmu pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim računima sa ovom promenom - u roku od tri dana od dana prijema rešenja o upisu te promene."
Dakle, navedenom izmenom poslovne banke su dužne da svakog radnog dana u elektronskoj formi preuzimaju izmenjene podatke od Agencije za privredne registre.
Ukoliko je iz preuzetih podataka banka utvrdila da je došlo do neke (ili svih) od sledećih promena: poslovnog imena preduzeća, sedišta preduzeća, PIB-a, matičnog broja i pravnog statusa (stečaj, likvidacija, brisanje...) banka je dužna da automatski onemogući raspolaganje sredstvima sa računa do momenta dostavljanja relevantne dokumentacije kojom se potvrđuje navedena promena.
Za sve preostale promene koje su izvršene u Agenciji za privredne registre, pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost, imaju rok od 3 dana (od dana kada poslovna banka preuzme podatke od Agencije za privredne registre) da dostave relevantnu dokumentaciju kojom se potvrđuje navedena promena. Ukoliko u definisanom roku ista ne bude dostavljena banci, automatski će biti onemogućeno raspolaganje sredstvima sa računa do momenta usklađivanja izmenjenih podataka.
Ova izmena se primenjuje od 9. decembra 2011. godine.
Kompletan tekst Zakona o izmenama
i dopunama Zakona o platnom prometu kao i
prečišćeni tekst samog Zakona o platnom prometu
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Objavili smo integralni tekst
Zakona o komunalnim delatnostima i
Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o spoljnotrgovonskom poslovanju
(postavljeno 25. novembra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 88 od 24. novembra 2011. godine,
između ostalog, objavljen je:
• Zakon o komunalnim delatnostima
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja kada prestaje da se primenjuje Zakon o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 16/97 i 42/98)
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se od 1. februara 2012. godine
Tekstove gornjih zakona
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Đavo je došao po svoje
(postavljeno 24. novembra 2011. godine)
Kriza u Srbiju nije došla spolja, sami smo je napravili. Žmurili smo pred činjenicama i zatrpavali probleme umesto da ih rešavamo.
Srbija ima isti sindrom kao i Evropa: svi traže neke pare, a niko ne želi poreze da plaća. Narodu se mora reći da moraju da rade, kaže ekonomista Miodrag Zec.
Pročitajte integralni tekst članka pod gornjim
naslovom koji je objavio Magazin Biznis, a prenosi b92.biz . . .

Objavili smo integralni
tekst Zakona o upravnoj inspekciji
(postavljeno 22. novembra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 87 od 21. novembra 2011. godine,
između ostalog, objavljen je:
• Zakon o upravnoj inspekciji
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja kada prestaju da važe odredbe članova 34. do 37. Zakona o državnoj upravi
Tekst gornjeg zakona
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Tekstovi međunarodnih
sporazuma o socijalnom osiguranju
dodati na stranicu Propisi besplatno
(postavljeno 19. novembra 2011. godine)
Međunarodnim sporazumima (ugovorima, konvencijama) o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, kao tzv. instrumentima koordinacije, omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja, a time se:
• garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva,
• utvrđuje primenljivo zakonodavstvo (pravila na osnovu kojih se, u svakom konkretnom slučaju, može tačno utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge države ugovornice),
• obezbeđuje očuvanje stečenih prava i
• garantuje isplata (transfer) davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu.
Međunarodni sporazumi o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni i obuhvatati celokupnu oblast socijalnog osiguranja (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i materinstvo, osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i dodatak za decu), odnosno nepotpuni i obuhvatati samo neku od grana socijalnog osiguranja. Prvi međunarodni ugovor u oblasti socijalnog osiguranja zaključen je 1827. godine između Velikog Vojvodstva Parme i Francuske.
Prilikom zaključivanja sporazuma o socijalnom osiguranju države ugovornice propisuju da će, radi efikasnije i potpunije primene sporazuma, nadležni organi, ili organi za vezu zajednički dogovoriti, odnosno utvrditi mere za njegovo sprovođenje. To se sprovodi zaključivanjem administrativnih sporazuma ili dogovora. Takvi sprovodbeni akti se, najčešće, donose (potpisuju) istovremeno sa osnovnim sporazumom, a stupaju na snagu istog dana kada i sporazum o socijalnom osiguranju. Nazivi ovakvih akata se razlikuju u zavisnosti od oblasti koju obuhvataju (penzijsko, zdravstveno, ili osiguranje za slučaj nezaposlenosti) i prakse koju države ugovornice imaju kada je u pitanju zaključivanje ovakvih dokimenata. Uobičajeni nazivi su Administrativni porazum za sprovođenje Sporazuma.... ili Administrativni dogovor za sprovođenje Sporazuma..... Suština zaključivanja sporazuma (dogovora) o sprovođenju sporazuma je da se, radi brzog i kvalitetnog sprovođenja pojedinih odredbi osnovnog sporazuma, detaljno propiše i uredi način postupanja organa za vezu, nosilaca osiguranja, osiguranika i korisnika prava u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. U ovu kategoriju spadaju i sprovodbeni akti koje, sa istim ciljem, zaključuju organi za vezu država ugovornica. To mogu biti instrumenti kojima se npr. reguliše naknada troškova zdravstvene zaštite, korišćenje određenih isprava prilikom sprovođenja sporazuma o socijalnom osiguranju itd.
Međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju Srbija ima zaključene sa sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Bugarska, Velika britanija, Danska, Egipat, Italija, Libija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Norveška, Panama, Poljska, Rumunija (samo zdravsteno), Slovačka, Bosna i Hercegovina, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska, Slovenija i Kipar.
Na stranici Propisi besplatno
omogućili smo vam pristup pojedinačnim
tekstovima gore nabrojanih
međunarodnih ugovora i sporazuma . . .

Tumačenje
zakona "samo" 100 evra
(postavljeno 17. novembra 2011. godine)
Vlada Srbije tvrdi da na sve načine pokušava da olakša poslovanje privrednika, ali se oni svakodnevno susreću sa brojnim administrativnim nelogičnostima.
Srbija poslednjih godina žuri da svoje zakone usaglasi sa evropskim. U brzini mnogi ostanu bez podzakonskih akata, pa tako i nedorečeni. Privrednik, da bi rešio dilemu, od Ministarstva traži mišljenje i plaća ga 10.000 dinara. Privrednici, međutim, upozoravaju da mišljenja Ministarstva nisu obavezujuća za inspekcije.
"Postoji propis koji predviđa da svako ko peče rakiju, mora da ima zaposlenog tehnologa, a onaj ko pravi vino može da ga angažuje po potrebi. Znači, domaćin koji ispeče nekoliko kazana rakije godišnje, ne može da ih prodaje, ako tokom čitave godine ne plaća tehnologa", objašnjava Aleksander Grunauer, iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ
Jedan od administratvinih problema sa kojima se poslodavci susreću je i prijava i odjava radnika. Naime iako postoji jedinstvena adresa za prijavu i odjavu radnika, to se i dalje radi u dve institucije.
Zvanično, poslodavac radnika u Srbiji prijavljuje i odjavljuje na jednom šalteru, bilo to u PIO fondu, bilo u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. U praksi ove dve instuticije i dalje ne razmenjuju podatke, pa je evidencija na obe adrese najbolje rešenje.
Sve nedorečenosti donetih zakona poslodavac mora da razreši o svom trošku, plaćajući nadležnim ministarstvima traženo mišljenje. I pored godina pokušaja da se pojednostavi poslovanje u Srbiji, često besmislene i skupe procedure i dalje opstaju.
Ako poslodavac radnika prijavi samo na šalteru PIO fonda, tu ne može da dobije i zdravstvenu knjižicu, već kopiju prijave mora da pred RZZO. Ako se prijavi samo na šalteru RZZO, upozoravaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, kada radnik proverava da li je prijavljen na socijalno osiguranje, na PIO šalteru će dobiti negativan odgovor. I to zato što ove dve institucije i dalje ne dele podatke.
U Srbiji nije lako angažovati ni volontera. To pokazuje primer zrenjaninskog „Poslovnog kruga“. Prošle godine su potpisali sporazum o saradnji sa Tehničkim fakultetom u Zrenjaninu po kome su studenti mogli da steknu volontersku stručnu praksu u firmama članicama ovog udruženja.
Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je, međutim, reklo da volonterska stručna praksa nije moguća, jer se studenti angažuju u profitnim firmama. Problem je rešen tako što je termin „volonterska stručna praksa“ preimenovan u „letnja stručna praksa“.
"Da se ne bi dešavalo da neki zakoni i procedure budu potpuno neusaglašeni sa potrebama privrede i građana, pre donošenja svakog novog zakona ili propisa nadležne institucije treba da se konsultuju sa poslovnim organizacijama", zaključuje Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a.
Tekst preuzet sa sajta b92.biz . . .

Novine u raspolaganju gotovim
novcem posle donošenja pravilnika
(postavljeno 18. oktobra, modifikovano 21. oktobra 2011. godine)
Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 77/2011 od 14. oktobra 2011. godine, a primenjuje se od 22. oktobra 2011. godine. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaće da se primenjuje dosadašnja Odluka o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Službeni glasnik RS", broj 57/04, ... 11/10).
Novine u poslovanju gotovim novcem koje donosi pravilnik ogledaju se u sledećem:
1) bez podnošenja na uvid dokumentacije može se podići iznos od 150.000,00 dinara, umesto dosadašnjih 100.000,00 dinara;
2) podizanje gotovog novca u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara dužni smo najaviti banci najmanje 3 dana ranije, umesto dosadašnjeg iznosa od 1.300.000,00 dinara;
3) novac podignut sa računa koji nije isplaćen, odnosno utrošen, možemo u blagajni držati neograničeno dugo.
Novina je i to da se gotov novac može podići sa tekućeg računa i držati kao depozit u fiskalnoj kasi za potrebe vraćanja kusura na početku radnog dana sve dok se upotrebljava fiskalna kasa, bez straha da će kontrolni organi osporiti to pravo, kao što su to činili do sada.

Objavili smo integralni
tekst Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu
(postavljeno 20. oktobra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 78 od 19. oktobra 2011. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
Tekst gornjeg zakona kao i tekst osnovnog
zakona pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Kreditni poslovi sa inostranstvom
nakon godinu, a ne nakon 180 dana
(postavljeno 14. septembra 2011. godine)
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona deviznom poslovanju, koji je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine, a koji je stupio na snagu 17. maja 2011. godine, izmenjen je član 4. Zakona koji sada glasi:
"Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja kreditnih poslova iz stava 1. ovog člana."
Raniji član 5. Zakona koji je propisivao obavezu uvoza unapred plaćene robe, odnosno usluga u roku 180 dana, brisan je jer je to pitanje rešeno citiranim članom 4. Zakona.
Novina je, između ostalog, i definisanje kreditnih poslova sa inostranstvom, u članu 2. Zakona, prema kojem su kreditni poslovi sa inostranstvom i krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama sa, između ostalog, i sledećom karakteristikom:
"komercijalni zajmovi koje prodavac odobrava kupcu prodajom robe ili pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu sa ugovorenim odloženim plaćanjem do godinu dana sa kamatom, odnosno sa ugovorenim odloženim plaćanjem preko godinu dana".
Dakle, pod kreditnim poslovima sa inostranstvom koje je potrebno prijavljivati Narodnoj banci Srbije, između ostalog, smatraju se:
- poslovi izvoza robe i usluga koji nisu naplaćeni u roku godinu dana,
- poslovi unapred plaćenog uvoza robe i usluga koji nije realizovan u roku godinu dana i
- poslovi u kojima unapred naplaćena roba ili usluge nisu izvezeni u roku godinu dana, odnosno i u rokovima do godinu dana ukoliko je ugovorena kamata.
Integralni prečišćeni tekst
Zakona o deviznom poslovanju
možete pronaći na stranici Propisi besplatno . . .

Objavili smo prečišćeni tekst
Zakona o deviznom poslovanju
(postavljeno 13. septembra 2011. godine)
Prečišćeni tekst Zakona o deviznom poslovanju u kojem su sadržane izmene i dopune objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine objavili smo na stranici Propisi besplatno.
Na stranici Propisi besplatno
možete pronaći tekstove više propisa
iz oblasti poslovanja privrednih subjekata . . .

Objavili smo integralni tekst
Odluke o slučajevima i uslovima
plaćanja, naplaćivanju, uplata i
isplata u efektivnom stranom novcu
(postavljeno 13. septembra 2011. godine)
Integralni tekst Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanju, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu, koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 67 od 13. septembra 2011. godine, a koja stupa na snagu 21. septembra 2011. godine, objavili smo na stranici Propisi besplatno. Stupanjem na snagu ove odluke prestaće da važi dosadašnja Odluka o plaćanju, naplaćivanju, uplati i isplati koji se mogu vršiti u efektivnom stranom novcu, objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 9/07 i 118/07
Na stranici Propisi besplatno
možete pronaći tekstove više propisa
iz oblasti poslovanja privrednih subjekata . . .

Jedna cena
na rafu, druga na kasi
(postavljeno 6. septembra 2011. godine)
Šta se dešava kada kupac odabere proizvod, dođe na kasu kako bi ga platio, a tamo se pojavi druga, uglavnom viša cena? Do situacije koju je doživela većina potrošača dođe zbog toga što se akcijska cena ne skloni čim prođe sniženje ili zbog nenamerne greške, ali postavlja se pitanje po kojoj ceni kupac tada plaća. Po onoj koja je pisala na polici pored artikla ili po onoj koja se pojavi na računu?
U vodećim trgovinskim lancima za „Potrošač” kažu da u takvoj situaciji kupac ima prava da insistira da plati po onaj ceni koja je bila ispisana na rafu.
– Potrošač plaća proizvod po onoj ceni koja je istaknuta na rafu. Kupci, naravno, primete kadaje na rafu cena niža, a na računu se pojavi viša. Takve greške se ponekad dese i potrošači slobodno mogu na kasi da ukažu na razliku u ceni i naplatiće im se niži iznos, odnosno ona cena koja je na rafu. Cena na kasi je, u principu, ona koja je tačna, ali baš zbog toga što je naša dužnostda bude istaknuta ispravna cena, naplaćuje se niža za potrošača. Kada kasir sam ne ume da reši situaciju, treba zatražiti poslovođu – objasnili su u „Maksi” supermarketima i „Tempo” hipermarketima.
I u kompaniji „Merkator S” su rekli da potrošač, u prodajnim objektima „Merkatora” i „Rode” proizvod plaća po onoj ceni koju je zatekao ispred artikla.
Integralni tekst gornjeg članka
pronađite na sajtu InfoGo.biz . . .

Na ulazu u prodajni objekat
mora stajati i vrsta trgovinskog formata
(postavljeno 2. septembra, modifikovano 5. septembra 2011. godine)
Maloprodajni trgovinski objekti na ulazu moraju istaći kom tipu pripadaju. Da li su npr. hipermarket, supermarket, diskontna, specijalizovana ili nespecijalizovana prodavnica.
Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata objavljen je u "Službenom glasniku RS", broj 47/2011 od 29. juna 2011. godine i stupio na snagu 7. jula 2011. godine (donet je na osnovu Zakona o trgovini, "Službeni glasnik RS", broj 53/2010).
Trgovinski formati se klasifikuju kao:
1) nespecijalizovani trgovinski formati:
a) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana:
- hipermarket, supermarket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasična prodavnica s pretežno prehrambenim asortimanom,
b) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana:
- robna kuća
2) specijalizovane prodavnice
a) specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana kao što su: prodavnice voća i povrća, mesare, ribarnice, pekare, prodavnice pića, prodavnice mlečnih proizvoda i dr. te ostale specijalizovane prehrambene prodavnice,
b) benzinske stanice,
c) prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (npr. računara, softvera, telekomunikacione opreme npr. mobilnih telefona i sl.),
d) prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (npr. aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.),
e) prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (npr. knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.),
f) prodavnice obuće i predmeta od kože,
g) apoteke i drogerije (dragstori),
h) specijalizovane prodavnice za prodaju ostalih robnih kategorija: prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije), cvećare, prodavnice za kućne ljubimce, prodavnice nakita i satova i dr.
i) prodavnica polovnih proizvoda (second hand shop).
3) posebni trgovinski formati:
a) trgovinski centar,
b) keš-end-keri (cash and carry).
Dužnost isticanja vrste trgovinskog formata propisana je članom 42. Zakona o trgovini, citiramo:
"Trgovac je dužan da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime.
Na prodajnom objektu, pored podataka iz stava 1. ovog člana, trgovac je dužan da ima istaknute i osnovne podatke o tom prodajnom objektu, i to naročito vrstu trgovinskog formata, u skladu sa propisanom klasifikacijom."
Novčane kazne za prekršaj trgovca, ako nema istaknuto poslovno ime ili osnovne podatke o prodajnom objektu (naročito vrstu trgovinskog formata), propisane su u rasponu: za pravno lice od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara, odgovorno lice u pravnom licu od 5.000,00 do 50.000,00 dinara i za preduzetnika od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Primer isticanja trgovinskog formata:
- prodavnica koja se bavi prodajom bele tehnike trebala bi da istakne trgovinski format: SPECIJALIZOVANA PRODAVNICA ZA PRODAJU APARATA ZA DOMAĆINSTVO
Integralni tekst Zakona o trgovini i
Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih
formata pronađite na stranici Propisi besplatno . . .

Za povrede na putu od posla
do kuće ubuduće obično bolovanje
(postavljeno 22. avgusta 2011. godine)
Zaposlenima koji se povrede na putu od posla do kuće i obratno poslodavac ubuduće neće plaćati punu naknadu, jer se to neće računati kao "povreda na radu". Pre izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavane su u "povrede na radu", a stručnjaci iz Ministarstva zdravlja kažu da je prihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada. Pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat kazao je da će ubuduće zaposleni kada se povrede na taj način ići na klasično bolovanje i da se takva povreda neće tretirati kao povreda na radu, kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.
"Povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće, to je definicija MOR-a. Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat. On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga RZZO. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome. Prema podacima RZZO, ima 20.000 povreda godišnje, I nspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1.600, kazao je Bulat. On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 povreda na radu godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine povrede na radu.
Jedan od razloga izmena odredbi Zakona, prema njegovim rečima, je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaže lekaru da se to desilo na poslu. "Trebalo bi prevenirati (sprečiti) povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", kazao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je povreda na radu. Pojedni mediji su prethodnih dana preneli da je u odnosu na prošlu godinu, broj povreda na radu smanjen za pet odsto.
Izvor: B92.biz, Tanjug . . .

Uprava za veterinu donela Instrukciju
o načinu kontrole maloprodaja sa hranom,
uvođenje HASAP sistema nije obavezno
(postavljeno 9. juna 2011. godine)
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину је донело Инструкцију о начину и поступку спровођења службене контроле у малопродајним објектима у којима се рукује са храном анималног порекла на месту продаје крајњем потрошачу.
Напомињемо да објекти за промет хране на мало не треба да уводе Програм анализе опасности и критичних контролних тачака – HACCP, већ само добру дистрибутивну и хигијенску праксу.
Контрола ветеринерске инспекције биће у складу са наведеним захтевима у Инструкцији и контролној листи, а који ће посебно наглашавати специфичне врсте делатноси, капацитет и тржиште на којем се промет обавља.
Такође, ветеринарска инспекција ће у току службених контрола упознати субјекте у пословању са храном на који начин да спроводе самоконтроле како би били сигурни да је храна коју стављају у промет безбедна.
При томе се неће доносити решења нити казнене мере, већ ће се субјекти едуковати како да послују у складу са добром хигијенском и дистрибутивном праксом.
Поред инструкције урађена је и контролна листа за ветеринарске инспекторе у којој су таксативно побројани важни елементи који су обавезни за проверу и која ће осигурати једнакост у раду ветеринарских инспектора на свим нивоима.
Integralni tekst obaveštenja pročitajte
na sajtu Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede . . .

Upis u Centralni registar objekata
do 10. juna 2011.godine zbog obavezne
primene standarda HACCP
(postavljeno 18. maja, vraćeno u Aktuelnosti 3. juna,
poslednji put modifikovano 9. juna 2011. godine)
Rok za implementaciju Zakona o bezbednosti hrane ističe 10. juna 2011. godine, po kome svi proizvođači i prodavci hrane u Srbiji moraju da od 11. juna 2011. primenjuju „HASAP“ sistem za bezbednost hrane.
Obavezna primena standarda HACCP, zahteva da svi privredni subjekti koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom hrane i hrane za životinje, izvrše upis ojekata u Centralni registar objekata - do 10. juna 2011. godine, ukoliko nisu registrovani po nekom posebnom propisu.
Podnošenje zahteva za upis u Centralni registar objekata, na preporučenim obrascima i uz prateću dokumentaciju, vrši se u prostorijama Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Za nepoštovanje Zakona predviđene su kazne – pokretanje postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavljanja delatnosti za privredna društva, dok je za preduzetnike predviđeno pokretanje postupka za prekršaj.
Detaljnije informacije mogu dobiti svi zaineresovani od Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, na tel. 011 / 21 36 609, 26 93 051. Obrasci su dati na sajtu “Centralni registar Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede”
U pozivu na broj za opštinu Novi Sad upišite 11-223, a za Petrovaradin 36-247
Pročitajte obaveštenje, i postavljene materijale na
sajtu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
- Uputstvo za podnošenje zahteva i prilaganje prateće dokumentacije
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.1
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.2
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.3
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.4
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.5
- Правилник о Централном регистру
- Републичке административне таксе за упис у Централни регистар
- Списак општина -шифра са контролним бројем
. . .

Novi Pravilnik o otkupnim
mestima za otkup poljoprivrednih
proizvoda i domaćih životinja
(postavljeno 3. juna, modifikovano 8. juna 2011. godine)
На основу овлашћења из чл. 38. и 31. Закона о трговини, министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде донео је Правилник о минималним техничким условима за трговину на откупним местима („Службени гласник РС“, бр. 32/11 – у даљем тексту: Правилник) који је ступио на снагу 21. маја 2011. године. Ступањем на снагу Правилника престао је да важи Правилник о хигијенско-техничким и санитарним условима откупних станица и откупних места за куповину пољопривредних производа („Службени гласник СРС“, бр. 26/86).
Правилником су прописани минимални технички услови за трговину на откупним местима где се од пољопривредних произвођача врши откуп пољопривредних производа и домаћих животиња. Предмет откупа су пољопривредни производи добијени гајењем биљака, укључујући жетву и убирање плодова и узгојем домаћих животиња.
Правилником су прописане обавезе откупљивача да одређене податке достављају министарству надлежном за послове пољопривреде и трговине пре почетка откупа, затим да на откупном месту истакну обавештење тог министарства, да откупно место буде обележено таблом која садржи прописане податке, као и да при откупу издају одговарајуће исправе. Откупљивачи су дужни да најкасније у року од 15 дана од дана почетка откупа, доставе Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде прописане податке о откупљивачу и откупном месту.
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде је на свом сајту: www.mpt.gov.rs објавило Образац - подаци о откупљивачу.
Одредбе овог правилника не односе се на робне берзе, сајмове, остале привредне изложбе и манифестације, пијаце, а које су уређене посебним прописима, већ на откупна места у смислу Закона о трговини.
Одредбама члана 75. Закона о трговини запрећено је новчаном казном од 500.000,00 до 2.000.000,00 динара за прекршај који учини правно лице ако обавља трговину пољопривредним производима и домаћим животињама супротно прописаним условима из члана 38. Закона, a овај Правилник je донесен на основу овлашћења из члана 38. Закона. Уз прекршајну казну правном лицу се може изрећи и заштитна мера забране обављања одређене делатности у трајању од шест месеци до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде. За исти прекршај запрећено је новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара за физичко лице или одговорно лице у правном лицу. Уз прекршајну казну одговорном лицу у правном лицу може да се изрекне заштитна мера забране да врши одређене послове у трајању од три месеца до једне године. За предузетнике је за исти прекршај запрећено новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара, с тим што уз прекршајну казну предузетнику може да се изрекне и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до две године.
Preko istaknutih linkova, pročitajte integralni
tekst Pravilnika, preuzmite Obrazac - podaci
o otkupljivaču, tekst važnih informacija ministarstva
i tekst obaveštenja o pravima proizvođača . . .

Od 17. maja
Opšti kolektivni ugovor prestao da važi
(postavljeno 17. maja, modifikovano 18. maja 2011. godine)
Општи колективни уговор ("Службни гласник РС", бр. 50/2008, 104/2008 - Анекс I и 8/2009 - Анекс II), који је ступио на снагу 17. маја 2008. године, престао је да важи 17. маја 2011. године, због истека рока на који је закључен.
Наиме, Општи колективни уговор је објављен 9. маја 2008. године, а ступио на снагу осмог дана од дана објављивања, тј. 17. маја 2008. гдуне. Према члану 67. став 2. Општег колектвног уговора, овај уговор престаје да важи по истеку рока на који је закључен, ако се учесници колективног уговора другачије не споразумеју најкасније 30 дана пре истека важења колективног уговора. С обзиром да је Општи колективни уговор закључрен на 3 године, а учесници овог колективног уговора за сада се нису другачије договорили у вези са његовом применом, то овај уговор престаје да важи истеком рока на који је закључен.
Почев од 17. маја 2011. године, одредбе Општег колективног уговора којима су прописана права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца, престају да се примењују. По основу ових права и обавеза примењује се Закона о раду, односно општи акт послодавца или уговор о раду, као и одредбе посебног колективног уговора за делатност или обаст у којој послодавац послује, ако је закључен такав колективни уговор.
Према Социјално-економском споразуму за 2011. годину, који су закључили Влада Републике Србије, Унија послодаваца и синдикати, предвиђено је да ће се, по истеку важећег Општег колективног уговора, иницирати преговори о садржини новог.
Izvor: sajt Računovodstvene prakse . . .

Za polog pazara i dinara primljenih po
bilo kojem drugom osnovu rok je sedam dana
(postavljeno 16. maja 2011. godine)
Počev od 17. maja 2011. godine kada stupa na snagu izmenjeni stav 4. člana 32. Zakona o platnom prometu, čije izmene su objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine, vredi:
"Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana."
U radne dane se ne računaju subote i nedelje te dani državnih praznika na koje se ne radi po zakonu.
Rok od sedam radnih dana vredi i za novac podignut sa računa za poslovne namene koji, ako se ne utroši, treba biti vraćen na račun.
Iz primljene gotovine (pazari i druge osnove) ne mogu se vršiti nikakve isplate. Tako primljen novac se prethodno mora položiti na račun pa se, eventualno, sa računa podići za izmirivanje nekih obaveza. Postavlja se pitanje zašto bi privredni subjekti uopšte držali novac kod sebe u uslovima izražene nelikvidnosti, osim u slučajevima gde su npr. prodajni objekti značajno udaljeni od bankarskih šaltera ili kad se radi o simboličnim iznosima pazara.
Uočavanje pozitivnih efekata ove izmene propisa očekuje se nakon što, i kada, ministar finansija donese propis kojim će se bliže urediti uslovi i način plaćanja gotovim novcem za privrednike. Očekuje se ponovno uvođenje tzv. blagajničkog maksimuma.
U međuvremenu, osim što ne moraju strepeti od visokih kazni za eventualno u roku nepoloženu gotovinu na račun, neke veće koristi od ove mere neće biti. Naprotiv, oni subjekti koji se odluče da gotovinu drže u blagajnama po više dana moraće voditi blagajničku evidenciju (koju su do sada mogli i preskočiti jer su pazar direktono uplaćivali na račun), a osim toga moraće i da vode priručnu evidenciju o tačnim datumima "ulaska" gotovine u blagajnu jer je na račun moraju položiti u roku sedam radnih dana.
Olakim ostavljanjem gotovine u blagajni preko sedam radnih dana, ostavljaju se potpuno dokumentovani tragovi o kršenju propisa, koji za ovaj prekršaj predviđa izuzetno visoku novčanu kaznu: za pravna lica od 200.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu kao i preduzetnika od 10.000 do 150.000 dinara.

U penziju
i sa stausom preduzetnika
(postavljeno 8. aprila 2011. godine)
Novim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju svi oni koji imaju svoju advokatsku kancelariju, radionicu, biro, servis, agenciju… ubuduće neće morati da prekidaju s radom da bi podneli rešenje za penzionisanje. Radiće koliko im volja, s tom razlikom što će u novonastalim okolnostima pored plate redovno primati i penziju.
Članom 82a novog penzijskog zakona, advokatima, vlasnicima apoteka, ordinacija, pansiona, radnji… dozvoljeno je da nastave normalno da rade svoj posao i pošto ispune jedan ili oba uslova za penzionisanje (godine staža ili starosti). Ne moraju, dakle, da prethodno, ukoliko je primera radi reč o advokatima, ugase advokatsku kancelariju, pojašnjava za „Politiku” Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u Fondu PIO. – Reč je, dakle, o svim onim samostalcima koji obavljaju delatnost u skladu sa Zakonom o privatnim preduzetnicima po kom osnivaju svoju radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja. S tim što će advokati u ortačkoj advokatskoj kancelariji biti izuzeti iz ovog pravila i oni će morati da odjave advokatsku kancelariju da bi podneli zahtev za penzionisanje – kaže Timotijević.
Pre donošenja novog penzijskog zakona svi su imali isti status. Morali su, dakle, da odjave osnovnu delatnost i tek pošto dobiju rešenje o penziji, a onda, ukoliko žele dalje da rade, opet registruju delatnost. Sada im je administrativno taj postupak olakšan, precizira Timotijević. U Srbiji ima registrovano oko 5.000 advokata (računajući i ortačke advokatske kancelarije). Njima je novi zakon o PIO osiguranju maksimalno uprostio postupak penzionisanja. Upitana na osnovu čega je zakon propisao dvostruke aršine praktično za istu delatnost, Timotijević kaže, da iz navedenog proizlazi da je advokat, koji poslove advokature obavlja u kancelariji, osiguranik samostalnih delatnosti, saglasno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno prema propisima o privatnim preduzetnicima i propisima o advokaturi. Po tom osnovu pravo na starosnu penziju može ostvariti bez obaveze prethodnog brisanja advokatske kancelarije iz registra advokatske komore i dostavljanje dokaza o tome Republičkom fondu PIO.
Novi zakon o PIO pravo na rad, iako primaju penziju, dao je i porodičnim penzionerima, koji ranije na to uopšte nisu imali pravo. S tim što, podseća Timotijević, zakon propisuje da oni mogu raditi po ugovoru o delu samo ukoliko njihova nova primanja ne prelaze polovinu najniže zarade u Srbiji što je do 8.000 dinara mesečno.
Što se tiče starosnih penzionera oni su i po starom i po novom zakonu u mogućnosti da nastave da rade i posle penzionisanja, s tim što imaju tu obavezu da na izvesno vreme prekinu radni odnos u firmi u kojoj su stekli uslove za penziju. Posle toga ponovo mogu da potpišu ugovor o radu i da nastave da primaju i penziju i platu.
Izvor: Politika Online, autor: Jasna Petrović . . .

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao
Kako do novca, konkursi
Propisi besplatno
Obrasci besplatno
Rokovnik obaveza
Servisi, pretrage, linkovi
Za opuštanje i nauk
Agencijska literatura

Na stranici Cenovnik i opšti uslovi možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.

Porezi nisu dobrovoljna kategorija. Plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti. Hannibal

Osnivanje preduzeća i radnji Knjigovodstvena agencija

Osnivanje preduzeća i radnji
Knjigovodstvena agencija