Uslovi korišćenja
Arhiva izabranih tekstova svojevremeno
objavljenih na stranici ovog sajta Aktuelnosti.
P o s l o v n i s a v e t n i k
Informator za poslovnu administraciju
A r h i v a Aktuelnosti Priručnik
Izbor iz napisa koji su svojevremeno
bili smešteni na stranici aktuelnosti
sada je smešten ovde kako
bismo omogućili njihovu pretragu.
Firme u blokadi,
porodilje bez para,
trudnicama još teže
(postavljeno 21. januara 2012. godine)
Uprkos pravu na celu zaradu, država ne može da garantuje isplatu svim majkama na odsustvu. Ugrožene su sve radnice čije su firme u blokadi, a takvih je mnogo. Porodiljsku naknadu za vreme odsustvovanja sa posla u Srbiji je tokom decembra primilo 35.278 majki, ali bi njihov spisak bio mnogo duži da su bile zaposlene kod savesnijih poslodavaca.
Uprkos tome što država garantuje isplatu svim porodiljama koje su u radnom odnosu, ni jednog dinara nisu dobile radnice čija su preduzeća u blokadi, a takvih je firmi, prema podacima Narodne banke Srbije, čak 62.326! “Zakon kaže da porodilja ima pravo na naknadu zarade koju je već isplatio poslodavac. Država tako poslodavcu zapravo refundira novac koji je on već dao svojim radnicama. A ako nema zarade, nema ni osnova da se on nadoknadi”, objašnjava Milena Antić iz Sektora za brigu o porodici u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Ipak, objašnjava ona, i ova se prepreka može prevazići, ali uz dobru volju poslodavca.
“Pronašli smo zaštitnu meru kako ove žene ne bi bile oštećene, pa smo dali mogućnost poslodavcima, čiji su računi blokirani tri meseca, da podnesu zahtev za isplatu naknada ovim porodiljama kako bi im bila isplaćivana minimalna zarada, odnosno oko 17.000 dinara mesečno”, nastavlja Milena Antić.
A da bi porodilje dobile ovaj novac, poslodavci moraju da podnesu dokaze da su im računi blokirani i da popune obrasce u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, ukoliko je reč o Beograđanima, ili u matičnoj gradskoj upravi prema sedištu firme. To, međutim, vlasnici firmi čine veoma retko. Iako ni u jednom resoru ne postoji evidencija koliko je tačno žena oštećeno zbog lošeg poslovnog bilansa preduzeća, u Udruženju ”Roditelj” procenjuju da je reč o stotinama porodilja - mesečno. “Malo se koja od njih odluči da prijavi poslodavca Inspektoratu za rad jer strahuje da će izgubiti posao, pošto prijave ne mogu da budu anonimne. Zato mnoge opraštaju vlasnicima firmi ili umesto njih jure za dokumentima kako bi izvukle bar neki dinar. Na žalost, i dalje je više onih koje u ovome ne uspeju”, kaže Bojana Selaković, pravnica ovog udruženja.
Trudnicama još teže - za razliku od porodilja, koje imaju makar male šanse da naplate svoje naknade, trudnice zaposlene u firmama čiji su računi blokirani nemaju nikakvih prava. “Republički zavod za zdravstveno osiguranje odbija da isplaćuje naknade za bolovanje bilo kojem radniku čiji poslodavac nije izmirio poreze i doprinose svim zaposlenima”, podseća Selakovićeva.
Izvor: b92.biz, Novosti . . .
Izmenjena referentna,
eskontna i zakonska zatezna
kamatna stopa za neplaćene obaveze
po osnovu javnih prihoda
(postavljeno 19. januara 2012. godine)
Nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i procena za naredni period, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 9,5 odsto.
Inflacija je nastavila da pada i krajem 2011. godine je bila nešto niža od očekivanja Narodne banke Srbije, uglavnom zbog jednokratnih metodoloških efekata u obračunu cena voća i povrća. Očekujemo dalji pad inflacije uz mogućnost da se ona nađe ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja krajem prvog tromesečja ove godine. Deo ovog pada biće privremenog karaktera i rezultat, pored već pomenutog, i drugih efekata poput administrativnog ograničenja trgovačkih marži i takozvanog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije s početka prethodne godine. S obzirom na to, očekujemo da će se inflacija stabilizovati oko cilja u trećem tromesečju ove godine.
Imajući u vidu ovakvo kretanje inflacije, kao i pojačanu fiskalnu i finansijsku neizvesnost na globalnom nivou, pre svega zbog još uvek nerešene krize u zoni evra, Izvršni odbor je doneo odluku o daljem smanjenju referentne kamatne stope.
Kretanje referentne kamatne stope u narednom periodu će i dalje u najvećoj meri zavisiti od ostvarivanja rizika u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, i njihovog uticaja na inflaciju.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara 2012.
Referentna kamatna stopa po periodima:
09.12.2010. - 16.01.2011. - 11,50%,
17.01.2011. - 09.03.2011. - 12,00%,
10.03.2011. - 06.04.2011. - 12,25%,
07.04.2011. - 08.06.2011. - 12,50%,
09.06.2011. - 06.07.2011. - 12,00%,
07.07.2011. - 07.09.2011. - 11,75%,
08.09.2011. - 05.10.2011. - 11,25%,
06.10.2011. - 09.11.2011. - 10,75%,
10.11.2011. - 07.12.2011. - 10,00%,
08.12..2011. - 18.01.2012. - 9,75%,
19.01.2012. - do daljnjeg - 9,50%.
Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS, tako da su gornji podaci o kretanju referentne kamatne stope ujedno i podaci o kretanju eskontne kamatne stope. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, utvrđena shodno članu 75. ZPPPA, od 01.01.2010. jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, pa po periodima iznosi:
01.01.2011. - 16.01.2011. - 21,50%,
17.01.2011. - 09.03.2011. - 22,00%,
10.03.2011. - 06.04.2011. - 22,25%,
07.04.2011. - 08.06.2011. - 22,50%,
09.06.2011. - 06.07.2011. - 22,00%,
07.07.2011. - 07.09.2011. - 21,75%,
08.09.2011. - 05.10.2011. - 21,25%,
06.10.2011. - 09.11.2011. - 20,75%,
10.11.2011. - 07.12.2011. - 20,00%,
08.12.2011. - 18.01.2012. - 19,75%,
19.01.2012. - do daljnjeg - 19,50%.
Pročitajte i integralni tekst saopštenja NBS . . .
Pregled kretanja referentne kamatne
stope, eskontne stope i kamate na nebla-
govremeno plaćene javne prihode u ranijim
periodima pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Postavljeni obrasci u Excelu
za Registar menica i ovlašćenja
koji počinje sa radom 1. februara,
krajnji rok evidentiranja 1. jun
(postavljeno 16. januara, modifikovano 18. januara 2012. godine)
Registar menica i ovlašćenja vodi Narodna banka Srbije u skladu sa Odlukom o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja koju je doneo guverner NBS, "Službeni glasnik RS", broj 56/11 od 29. jula 2011. godine, a koja stupa na snagu 1. februara 2012. godine.
U Registar se registruju menice i ovlašćenja koji dospevaju posle 1. juna 2012. godine, nezavisno od datuma njihovog izdavanja.
Ukoliko menice ili ovlašćenja koji dospevaju na naplatu posle 1. juna 2012. godine ne budu registrovani u Registru NBS, njihova naplate neće se moći izvršiti putem prinudne naplate (ali će se moći naplatiti putem suda) dok će se sve menice i ovlašćenja koji dospevaju do 1. juna moći naplatiti putem prinudne naplate bez obzira na eventualnu neregistraciju u Registru. Isto tako, menice izdate do 31. maja 2004. godine (menice na starim blanketima bez serijskog broja) i ovlašćenja izdata pre 1. aprila 2010. godine, neće se evidentirati u Registar bez obzira na datum dospeća, a moći će se izvršavati kroz prinudnu naplatu.
Integralni tekst Odluke pronađite na stranici
Propisi besplatno uz Zakon o platnom prometu . . .
Pročitajte instrukciju NBS datu kroz pitanja i odgovore
od 28. oktobra 2011. godine na gornju temu na sajtu NBS . . .
Obrazac Zahtev za registraciju/brisanje menice - Prilog 1,
kao i Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja - Prilog 2
postavljeni su u Excel varijanti na stranici Obrasci besplatno . . .
Za nepoštivanje
Uredbe o ograničenju
marže sledi kažnjavanje
postavljeno 17. januara 2012. godine)
Uredbu o ograničenju trgovinske marže na 10 odsto za osnovne životne namirnice, poštuje oko 98 odsto kontrolisanih maloprodajnih objekata, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije Ljubiša Dimitrijević. "Dosadašnje kontrole oko 1.500 maloprodajnih objekata pokazale su da manje od dva odsto kontrolisanih objekata ne poštuje tu uredbu", kazao je on novinarima.
Istekao je period obaveštavanja trgovinskih objekata o uredbi o ograničavanju marže i od sada će se kažnjavati oni koji je ne poštuju i ne primenjuju, naglasio da je Dimitrijević. "Prvi period kontrole bio je edukativan i informativan, sada krećemo u kontrole u kojima ćemo gledati da li ima povreda uredbe i u skladu sa vrstom to sankcionisati", kazao je on. Tržišna inspekcija od 4. januara kontroliše da li prodavnice u Srbiji postupaju po uredbi Vlade Srbije od 30. decembra 2011. godine kojom je na šest meseci trgovačka marža za osnovne životne namirnice ograničena na 10 odsto.
Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, šećer i svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.
Uredba o maržama predviđa novčanu kaznu od 200.000 do dva miliona dinara za prekršaj pravnog lica, a može se izreći i zaštitna mera zabrane preduzeću da se bavi određenom delatnošsću od šest meseci do godinu dana, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede i trgovine (www.mpt.gov.rs). Kako se navodi, za prekršaj će biti kaznjeno i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, dok je novčana kazna za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara, a može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Izvor: Emg.rs, Beta . . .
Informacija Ministarstva
o primeni Uredbe o posebnim
uslovima prometa određene robe
(postavljeno 16. januara 2012. godine)
1. Каталог робе на коју се односи одредба чл. 2. ст. 1. Уредбе, усклађен са одредницама меродавних правилника о квалитету и другим захтевима за цитиране производе, обухвата:
1) Пшенично брашно, тип „400“ и тип „500“; под пшеничним брашном се подразумева производ добијен млевењем очишћене и припремљене пшенице.
2) Јестиво уље, сунцокретово; односи се на све облике јестивог уља произведеног од семена сунцокрета;
3) Кравље млеко, термички обрађено (пастеризовано, стерилизовано) и јогурт:
а) сви облици пастеризованог и стерилизованог (УХТ) млека; односи се на пуномасно, делимично обрано и обрано млеко, као и на термички обрађено млеко са смањеним садржајем лактозе конверзијом у глукозу и галактозу. Кондензовано млеко, млеко у праху, млечни напици и млечни дезерти, нису термички обрађено млеко, односно нису предмет Уредбе.
б) јогурт подразумева производ ферментације млека који испуњава следеће захтеве: да је беле до бело-жућкасте боје; да има својствен мирис и пријатно кисео укус; да је чврсте, густо-течне хомогене конзистенције; да пХ вредност није мања од 3,8. Ферментисани млечни напици који су производ на бази ферментације млека уз додатак шећера, какаоа, кафе, воћа, воћног сока и др., нису предмет Уредбе.
4) Шећер, бели кристални; подразумева шећер (бели шећер) и екстра бели шећер, као пречишћену и кристализовану сахарозу са јасно дефинисаним квалитетом. Обликовани (коцка или други облици), шећер у праху (млевени шећер) и шећер у течном облику, нису предмет Уредбе.
5) Свеже месо, свињско, говеђе и кокошје, и слатководна риба:
а) свињско месо, које се ставља у промет као прасетина (месо прасади) и свињетина (месо свиња).
б) говеђе месо јесте месо говеда које се ставља у промет као телеће месо (телетина), јунеће месо (јунетина) и говеђе месо (у ужем смислу; говедина).
в) кокошје месо јесте месо кокоши које се ставља у промет као пилеће месо и кокошије месо (у ужем смислу)
г) свежа слатководна риба јесте риба која се ставља се у промет као слатководна риба из рибњака и слатководна риба из отворених вода.
Месо убухвата и уситњено месо, и то млевено месо, уситњено месо припремљено за обликовање и уситњено обликовано месо.
Свеже месо, односно свежа риба, подразумева да није замрзавано ни у једној фази промета, односно да је испоручено као свеже. Према томе, Уредба се односи и на месо које је смрзнуто након набавке у велепродаји, односно у фази малопродајног објекта.
2. Имајући у виду да су предмет Уредбе посебни услови промета одређене робе у свим фазама промета, првенствено ограничење укупне стопе марже, ови услови се примењују на робу која се први пут ставља у промет на унутрашњем тржишту почев од дана њеног ступања на снагу. Конкретно, то подразумева предметну робу која је испоручена и фактурисана након цитираног временског момента.
3. Износ у односу на који се обрачунава највиша укупна стопа марже у смислу чл. 2 Уредбе, јесте ВП цена по којој произвођач (односно други привредни субјект), ставља предметну робу у промет, односно фактурише другом привредном субјекту, ради њене даље продаје (у велепродаји или малопродаји). С обзиром да се ова цена обрачунава тако да укључује све трошкове и погодности (рабате, касас конто и сл.), у питању је нето фактурна цена по којој се врши плаћање.
У погледу робе из увоза, почетни износ у односу на који се обрачунава највиша укупна стопа марже, на начин како је то описано у претходном ставу, јесте ВП цена по којој увозник продаје ту робу на тржишту Републике Србије.
Једина погодност која се признаје у погледу наведене робе, након њене испоруке и фактурисања, јесте повраћај (ремитенда), у складу са одредбом чл. 3. ст. 3. Уредбе, који се признаје искључиво као финансијска погодност.
Посебан услов у погледу исказивања висине појединачне марже и податка и искоришћеном делу највише укупне стопе марже из чл. 2. Уредбе (чл. 3. ст. 2. Уредбе), конретно се односи на трговце на велико, односно посреднике у промету предметне робе.
У погледу меса које се у велепродаји купује у полуткама, черецима и сл., а потом продаје у малопродаји конфекционирано према категоријама меса, висина ограничења из Уредбе се обрачунава у релативном односу масе полутке, односно черека, и његове набавне ВП цене/кг, с једне стране, и збира МП цена појединачних делова добијених од тог комада меса (као производа масе појединачног дела и његове МП цене/кг), у складу са важећим техничким нормативима, с друге стране.
4. Уредба је објављена у «Сл. гласнику РС» бр. 102/11 од 31.12.2011. године, и у складу са прелазном и завршном одредбом, ступа на снагу 1.01.2012. и важи шест месеци од дана ступања на снагу.
Додатне информације о примени Уредбе могу се добити преко посебне контакт линије Министарства, на тел. 011/3620-385 и 011/361-9691, 011/361-0972
Питања и одговори у вези примене Уредбе о посебним условима промета одређене робе
- Да ли су дозвољени накнадни рабати, књижна одобрења или друге погодности, након издавања фактуре?
У смислу одредби чл. 2. ст. 2. и чл. 3. ст. 2. Уредбе, нису дозвољене било какве финансијске погодности у вези одређене испоруке предметне робе, изван и након фактуре која се односи на конкретну испоруку. С обзиром да се посматра целина ланца промета предметне робе, почев од њене продаје од стране произвођача, па закључно са њеном продајом на мало потрошачу, неопходно је да су сви подаци на основу којих се обрачунава појединачна стопа марже видљиви у фактури, односно за обрачун укупне стопе марже искључиво је релевантан нето износ из фактуре, који је за плаћање, код свих учесника у промету. Једина погодност која се признаје у погледу наведене робе, након њене испоруке и фактурисања, јесте повраћај (ремитенда), у складу са одредбом чл. 3. ст. 3. Уредбе, који се признаје искључиво као финансијска погодност. Дакле, никакве накнадне или неисказане („невидљиве“) финансијске погодности, осим ограничене вредности ремитенде, нису дозвољене у смислу услова из Уредбе.
- Како утврдити ко је први субјект у промету робе која је предмет Уредбе, тј. да је реч о роби коју продаје произвођач?
Да би се спровела обавеза свих учесника у промету у смислу Уредбе, у погледу јасних података о искоришћењу укупне стопе марже у односу на прописано ограничење, потребно је да се из фактуре коју издаје произвођач може поуздано утрдити да се конкретна испорука робе први пут ставља у промет на унутрашњем тржишту. На пример, то се може назначити путем текста на фактури («фактура произвођача», «нето ВП цена произвођача», «прва фаза промета» или сл.), путем означавања да фактурна цена не садржи трговачку маржу (маржа «0%») или на други начин којим се са сигурношћу може утврдити из фактуре да је у питању роба коју продаје произвођач.
- Како приказати податак о искоришћеној појединачној маржи, ако то није могуће (из техничких разлога) исказати у самој фактури (због примењеног софтвера и сл.)?
Подаци о висини појединачне стопе марже и искоришћеном делу највише укупне стопе марже морају да буду исказани у фактури, као финансијској исправи, а ако то није могуће из техничких разлога, могу бити дописани у фактури приликом њеног издавања, или могу бити у документу који прати фактуру (прилог фактуре), као њен саставни део, тако да се може поуздано установити висина тих износа и околност да су исказани истовремено са издавањем фактуре на коју се односи. У случају дописивања податaка или њиховог давања у прилогу, потребно је да се то учини на веродостојан начин (оверено печатом, парафирано или сл.). На пример, прилог фактуре може да садржи место за упис броја и датума фактуре, који сe уписују и оверавају у моменту њеног издавања.
- Какав је третман ферментисаних производа од млека са пробиотским бактеријама, који у свом трговачком називу садржи израз „јогурт“?
Под јогуртом се у смислу Уредбе сматрају се ферментисани производи од млека, који су категорисани као јогурт у складу са меродавним прописом о захтевима квалитета (чл. 14. Правилника о квалитету производа од млека и стартер култура). Према томе, производи који према захтевима квалитета истог прописа спадају у другу категорију, нпр. ферментисани производи од млека са пробиотским бактеријама, без обзира на свој трговачки назив, не спадају у јогурт у смислу Уредбе.
- Да ли се привредни субјекти који се баве амбалажирање производа (нпр. код ринфузне робе), складиштењем, превозом и сл., у смислу Уредбе, сматрају произвођачима или учесницима у промету?
Уколико је привредни субјекат стекао својину на конкретној роби која је предмет Уредбе, сматра се учесником у промету па се његова стопа марже урачунава у износ највише укупне стопе марже (чл. 2. ст. 2. Уредбе) и исказује у фактури (код посредника у промету) или у малопродајној цени. Ако одређени субјект учествује у пословним активностима везаним за промет одређене робе, али није стекао право својине на тој роби (нпр. пружа услуге превоза, складиштења, конфекционирања меса, или сл.), не сматра се учесником у промету, и на њега се не примењује Уредба. Напомињемо да у том случају кориснику услуга фактурише своју извршену услугу.
Integralni tekst
preuzet sa sajta Ministarstva . . .
Usklađivanje DOO sa novim
Zakonom o privrednim društvima
(postavljeno 14. januara 2012. godine)
Novi Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11 od 24.05.2011. godine – u daljem tekstu: novi Zakon) stupio je na snagu 04.06.2011. godine, a primenjuje se od 01.02.2012. godine kada prestaje da važi postojeći Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 – u daljem tekstu: stari Zakon). Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 99/11 od 27.12.2011. godine, stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja), izmenjen je veći broj odredaba, uključujući i prelazne i završne odredbe koje regulišu način i rokove usklađivanja privrednih subjekata sa novim Zakonom, izvršena su određena preciziranja u vezi sa obavezom usklađivanja osnovnog kapitala svih privrednih društava i sa obavezom usklađivanja akata i organa upravljanja akcionarskih društava dok po pitanju obaveze usklađivanja organa upravljanja DOO nije bilo izmena.
Obaveza usklađivanja organa upravljanja DOO
Postojeća DOO nisu obavezna da usklađuju osnivački akt sa Zakonom u smislu da se vrši registracija usklađenog osnivačkog akta. Naime, samo društva koja menjaju organe upravljanja (koja imaju upravni odbor) dužna su da registruju promene organa upravljanja i da uz registracionu prijavu dostave usklađeni osnivački akt (ili odluku skupštine) i/ili ako se menja broj direktora, DOO je dužno da registruje tu promenu i da uz registracionu prijavu podnese izmenjeni osnivački akt.
Sâm osnivački akt nije predmet registracije. U tom smislu, društva koja ne menjaju organe upravljanja moraju da usklade svoje akte sa novim Zakonom, s tim da nisu obavezna da registruju usklađeni osnivački akt. Na primer, DOO koja pored osnivačkog akta imaju i ugovor članova društva, moraju da izmene i dopune osnivački akt, i pitanja koja su bila uređena ugovorom članova društva da prenesu u osnivački akt, jer DOO više ne mogu da imaju ugovor članova društva. Sva druga društva moraju da izmene osnivački akt, makar u onom delu u kojem se iskazuje visina osnovnog kapitala, tj. da osnovni kapital u osnivačkom aktu iskažu u dinarima. Ova promena u osnivački akt može da se unese tek pošto APR na sajtu objavi iznose osnovnog kapitala u dinarima. Drugim rečima, za društva koja ne vrše promenu organa upravljanja nije propisan rok u kojem svoja osnivačka akta moraju da usklade sa Zakonom niti je obavezna registracija izmene osnivačkog akta. U slučaju da svoja osnivačka akta DOO ne uskladi do početka primene Zakona, posle početka primene Zakona primenjivaće se samo odredbe osnivačkog akta koje nisu u suprotnosti sa Zakonom.
DOO koja imaju upravni odbor dužna su da svoje organe upravljanja usklade do početka primene Zakona.
Registracija promene organa upravljanja moguća je tek od 1. februara 2012. godine, tj. od početka primene novog Zakona pa do 1. maja 2012. godine.
Usklađivanje (osnovnog) kapitala DOO
Za DOO propisani minimalni iznos osnovnog kapitala je 100,00 dinara. Imajući u vidu to da postojeća DOO već imaju registrovani osnovni kapital najmanje u dinarskoj protivvrednosti od 500 EUR, a minimalno uplaćeni kapital u dinarskoj protivvrednosti od 250,00 EUR na dan uplate, a koji je nastao po osnovu uloga u novcu, jasno je da sva postojeća društva imaju osnovni kapital veći od Zakonom propisanog minimalnog iznosa, tako da, praktično, nisu obavezna da usklađuju kapital.
Registrator će po službenoj dužnosti da izvrši prevođenje registrovanog osnovnog kapitala sa evra na dinare te ne postoji obaveza društva da izvrši to prevođenje i da po tom osnovu APR-u podnese registracionu prijavu.
Iako u usklađenom osnivačkom aktu društvo mora da iskaže osnovni kapital u dinarima kao i dinarsku vrednost uloga unetih u društvo i datume unosa uloga, usklađeni osnivački akt, kao što smo već istakli, sam po sebi, nije predmet registracije, niti je propisan rok u kojem osnivački akt mora da se uskladi sa Zakonom pa društvo može da sačeka da APR objavi iznose osnovnog kapitala u dinarima i da potom te iznose unese u svoj osnivački akt.
Usklađivanje poslovnog imena
Закон о изменама и допунама закона о привредним друштвима доноси нову одредбу која прописује да ће регистратор који води Регистар привредних субјеката до 30. априла 2012. године, по службеној дужности, пословна имена постојећих друштава и предузетника, регистрована у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката („Службени гласник РС“ бр. 55/04, 61/05 и 111/09-др.закон), ускладити са одредбама члана 22. Закона којим се прописује да привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које обавезно садржи: назив, правну форму и место у коме је седиште друштва, чиме се из пословног имена искључују улица и број.
На овај начин се жели постићи уједначен начин регистровања пословних имена привредних субјеката (привредних друштава и предузетника), која ће се у Регистру привредних субјеката убудуће уписивати без адресе седишта (улице и броја), већ само, поред напред набројаних обавезних елемената, са местом седишта привредног друштва или предузетника. Наведене промене ће регистратор Регистра привредних субјеката извршити по службеној дужности и том приликом се неће израђивати писмени отправци наведених решења о регистрацији, а како би се смањили непотребни административни трошкови.
Prestanak registracije podataka o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa
С обзиром да 1. фебруара 2012. године почиње да се примењује нови Закон о привредним друштвима као и Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, те да одредбама ових Закона, а такође ни одредбама Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС“, бр. 35/2009) није предвиђена ни обавеза, нити могућност регистрације података о обављању спољнотрговинског промета и услуга у спољној трговини, то Регистар привредних субјеката неће убудуће вршити регистрацију ових података, а до сада регистровани подаци неће убудуће бити јавно доступни.
Разлог овоме, поред наведеног, је и одредба члана 4. Закона о привредним друштвима којом је прописано да друштво има претежну делатност, која се региструје у складу са законом о регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.
Дакле, привредни субјект је у обавези да региструје само претежну делатност, док се за све остале делатности подразумева по самом Закону да их може обављати (чак и без одређивања у оснивачком акту), осим оних за које је потребно претходно одобрење, сагласност или други акт надлежног органа.
У сваком случају, обављање како претежне тако и споредних делатности у спољнотрговинском промету, није условљено регистрацијом у Регистру привредних субјеката и ови подаци неће убудуће бити регистровани.
Literatura: novi Zakon, stari Zakon, informacija
sa sajta APR, informacija Privrednog savetnika . . .
Porez na imovinu po starom
(postavljeno 13. januara 2012. godine)
Građani u ovoj godini, zahvaljujući promeni zakona, plaćaju porez na imovinu jednak prošlogodišnjem. Građanima već 15. februara ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu. I kada stignu poreska rešenja, neće biti iznenađenja. Obaveza će, zahvaljujući nedavnim izmenama Zakona o porezu na imovinu, biti ista kao i lane.
Izmene ne dotiču samo građane, već i preduzetnike koji ne vode poslovne knjige.
Iako je trebalo da vlasnici vrednijih nepokretnosti ove godine odvoje znatno više novca na ime poreza, država je rešila da se iznosi ne menjaju. Stopa od maksimalnih 0,4 odsto obračunava se na nekretnine vredne do 10 miliona dinara. Za one skuplje, ona bi trebalo da se progresivno uvećava.
Međutim, i tokom ove godine ukupan iznos poreza može da bude najviše za 60 odsto veći od obaveze propisane za 2009. godinu. Ova granica važila je i prošle godine. Razlog za zamrzavanje poreza na imovinu je, kako su obrazložili predlagači, zaštita socijalnog položaja građana.
Izmene Zakona su donele još jednu novinu. Ranije je od oporezivanja bilo izuzeto građevinsko zemljište do 10 ari, a ove godine izuzeće važi i za poljoprivredno i šumsko zemljište do iste površine.
Kada je reč o poreskom oslobođenju, na zemljište pod objektom neće se plaćati porez. Do sada je oporezivanja bilo oslobođeno samo zemljište pod građevinskim objektom.
Od ove godine obveznik poreza na imovinu postaje i onaj ko je stan kupio na lizing. On će snositi ovu obavezu iako je, dok ne otplati zaduženje, samo korisnik, a ne i vlasnik nepokretnosti.
Porez na imovinu je prihod lokalnih samouprava. One su zadužene i za propisivanje visine poreske stope, ali ona ne može da bude veća od one zakonom propisane.
Izvor: B92.biz, Novosti . . .
Stopa zatezne kamate 0,5000%
(postavljeno 12. januara 2012. godine)
Na osnovu objavljenog podatka o indeksima potrošačkih cena u Republici Srbiji u decembru 2011. godine (indeks 99,3) i fiksne stope od 0,5%, stopa zatezne kamate za decembar 2011. godine iznosi 0,5000%.
Stopa zatezne kamate po periodima 2011. godine:
- od 1. januara do 16. maja 1,2035%
- od 17. maja do 31. maja 0,9020%
- za jun, jul i avgust 0,5000%
- za septembar 0,7010%
- za oktobar 0,9020%
- za novembar 1,4045%
- za decembar 0,5000%
Стопа за последњи објављени месец примењује се и на све обрачуне који се сачињавају од дана објављивања податка о индексима потрошачких цена у последњем месецу па до објављивања податка о индексу потрошачких цена за наредни месец, месец јануар, око 13. фебруара 2012. године.
Oд 1. јануара – 16. маја за обрачун затезне камате узета је месечна стопа раста цена на мало за децембар 2010. године, а која је износила 0,7% те је стопа затезне камате за овај период износила 1,2035%.
Последњим изменама Закона о висини стопе затезне камате („Службени гласник РС“, бр. 31/11) који је ступио на снагу 17. маја 2011. године категорија месечне стопе раста цена на мало замењена је месечном стопом раста потрошачких цена.
По новом, обрачун дуга увећаног за затетну камату врши се тако што се фиксна стопа од 0,5% множи износом главног дуга увећаног за камату по стопи раста потрошачких цена, применом конформне методе.
Такође је промена да уколико је за месеце у којима је због једнократне корекције цена, стопа раста потрошачких цена (не више цена на мало) за 10 процентних поена или више, већа од референтне каматне стопе НБС (раније било есконтне стопе НБЈ), за стопу по којој се рачуна каматна стопа узима се аритметичка средина између референтне каматне стопе НБС и месечне стопе раста потрошачких цена. РЗС на свом сајту објављује податке о месечним стопама раста потрошаких цена у РС, а НБС, такође на свом сајту објављује податке о висини референтне каматне стопе.
Podatke o kretanju zatezne kamate
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .
RZS objavio indeks
potrošačkih cena za decembar 2011.
(postavljeno 12. januara 2012. godine)
Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju. Cene ovih proizvoda i usluga u decembru 2011. godine, u odnosu na novembar 2011. godine, u proseku su snižene za 0,7%. Potrošačke cene u decembru 2011. godine, u odnosu na isti mesec 2010. godine, povećane su za 7,0%, dok prosečan godišnji rast iznosi 11,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u decembru 2011. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Odeća i obuća i Restorani i hoteli (za po 0,8%) i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje (0,4%), dok je pad cena zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-2,0%) i Zdravstvo (-0,2%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS . . .
Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik . . .
Saopštenje APR
o usklađivanju privrednih
subjekata sa novim zakonom
(postavljeno 12. januara 2012. godine)
Почевши од 1. фебруара ове године, Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011), као и Законом о изменама и допунама закона о привредним друштвим („Сл. гласник РС“, бр. 99/2011) прописана је обавеза усклађивања привредних друштава и предузетника са одредбама новог закона.
Привредни субјекти имају обавезу да ускладе капитал, оснивачка акта и органе управљања са одредбама новог закона, а детаљније информације о томе можете пронаћи у одељку Привредна друштва/ Упутства/ Усклађивање привредних субјеката са Законом о привредним друштвима, као и у одељку Предузетници/ Упутства/ Усклађивање предузетника са Законом о привредним друштвима.
Tekst saopštenja
u celosti preuzet sa sajta APR . . .
Obaveze koje
dospevaju petnaestog u mesecu
(postavljeno 10. januara 2012. godine)
- uplata akontacija poreza na dobit preduzeća za prethodni mesec;
- uplata akontacija poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec za preduzetnike;
- uplata akontacija doprinosa za socijalno osiguranje za prethodni mesec za preduzetnike i za osnivače preduzeća koji rade u preduzeću a nisu zasnovali radni odnos;
- krajnji rok za plaćanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i komunalne takse za prethodni mesec.
Preuzeto sa stranice
Rokovnik obaveza . . .
Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 9. decembra 2011. godine)
06.01.2012 - Спискови највећих дужника на дан 30.12.2011. године
Због измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији, између осталог и члана 7. којим је регулисано да дуг пореског обвезника не представља тајну, а да Закон ступа на снагу 07.01.2012. године, обавештавамо Вас зашто код појединих обвезника из законских разлога није могла да се ради ни редовна ни принудна наплата.
Ти разлози и те норме које су спречавале Пореску управу да врши наплату приказане су у даљем тексту.
Приватизација и реструктурирање - Сходно члану 20ж Закона о приватизацији (''Сл. гласник РС'', број 38/01 ...123/07) од дана доношења одлуке о реструктурирању до дана доношења одлуке о окончању реструктурирања, не може се против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења ради намирења потраживања.
Одлука о реструктурирању има снагу извршне исправе.
Одлуку о реструктурирању Агенција, у року од пет дана од дана њеног доношења, доставља органу надлежном за спровођење принудне наплате, судовима и другим органима надлежним за доношење основа и налога за принудну наплату.
На основу одлуке о реструктурирању орган надлежан за спровођење принудне наплате обуставља извршавање евидентираних основа и налога, а судови и други органи надлежни за доношење основа и налога за принудну наплату не доносе нове основе и налоге за принудну наплату.
За субјекте који се приватизују методом јавног тендера, односно јавне аукције, државни повериоци не могу тражити принудну наплату нити било коју меру поступка извршења ради намирења потраживања насталих до 31. децембра 2007. године. Поступак принудног извршења који је у току прекида се.
За оног ко покрене поступак извршења (било редовне или принудне наплате) сходно члану 64а Закона о приватизацији казниће се за привредни преступ новчаном казном од 100.000. до 300.000. динара.
Стечај - За све обвезнике који имају дуг по основу јавних прихода а који се налазе у поступку стечаја, од дана покретања стечајног поступка не може Пореска управа против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити или водити принудно извршење, сходно Закона о стечају (''Сл. гласник РС'', број 104/09), већ је дужна да прекине поступак принудне наплате. Стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку.
Отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом. Кад је у питању аутоматски стечај велики број правних лица је брисан у регистру АПР по решењу суда а имовина обвезника сходно члану 154. Закона о стечају прелази у својину Републике. Имајући то у виду више нема ни обвезника ни имовине из које се може дуг наплаћивати па се ради о ненаплативим дуговима.
Репрограми - велики број обвезника поднео је захтев за одлагање плаћања пореског дуга, сходно чл.73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Репрограм се утврђују нови рокови доспећа, али је могуће одобрити га на највише 12 месеци. За време репрограма рачуна се камата. Уколико порески обвезник чији је дуг репрограмиран редовно измирује рате репрограма не може се водити (а нема ни потребе) поступак принудне наплате.
Списак највећих дужника правних лица на дан 30.12.2011.г.
Списак највећих дужника предузетника на дан 30.12.2011.г.
Списак највећих дужника физичких лица на дан 30.12.2011.г.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave . . .
"Hasap" zatvorio
300 objekata za proizvodnju hrane
(postavljeno 9. januara 2011. godine)
U Srbiji se hrana proizvodi u oko 4.500 objekata, a njih 300 je zatvoreno u ovoj godini, zbog neprimenjivanja propisa Zakona o bezbednosti hrane. Samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Dejan Budimović naglasio je da svi koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom hrane u Srbiji moraju da imaju primenjen "Hasap".
On je objasnio da to znači da mora postojati lanac koji može da se prati - od proizvodnje hrani na njivi, daljoj preradi i distrubuciji, pa sve do njene konzumacije kod potrošača. "To činimo isključivo zbog nas koji ovde živimo i radimo, a cilj je da se konzumira zdravstveno bezbedna hrana", naglasio je Budimović. On je istakao da je PKS prepoznala značaj zdravstvene bezbednosti hrane, pa se zbog toga ovom zadatku pridaje i poseban značaj.
"Cilj je da se svaki rizik svede na najmanju moguću meru. Dakle, princip 'Hasap' i dobre proizvođačke prakse moramo stalno negovati", rekao je Budimović. On je istakao da se "Hasap" sistem mora primeniti kroz ceo lanac od primarne proizvodnje do konačne potrošnje hrane, a njegova implementacija ima za cilj da se rizici u proizvodnji hrane sve dok ona ne stigne do krajnjeg potrošača svedu na najmanju moguću meru.
Dobra proizvođačka praksa, kako je rekao, predstavlja niz preporuka koje je poželjno sprovesti u proizvodnji, preradi, skladištenju i snabdevanju hranom kako bi se sprečila njena mikrobiološka, hemijska ili fizička kontaminacija.
Izvor: Infogo.biz, Biznis
VIše o sistemu Hasap (HACCP) . . .
Novo saopštenje ministarstva
u vezi primene Uredbe o posebnim
uslovima prometa određene robe
(postavljeno 6. januara 2012. godine)
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде на свом сајту www.mpt.gov.rs објавило је ново саопштење, под датумом 5.1.2012. фодине, у вези примене Уредбе о посебним условима промета одређене робе, којим се отклањају недоумице око примене и тумачења исте, a његов интегрални текст дајемо у наставку:
ИНФОРМАЦИЈА О ПРИМЕНИ
УРЕДБЕ О ПОСЕБНИМ УСЛОВИМА ПРОМЕТА ОДРЕЂЕНЕ РОБЕ
1. Каталог робе на коју се односи одредба чл. 2. ст. 1. Уредбе, усклађен са одредницама меродавних правилника о квалитету и другим захтевима за цитиране производе, обухвата:
1) Пшенично брашно, тип „400" и тип „500"; под пшеничним брашном се подразумева производ добијен млевењем очишћене и припремљене пшенице.
2) Јестиво уље, сунцокретово; односи се на све облике јестивог уља произведеног од семена сунцокрета;
3) кравље млеко, термички обрађено (пастеризовано, стерилизовано) и јогурт:
а) сви облици пастеризованог и стерилизованог (УХТ) млека; односи се на пуномасно, делимично обрано и обрано млеко, као и на термички обрађено млеко са смањеним садржајем лактозе конверзијом у глукозу и галактозу. Кондензовано млеко, млеко у праху, млечни напици и млечни дезерти, нису термички обрађено млеко, односно нису предмет Уредбе.
б) јогурт подразумева производ ферментације млека који испуњава следеће захтеве: да је беле до бело-жућкасте боје; да има својствен мирис и пријатно кисео укус; да је чврсте, густо-течне хомогене конзистенције; да пХ вредност није мања од 3,8. Ферментисани млечни напици који су производ на бази ферментације млека уз додатак шећера, какаоа, кафе, воћа, воћног сока и др., нису предмет Уредбе.
4) шећер, бели кристални; подразумева шећер (бели шећер) и екстра бели шећер, као пречишћену и кристализовану сахарозу са јасно дефинисаним квалитетом. Обликовани (коцка или други облици), шећер у праху (млевени шећер) и шећер у течном облику, нису предмет Уредбе.
5) свеже месо, свињско, говеђе и кокошје, и слатководна риба:
а) свињско месо, које се ставља у промет као прасетина (месо прасади) и свињетина (месо свиња).
б) говеђе месо јесте месо говеда које се ставља у промет као телеће месо (телетина), јунеће месо (јунетина) и говеђе месо (у ужем смислу; говедина).
в) кокошје месо јесте месо кокоши које се ставља у промет као пилеће месо и кокошије месо (у ужем смислу)
г) свежа слатководна риба јесте риба која се ставља се у промет као слатководна риба из рибњака и слатководна риба из отворених вода.
Месо убухвата и уситњено месо, и то млевено месо, уситњено месо припремљено за обликовање и уситњено обликовано месо.
Свеже месо, односно свежа риба, подразумева да није замрзавано ни у једној фази промета, односно да је испоручено као свеже. Према томе, Уредба се односи и на месо које је смрзнуто након набавке у велепродаји, односно у фази малопродајног објекта.
2. Имајући у виду да су предмет Уредбе посебни услови промета одређене робе у свим фазама промета, првенствено ограничење укупне стопе марже, ови услови се примењују на робу која се први пут ставља у промет на унутрашњем тржишту почев од дана њеног ступања на снагу. Конкретно, то подразумева предметну робу која је испоручена и фактурисана након цитираног временског момента.
3. Износ у односу на коју се обрачунава највиша укупна стопа марже у смислу чл. 2 Уредбе, јесте ВП цена по којој произвођач (односно други привредни субјект), ставља предметну робу у промет, односно фактурише другом привредном субјекту, ради њене даље продаје (у велепродаји или малопродаји). С обзиром да се ова цена обрачунава тако да укључује све трошкове и погодности (рабате, касас конто и сл.), у питању је нето фактурна цена по којој се врши плаћање.
У погледу робе из увоза, почетни износ у односу на који се обрачунава највиша укупна стопа марже, на начин како је то описано у претходном ставу, јесте ВП цена по којој увозник продаје ту робу на тржишту Републике Србије.
Једина погодност која се признаје у погледу наведене робе, након њене испоруке и фактурисања, јесте повраћај (ремитенда), у складу са одредбом чл. 3. ст. 2. Уредбе. Повраћај може бити натурални (исте робе) или као финансијска погодност.
Посебан услов у погледу исказивања висине појединачне марже и податка и искоришћеном делу највише укупне стопе марже из чл. 2. Уредбе (чл. 3. ст. 2. Уредбе), конретно се односи на трговце на велико, односно посреднике у промету предметне робе.
4. Уредба је објављена у «Сл. гласнику РС» бр. 102/11 од 31.12.2011. године, и у складу са прелазном и завршном одредбом, ступа на снагу 1.01.2012. и важи шест месеци од дана ступања на снагу.
Izvor: www.mpt.gov.rs . . .
Kako se
u Srbiji utaji porez
(postavljeno 6. januara 2012. godine)
Poreska policija godišnje otkrije poreske utaje vredne 15 milijardi dinara, a najmanje toliki iznos poreza uspeju i da utaje. Vlasnici preduzeća, preduzetnici, pa i građani godinama su usavršili nekoliko najčešćih metoda izbegavanja poreza.
Prvi na spisku za izbegavanje je svakako porez na dodatu vrednost. Načina je više, ali glavna pretpostavka je da se roba prodaje bez ikakvih tragova u papirima.
Drugi slučaj je da promet robe naplaćuju u gotovini, a taj novac ne uplate na tekući račun i na prodatu robu ne plate PDV. Takvi prihodi bi mogli da uđu u ukupne godišnje prihode građana i da se oporezuju porezom na dohodak.
Pokušaje prevare poreznici često otkriju i prilikom zahteva za povraćaj poreza na dodatu vrednost. Najčešće su u pitanju lažne fakture, dok u realnosti prometa uopšte nije ni bilo.
I sekundarne sirovine mogu biti dobar način da se ne plati porez. Naime, sirovine se kupuju, koriste, a da se pri tom taj promet ne unosi u poslovne knjige.
Na spisku za izbegavanje je i porez na kapitalnu dobit. Načina je više, a jedna od njih je drugačije vođenje tih sredstava. "Kupe, na primer, akcije po jednoj ceni, a prodaju ih po drugoj. Po pravilu trebalo bi da zarade i da u tom slučaju plate porez na kapitalni dobitak . U praksi neki to ne vode tako, već kao revalorizacionu rezervu. U prevodu - izbegavaju plaćanje poreza", navode u Poreskoj upravi.
U Srbiji se godišnje u „crnoj“ zoni obrne između 10 i 12 milijardi evra. Glavni izvori „sive“ ekonomije su „buvlje“ pijace i kineska roba. Ne uvodeći ih u legalne tokove, Srbija iz godine u godinu gubi ogroman novac.
Izvor: B92.biz, Novosti . . .
Objavili smo integralni tekst
Uredbe o posebnim uslovima
prometa određene robe
(postavljeno 4. januara 2012. godine)
Uredba o posebnim uslovima prometa određene robe objavljena je u "Službenom glasniku RS", broj 102 od 31.12.2011. godine, stupila je na snagu narednog dana od dana objavljivanja i važiće šest meseci od dana stupanja na snagu.
Integralni tekst uredbe pronađite na
stranici Propisi besplatno, uz Zakon o trgovini . . .
Devizni inspektorat
od 1. januara kontroliše menjačke poslove
(postavljeno 4. januara 2012. godine)
Izdavanje ovlašćenja za obavljanje i kontrolu menjačkih poslova od danas je u nadležnosti Državnog inspektorata, objavila je Narodna banka Srbije.
Na sajtu NBS-a navodi se da će postupke izdavanja ovlašćenja i kontrole obavljanja menjačkih poslova koje je počela centralna banka, a koji nisu završeni do 31. decembra 2011. godine, okončati Devizni inspektorat. Dodaje se i da pravna lica i preduzetnici kojima je ovlašćenje, odnosno rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do 31. decembra 2011. godine, nastavljaju da rade na osnovu tog ovlašćenja, odnosno rešenja.
Prelazak nadležnosti licenciranja i kontrole menjačkih poslova sa NBS-a na organa uprave u sastavu Ministarstva finansija - Devizni inspektorat, obavljeno je saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju.
Izvor: Emg.rs . . .
Objavili smo integralne
tekstove više novodonetih zakona
(postavljeno 8. decembra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 92 od 7. decembra 2011. godine,
između ostalog, objavljen je:
• Zakon o tržišnom nadzoru
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
• Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
Tekstove gornjih zakona
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Nasrtljivo
poslovanje je zabranjeno
(postavljeno 2. decembra 2011. godine)
Долазак продаваца на ваш кућни праг без претходне најаве или вишеструки покушаји трговаца да телефоном, факсом или и-мејлом продају неки свој производ, нису дозвољени Законом о заштити потрошача.
Telefonski pozivi trgovaca upućeni potrošačima, uprkos njihovom protivljenju, predstavljaju prekršaj koji se kažnjava od 300.000 do dva miliona dinara. Ovo kršenje Zakona o zaštiti potrošača u nadležnosti je tržišne inspekcije, navode u Asocijaciji potrošača Srbije (APOS). Međutim, ovako je samo na papiru, ali u praksi stvari izgledaju sasvim drugačije. Zovu vas popodne oko 15 ili 16 časova, ako niste kod kuće, pitaju decu kada ćete doći i ni pod razno ne zaborave da vas pozovu za sat, pa opet za dva ... Nije redak slučaj da operatori kažu da su do broja došli slučajnim odabirom. Dešava se i da firme čak i kada obećaju da vas više neće uznemiravati, već sledećeg dana opet vas pozovu.
U APOS-u savetuju potrošačima da se, u ovakvim slučajevima, obrate najbližoj Tržišnoj inspekciji i podnesu zvaničnu prijavu i, naravno, da zahtevaju da ih obaveste šta su preduzeli. U slučaju da Tržišna inspekcija nije uradila svoje, druga adresa su organizacije potrošača, kao i nadležno ministarstvo. Zakon nalaže i nadležnom ministarstvu da sprečava ovakve pojave kroz promovisanje Kodeksa ponašanja trgovaca, navode u APOS-u. Kako objašnjavaju u potrošačkim organizacijama, operateri koji pozivaju građane su u obavezi da na početku razgovora objasne da je u pitanju razgovor u komercijalne svrhe i da potencijalnog potrošača pitaju da li on taj poziv prihvata ili ne. Ukoliko pozvani to izričito odbije, prodavac više ne sme da ga zove, i treba da ga u svojoj bazi podataka registruje kao takvog, da se sutra njegovom kolegi ne bi desilo da istim povodom pozove istog čoveka. Oni koji se ogluše o želje potrošača direktno ulaze u prekršaj.
Podsetimo, i zaštitnik građana Saša Janković ukazao je na to da je potrebno obrazovati ljude da svoje lične podatke ne ostavljaju tako lako, recimo, popunjavajući razne formulare za učešće u nagradnim igrama.
“Često u marketima ili na nekim drugim mestima pozivaju građane da popune zahteve da bi postali potencijalni dobitnici neke zanimljive nagrade. Međutim, oni tada često ne vide da malim slovima stoji da će se njihovi podaci i kasnije koristiti za obaveštavanje o raznoraznim reklamnim ponudama. Tako nesvesno postaju žrtve novog marketinga” , upozorava ombudsman Janković.
Као насртљиво пословање, у Закону о заштити потрошача наводи се, рецимо, посета потрошачу у његовом стану, а без његове претходне сагласности. У ту категорију, рецимо, спада и директно подстицање деце огласима да купе или утичу на родитеље или неког другог да за њих купе тај производ ...
Preuzeto sa sajta Dnevnika
Originalni naslov: Zvone dok van ne prekipi
Autor: S. Gluščević . . .
Uloga kajaka
i kanua u razvoju МSP
(postavljeno 2. decembra 2011. godine)
Logično je bilo za očekivati da se u praskozorje nove krize spoji lepo sa korisnim i da država, čisteći ostatke budžetskih linija, podrži razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća. Naravno, tamo gde je ostala neka mrvica da se počisti. Mada simbolično, ipak je to znak pažnje i brige za 98% privrednog ambijenta Srbije, zvanog mala i srednja preduzeća, kojem sam se u prošlom tekstu ponadala.
Nakon poslednje podele ovih mrvica sa budžeta, u ovom slučaju Pokrajine Vojvodine, što je nebitno „princip je isti, sve su ostalo nijanse“ , shvatih da uzalud behu sve nade moje. Naime, ovo je primer kako se praktikuje finansijska podrška države, u ovom slučaju dotacijama i to udruženjima i NVO koje se bave razvijanjem preduzetništva i malih i srednjih preduzeća. Nakon ovog primera ne očekujmo više pismo odgovorne države koje počinje sa „Uvaženi osnivaču …“ i koja istinski uvažava napor i trud tih ljudi. Umesto pisma, koje sada sam sigurna, stići neće evo pisma koje, sad sam sigurna, promeniti ništa neće. Ili ipak... nada poslednja umire.
Uvaženi gospodine Pastor,
Uvaženi sekretaru Pokrajinskog sekretarijata za privredu Autonomne Pokrajine Vojvodine koji svojim odlukama, pa i Odlukom o dodeli sredstava za dotacije NVO za razvoj privrede, preduzetništva i malih –srednjih preduzeća na teritoriji AP Vojvodine, dajete jasne smernice u kom pravcu odgovorna država dela kada podržava MSP.
Sa pažnjom sam pročitala spisak onih u koje treba ulagati (naše) novce poreskih obveznika i pomoći razvoj i preduzetništva i malih i srednjih preduzeća , shodno proceni Vašeg kabineta. Verujući u Vašu stručnost i dobre namere koje možda mi, koji ne vodimo državu, ne gledamo tako globalno, granično se mogu složiti da će nabavka opreme, krečenje, nove stolice i računari u nekim udruženjima privrednika, preduzetnika, zemljoradnika pomoći razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeća.
Granično, jer lično duboko sumnjam da se udruženja prave da bi njihovi članovi, preduzetnici i vlasnici malih i srednjih preduzeća sedeli u novookrečenim prostorijama u novim mekim stolicama i gledali u nove monitore. Zbog ovoga se pomalo ljutim na Vas. Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Ali kako se ljutiti na kajak, kanu i rafting klub? I to još na Dunavu? Brzoj rečici u divljoj vojvođanskoj ravnici.
Zbog nepostojanja jasnih, tačnije, bilo kakvih parametara procene prispelih projekata, ostaće večita misterija primenom koje metodologije projekat „Turističko rekreativno veslanje u kajacima i kanuima na Dunavu“ podstiče razvoj i privrede i malih i srednjih preduzeća. Pomoću koje metodologije ste dotirali ovo udruženje simpatičnog imena sa sredstvima koje nisu dobila ni dva - tri udruženja zajedno?
Možda se sa ovim projektom podstiče kajakogradnja, kanukogradnja ili čak brodogradnja? No, ove dobre namere za nas su nepoznanica jer ni iz Javnog poziva za dodelu dotacija, ni iz Odluke, ne saznasmo kako se budžetska sredstva dodeljuju. Sigurno da treba pomoći turističku ponudu, pa i brodogradnju no da li sa ove budžetske linije, jedne od mnogih gde brinete brigu o našim novcima? Bogu božije, caru carevo - prihvatljiv je model, mada obično ne u zemljama u kojima žive beli ljudi. Ali pod uslovom da sistem ima održivost. Opasno je kada dođe doba da bog i car i od mrvica uzimaju. Od mrvica do mrvica sistem ne može funkcionisati.
Ovo pismo pišem da bih Vam skrenula pažnju da nije teško biti transparentniji. Kad želite da podržite razvoj MSP potrebno je da definišete i kako – za opremanje prostorija, za podršku likvidnosti, za podršku profesionalizaciji … pa će i udruženjima biti lakše da apliciraju. Kome su prljavi zidovi i to ga dekoncentriše u osmišljavaju novih ideja, koga rasklimatane stolice i stolovi ometaju u profesionalizaciji MSP… znaće za koju stavku sa projekta da aplicira. A i vašima će biti lakše da odlučuju.
I kajak i kanu udruženja će se javljati tamo gde treba. Do tada, uz pozdrave, kažem Vam već ono što znate - ovako netransparentni kriterijumi opravdavaju sumnju da su prilično jasni.
Izvor: www.vranjske.co.rs
Autor: Irena Bulat . . .
Obavezno dokumentovanje
statusnih promena poslovnoj banci
(postavljeno 28. novembra, modifikovano 30. novembra 2011. godine)
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu („Službeni glasnik RS'', broj 31/2011 od 9. maja 2011. godine, stupio na snagu 17. maja 2011. godine), između ostalog, izmenjen je i član 44. Zakona. Doneta je i Odluka o načinu, uslovima i naknadama za preuzimanje podataka u elektronskoj formi o statusnim i drugim promenama pravnih i fizičkih lica registrovanih u Agenciji za privredne registre. Time je poslovnim bankama i Agenciji za privredne registre propisana je obaveza razmene podataka o statusnim i drugim promenama pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koji se registruju kod Agencije.
Izmenjeni član 44. Zakona glasi:
"Banke su dužne da podatke o statusnim i drugim promenama pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, a koji se registruju kod organizacije nadležne za vođenje Registra privrednih subjekata, preuzimaju svakog radnog dana od te organizacije u elektronskoj formi - na način i pod uslovima koje propiše ta organizacija.
Banke sprovode usklađivanje podataka u vezi sa računima svojih klijenata u roku od tri radna dana od dana preuzimanja podataka iz stava 1. ovog člana.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da banku kod koje imaju otvoren račun obaveste o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija, kao i da preduzmu pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim računima sa ovom promenom - u roku od tri dana od dana prijema rešenja o upisu te promene."
Dakle, navedenom izmenom poslovne banke su dužne da svakog radnog dana u elektronskoj formi preuzimaju izmenjene podatke od Agencije za privredne registre.
Ukoliko je iz preuzetih podataka banka utvrdila da je došlo do neke (ili svih) od sledećih promena: poslovnog imena preduzeća, sedišta preduzeća, PIB-a, matičnog broja i pravnog statusa (stečaj, likvidacija, brisanje...) banka je dužna da automatski onemogući raspolaganje sredstvima sa računa do momenta dostavljanja relevantne dokumentacije kojom se potvrđuje navedena promena.
Za sve preostale promene koje su izvršene u Agenciji za privredne registre, pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost, imaju rok od 3 dana (od dana kada poslovna banka preuzme podatke od Agencije za privredne registre) da dostave relevantnu dokumentaciju kojom se potvrđuje navedena promena. Ukoliko u definisanom roku ista ne bude dostavljena banci, automatski će biti onemogućeno raspolaganje sredstvima sa računa do momenta usklađivanja izmenjenih podataka.
Ova izmena se primenjuje od 9. decembra 2011. godine.
Kompletan tekst Zakona o izmenama
i dopunama Zakona o platnom prometu kao i
prečišćeni tekst samog Zakona o platnom prometu
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Objavili smo integralni tekst
Zakona o komunalnim delatnostima i
Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o spoljnotrgovonskom poslovanju
(postavljeno 25. novembra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 88 od 24. novembra 2011. godine,
između ostalog, objavljen je:
• Zakon o komunalnim delatnostima
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja kada prestaje da se primenjuje Zakon o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 16/97 i 42/98)
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se od 1. februara 2012. godine
Tekstove gornjih zakona
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Đavo je došao po svoje
(postavljeno 24. novembra 2011. godine)
Kriza u Srbiju nije došla spolja, sami smo je napravili. Žmurili smo pred činjenicama i zatrpavali probleme umesto da ih rešavamo.
Srbija ima isti sindrom kao i Evropa: svi traže neke pare, a niko ne želi poreze da plaća. Narodu se mora reći da moraju da rade, kaže ekonomista Miodrag Zec.
Pročitajte integralni tekst članka pod gornjim
naslovom koji je objavio Magazin Biznis, a prenosi b92.biz . . .
Objavili smo integralni
tekst Zakona o upravnoj inspekciji
(postavljeno 22. novembra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 87 od 21. novembra 2011. godine,
između ostalog, objavljen je:
• Zakon o upravnoj inspekciji
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja kada prestaju da važe odredbe članova 34. do 37. Zakona o državnoj upravi
Tekst gornjeg zakona
pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Tekstovi međunarodnih
sporazuma o socijalnom osiguranju
dodati na stranicu Propisi besplatno
(postavljeno 19. novembra 2011. godine)
Međunarodnim sporazumima (ugovorima, konvencijama) o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, kao tzv. instrumentima koordinacije, omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja, a time se:
• garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva,
• utvrđuje primenljivo zakonodavstvo (pravila na osnovu kojih se, u svakom konkretnom slučaju, može tačno utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge države ugovornice),
• obezbeđuje očuvanje stečenih prava i
• garantuje isplata (transfer) davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu.
Međunarodni sporazumi o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni i obuhvatati celokupnu oblast socijalnog osiguranja (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i materinstvo, osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i dodatak za decu), odnosno nepotpuni i obuhvatati samo neku od grana socijalnog osiguranja. Prvi međunarodni ugovor u oblasti socijalnog osiguranja zaključen je 1827. godine između Velikog Vojvodstva Parme i Francuske.
Prilikom zaključivanja sporazuma o socijalnom osiguranju države ugovornice propisuju da će, radi efikasnije i potpunije primene sporazuma, nadležni organi, ili organi za vezu zajednički dogovoriti, odnosno utvrditi mere za njegovo sprovođenje. To se sprovodi zaključivanjem administrativnih sporazuma ili dogovora. Takvi sprovodbeni akti se, najčešće, donose (potpisuju) istovremeno sa osnovnim sporazumom, a stupaju na snagu istog dana kada i sporazum o socijalnom osiguranju. Nazivi ovakvih akata se razlikuju u zavisnosti od oblasti koju obuhvataju (penzijsko, zdravstveno, ili osiguranje za slučaj nezaposlenosti) i prakse koju države ugovornice imaju kada je u pitanju zaključivanje ovakvih dokimenata. Uobičajeni nazivi su Administrativni porazum za sprovođenje Sporazuma.... ili Administrativni dogovor za sprovođenje Sporazuma..... Suština zaključivanja sporazuma (dogovora) o sprovođenju sporazuma je da se, radi brzog i kvalitetnog sprovođenja pojedinih odredbi osnovnog sporazuma, detaljno propiše i uredi način postupanja organa za vezu, nosilaca osiguranja, osiguranika i korisnika prava u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. U ovu kategoriju spadaju i sprovodbeni akti koje, sa istim ciljem, zaključuju organi za vezu država ugovornica. To mogu biti instrumenti kojima se npr. reguliše naknada troškova zdravstvene zaštite, korišćenje određenih isprava prilikom sprovođenja sporazuma o socijalnom osiguranju itd.
Međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju Srbija ima zaključene sa sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Bugarska, Velika britanija, Danska, Egipat, Italija, Libija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Norveška, Panama, Poljska, Rumunija (samo zdravsteno), Slovačka, Bosna i Hercegovina, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska, Slovenija i Kipar.
Na stranici Propisi besplatno
omogućili smo vam pristup pojedinačnim
tekstovima gore nabrojanih
međunarodnih ugovora i sporazuma . . .
Tumačenje
zakona "samo" 100 evra
(postavljeno 17. novembra 2011. godine)
Vlada Srbije tvrdi da na sve načine pokušava da olakša poslovanje privrednika, ali se oni svakodnevno susreću sa brojnim administrativnim nelogičnostima.
Srbija poslednjih godina žuri da svoje zakone usaglasi sa evropskim. U brzini mnogi ostanu bez podzakonskih akata, pa tako i nedorečeni. Privrednik, da bi rešio dilemu, od Ministarstva traži mišljenje i plaća ga 10.000 dinara. Privrednici, međutim, upozoravaju da mišljenja Ministarstva nisu obavezujuća za inspekcije.
"Postoji propis koji predviđa da svako ko peče rakiju, mora da ima zaposlenog tehnologa, a onaj ko pravi vino može da ga angažuje po potrebi. Znači, domaćin koji ispeče nekoliko kazana rakije godišnje, ne može da ih prodaje, ako tokom čitave godine ne plaća tehnologa", objašnjava Aleksander Grunauer, iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ
Jedan od administratvinih problema sa kojima se poslodavci susreću je i prijava i odjava radnika. Naime iako postoji jedinstvena adresa za prijavu i odjavu radnika, to se i dalje radi u dve institucije.
Zvanično, poslodavac radnika u Srbiji prijavljuje i odjavljuje na jednom šalteru, bilo to u PIO fondu, bilo u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. U praksi ove dve instuticije i dalje ne razmenjuju podatke, pa je evidencija na obe adrese najbolje rešenje.
Sve nedorečenosti donetih zakona poslodavac mora da razreši o svom trošku, plaćajući nadležnim ministarstvima traženo mišljenje. I pored godina pokušaja da se pojednostavi poslovanje u Srbiji, često besmislene i skupe procedure i dalje opstaju.
Ako poslodavac radnika prijavi samo na šalteru PIO fonda, tu ne može da dobije i zdravstvenu knjižicu, već kopiju prijave mora da pred RZZO. Ako se prijavi samo na šalteru RZZO, upozoravaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, kada radnik proverava da li je prijavljen na socijalno osiguranje, na PIO šalteru će dobiti negativan odgovor. I to zato što ove dve institucije i dalje ne dele podatke.
U Srbiji nije lako angažovati ni volontera. To pokazuje primer zrenjaninskog „Poslovnog kruga“. Prošle godine su potpisali sporazum o saradnji sa Tehničkim fakultetom u Zrenjaninu po kome su studenti mogli da steknu volontersku stručnu praksu u firmama članicama ovog udruženja.
Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je, međutim, reklo da volonterska stručna praksa nije moguća, jer se studenti angažuju u profitnim firmama. Problem je rešen tako što je termin „volonterska stručna praksa“ preimenovan u „letnja stručna praksa“.
"Da se ne bi dešavalo da neki zakoni i procedure budu potpuno neusaglašeni sa potrebama privrede i građana, pre donošenja svakog novog zakona ili propisa nadležne institucije treba da se konsultuju sa poslovnim organizacijama", zaključuje Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a.
Tekst preuzet sa sajta b92.biz . . .
Saopštenja Poreske uprave
(postavljeno 15. novembra, modifikovano 16. novembra 2011. godine)
16.11.2011 - Пореска управа Републике Србије започиње активности које се односе на телефонске позиве пореским обвезницима од стране службеника Контакт центра
Обавештавамо пореске обвезнике Републике Србије, да у циљу добре сарадње и комуникације Пореске управе са пореским обвезницима, Пореска управа Републике Србије започиње активности које се односе на телефонске позиве пореским обвезницима од стране службеника Контакт центра Пореске управе Србије.
Циљ Пореске управе је да учини испуњавање пореских обавеза што једноставнијим, да пружи савет и помоћ у решавању евентуалних проблема са којима се порески обвезници могу суочити, као и да подсети пореске обвезнике на поштовање прописа.
Уједно подсећамо пореске обвезнике да, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији ( Сл.гл 53/10 ) могу сами да пријаве радњу, односно пропуст, који се сматра пореским прекршајем, при чему Пореска управа неће подносити захтев за покретање прекршајног поступка, нити ће се изрећи казна за прекршај.
15.11.2011 - Обвезници којима је одобрено мировање дуга из 2008. године по основу доприноса за здравствено осигурање, до краја 2011. године треба да измире текући дуг
Пореска управа Србије подсећа пореске обвезнике којима је одобрено мировање дуга из 2008. године по основу доприноса за здравствено осигурање да до краја 2011. године треба да измире текући дуг да би им се одобрио отпис дуга из мировања (из 2008) и да не би дошли под удар камате и принудне наплате.
Законом о мировању и отпису дуга по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање (''Сл. гласник РС'', број 102/08 и 31/09) омогућено је обвезницима који имају дуг по основу доприноса за здравствено осигурање на дан 31.12.2008. године, да поднесу захтев да им тај дуг мирује до 31.12.2011. године.
Уколико буду редовно измиривали текуће обавезе у периоду од 01.01.2009. до 31.12.2011. године, дуг за који је одобрено мировање ће се 01.01.2012. отписати.
Ако не буду редовно измиривали текуће обавезе дуг за који је одобрено мировање ће се вратити на салдо обвезника са обрачунатом каматом за три године.
Integralni tekst saopštenja
preuzezet sa sajta Poreske uprave . . .
Tekst zakona pronađite
na stranici Propisi besplatno . . .
"Novu krizu nećemo ni osetiti"
(postavljeno 11. novembra 2011. godine)
Mali i srednji preduzetnici u Srbiji kažu da su već sada u tolikoj krizi da se efekti neke nove neće ni osetiti.
Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća poručuju da je više od 24.000 preduzeća u blokadi kao i da 90 odsto malih i srednjih preduzeća svoj posao finansira kratkoročnim kreditima. "Mi se nalazimo u kontinuitetu loše beskonačnosti. Pre šest godina smo rekli da će nereformisana država, nekvalitetno sprovedena privatizacija, odsustvo demokrattizacije industrijskih odnosa, ogroman obim crnog tržišta i sive ekonomije, odsustvo strukturnih reformi, skupa javna potrošnja i neefikasna javna uprava dovesti do tranzicionog kolapsa", kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević za Radio B92.
Kako kaže, desilo se ono što je najmanje želeo, bio je u pravu.
"Privreda Srbije nije ničija briga i za 10 godina nije donet ni jedan jedini zakon koji bi poboljšao uslove privređvanja i samo se vuku estradno-političke mere umesto strukturnih reformi", ističe Knežević.
Najveći je cinizam, prema njegovim rečima, to što dok privatni sektor beleži gubitak meren stotinama hiljada radnih mesta, javni sektor se zapošljava. "Prošle godine izgubljeno je 240 hiljada radnih mesta, čak 160 hiljada radnih mesta izgubile su preduzetničke radnje i mali biznisi, 12.000 radnih mesta izgubio je sektor gradjevine - i ponovo je povećan broj zapošljavanja u javnom sektoru; to su svete krave koje niko ne sme da dirne", smatra on.
Tekst preuzet sa sajta b92.biz . . .
U krizi
porezi neće biti menjani
(postavljeno 3. novembra 2011. godine)
Poreska politika u Srbiji biće predvidiva, a poreske stope u vreme brize neće biti menjane, izjavio danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora Đelić je istakao da Srbija u poslednje tri godine nije povećavala poreze, za razliku od drugih zemalja, niti će to činiti dok traje kriza javnih dugova u Evropskoj uniji. Reforme u poreskom sistemu moguće su na lokalnom novou, kako bi se podstaklo zapošljavanje i smanjila siva ekonomija. On je najavio da će reforme u zemlji biti nastavljene u skladu sa evropskim propisima i uključivaće otklanjanje administrativnih prepreka u poslovanju.
Integralni teks vesti možete
pročitati na sajtu Emg.rs . . .
Promenjene osnovice
penzionog osiguranja za
građane koji sami uplaćuju doprinos
(postavljeno 1. novembra 2011. godine)
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podseća građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za novembar važe nove osnovice osiguranja koje su za 1,97 odsto više od dosadašnjih (zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu).
Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju. Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 18.817 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 268.810 dinara.
Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22 odsto, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 4.139,74 do 59.138,20 dinara. Ovi iznosi primenjivaće se za uplate za novembar i decembar 2011. i januar 2012.
Integralne tekst saopštenja
i tabelarni pregled po osnovicama
pročitajte na sajtu Fonda PIO . . .
Poreski "ako prođe - prođe" namet
(postavljeno 1. novembra 2011. godine)
Knjigovodstvene agencije su ovih dana zatrpane besnim klijentima, a red na ulici ispred poreske uprave u Novom Sadu je već danima dugačak.
Novosađanka Ljiljana Ćurčić svoju trgovačku radnju zatvorila je još 1988. a pre sedam dana dobila je obaveštenje prema kom treba da plati skoro 70.000 dinara na ime zatezne kamate za firmu koja ne postoji.
Navodno je, kako joj je objašnjeno u Poreskoj upravi, prilikom zatvaranja firme ostalo oko 1.000 dinara duga, koji se za ovih 23 godine nagomilao do te cifre.
"Zašto me prilikom gašenja firme o tome nisu obavestili i zašto me sve ovo vreme niko nije izvestio o dugu koji mi se svake godine obračunava po kamati koja uopšte nije niska, nije mi jasno. Odakle mi sada 70.000 dinara da im dam i koji je to bezobrazluk?", pita se ona.
"Da građani znaju da su dužni, možda bi vremenom uplaćivali, ne bi čekali da im se nagomila toliki novac, koji u današnje vreme malo ko može tako lako da izvadi iz novčanika", objašnjava Ljiljana, koja je od radnice u Poreskoj upravi saznala da je, navodno, ova akcija sprovedena da bi se na brzinu napunio budžet.
"Žena koja radi godinama u poreskoj upravi rekla mi je kako su ova obaveštenja o porezu, koja su većinom ne važeća, poslata po sistemu - ako prođe, prođe. Uvek će se naći neko ko će se uplašiti i otići da uplati dug koji ne postoji. Pa to je krajnje bezobrazno prema građanima. Pogotovo ako je istina da su ova obaveštenja slata samo u Vojvodinu, a ne i u celu Srbiju", kaže ona, napomenuvši da joj ne pada na pamet da plati dug koji joj se naprasno posle 23 godine prepisuje.
Branimir Kovačev čekao je čitav dan da bi došao na red. On je zamrzao svoju firmu za peskarenje čaša u januaru 2010. Međutim, ovog meseca u koverti ga je dočekalo neprijatno iznenađenje da je dužan 400.000 dinara za porez.
"Umalo me nije šlog strefio kad sam video. Sva sreća pa čuvam rešenje o zamrzavanju firme koje sam dobio u Agenciji za privredne registre. Kada sam firmu zamrzao na neodređeno vreme, istog dana otišao sam u Poresku upravu, gde je ovo rešenje prosleđeno mom poreskom referentu. Juče sam čekao ispred filijale čitavo prepodne da bih video ko je ovde lud? Rečeno mi je da je moguće da se potkrala greška i da će biti ispravljena", kaže Kovačev.
Vlasnica jedne knjigovodstvene agencije Vesna Šupić kaže da su joj sva 24 klijenta došla na vrata, nakon što su primili obaveštenje o stanju poreskog računa. "U većini slučajeva je to već nešto što je plaćeno ili nešto što je zastarelo, jer nakon pet godina dug za porez zastareva, ukoliko poreska uprava ne reaguje", kaže ona.
Tekst preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Blic . . .
Porezi
privrednike teraju u ilegalu
(postavljeno 26. oktobra 2011. godine)
Sve teži državni nameti i sve manji pazari teraju mnogobrojne preduzetnike da se ugase firme i svoj rad nastave na crno. Nema privredne grane koju nije ugrozilo nelegalno tržište.
Čak i zanatstvo, koje je u suštini žilav sektor i sposoban da se veoma brzo prilagodi situaciji, sada polako nestaje iz legalnog poslovanja. "Od početka 2009. godine nisam menjale cene, ali posla je sve manje. Morala sam da otpustim radnicu i sada radim sama. Za ove dve godine, sirovine sa kojima radim su poskupele barem 50 odsto, a sve obaveze prema državi su tri puta veće. Moram da gasim firmu i da radim na crno. Niko ne želi to, ali nas je muka na to naterala. Nema drugog izlaza", kaže vlasnica jednog beogradskog frizerskog salona.
Milan P., stolar iz Novog Sada kaže da su visoki troškovi, brojne takse i nameti bili ključni razlog što je prestao da radi legalno. "Kasnio sam sa plaćanjem svih obaveza - od plata, zakupnine, komunalnih troškova, do državnih nameta. Nije mi preostalo ništa nego da ugasim firmu i da otpustim radnike. Imam samo jednog pomoćnika i radimo na crno. Tako uspevam da obezbedim najosnovnije za svoju porodicu", priča MIlan P.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan Knežević kaže da je do prošle godine broj zatvorenih i novootvorenih firmi bio izjednačen. "Ove godine čak 11.000 preduzeća je zatvoreno, a 6.000 otvoreno. Razlog jesu ogromna davanja i previlika fiskalna opterećenja. Dešava se da firme otpuste zvanično veliki broj radnika, koji nastavljaju da rade, ali na crno. U takvim slučajavima nezaobilazna je utaja poreza i carina, a kompletan repromaterijal se plaća kešom. Posledice su, naime, mnogo veće, jer na svaki dinar u prometu moram da dam 1,60 dinara na doprinose, bolovanja, poreze, nadzore, sertifikate, odnosno čak 44 davanja", kaže Knežević.
Zvanično, crno tržište godišnje pojede čak milijardu evra samo zbog neplaćanja PDV, a još 1,5 milijardi evra ne uđe u budžet na osnovu ostalih davanja. "Potvrđeno je da 51.800 firmi ne uplaćuje poreze i doprinose.Reklo bi se da su pretovarili magarca, pa se sada hvatamo za glavu. Promet robe u ovoj oblasti na crnom tržištu veći je od legalnog. Samo na Pančevačkom buvljaku na 1.640 tezgi ostvaruje se godišnje promet od 180 miliona evra. Crno tržište je zvaničan socijalni program Vlade", kaže Knežević.
Kazne za sve one koji rade bez papira su minimalne. Prodavcu koga inspektori zateknu sa robom vrednom od 10.000 do 15.000 dinara sledi kazna od 3.000 dinara.
Tekst preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Novosti . . .
Svi dužnici
vidljivi na Internetu
(postavljeno 25. oktobra 2011. godine)
Dužnici u Srbiji više neće moći da sakriju svoje dugove i da prevare potencijalne poslovne partnere. Podaci o njihovim dugovanjima moći će da se provere preko Interneta u Jedinstvenoj bazi podataka o izvršnim dužnicima, ukucavanjem imena ili matičnog broja bilo fizičkog bilo pravnog lica.
Građani će moći da preko Portala sudova Srbije proveriti platežnu sposobnost svojih potencijalnih poslovnih partnera, tako što će kliknuti na link "Knjiga izvršnih dužnika". Tim potezom se otvaraju dve evidencije - jedna za podatke o izvršnim dužnicima iz osnovnih sudova a druga iz privrednih.
Ukucavanjem imena ili naziva osobe ili firme moći će da se proveri da li je protiv određenog lica pokrenut izvršni postupak, da li i kolikom imovinom raspolaže i nad kojom se imovinom eventualno sprovodi izvršenje.
Ukoliko se na portalu ne pojavi ime odnosno naziv “subjekta” na proveri to znači da dugova nema i da je potencijalni poslovni partner solventan.
“U prethodnom periodu dešavale su se situacije, da su se sklapali poslovni odnosi a da ljudi nisu mogli na pravi način i na vreme da provere da li neko raspolaže imovinom i kolikom i onda bi nastali problemi oko realizacije poslova”, ukaza o je Pašić. Prema njegovim rečima, podatke o dužnicima u “Knjigu izvršnih dužnika” unose zaposleni u sudovima na osnovu rešenja suda i trenutkom upisa podaci su vidljivi i na portalu.
Knjiga izvršnih dužnika je javna knjiga, i građani svakodnevno mogu da idu u sud i da provere da li je neko bilo fizično bilo pravno lice upisano u nju, podsetio je Pašić i istakao da je Ministarstvo pravde omogućilo da građani ubuduće putem Interneta mogu da provere te podatke na pomenutom Portalu sudova Srbije.
Ističući da je posećenost Portalu izuzetno visoka, Pašić je naveo da statistički podaci pokazuju da sudovi znatno efikasnije rade, od kada je Portal u upotrebi. “Tako na primer u poređenju sa prvih devet meseci prošle godine, kada portal nije postojao i devet meseci ove godine, osnovni, viši i privredni sudovi rešili su više od 100.000 predmeta nego lane”, napomenuo je on.
Tekst preuzet sa sajta b92.net,
Izvor: Tanjug . . .
Novine u raspolaganju gotovim
novcem posle donošenja pravilnika
(postavljeno 18. oktobra, modifikovano 21. oktobra 2011. godine)
Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 77/2011 od 14. oktobra 2011. godine, a primenjuje se od 22. oktobra 2011. godine. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaće da se primenjuje dosadašnja Odluka o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Službeni glasnik RS", broj 57/04, ... 11/10).
Novine u poslovanju gotovim novcem koje donosi pravilnik ogledaju se u sledećem:
1) bez podnošenja na uvid dokumentacije može se podići iznos od 150.000,00 dinara, umesto dosadašnjih 100.000,00 dinara;
2) podizanje gotovog novca u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara dužni smo najaviti banci najmanje 3 dana ranije, umesto dosadašnjeg iznosa od 1.300.000,00 dinara;
3) novac podignut sa računa koji nije isplaćen, odnosno utrošen, možemo u blagajni držati neograničeno dugo.
Novina je i to da se gotov novac može podići sa tekućeg računa i držati kao depozit u fiskalnoj kasi za potrebe vraćanja kusura na početku radnog dana sve dok se upotrebljava fiskalna kasa, bez straha da će kontrolni organi osporiti to pravo, kao što su to činili do sada.
Objavili smo integralni
tekst Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu
(postavljeno 20. oktobra 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 78 od 19. oktobra 2011. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
Tekst gornjeg zakona kao i tekst osnovnog
zakona pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Porez na imovinu
neće se povećati 2012.
(postavljeno 18. oktobra 2011. godine)
Porez na imovinu za 2012. ne može biti veći od poreza koji su građani i preduzetnici platili u ovoj godini, utvrđeno izmenama Zakona o porezu na imovinu koje je danas usvojila Skupština Srbije.
U obrazloženju Vlade Srbije navodi se da je osnovni razlog za izmene Zakona o porezu na imovinu zaštita socijalnog položaja poreskih obveznika koji ne vode poslovne knjige.
Ukida se obaveza obveznicima koji ne vode poslovne knjige da najkasnije do 31. decmebra 2011. podnesu nove poreske prijave za utvrđenje poreza na imovinu.
Izvor: Emg.rs, Beta . . .
Ostao porez na najniže zarade
(postavljeno 15. oktobra 2011. godine)
Unija poslodavaca Srbije (UPS) kaže da je Vlada Srbije prekršila Socijalni sporazum jer nije od 1. oktobra podigla neoporezivi deo zarade na 10.000 dinara.
Prema dogovoru koji je u junu postignut na Socijalno ekonomskom savetu, Vlada se obavezala da će od 1. oktobra neoporezivi deo zarade sa 7.310 dinara podići na 10.000 dinara. UPS navodi kako je insistirala da se neoporezivi deo zarade podigne i do nivoa minimalne zarade u Srbiji, jer je u većini zemalja Evropske unije (EU) praksa da se najniže plate neoporezuju, što predstavlja aktivnu meru socijalne politike. Takav stav su, prema Uniji, podržali i reprezentativni sindikati, ali je problem nastao zato što su se pobunili predstavnici lokalnih samouprava okupljeni u Stalnoj konferenciji gradova i opština kojima se rasporedjuje najveći deo novca od poreza na zarade. Na kraju je usvojeno kompromisno rešenje da se od 1. juna 2011. godine minimalna zarada u Srbiji sa 95 dinara biti podinuta na 102 dinara, ali uz uslov da neoporezivi deo zarade od 1. oktobra 2011. godine bude podignut na 10.000 dinara, navela je Unija u saopštenju.
UPS trvrdi kako je "kršenjem Socijalnog sporazuma Vlada Srbije pokazala da želi da vodi socijalnu politiku na račun hiljada preduzeća čije je poslovanje ugroženo zbog trenutne ekonomske krize, kao i stotina hiljada zaposlenih koji primaju veoma niske zarade."
"Ukoliko Vlada Srbije do 1. novembra ne podigne minimalni deo zarade na ugovorenih 10.000 dinara, Upravni odbor UPS-a razmatraće napuštanje Socijalnog sporazuma, jer ne želimo da budemo paravan za dalje urušavanje srpske privrede nedoslednoj i neefikasnoj izvršnoj vlasti", piše u saopštenju.
Izvor: B92.net, Beta, Tanjug . . .
Jesenja analiza privrednih
kretanja Ministarstva finansija,
septembar 2011
(postavljeno 12. oktobra 2011. godine)
Јесења анализа привредних кретања Министарства финансија, је наставак публикација, које је континуирано од 2001. године за потребе Владе Републике Србије, припремао Републички завод за развој. Поред месечних информација о актуелним економским кретањима, у мају и октобру припремају се опширније анализе (Пролећна и Јесења анализа привредних кретања), које садрже анализу и прогнозу текућих привредних кретања.
Јесења анализа садржи опширнију анализу о актуелним економским кретањима у периоду јануар-август 2011. године са краткорочном прогнозом и проценом основних макроекономских агрегата. Посебна пажња усмерена је на кретања у реалном сектору, процене и прогнозе БДП, агрегатну тражњу, инвестиције, на кретања у спољнотрговинском, монетарном и девизном сектору, тржишту рада, јавним финансијама, регионалном развоју, приватизацији, развоју предузетништва, трендове у ЕУ и окружењу и др.
Јесења анализа садржи посебне прилоге:
• Прогноза кретања привредне активности - фаза благе контракције - водећи индикатор привредне активности Србије (ВИПАС)
• Анализа пословања сектора МСПП за 2010. годину
• Фискални капацитет
За израду Јесење анализе коришћени су званични подаци Републичког завода за статистику, Министарства финансија, Министарства економије и регионалног развоја, Народне банке Србије, Републичког фонда за развој, Републичке агенције за приватизацију, Националне службе запошљавања, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Београдскe берзe, Агенције за привредне регистре, као и резултати истраживања из месечне анкете о пословној клими на основу које се по методологији Европске комисије анализира краткорочна прогноза прерађивачке индустрије (билтен Коњунктурне перспективе).
Pročitajte integralni tekst
publikacije Jesenje analize . . .
Udvostručena nagrada
za prijavu upotrebe nelegalnog softvera
(postavljeno 6. oktobra 2011. godine)
Savez proizvođača poslovnog softvera (Business Software Alliance, BSA) je po drugi put u poslednjih pet godina udvostručio iznos nagrade koju dodeljuje osobama koje prijave postojanje piratskog softvera u kompanijama u kojima su zaposleni.
Nagrada sada iznosi 30.000 USD, a biće isplaćena osobama čije informacije dovedu do toga da njihove kompanija sklope sa članicama udruženja BSA legalne ugovore o licenciranju softvera. Kompanije za koje BSA utvrdi da koriste piratski softver mogu biti kažnjene novčanom kaznom u iznosu do 150.000 dolara, što izaziva brojne kritike. Kritičari zameraju savezu BSA zbog načina na koji se bori protiv upotrebe piratskog softvera i navode da su optužbe koje iznosi BSA često preterane, kao i da se ne radi baš uvek o kršenju zakona, odnosno kršenju ugovora o licenciranju softvera. Poslednji takav slučaj koji je je udruženje BSA obelodanilo (doduše, ne navodeći o kojoj kompaniji je reč) je doveo do kažnjavanja dotične kompanije kaznom od 150.000 USD. Nagradu za prijavljivanje je dobio bivši zaposleni u toj kompaniji, koje je podneo prijavu savezu BSA, i dobio maksimalnu predviđenu nagradu koja je tada iznosila 15.000 USD.
Savez BSA je neprofitna organizacija osnovana 1998. godine, a sačinjavaju je veliki proizvođači softvera, kao što su kompanije Microsoft, Apple, IBM i druge. U borbi protiv nelegalnog softvera BSA organizuje informativne kampanje, promoviše legalizaciju softvera i pokreće sudske postupke protiv kompanija koje ne poštuju odgovarajuće zakone i nepropisno postupaju s licencama za korišćenje softvera.
Izvor: Mikro.rs . . .
“Nije ovo više
samo vaša zajeb…,
(postavljeno 5. oktobra 2011. godine)
od ovog živi 200 porodica”. Ovu rečenicu je 12. novembra 2005. na samom kraju sastanka menadžmenta o mogućim poboljšanjima, izrekao direktor proizvodnje u jednom od najboljih srednjih preduzeća u regionu. Sadržala je imenicu, ovde prikrivenu, koja potiče od glagola, koji koriste prosti ili ljuti i očajni ljudi. Rečenica je upućena vlasnicima, osnivačima, samoniklima a predstavlja krik, vapaj, molbu, apel da urede svoju kompaniju. Da je učine onakvom kakvom je ne samo okruženje doživljava već i i lažljivi brojevi u finansijskim izveštajima prikazuju. Da je konačno naprave najboljim srednjim preduzećem a ne “nečijom zajeb…..” Tekst sam mogao početi i iz drugog ugla. “Slušaj ženo, ako se meni nešto desi, odmah da si sve ovo prodala”… Ali neću.
Idemo ovako. “Meni je svega definitivno, evo dovde…” uz prelaz dlanom preko usta, koju sam manje ili više sličnu, uvek uz istu gestikulaciju, slušao mnogo puta ali u sećanje mi je najdublje utisnut trenutak kada se to prvi put desilio pre desatak godina. Nastavak je uvek bio isti “…. i sve ću ja njih u tri … (opet tačkice koje koriste prosti ili ljuti i očajni) materine. Jednostavno ne mogu više”. Izgovarao ih je osnivač, vlasnik uspešne kompanije koja je rasla i koja je tako rastući, velike novce praveći, bila sve više svačija druga a sve manje njegova. Samo sam prvi put bio iznenađen, nespreman ali ono što sam rekao tada, svaki put sam sve sigurnije i samouverenije ponavljao – “Da, to je ispravna odluka”. I verujem da bi svako od vas isto učinio kada bi mu to umorno biće koje tada, iz stomaka, iz pupka, viče bilo otac, sin ili brat. I da bi nastavili “More, teraj ih sve do đavola, prodaj firmu pa da živiš ko čovek”. Nije pristojno pričati o tuđim novcima ali većina samoniklih što u nekretninama, što u domaćim ili švajcarskim slamaricama, ‘ajd’ skromno, za sebe ima. A i takvi su rođeni, na tu stranu od Boga darovani (tu im Bog dao, al ravnoteže radi, na razumnoj strani uzeo), da će i da na ulicu opet izađu neku “crkavicu” zaraditi. I još više biste u pravu bili kada biste ih hrabrili ka racionalnoj odluci jer znate da uz sebe lekove drže. Za krvni pritisak, za čir ili za šećer, bar. Još sigunije biste im to govorili kad biste znali, a ja vam kažem da znate, da oni samonikli to nikad neće uraditi. To što će nastaviti da rade nije racionalna odluka, ali da su racionalni nikad svoje firme ne bi napravili. Znate već da samonikli nisu u sve ovo ulazili samo novaca radi. Nešto drugo ih je teralo da biznis pokrenu i to im neće dati da sada odustanu. Ako su ikad pred vama ove reči govorili, rukom preko usta prelazili znajte da bili ste gledalac kratkog igrokaza koji ti glumci igraju. I vraćaju su na glavnu scenu.
Sem što sam kroz ovu minijaturu još nešto naučio o njima, spoznao sam ono daleko važnije – Uspešne, mlade, velike ili male, preduzetničke kompanije više trebaju onima koji u tim kompanijama rade nego onima koje su te kompanije napravili. A gde će desetine, stotine a ponekad i hiljade onih koju tu rade sutra novi posao naći. I uz te se, o istine li i pradoksa, prilepiše i pijavice, paraziti, na desetine, koji i od njih platu primaju ali ne zarađuju. Gde će svi oni, ako on sutra stvarno kaže “Meni je svega dosta”. Što je manja varoš, što je od centara dalja a sve pustijem jugu, severu, istoku ili zapadu bliža, to je ovaj problem veći. Ili do kraja jasno – u svakoj od državica našeg regiona postoji par velikih gradova gde bi se oni koji znaju i hoće da rade novi posao našli, kad bi samonikli kompanije zatvorili. Miran i spokojan pišem ove rečenice jer već dugo znam da svakom od samoniklih racionalan po njih scenario po glavi se mota, ali da niti jedan od njih ovo neće uraditi.
Pa haj’mo na sledeći nivo. Na one koji opštine ili države vode. Gde će im glasači plate zarađivati ili dobijati ako se samonikli ipak jednog dana racionalni probude. Samonikle kompanije i njima koji o nama bi trebalo da brinu više trebaju nego samoniklima. Još jednom, za svaki slučaj, ne zbog harača već zbog glasača. I samonikli, i zaposleni, i opštine i države samonikle kompanije trebaju. Svako iz svog razloga, svako iz svog interesa. Održive samonikle kompanije koje će i danas i sutra dobre i još bolje biti.
Odakle pomoć tražiti, odakle pomoć očekivati?
Redom. Prvo od svEUvišnjeg koji će nas, i sve njih, jednog dana u svoje odaje primiti a do tada nam vrata od fondova, pomalo, odškrine i odškrinuće. Ako već neko iz nekakvih fondova želi da pomogne onda svoju pomoć treba da usmeri na samoniklog i profesionalizaciju njihovih kompanija. Ozbiljni ljudi su me ozbiljno pitali – “A zašto bismo mi njima pare davali da bi oni svoje kompanije sređivali?” ili “A zašto bismo mi njima pare davali da bi oni svoju decu pripremali da njihove kompanije vode?” Pa zato što to nisu njihove kompanije. Tačnije nisu samo njihove kompanije. Ne vredi trošiti pare na povećanje efikasnosti javnih preduzeća ili javnih uprava. Sve te javne kuće vode političari i njima je dovoljno narediti. Oni silu razumeju. Silom su na vlast došli, i oni, i oni pre njih i oni koji doći će posle njih. Silom i upravljaju kompanijama. Njima velim treba narediti, silom su i mnoge teže političke odluke donosili, skoro mrtve žive pronalazili, a pa što ne i bi ovakve. “Da sam ja nEUtko” ni eurocenta im za tu rabotu dao ne bi. Al’, ne lipši samonikli do zelena grane. Bilo i biće ali malo, pomalo, premalo.
Oni koji države vode za samonikle gazele samo zrnce zobi odvajaju. Ni posađenim gazelama više neg’ šaku zobi ne daju, ali da zrnce vrate. Korporacije spasavaju i spasavaće. A znaju da će velika većina velikih, i bez pomoći države, propasti. Nije pitanje da li, nego kada. Ogrezli u korupciju i spoljnju i unutrašnju. U finansijskim malverzacijama i preanalizama će se ugušiti. Prikrivenim u formi, forme i krađe radi. I opet, nećete samonikli , siguran sam, ovde pomoć naći. (Oni retki, obično na lokalu, južno, severno, istočno, il’ zapadno, znaju da na njih ne mislim, k’o što znaju da to što rade više savesti svoje i svetonazora svojih rade nego zato što stvarno pomoći mogu.)
Da li će samonikli i sebe i dece svoje i zaposlenih svojih i varoši svojih opstati i napredovati od njih zavisi. “Opstanak” i “uspeh” svih “velikih” zavisi od nekog drugog. Opstanak i uspeh samoniklih i njihovih kompanija od njih zavisi. Od njihove spremnosti, od njihove volje, energije, posvećenosti. Da urede kompanije svoje. Da razjure one što pametno u monitor zure i rešavaju ili svoje ili svetske probleme ali ne radeći ono za šta, bezobrazno, plate traže. Da nagrade one koji od svog rada da žive žele. Da kompaniju učine onakvom kakvom će je s pravom okruženje doživljavati a brojevi u finansijskim izveštajima će samo pokazivati da jeste. Da je konačno naprave najboljim srednjim preduzećem a ne “nečijom zajeb…..”
Integralni tekst gornjeg naslova, autora
Borisa Vukića pročitajte na sajtu Asee.biz . . .
Usvojen
Zakon o zaštiti poslovne tajne
(postavljeno 28. septembra 2011. godine)
Skupština Srbije usvojila je zakon koji uvodi zaštitu poslovne tajne u privrednom poslovanju i naučno-istraživačkom radu od nelojalne konkurencije. Zakon o zaštiti poslovne tajne treba da zaštiti poverljive informacije koje zakonito kontroliše fizičko ili pravno lice od nelojalne konkurencije.
Poslovnom tajnom smatra se bilo koja informacija koja ima ili može da ima komercijalnu vrednost i čijim saopštavanjem bi mogla da se nanese šteta fizičkom ili pravnom licu.
Povredom poslovne tajne smatra se svako nezakonito pribavljanje, otkrivanje ili korišćenje poslovne tajne, a novčane kazne za kršenje zakona kreću se od 50.000 do tri miliona dinara.
Kao poslovna tajna mogu se štititi informacije kao što su finansijski, ekonomski, poslovni, naučni, tehnički i tehnološki proizvodni podaci, studije, rezultati istraživanja, različite formule, crteži, planovi, projekti, prototipovi, kodovi, modeli, programi, metode, tehnike, obaveštenja ili uputstva internog karaktera.
Kao poslovna tajna ne mogu se štititi informacije označene kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja.
Držalac poslovne tajne, kako je propisano zakonom, može na drugo lice da prenese pravo korišćenja poslovne tajne. Usvajanje Zakona o zaštiti poslovne tajne bitno je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Izvor: B92.biz, Beta . . .
Skupština usvojila novi
Zakon o parničnom postupku
(postavljeno 26. septembra 2011. godine)
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o parničnom postupku koji utvrđuje obavezu suda da na početku postupka, zajedno sa strankama, odredi vremenski okvir za završetak postupka. Usvajanjem tog zakona ispunjen je još jedan uslov na putu Srbije ka EU. Sud i stranke su dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira za završetak suđenja, a ročište može da se odloži samo zbog izvođenja dokaza ili sprečenosti sudije. U slučaju odlaganja ročišta, sud mora da utvrdi novi rok za sprovodenje postupka.
Zakonom je precizirano da se za pismena obaveštenja osobi koja se ne zatekne na adresi, a koja se moraju lično dostaviti, ostavlja obaveštenje da ga može podići u sudu u roku od 30 dana i istovremeno stavlja na oglasnu tablu suda nakon čega se smatra da je dostavljanje uredno obavljeno.
Propisane su kazne za nepoštovanje procesne discipline, i to za vređanje u postupku, zloupotrebu procesnih ovlašćenja i ometanja preduzimanja parničnih radnji i dostavljanja pismenih obaveštenja. Novim rešenjima strankama će biti omogućeno da angažuju veštake iz registra sudskih veštaka, predlože njihov nalaz i mišljenje pri čemu će sud ceniti sve dokaze. Do sada je veštake isključivo određivao sud. Uvodi se posebna mesna nadležnost u sporovima za zaštitu potrošača i to prema prebivalištu potrošača, budući da je direktivama EU naložena posebna zaštita potrošača. Predviđeno je da u prvostepenom postupku sudi sudija pojedinac s tim što stranke imaju pravo da zahtevaju da im u konkretnom slučaju sudi veće. Novim rešenjima predviđeno je da u postupku pred drugostepenim sudom i po vanrednim pravnim lekovima uvek sudi veće. Zakonom su precizirane odredbe koje se odnose na isključenje i izuzeće sudije kako bi se sprečile zloupotrebe. U postupku stranka može da učestvuje samostalno ili preko punomoćnika koji može da bude isključivo advokat. Podnesak će moći da bude upućen u elektronskom obliku, a izvođenje dokaza saslušanjem svedoka, odnosno stranaka može se sprovesti putem konferencijske veze, odnosno korišćenjem uređaja za tonsko i optičko snimanje.
U parničnom postupku se rešavaju sporovi iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinsko-pravnih i drugih građansko-pravnih odnosa. Najveći broj svih sudskih postupaka odnosi se na parnične postupke. Prema rečima predlagača, novi zakon bi trebalo da omogući efikasniji i ekonomičniji postupak pred sudovima.
Zakon o parničnom postupku stupiće na snagu 1. februara 2012.
Izvor: Emg.rs, Beta . . .
Privrednici
ne podnose inspekcije
(postavljeno 26. septembra 2011. godine)
Srpski privrednici ne podnose inspekcije. Najnovije istraživanje pokazalo je da sedam od osam vlasnika firmi ima negativno mišljenje o njima. Samo 12 odsto privrednika ima pozitivno mišljenje o radu inspekcija, dok je 88 procenata izrazilo “nedvosmisleno negativan stav”.
Istraživanje USAID i Privredne komore Srbije sprovedeno tokom leta kao zaključke donosi saznanje da su inspektori neobučeni, dolaze na prepad unapred sumnjajući u ispravnost poslovanja, da se nadležnosti prepliću, a propisi gomilaju. Poseban problem je da se kontrola sprovodi uz pozivanje na propise koji nisu valjano objavljeni i do kojih privrednici ne mogu da dođu na jednostavan način.
Česte su situacije da inspektor pri kontroli kaže privredniku “Moram da te kaznim, hajde da nađemo nešto što te neće puno koštati”, beleži istraživanje. Firma srednje veličine, suočena sa zahtevom inspektorke da se dnevno meri buka tri sekire, da se na svaka tri dana dostavlja izveštaj o tome, da se razvrstava otpad na način koji je praktično nemoguć, rešenje problema je videla u plaćanju svih kazni i gašenju posla uz otpuštanje 40 zaposlenih. Naveden je i podatak da je u jednoj firmi kontrola trajala devet meseci, bez i jednog radnog dana prekida.
"Najbahatiji su inspektori koji najmanje poznaju propise. U odnosu na kompetentnije kolege, podložniji su korupciji i neefikasniji, tako da njihove kontrole oduzimaju privrednicima više vremena. Za većinu su privredni subjekti krivi samom činjenicom da postoje", zapisao je jedan od privrednika.
Jedna od ozbiljnih teškoća su nejasni propisi koji zahtevaju tumačenja različitih organa. Ta tumačenja su neobavezujuća, neusklađena, a često i suprotstavljena. Tako privredni subjekti "bivaju kažnjeni i kada posluju u skladu sa mišljenjima ministarstava jer je nadležna inspekcija zauzela stav da se sa tim mišljenjem ne slaže“.
"Problematična je i učestalost inspekcijskih poseta i prekomerno trajanje, preklapanje nadležnosti republičkih inspekcija i nejasna podela nadležnosti između inspekcija na republičkom i lokalnom nivou", potvrđuje Vidosava Džagić, potpredsednik PKS. Ljude iz privrede ljuti i obeshrabruje, a to je jedna od najčešćih primedbi, što ne postoji "nijedan efektivan mehanizam da privrednici dobiju naknadu, a da inspektori snose odgovornost kada svojim postupanjem nanesu štetu privrednicima“.
Dobijeni rezultati, kažu ljudi struke, upućuju na zaključak da treba sprovesti reformu inspekcija tako što će, pre svega, biti formiran jedan organ za inspekcijske poslove, u kome će objediniti sve inspekcije, izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane.
Izvor: B92.biz, Blic . . .
"Poslovni prijatelji" i prijatelji
(postavljeno 22. septembra 2011. godine)
U našim životima postoje, rastu, razvijaju se ili umiru prijateljstva iz vrtića, negujemo ili, menjajući se i mi i oni, zaboravljamo prijatelje iz škole, prijatelje iz mladosti, prijatelje sa fakulteta, prijatelje sa sporta, prijatelje koje smo upoznali na putovanjima. Kod nesrećnih naroda i prijatelji iz rata,.... Vremenom postaje nebitno gde smo se sreli, gde smo se upoznali, oni su uz nas i kad sa nama nisu i kada se nakon dugo vremena opet vidimo znamo da ćemo onog trena kad se sretnemo nastaviti tamo gde smo manje ili više davno stali. To su naši prijatelji, verujem da ih kroz život možemo prepoznati, one truda vredne negovati i čuvati i da se bogatstvo čoveka svakog meri i po tome koliko prijatelja u životu stekne.
Postoje prijatelji koje upoznajemo u poslu i to je prirodno i normalno. Hteli mi to ili ne, ali odvajkada je normalno da čovek radi a odskora, da u radu sve više i vremena provodi. Tu, kao što je nekad u školi ili na fakultetu, susreće razne ljude i sa ponekima sem interesa i slična interesovanja ima. I oni vremenom postaju prijatelji iz posla. Lepota i bogatstvo mog posla je što upoznajem mnogo mudrih, interesantnih, dobrih ljudi. Sa mnogima od njih bih sigurno vremenom prijatelj postao ali nećemo stići. Ostaće dragi ljudi i radovaćemo se našim susretima. Manji broj su postali prijatelji koje kroz posao upoznah čekajući nove.
Skrećem pažnju nedovoljno pažljivom čitaocu da prethodni pasusu nisam započeo sa vrtićki prijatelji, školski prijatelji, detinjasti prijatelji, fakultetski prijatelji,... Kod nesrećenih naroda i ratni prijatelj ("Politički prijatelj" ili "partijski prijatelj" sad siguran sam i blagi grohotni osmeh kod svakog čitaoca izaziva). Zašto - pa zato što se tako ne kaže, nije gramatički ispravno i zato što takvi onda i ne postoje.
A "poslovni prijatelj"?
Da - tako se kaže, da - gramatički je ispravo, da - takvi postoje. Nažalost.
Konstrukciju "poslovni prijatelji" uvek zajedno treba pisati i izgovarati a sa prijateljstvom je ne treba izjednačavati. Sa "poslovnim prijateljima" smo povezani samo interesom a sa prijateljima interesovanjima. Sa prijateljima delite iste vrednosti a poslovni prijatelji su uz vas dok za njih imate vrednost.
Integralni tekst gornjeg naslova, autora
Borisa Vukića pročitajte na sajtu Asee.biz . . .
Objavili smo prečišćeni tekst
Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu
na dodatu vrednost na teritoriji APKM
(postavljeno 20. septembra 2011. godine)
Prečišćeni tekst Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 u kojem su sadržane izmene i dopune objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 68 od 15. septembra 2011. godine, koje su stupile na snagu 16. septembra 2011. godine, objavili smo na stranici Propisi besplatno.
Na stranici Propisi besplatno
možete pronaći tekstove više propisa
iz oblasti poslovanja privrednih subjekata . . .
Novine u prometu
određenih dobara i usluga sa APKM
(postavljeno 20. septembra 2011. godine)
Na osnovu člana 61. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/04, 86/04 (ispr.), 61/05 i 61/07), Vlada Republike Srbije uređuje izvršavanje ovog zakona na teritoriji APKM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, pa je ovaj promet regulisala Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN, broj 1244 ("Sl. glasnik RS", br. 15/05 - u daljem tekstu: Uredba), koja je u primeni od 26. februara 2005. godine.
Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 ("Sl. glasnik RS", br. 68/2011), koja je stupila na snagu 16. septembra 2011. godine, izvršene su izmene koje se odnose na promet određenih dobara kao i na uslove za ostvarivanje poreskog oslobođenja kod otpremanja određenih dobara na teritoriju APKM sa teritorije Republike bez APKM.
Najvažnije izmene se odnose na:
1. Izmenu mesta oporezivanja telekomunikacionih usluga izvršenih licima sa teritorije APKM - jer se ove usluge, shodno stavu 2. člana 2. Uredbe, izuzetno od drugih usluga iz člana 12. stav 3. tačka 4) Zakona o PDV, oporezuju prema mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, tj. na teritoriji Republike bez APKM;
2. Promet motorinih vozila sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM - koji je definisan novim članovima od 8a, 8b, 8v i 8g. Ovom izmenom je propisana obaveza obračunavanja i plaćanja PDV na promet motornih vozila koja se unose sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM;
3. Ispunjenje uslova za ostvarivanje prava na poresko osloboðenje kod otpremaja domaćih dobara na teritoriju APKM sa teritorije Republike bez APKM;
4. Na promet nafte i naftnih derivata sa teritorije Republike van APKM isporučenih na teritoriju APKM - za koji je pored postojećih uveden i dodatni dokaz kako bi obveznik PDV ostvario pravo na poresko oslobođenje, a to je da je plaćen PDV za unos nafte i naftnih derivata na teritoriju APKM.
Izvor: porezi.rs
Pročitajte i članak Računovodstvene
prakse na ovu temu . . .
Pre kupovine stana
pogledati Registar sudskih zabrana
(postavljeno 18. septembra 2011. godine)
U okviru Agencije za privredne registre od sutra počinju da se registruju sudske zabrane, pa će ubuduće građani moći da pre kupovine stana ili automobila provere da li je nad njima ustanovljena zabrana otuđenja ili opterećenja.
"Građani će moći, pre potpisivanja ugovora o kupoprodaji, da izvrše uvid u Registar sudskih zabrana i dobiju informaciju o tome da li je nad eventualnim stanom, kolima ili zemljištem ustanovljena sudska zabrana", rekla je agenciji Beta Tanja Vukotić- Marinković iz Agencije za privredne registre.
Prema njenim rečima baza podataka Registra, koji će biti jedinstven za teritoriju cele Srbije, postepeno će se puniti na osnovu zahteva za upis koji budu podnosili poverioci.
Registar će sadržati podatke o pravnim ili fizičkim licima kojima je izrečena zabrana, o imovini na koje se zabrana odnosi, kao i podatke o vrsti privremene mere i trajanju iste, kazala je Vukotić- Marinković.
Prema njenim rečima, na internet stranici Agencije za privredne registre, kao i u prostorijama Agencije, građani će na osnovu podataka o imenu i prezimenu, ili matičnom broju moći da dobiju informacije da li je imovina tog lica predmet opterećenja.
Privremene mere kojima se zabranjuje otuđenje ili opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, mogu biti donete pre, u toku ili posle okončanja sudskog postupka, rekla je ona i navela da se mera zabrane može odnositi na stanove, automobile, zemljište, pa čak i na životinje.
Vukotić- Marinković je objasnila da niko ne može zahtevati da se podaci ne nađu u registru, kao i da niko neće moći da se poziva na to da mu podaci koji su registrovani nisu bili poznati.
Registar sudskih zabrana, koji će raditi u Agenciji za privredne registre, ustanovljen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, koji je Skupština Srbije usvojila u maju, a koji na snagu stupa sutra.
Zakon predviđa niz novina, među kojima su jedinstven registar izvršnih dužnika, koji bi trebalo da rasteretiti rad sudova, nove sankcije za nepoštovanje sudskih odluka, kao i uvođenje izjave o imovini, koju od nadležnih organa može da traži poverilac koji je pokrenuo postupak pred sudom.
Zakon predviđa i uvođenje institucije privatnih izvršitelja, koji će od iduće godine od sudova preuzeti deo poslova iz postupka prinudnog izvršenja, što bi doprinelo poboljšanju efikasnosti u pravosuđu.
Uslovi za bavljenje tom profesijom su završen Pravni fakultet, najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima i položen ispit za izvršitelja.
Izvor: Emg.rs, Beta . . .
Kreditni poslovi sa inostranstvom
nakon godinu, a ne nakon 180 dana
(postavljeno 14. septembra 2011. godine)
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona deviznom poslovanju, koji je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine, a koji je stupio na snagu 17. maja 2011. godine, izmenjen je član 4. Zakona koji sada glasi:
"Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija propisuje uslove i način evidentiranja kreditnih poslova iz stava 1. ovog člana."
Raniji član 5. Zakona koji je propisivao obavezu uvoza unapred plaćene robe, odnosno usluga u roku 180 dana, brisan je jer je to pitanje rešeno citiranim članom 4. Zakona.
Novina je, između ostalog, i definisanje kreditnih poslova sa inostranstvom, u članu 2. Zakona, prema kojem su kreditni poslovi sa inostranstvom i krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama sa, između ostalog, i sledećom karakteristikom:
"komercijalni zajmovi koje prodavac odobrava kupcu prodajom robe ili pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu sa ugovorenim odloženim plaćanjem do godinu dana sa kamatom, odnosno sa ugovorenim odloženim plaćanjem preko godinu dana".
Dakle, pod kreditnim poslovima sa inostranstvom koje je potrebno prijavljivati Narodnoj banci Srbije, između ostalog, smatraju se:
- poslovi izvoza robe i usluga koji nisu naplaćeni u roku godinu dana,
- poslovi unapred plaćenog uvoza robe i usluga koji nije realizovan u roku godinu dana i
- poslovi u kojima unapred naplaćena roba ili usluge nisu izvezeni u roku godinu dana, odnosno i u rokovima do godinu dana ukoliko je ugovorena kamata.
Integralni prečišćeni tekst
Zakona o deviznom poslovanju
možete pronaći na stranici Propisi besplatno . . .
Objavili smo prečišćeni tekst
Zakona o deviznom poslovanju
(postavljeno 13. septembra 2011. godine)
Prečišćeni tekst Zakona o deviznom poslovanju u kojem su sadržane izmene i dopune objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine objavili smo na stranici Propisi besplatno.
Na stranici Propisi besplatno
možete pronaći tekstove više propisa
iz oblasti poslovanja privrednih subjekata . . .
Objavili smo integralni tekst
Odluke o slučajevima i uslovima
plaćanja, naplaćivanju, uplata i
isplata u efektivnom stranom novcu
(postavljeno 13. septembra 2011. godine)
Integralni tekst Odluke o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanju, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu, koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 67 od 13. septembra 2011. godine, a koja stupa na snagu 21. septembra 2011. godine, objavili smo na stranici Propisi besplatno. Stupanjem na snagu ove odluke prestaće da važi dosadašnja Odluka o plaćanju, naplaćivanju, uplati i isplati koji se mogu vršiti u efektivnom stranom novcu, objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 9/07 i 118/07
Na stranici Propisi besplatno
možete pronaći tekstove više propisa
iz oblasti poslovanja privrednih subjekata . . .
Jedna cena
na rafu, druga na kasi
(postavljeno 6. septembra 2011. godine)
Šta se dešava kada kupac odabere proizvod, dođe na kasu kako bi ga platio, a tamo se pojavi druga, uglavnom viša cena? Do situacije koju je doživela većina potrošača dođe zbog toga što se akcijska cena ne skloni čim prođe sniženje ili zbog nenamerne greške, ali postavlja se pitanje po kojoj ceni kupac tada plaća. Po onoj koja je pisala na polici pored artikla ili po onoj koja se pojavi na računu?
U vodećim trgovinskim lancima za „Potrošač” kažu da u takvoj situaciji kupac ima prava da insistira da plati po onaj ceni koja je bila ispisana na rafu.
– Potrošač plaća proizvod po onoj ceni koja je istaknuta na rafu. Kupci, naravno, primete kadaje na rafu cena niža, a na računu se pojavi viša. Takve greške se ponekad dese i potrošači slobodno mogu na kasi da ukažu na razliku u ceni i naplatiće im se niži iznos, odnosno ona cena koja je na rafu. Cena na kasi je, u principu, ona koja je tačna, ali baš zbog toga što je naša dužnostda bude istaknuta ispravna cena, naplaćuje se niža za potrošača. Kada kasir sam ne ume da reši situaciju, treba zatražiti poslovođu – objasnili su u „Maksi” supermarketima i „Tempo” hipermarketima.
I u kompaniji „Merkator S” su rekli da potrošač, u prodajnim objektima „Merkatora” i „Rode” proizvod plaća po onoj ceni koju je zatekao ispred artikla.
Integralni tekst gornjeg članka
pronađite na sajtu InfoGo.biz . . .
Na ulazu u prodajni objekat
mora stajati i vrsta trgovinskog formata
(postavljeno 2. septembra, modifikovano 5. septembra 2011. godine)
Maloprodajni trgovinski objekti na ulazu moraju istaći kom tipu pripadaju. Da li su npr. hipermarket, supermarket, diskontna, specijalizovana ili nespecijalizovana prodavnica.
Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata objavljen je u "Službenom glasniku RS", broj 47/2011 od 29. juna 2011. godine i stupio na snagu 7. jula 2011. godine (donet je na osnovu Zakona o trgovini, "Službeni glasnik RS", broj 53/2010).
Trgovinski formati se klasifikuju kao:
1) nespecijalizovani trgovinski formati:
a) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana:
- hipermarket, supermarket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasična prodavnica s pretežno prehrambenim asortimanom,
b) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana:
- robna kuća
2) specijalizovane prodavnice
a) specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana kao što su: prodavnice voća i povrća, mesare, ribarnice, pekare, prodavnice pića, prodavnice mlečnih proizvoda i dr. te ostale specijalizovane prehrambene prodavnice,
b) benzinske stanice,
c) prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (npr. računara, softvera, telekomunikacione opreme npr. mobilnih telefona i sl.),
d) prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (npr. aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.),
e) prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (npr. knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.),
f) prodavnice obuće i predmeta od kože,
g) apoteke i drogerije (dragstori),
h) specijalizovane prodavnice za prodaju ostalih robnih kategorija: prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije), cvećare, prodavnice za kućne ljubimce, prodavnice nakita i satova i dr.
i) prodavnica polovnih proizvoda (second hand shop).
3) posebni trgovinski formati:
a) trgovinski centar,
b) keš-end-keri (cash and carry).
Dužnost isticanja vrste trgovinskog formata propisana je članom 42. Zakona o trgovini, citiramo:
"Trgovac je dužan da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime.
Na prodajnom objektu, pored podataka iz stava 1. ovog člana, trgovac je dužan da ima istaknute i osnovne podatke o tom prodajnom objektu, i to naročito vrstu trgovinskog formata, u skladu sa propisanom klasifikacijom."
Novčane kazne za prekršaj trgovca, ako nema istaknuto poslovno ime ili osnovne podatke o prodajnom objektu (naročito vrstu trgovinskog formata), propisane su u rasponu: za pravno lice od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara, odgovorno lice u pravnom licu od 5.000,00 do 50.000,00 dinara i za preduzetnika od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Primer isticanja trgovinskog formata:
- prodavnica koja se bavi prodajom bele tehnike trebala bi da istakne trgovinski format: SPECIJALIZOVANA PRODAVNICA ZA PRODAJU APARATA ZA DOMAĆINSTVO
Integralni tekst Zakona o trgovini i
Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih
formata pronađite na stranici Propisi besplatno . . .
Za povrede na putu od posla
do kuće ubuduće obično bolovanje
(postavljeno 22. avgusta 2011. godine)
Zaposlenima koji se povrede na putu od posla do kuće i obratno poslodavac ubuduće neće plaćati punu naknadu, jer se to neće računati kao "povreda na radu". Pre izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavane su u "povrede na radu", a stručnjaci iz Ministarstva zdravlja kažu da je prihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada. Pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat kazao je da će ubuduće zaposleni kada se povrede na taj način ići na klasično bolovanje i da se takva povreda neće tretirati kao povreda na radu, kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.
"Povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće, to je definicija MOR-a. Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat. On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga RZZO. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome. Prema podacima RZZO, ima 20.000 povreda godišnje, I nspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1.600, kazao je Bulat. On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 povreda na radu godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine povrede na radu.
Jedan od razloga izmena odredbi Zakona, prema njegovim rečima, je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaže lekaru da se to desilo na poslu. "Trebalo bi prevenirati (sprečiti) povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", kazao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je povreda na radu. Pojedni mediji su prethodnih dana preneli da je u odnosu na prošlu godinu, broj povreda na radu smanjen za pet odsto.
Izvor: B92.biz, Tanjug . . .
Integralni tekstovi
Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zdravstvenoj zaštiti i
Zakona o zdravstvenom osiguranju
(postavljeno 17. avgusta 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 57 od 1. avgusta 2011. godine, između ostalog, objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 9. avgusta 2011. godine kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju koji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 9. avgusta 2011. godine, osim dela odredbi koje se primenjuju od 1. januara 2012. godine.
U delu sajta Propisi besplatno postavili
smo integralne tekstove navedenih zakona . . .
Novine koje donosi Zakon o
izmenama i dopunama Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 21. jula 2011. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 52 od 15. jula 2011. godine, objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Измене и допуне се превасходно односе на:
- утврђивање појма обвезника одређених категорија физичких лица и то волонтера, лица на стручном оспособљавању и усавршавању и самосталних уметника;
- прецизирање основице доприноса и начина обрачунавања, утврђивања и плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање за предузетника који користи одсуство због породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета а делатност наставља да обавља преко овлашћеног пословође;
- утврђивање висине месечне основице на коју се обрачунава и плаћа допринос за обавезно социјално осигурање за свештенике и верске службенике;
- усклађивање динарских износа са годишњим износом потрошачких цена, уместо раста цена на мало собзиром да званична статистика почев од 1. јануара 2011. године не објављује овај податак;
- немогућност коришћења ослобађања плаћања доприноса по више основа и
- терминолошка усклађивања са другим законима.
Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, 23. јула 2011. године, изузев одредбе која се односи на утврђивање основице доприноса за свештенике и верске службенике, која се примењује код утврђивања основице доприноса почев за 2012. годину.
U delu sajta Propisi besplatno
postavili smo integralni tekst Zakona,
a možete mu pristupiti i prateći sledeći link . . .
Izvor: NIP Obrazovni informator . . .
Poreska uprava nastavlja registraciju
obveznika za elektronsko poslovanje
(postavljeno 14. jula 2011. godine)
Поступак регистрације пореских обвезника за електронско пословање је и даље отворен и одвија се на већ раније дефинисан начин, а заинтересовани ПДВ порески обвезници могу овде преузети образац ПЕП, попунити га и предати матичној ПДВ филијали.
Након приступа електронском сервису путем електронских сертификата, на истом месту порески обвезници могу најпре погледати детаљно корисничко упутство, а након подношења могу видети обавештење о евиденционом броју поднете пореске пријаве (које могу одштампати), као и статус пореске пријаве.
Подношење ПДВ пријаве преко портала Пореске управе је могућност и у овом тренутку не спречава друге варијанте (нпр постојећи начин подношења преко портала ПКС-а). Уколико порески обвезници поднесу ПП ПДВ пријаву у папирном облику, нису у обавези да то ураде и електронским путем.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja Poreske uprave . . .
Izmene i dopune
Zakona o porezu na dohodak građana
(postavljeno 14. jula 2011. godine)
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Сл. гласник РС" бр. 50/2011) ступа на снагу 16.07.2011. године.
Најважније измене и допуне односе се на:
- усклађивање неопорезивих динарских износа који су у Закону о порезу на доходак грађана опредељени у номиналном износу уместо растом цена на мало о чему се подаци више не објављују почев од 1. јануара 2011. године, вршиће се годишњим индексом потрошачких цена, који утврђује и публикује Републички завод за статистику Србије;
- ослобађање пољопривредника од обавезе плаћања пореза на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход за 2012. годину, што има за циљ да обезбеди подстицај за развој и инвестирање у пољопривреду;
- изузимање од опорезивања накнада које остварују лица која волонтирају, у складу са законом који уређује волонтирање;
- изузимање од опорезивања накнада које се исплаћују студентима високошколске установе основане за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања,
- poreski podsticaji po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenu registrovanu delatnost i po osnovu ulaganja u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticanje ulaganja u privredu Republike, priznaju se preduzetnicima pod uslovima i na način kako se priznaju pravnim licima po zakonu kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.
Извршна су и правна и језичка односно терминолошка прецизирања у појединим одредбама Закона.
Pristupite integralnom tekstu izmena i dopuna . . .
Vlada preuzima obavezu neplaćenih
socijalnih doprinosa preduzetnicama porodiljama
(postavljeno 2. jula, modifikovano 4. jula 2011. godine)
На седници одржаној 30. јуна 2011. године, Влада Републике Србије донела је Закључак, којим се утврђује да Влада Републике Србије преузима обавезе предузетника, који користе породиљско одсуство, одсуство са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета (у даљем тексту: породиљско одсуство), а делатност настављају да обављају преко овлашћеног пословође. Закључком је прецизирано да Влада Републике Србије преузима обавезе на име доприноса за обавезно социјално осигурање, које су настале искључиво за време коришћења породиљског одсуства, а које су доспеле за плаћање и нису измирене до дана доношења закључка, односно до 30. јуна 2011.
Подсећамо да је одредбама чл. 50. ст. 1. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС", бр. 84/04, ... и 4/11), прописано да предузетнику, који привремено одјави обављање делатности, за тај период мирује обавеза плаћања доприноса. У складу са тим, када предузетник користи породиљско одсуство, а радњу не одјави, већ настави да обавља самосталну делатност преко пословође, за период коришћења породиљског одсуства предузетник има обавезу плаћања доприноса по основу самосталне делатности. С обзиром на то да предузетник, који користи породиљско одсуство има право на накнаду зараде, на коју се обрачунавају и плаћају доприноси за обавезно социјално осигурање (збирно 35,8%), доприноси за обавезно социјално осигурање биће плаћени по два основа.
У циљу подршке одговорном родитељству и подстицању рађања, закључком, Влада преузима обавезу плаћања доспелих, а неизмирених доприноса за обавезно социјално осгурање по основу самосталне делатности за предузетнике који за време коришћења породиљског одсуства нису одјавили радњу, већ су наставили да обављају делатност преко послово.
Pročitajte integralni tekst zaključka Vlade
Izvor: Računovodstvena praksa, IPC . . .
Integralni tekst Instrukcije
opštinskim - gradskim upravama o sprovođenju
Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
(postavljeno 22. juna 2011. godine)
Pročitajte integralni tekst instrukcije na sajtu IPC-a . . .
Nema hrane bez Hasapa
(postavljeno 17. juna 2011. godine)
Za objekat sa pet-šest zaposlenih uvođenje sistema za kontrolu bezbednosti proizvoda staje između tri i pet hiljada evra. Ako je verovati izjavama nadležnih inspekcija, to što je odlučeno da oni koji prodaju hranu na malo, ipak, nemaju obavezu da uvedu Hasap sistem, ne znači da bi građani trebalo da budu zabrinuti za ispravnost namirnica koje kupuju. 
Dobra higijenska i distributivna praksa garantuju bezbednost hrane, poručuju oni, dok je od juče Hasap obaveza za sve ostale koji proizvode i prodaju prehrambene proizvode. Veliki sistemi, poput klanica ili fabrika, uglavnom su još ranije uveli ovaj sistem, to su učinili i mnogi od vodećih trgovinskih lanaca, ali postavlja se pitanje šta sada da radi vlasnik pekare ili kioska brze hrane koji je uveo Hasap, papreno to platio, a sada se ispostavilo da to nije ni morao da uradi. – Direktno sam stavljen u lošiji položaj od onoga ko ga nije uveo, jer sam dao mnogo novca za to, a sada ispada da su bolje prošli oni koji nisu – požalio se vlasnik kioska brze hrane iz Požarevca. Nezvanično se, međutim, saznaje da će Hasap biti obaveza kad-tad, pa ovaj mali preduzetnik i mnogi poput njega neće zažaliti zbog toga što su odlučili da uspostave Hasap sistem.
Zanimljivo je videti i zbog čega uvođenje ovog sistema toliko košta
Iz Ministarstva poljoprivrede još su ranije poručivali da nema potrebe za angažovanjem preskupih konsultantskih kuća, jer kako kažu „Hasap ne podrazumeva pečat na zidu, već sistem koji funkcioniše, u kojem treba identifikovati rizične tačke u proizvodnji hrane i tako očuvati njenu bezbednost”. Međutim, u realnosti, malo koji preduzetnik je u stanju da to sam uradi, pa je neophodno potražiti pomoć. U kućama koje se time bave uglavnom nisu bili raspoloženi da govore o cenovnicima svojih usluga, ali prema nezvaničnim podacima, najpre sistem mora da uvede konsultantska kuća, što jedan manji objekat košta oko 1.500 evra, a potom sertifikaciona kuća izdaje potvrdu da oni zaista i imaju sistem, poput Hasapa, što takođe košta do 1.500 evra. To znači da bi, prema nezvaničnim informacijama, vlasnika jednog „fast fuda” sa pet-šest zaposlenih uvođenje Hasapa, ali i pripremanje objekta za to, moglo da košta između tri i pet hiljada evra.
Šta je uopšte Hasap i zašto je neophodan u proizvodnji hrane
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine objašnjavaju da je reč o sistemu analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka. – Glavni cilj Hasapa je da se uspostavi integrisani preventivnisistem koji osigurava bezbednost hraneu svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, čime se doprinosi eliminisanju rizika ili njegovom smanjenju na nivo prihvatljiv po zdravlje ljudi, odnosno da osigura proizvodnju mikrobiološki ispravne hrane – objasnili su.
Umesto tradicionalnog načina kontrole gotovih proizvoda, Hasap sistem deluje preventivno tako da se najpre identifikuju rizične tačke proizvodnje, odnosno tačke u tehnološkom procesu u kojima može doći do kontaminacije proizvoda. – Posle određivanja kritičnih tačaka odrede se preventivne mere za njihovu kontrolu koje će sprečiti kontaminaciju hrane. Obaveza svih proizvođača je da ovaj interni sistem kontrole primene i sprovode, dok će nadležne inspekcije vršiti kontrolu kako bi proverile da li su svi subjekti, koji su bili u obavezi da uvedu sistem bezbednosti hrane, to i uradili – rekli su u ministarstvu. Do sada je više od 50 odsto privrednih subjekata, koji se bave proizvodnjom hrane biljnog porekla, uvelo Hasap, kao i 314 objekata za proizvodnju i preradu mesa i proizvoda od mesa, dok ih oko 200 uvodi.
Halal za muslimanske zemlje
Da bi neki proizvođač mogao svoje prehrambene proizvode da izvozi u muslimanske zemlje neophodno je da ima halal-sertifikat koji izdaje Agencija za sertifikaciju halal-proizvoda.
Proizvođač, između ostalog, mora da dostavi spisak proizvoda, opis tehnologije proizvodnje, da navede sve sirovine i aditive koji ulaze u gotov proizvod. On, u osnovi, mora da ima sve naše neophodne standarde, poput Hasapa, ali je potrebno i poštovanje dodatnih pravila, odnosno proizvod može da sadrži ono što je halal (dozvoljeno po muslimanskim propisima), odnosno da nema bilo šta što je haram (zabranjeno).
Strogi uslovi i za izvoz u Rusiju
Prvi korak za one koji bi hranu da izvoze u Rusiju je priprema dokumentacije o zdravstveno-higijenskoj ispravnosti proizvoda i ambalaže i priprema različitih vrsta sertifikacije, koje se tiču poslovanja preduzeća. Prevedena i overena dokumenta se šalju ruskoj sertifikacionoj kući. Sledi provera ruskih sertifikacionih organa, koji dolaze da obiđu proizvodnju, da se uvere da su ispunjeni svi uslovi koji su prikazani kroz dokumentaciju, da uzmu određene uzorke i validne sertifikate. Dobijanje sertifikata GOST-R traje najmanje nekoliko meseci, a pored troškova puta i smeštaja ruske inspekcije, plaća se sertifikat za svaki proizvod posebno.
Izvro: Politika Online, autor: Stefan Despotović . . .
Od iduće godine
prijava poreza i preko Interneta
(postavljeno 17. juna 2011. godine)
Građani Srbije će od 2012. dobiti mogućnost da elektronski, preko Interneta, podnose godišnje poreske prijave, izjavio pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Dejan Vidojević. On je na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije kazao da Poreska uprava radi na razvoju elektronskih servisa za privredu i građane i dodao da je u toku proba projekta za podnošenje elektronskih prijava za porez na dodatu vrednost. Vidojević je kazao da je u projekat uključeno 160 poreskih obveznika koji imaju elektronske serftifikate i registrovani su za elektronsko poslovanje kod Poreske uprave.
Namera je da se svi poreski obveznici uključe u sistem elektronskog prijavljivanja i plaćanja poreza, istakao je on, ali je dodao da je za sada samo oko 4.000 preduzeća ima elektronske sertifikate.
Poreska uprava će razviti i ostale servise za elektronsko poslovanje poreskih obveznika, što će omogućiti podnošnenje prijava za sve vrste poreza, uvid u stanje na poreskom računu, elektronsko plaćanje i dobijanje elektronskih potvrda o izmirenim obavezama. Direktor Centra PKS-a za informatiku i elektronsko poslovanje Đuro Vojnović kazao je da bi uvođenje elektronskog plaćanja poreza i poslovanja privredi uštedelo stotine miliona evra godišnje .
Izvor: Beta, Emg.rs . . .
Uprava za veterinu donela Instrukciju
o načinu kontrole maloprodaja sa hranom,
uvođenje HASAP sistema nije obavezno
(postavljeno 9. juna 2011. godine)
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину је донело Инструкцију о начину и поступку спровођења службене контроле у малопродајним објектима у којима се рукује са храном анималног порекла на месту продаје крајњем потрошачу.
Напомињемо да објекти за промет хране на мало не треба да уводе Програм анализе опасности и критичних контролних тачака – HACCP, већ само добру дистрибутивну и хигијенску праксу.
Контрола ветеринерске инспекције биће у складу са наведеним захтевима у Инструкцији и контролној листи, а који ће посебно наглашавати специфичне врсте делатноси, капацитет и тржиште на којем се промет обавља.
Такође, ветеринарска инспекција ће у току службених контрола упознати субјекте у пословању са храном на који начин да спроводе самоконтроле како би били сигурни да је храна коју стављају у промет безбедна.
При томе се неће доносити решења нити казнене мере, већ ће се субјекти едуковати како да послују у складу са добром хигијенском и дистрибутивном праксом.
Поред инструкције урађена је и контролна листа за ветеринарске инспекторе у којој су таксативно побројани важни елементи који су обавезни за проверу и која ће осигурати једнакост у раду ветеринарских инспектора на свим нивоима.
Integralni tekst obaveštenja pročitajte
na sajtu Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede . . .
Upis u Centralni registar objekata
do 10. juna 2011.godine zbog obavezne
primene standarda HACCP
(postavljeno 18. maja, vraćeno u Aktuelnosti 3. juna,
poslednji put modifikovano 9. juna 2011. godine)
Rok za implementaciju Zakona o bezbednosti hrane ističe 10. juna 2011. godine, po kome svi proizvođači i prodavci hrane u Srbiji moraju da od 11. juna 2011. primenjuju „HASAP“ sistem za bezbednost hrane.
Obavezna primena standarda HACCP, zahteva da svi privredni subjekti koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom hrane i hrane za životinje, izvrše upis ojekata u Centralni registar objekata - do 10. juna 2011. godine, ukoliko nisu registrovani po nekom posebnom propisu.
Podnošenje zahteva za upis u Centralni registar objekata, na preporučenim obrascima i uz prateću dokumentaciju, vrši se u prostorijama Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Za nepoštovanje Zakona predviđene su kazne – pokretanje postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavljanja delatnosti za privredna društva, dok je za preduzetnike predviđeno pokretanje postupka za prekršaj.
Detaljnije informacije mogu dobiti svi zaineresovani od Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, na tel. 011 / 21 36 609, 26 93 051. Obrasci su dati na sajtu “Centralni registar Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede”
U pozivu na broj za opštinu Novi Sad upišite 11-223, a za Petrovaradin 36-247
Pročitajte obaveštenje, i postavljene materijale na
sajtu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
- Uputstvo za podnošenje zahteva i prilaganje prateće dokumentacije
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.1
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.2
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.3
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.4
- Предлог захтева за упис у Централни регистар бр.5
- Правилник о Централном регистру
- Републичке административне таксе за упис у Централни регистар
- Списак општина -шифра са контролним бројем
. . .
Novi Pravilnik o otkupnim
mestima za otkup poljoprivrednih
proizvoda i domaćih životinja
(postavljeno 3. juna, modifikovano 8. juna 2011. godine)
На основу овлашћења из чл. 38. и 31. Закона о трговини, министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде донео је Правилник о минималним техничким условима за трговину на откупним местима („Службени гласник РС“, бр. 32/11 – у даљем тексту: Правилник) који је ступио на снагу 21. маја 2011. године. Ступањем на снагу Правилника престао је да важи Правилник о хигијенско-техничким и санитарним условима откупних станица и откупних места за куповину пољопривредних производа („Службени гласник СРС“, бр. 26/86).
Правилником су прописани минимални технички услови за трговину на откупним местима где се од пољопривредних произвођача врши откуп пољопривредних производа и домаћих животиња. Предмет откупа су пољопривредни производи добијени гајењем биљака, укључујући жетву и убирање плодова и узгојем домаћих животиња.
Правилником су прописане обавезе откупљивача да одређене податке достављају министарству надлежном за послове пољопривреде и трговине пре почетка откупа, затим да на откупном месту истакну обавештење тог министарства, да откупно место буде обележено таблом која садржи прописане податке, као и да при откупу издају одговарајуће исправе. Откупљивачи су дужни да најкасније у року од 15 дана од дана почетка откупа, доставе Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде прописане податке о откупљивачу и откупном месту.
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде је на свом сајту: www.mpt.gov.rs објавило Образац - подаци о откупљивачу.
Одредбе овог правилника не односе се на робне берзе, сајмове, остале привредне изложбе и манифестације, пијаце, а које су уређене посебним прописима, већ на откупна места у смислу Закона о трговини.
Одредбама члана 75. Закона о трговини запрећено је новчаном казном од 500.000,00 до 2.000.000,00 динара за прекршај који учини правно лице ако обавља трговину пољопривредним производима и домаћим животињама супротно прописаним условима из члана 38. Закона, a овај Правилник je донесен на основу овлашћења из члана 38. Закона. Уз прекршајну казну правном лицу се може изрећи и заштитна мера забране обављања одређене делатности у трајању од шест месеци до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде. За исти прекршај запрећено је новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара за физичко лице или одговорно лице у правном лицу. Уз прекршајну казну одговорном лицу у правном лицу може да се изрекне заштитна мера забране да врши одређене послове у трајању од три месеца до једне године. За предузетнике је за исти прекршај запрећено новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара, с тим што уз прекршајну казну предузетнику може да се изрекне и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до две године.
Preko istaknutih linkova, pročitajte integralni
tekst Pravilnika, preuzmite Obrazac - podaci
o otkupljivaču, tekst važnih informacija ministarstva
i tekst obaveštenja o pravima proizvođača . . .
Novo mišljenje Ministarstva finansija
po pitanju primene člana 46. stav 3.
Zakona o platnom prometu, sve po starom
(postavljeno 3. juna, modifikovano 6. juna 2011. godine)
Ministarstvo finansija objavilo je danas, 3. juna 2011. godine, mišljenje o primeni člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu, koje kompleksno sagledava mehanizam isplate sredstava sa računa blokiranih preduzeća.
Ovim mišljenjem zamenjuje se mišljenje Ministarstva finansija, Poreska uprava, broj: 43-01009/2011-08 od 16.05.2011. godine, u kome je bio iznet samo stav u pogledu isplate sredstava u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovim mišljenjem daje se tumačenje da preduzeća čiji su računi blokirani u postupku izvršenja prinudne naplate, mogu i dalje da vrše plaćanja po osnovu isplate zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restruktuiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije, na način kako je to rađeno i do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu.
Pročitajte integralni tekst
novog Mišljenja MF . . .
Izmene u načinima izmirivanju obaveza
(postavljeno 17. maja, modifikovano 6. juna 2011. godine)
Izmenjeni član 46. Zakona o platnom prometu, čije izmene su objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine, stupa na snagu 17. maja 2011. godine.
Član 46. Zakona o platnom prometu pre izmena glasio je:
"(1) Правна лица и физичка лица која обављају делатност могу међусобне новчане обавезе измиривати непосредно, преносом хартија од вредности.
(2) Правна лица и физичка лица која обављају делатност могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, у складу са законом.
(3) Изузетно од става 2. овог члана, правна лица и физичка лица која обављају делатност не могу измиривати обавезе по основу асигнације и цесије ако као асигнанти (упутиоци потраживања), односно цеденти (уступиоци потраживања) имају неизмирене обавезе евидентиране код банке у моменту плаћања, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак с рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације.
(4) Обавезе измирене на начин из ст. 1, 2. и 3. овог члана евидентирају се преко рачуна код банке, најмање једанпут месечно, по правилу крајем месеца.
(5) Плаћање међусобних обавеза и потраживања из ст. 1. и 2. овог члана врши се као трансакција плаћања између учесника."
Izmene člana 46. Zakona o platnom prometu glase:
"(1) U članu 46. stav 2. posle reči: „cesija” dodaju se zapeta i reči: „pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga”.
(2) Stav 3. menja se i glasi: „Ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.”
(3) U stavu 4. reči: „na način iz st. 1, 2. i 3. ovog člana” zamenjuju se rečima: „na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako su izmirene kompenzacijom,”. "
Izmene se ogledaju u sledećem:
1. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost, a čiji poslovni računi nisu blokirani, mogu međusobne novčane obaveze izmirivati, ne samo asignacijom i cesijom i kompenzacijom, nego i pristupanjem dugu, preuzimanjem duga i ustupanjem duga.
2. Sva pravna lica i preduzetnici čiji računi su blokirani, nezavisno od toga da li se radi o blokadi prvog (po rešenjima Poreske uprave), drugog (sudska rešenja) ili trećeg reda prioriteta (menice i ovlašćenja), mogu da vrše plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova, na način koji je bio u primeni i prethodnih godina.
3. Ne postoji obaveza podnošenja naloga za prenos u korist i na teret poslovnog računa pravnih lica i preduzetnika, koji su izmirivali međusobne obaveze putem kompenzacije. Pod kompenzacionim nalogom, u smislu gore ovih odredbi zakona, treba podrazumevati i kompenzacioni nalog koji jedan od učesnika izdaje u slučaju asignacije, cesije ili preuzimanja duga.
Pročitajte sličan članak na ovu
temu na sajtu Računovodstvene prakse . . .
Integralni tekst Pravilnika o obrascima
zahteva za subvencionisanje poreza na zarade
i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje,
Obrazac ZSP i Obrazac ZSD
(postavljeno 30. maja, modifikovano 1. juna 2011. godine)
Integralni tekst Pravilnika o obrascima zahteva za subvencionisanje poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje - "Službeni glasnik RS", broj 36/2011 koji je donet na osnovu člana 4. stav 2. Uredbe o podsticanju zapošljavanja, a stupio je na snagu 28. maja 2011. godine. Sasatavi deo Pravilnika je i Obrazac ZSP.pdf i Obrazac ZSD.pdf (Obrazac ZSP.doc i Obrazac ZSD.doc).
Integralne tekstove opisanog pravilnika, uredbe
i obrazaca pronađite prateći istaknute linkove . . .
Izvor: sajt IPC i sajt Privrednog savetnika . . .
Postavili smo link
za uvid u novodonete zakone
(postavljeno 27. maja, modifikovano 1. juna 2011. godine)
Preko niže istaknutog linka možete izvršiti uvid u novodonete zakone objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 36 od 27. maja 2011. godine:
• ЗАКОН о привредним друштвима, ступа на снагу 4. јуна 2011. године, а применјује се од 1. фебруара 2012. године
• ЗАКОН о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава
• ЗАКОН о заштити корисника финансијских услуга
• ЗАКОН о контроли предмета од драгоцених метала
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о избору народних посланика
• ЗАКОН о изменама Закона о дувану
• ЗАКОН о изменама и допунама Закона о личној карти
Na sajtu Narodne skupštine RS
možete izvršiti uvid u izabrane zakone . . .
Od 17. maja
Opšti kolektivni ugovor prestao da važi
(postavljeno 17. maja, modifikovano 18. maja 2011. godine)
Општи колективни уговор ("Службни гласник РС", бр. 50/2008, 104/2008 - Анекс I и 8/2009 - Анекс II), који је ступио на снагу 17. маја 2008. године, престао је да важи 17. маја 2011. године, због истека рока на који је закључен.
Наиме, Општи колективни уговор је објављен 9. маја 2008. године, а ступио на снагу осмог дана од дана објављивања, тј. 17. маја 2008. гдуне. Према члану 67. став 2. Општег колектвног уговора, овај уговор престаје да важи по истеку рока на који је закључен, ако се учесници колективног уговора другачије не споразумеју најкасније 30 дана пре истека важења колективног уговора. С обзиром да је Општи колективни уговор закључрен на 3 године, а учесници овог колективног уговора за сада се нису другачије договорили у вези са његовом применом, то овај уговор престаје да важи истеком рока на који је закључен.
Почев од 17. маја 2011. године, одредбе Општег колективног уговора којима су прописана права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца, престају да се примењују. По основу ових права и обавеза примењује се Закона о раду, односно општи акт послодавца или уговор о раду, као и одредбе посебног колективног уговора за делатност или обаст у којој послодавац послује, ако је закључен такав колективни уговор.
Према Социјално-економском споразуму за 2011. годину, који су закључили Влада Републике Србије, Унија послодаваца и синдикати, предвиђено је да ће се, по истеку важећег Општег колективног уговора, иницирати преговори о садржини новог.
Izvor: sajt Računovodstvene prakse . . .
Za polog pazara i dinara primljenih po
bilo kojem drugom osnovu rok je sedam dana
(postavljeno 16. maja 2011. godine)
Počev od 17. maja 2011. godine kada stupa na snagu izmenjeni stav 4. člana 32. Zakona o platnom prometu, čije izmene su objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 31 od 9. maja 2011. godine, vredi:
"Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana."
U radne dane se ne računaju subote i nedelje te dani državnih praznika na koje se ne radi po zakonu.
Rok od sedam radnih dana vredi i za novac podignut sa računa za poslovne namene koji, ako se ne utroši, treba biti vraćen na račun.
Iz primljene gotovine (pazari i druge osnove) ne mogu se vršiti nikakve isplate. Tako primljen novac se prethodno mora položiti na račun pa se, eventualno, sa računa podići za izmirivanje nekih obaveza. Postavlja se pitanje zašto bi privredni subjekti uopšte držali novac kod sebe u uslovima izražene nelikvidnosti, osim u slučajevima gde su npr. prodajni objekti značajno udaljeni od bankarskih šaltera ili kad se radi o simboličnim iznosima pazara.
Uočavanje pozitivnih efekata ove izmene propisa očekuje se nakon što, i kada, ministar finansija donese propis kojim će se bliže urediti uslovi i način plaćanja gotovim novcem za privrednike. Očekuje se ponovno uvođenje tzv. blagajničkog maksimuma.
U međuvremenu, osim što ne moraju strepeti od visokih kazni za eventualno u roku nepoloženu gotovinu na račun, neke veće koristi od ove mere neće biti. Naprotiv, oni subjekti koji se odluče da gotovinu drže u blagajnama po više dana moraće voditi blagajničku evidenciju (koju su do sada mogli i preskočiti jer su pazar direktono uplaćivali na račun), a osim toga moraće i da vode priručnu evidenciju o tačnim datumima "ulaska" gotovine u blagajnu jer je na račun moraju položiti u roku sedam radnih dana.
Olakim ostavljanjem gotovine u blagajni preko sedam radnih dana, ostavljaju se potpuno dokumentovani tragovi o kršenju propisa, koji za ovaj prekršaj predviđa izuzetno visoku novčanu kaznu: za pravna lica od 200.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu kao i preduzetnika od 10.000 do 150.000 dinara.
Integralni tekst
Uredbe o podsticanju zapošljavanja
(postavljeno 16. maja 2011. godine)
Integralni tekst Uredbe o podsticanju zapošljavanja pronađite prateći sledeći link.
Izvor: sajt IPC . . .
Integralni tekst
Socio-ekonomskog sporazuma
za 2011. godinu i zaključaka Vlade
(postavljeno 16. maja 2011. godine)
Integralni tekst Socio-ekonomskog sporazuma za 2011. godinu i sa njim povezanih zaključaka Vlade pronađite prateći sledeći link.
Izvor: sajt IPC . . .
Kazne za
firme koje ne recikliraju
(postavljeno 13. maja 2011. godine)
Svim proizvođačima koji nisu ispunili zakonsku obavezu da recikliraju ambalažu prete visoke novčane kazne, najavljuju iz Ministarstva za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje. „Značajan broj privrednika nije ispunio tu obavezu. Inspekcija će krenuti u kontrolu sledeće nedelje i biće izuzetno rigorozna u naplati kazni, koje nisu male“, kažu u Ministarstvu za Ekonom:east.
Po zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, svaki proizvođač, uvoznik, paker, punilac ili isporučilac dužan je da reciklira pet odsto ambalaže koju je iskoristio u toj godini, dok je za sledeću godinu ta obaveza duplo viša. Preduzeća tu obavezu mogu da prepuste ovlašćenim sistemima za upravljanje otpadom.
Kazne za sisteme su do milion dinara, dok svaka firma članica sistema dodatno plaća 30,4 dinara po kilogramu za svaki procenat koji nije reciklirala. Za firme koje se same brinu o reciklaži kazna je 38,4 dinara po kilogramu za svaki procenat ambalaže koji nije recikliran.
Izvor: Emg.rs . . .
Osnovica za samostalnu uplatu
doprinosa za maj, jun i jul niža za 2,88%
(postavljeno 10. maja 2011. godine)
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podseća građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za maj važe nove osnovice osiguranja koje su za 2,88 odsto niže od dosadašnjih (zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu).
Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju. Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 17.079 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 243.990 dinara.
Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22 odsto, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 3.757,38 do 53.677,80 dinara. Ovi iznosi primenjivaće se za uplate za maj, jun i jul 2011.
Pogledajte osnovice za svih 13 kategorija kao i osnovice za prethodni kvartal.
Izvor: Sajt Fonda PIO . . .
Registracija poreskih
obveznika za elektronsko poslovanje
(postavljeno 7. maja 2011. godine)
Пореска управа спроводи акцију евидентирања пореских обвезника, у циљу обезбеђења формалних услова да порески обвезник може да електронски послује са Пореском управом преко ПЗС лица којима даје овлашћење (П - порески пуномоћник, З - законски заступник, С - порески саветник).
У првој фази, Пореска управа ће омогућити регистрацију само ПДВ пореских обвезника (само њима је и поштом послата ПЕП пријава). Подношењем ове пријаве од стране пореског обвезника (који је већ регистрован у ЈРПО), Пореска управа ће извршити регистрацију пореског обвезника за електронско пословање (е-пословање), чиме порески обвезник преко овлашћених лица и у складу са врстом овлашћења, стиче право обављања одређеног скупа пореско-правних послова за које ће Пореска управа обезбедити електронске сервисе. У овој фази ПДВ обвезници ће моћи, од 01.06.2011.године, да електронски подносе пореске пријаве за Порез на додату вредност (ПДВ), а обезбеђен је и електронски сервис за подношење пореске пријаве за Годишњи порез на доходак грађана (ГПДГ).
Пореска управа ће у наредном периоду развити електронске сервисе и за остале пореске процесе и омогућити свим пореским обвезницима потпуно е-пословање са Пореском управом.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu Poreske uprave . . .
Promena spiska
dobara koja se oporezuju sa 8% PDV-a
(postavljeno 4. maja, modifikovano 7. maja 2011. godine)
Ministarstvo finansija donelo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV (u daljem tekstu: Izmene i dopune Pravilnika), koji je objaljvljen u „Službenom glasniku RS“ br. 29 od 30. aprila 2011. godine, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno od 8. maja 2011. godine.
Prema izmenama i dopunama Pravilnika, od 8. maja 2011. godine posebna stopa PDV od 8% primenjuje se i na:
- Brašno od ječma, ovsa, heljde, prosa, pirinča kao i bezglutensko brašno;
- Ortopedski grudnjaci za grudnu protezu iz grupe estetskih proteza;
- Ulošci za odrasle iz grupe pomagala kod teškoća sa mokrenjem;
- Sterilne zaštitne kapice za isključenje sa periotoneumske dijalize, iz grupe materijala za dijalizu;
- U članu 5a utvrđeno je da se živom stokom u smislu člana 23. stav 2. tačka 6. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatraju i ribe, tako da se krmne smeše i za ishranu ribe oporezuju po stopi od 8%.
Obveznici PDV koji vrše promet navedenih dobara u maloprodaji, treba da:
- Izvrše popis zatečenih zaliha robe u maloprodaji na kraju radnog dana 7. maja ili na početku radnog dana 8. maja;
- Da donesu odluku o eventualnoj korekciji (smanjenju) maloprodajnih cena;
- Da za ukupnu vrednost popisanih zaliha izvrše (proknjiže) korekciju PDV sadržanog u tim zalihama;
- Da blagovremeno usklade fiskalne kase sa ovim promenama;
- Da usklade KEPU knjigu.
Obveznici PDV koji vrše promet ovih dobara na veliko, takođe treba da, zbog promene PDV stope, izvrše odgovarajuća usklađivanja u KEPU knjizi.
Izvor: Obaveštenje Privrednog savetnika
Pročitajte i tekst na istu temu na sajtu IPC-a . . .
Potpisan
Socijalno-ekonomski sporazum
(postavljeno 29. aprila 2011. godine)
Premijer Mirko Cvetković potpisao danas socijalno-ekonomski sporazum za 2011. s predstavnciima sindikata i poslodavaca, podsetivši da je postignut dogovor da minimalna cena rada bude 102 dinara.
Sporazum stupa na snagu odmah, a pojedine tačke važiće od 1. juna. Sporazumom je predviđeno da povećanje cene radnog sata za sedam dinara, sa 95 na 102 dinra, što znači da će minimalna cena rada od 1. juna iznositi 17.700 dinara.
Premijer Cvetković je rekao da je Vlada u sporazum uključena i kao partner i kao poslodavac. “Zadovoljstvo mi je što posle višemesečnog mukotrponog rada imamo dogovor. Sporazum je potpisan pred 1. maj, što mu daje dodatni socio-ekonomski značaj”, rekao je Cvetković. Sporazum sadrži prava i obaveze i određene ciljeve zajedničke za sve potpisnike, rekao je on.
Vlada je odlučila da pokrije radni staž za sve one radnike u državnim preduzećima u kojima je on nepovezan, za šta će biti izdvojena značajana sredstva iz budžeta. Osim toga, rekao je Cvetković, Vlada predviđa značajan novac za podsticaj razvoja, rekao je on.
Premijer je rekao da je zajednički cilj potpisnika makroekonomsku stabilnost, uz uvažavanje značaja evropskih integracija kao dugorčnog cilja, za šta je potrebano da svi u narednom periodu daju svoj maksimum.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao da većina napisanog u sporazumu treba da bude stalna tema i da poslodavci očekuju neuporedivo efikasniju Vladu. „Nadam se da će sporazum dati bolje rezultate nego prethodni dogovori, pogotovo zato što smo definisali mehanizam kontrole. Dogovorili smo da će samostalni sindikat mesečno sazivati sastanke na kojima ćemo moći da ustanovimo da li su partneri ispunili obaveze“, rekao je Atanacković.
Povećanjem minimalne zarade poslodavci su dali maksimum i očekujemo da Ministarstvo finansija ustanovi koliko je moguće povećati neoprezovani deo plata, kako bi se barem delimično smanjili povećani izadaci poslodavaca, rekao je on. „Iz ovog sporazuma se vidi da je Vlada preuzela značajan deo obaveza u odnosu na druga dva socijalna partnera, ali mnogo je važnije da država nastavi i narednih godina da ispunjava slične zadatke“, rekao je Atanacković.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je izjavio da je konačno došlo do usaglašavanja sporazuma posle dužeg perioda i kako se nada da će on uroditi plodom i dati rezultate. “Najvažnije stavke sporazuma su povećanje minimalne plate za nešto više od sedam odsto i povezivanje radnog staža”, rekao je Orbović. On je najavio novo razmatranje Opšteg kolektivnog ugovora i dodao kako očekuje da će Vlada doneti određene zakone koji će pomoći privredi u smislu rasterećenja od poreza i drugih opterećenja.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Branislav Čanak je istakao da posle današnjeg potpisivanja sledi duga u teška faza, a to je primena sporazuma. “Očekujemo da potpisnici održe obećanja. Ovaj sporazum nije nikakv čaroban štapić, već upustvo koje treba da sledimo do kraja godine“, rekao je Čanak, dodajući da bi trebalo i sledeće godina nastaviti sa sličnim dogovorima.
Izvor: Emg.rs, B92, Tanjug . . .
Izmene Pravilnika o obrascima poreskih
prijava za utvrđivanje poreza na imovinu
(postavljeno 29. aprila 2011. godine)
Извршеном изменом у Правилнику о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину дефинисано је да се обрасцима пореских пријава утврђује порез на имовину између осталог и за физичка лица и друга лица која не воде пословне књиге у складу са прописима у Републици Србији.
Обрасци ППИ-1, ППИ-2, ППИ-3 и ППИ-4 замењују се новим обрасцима ППИ-1, ППИ-2, ППИ-3 и ППИ-4, који су одштампани уз правилник и чине његов саставни део.
Izvor: Sajt NIP Obrazovni informator . . .
Poslovno
odevanje u Srbiji još u povoju
(postavljeno 26. aprila 2011. godine)
Takozvani dres kod ovde je još u povoju i daleko od svetskih standarda, ali je ipak sve više kompanija koje zahtevaju oblačenje po strogim pravilima. Srpski dres kod još je na staklenim nogama. Dok u svim velikim svetskim kompanijama postoje stroga, ali najčešće ne i previše kruta pravila oblačenja za zaposlene, kod nas je situacija toliko šarena da je gotovo nemoguće definisati da li postoje opšte preporuke, a kamoli da li se poštuju...
Nije retkost da vas u ekspozituri neke banke u Beogradu, a posebno u unutrašnjosti, na šalteru sačeka radnica u farmerkama i džemperu, dok u istoj banci radnik obezbeđenja na vratima nosi odelo i kravatu. To je, naravno, još jedan dokaz da se kod nas poslovno oblačenje još tretira kao neobavezno i pre svega zavisno od ličnog pristupa modi. U „kikseve" spadaju i prekratke suknje, preduboki dekoltei, napadno šminkanje, kinđurenje...
Modna novinarka Irena Mišović za Press potvrđuje da srpski bonton poslovnog oblačenja još nije na zadovoljavajućem nivou. - Bojim se da su malo poremećeni neki uvedeni standardi, pa se samo u stranim kompanijama mogu videti zaposleni koji su obučeni po tačnim pravilima. Svuda u svetu zaposleni su praktično uniformisani i poslovnu ženu nije moguće videti u suknji koja je kraća od pet centimetara iznad kolena ili sa predubokim dekolteom. Takođe, veoma se vodi računa i o bojama koje se nose, pa se tako najčešće biraju odela i kostimi neutralnih boja - priča Mišović.
Modni kreator Saša Vidić navodi osnovna pravila poslovnog oblačenja, za koja kaže da bi trebalo bez izuzetka da se poštuju.
- Za muškarce to je uvek odelo koje treba da bude sive, teget ili braon boje, dok crna nije za posao, već za svečane prilike. Košulja je obavezna, sa dugim rukavima, a boje mogu biti u gotovo svim nijansama, od svetloplave do lila. Važno je reći i da kravata treba da bude sa oštrim linijama i nikako ne sme da ima cvetove ili neke crtane likove - navodi Vidić, i dodaje da
i dame moraju strogo da vode računa o tome šta će da obuku za posao:
- Suknja nikako ne sme da bude iznad kolena, a možda čak i dva do tri centimetra ispod kolena, dok košulja ili bluza moraju da imaju duge rukave. Žene moraju da vode računa i o tome da nisu previše našminkane i da ne nose preglomazan nakit. Eventualno dolazi u obzir tanka ogrlica koja je uz vrat ili prsten, ukoliko je venčani ili verenički, dok minđuše, ako se nose, treba da budu one najmanje, nikako viseće.
Izvor: Press, InfoGo.biz . . .
Mogućnost
naknadne legalizacije softvera
(postavljeno 13. aprila 2011. godine)
Poreska uprava je počela kontrolu legalnosti softvera 1. marta, a inspektori, za sada, daju mogućnost poreskim obveznicima kod kojih zateknu određene nepravilnosti rok od dve nedelje za legalizaciju, izjavila je danas načelnica odeljena za kontrolu legalnosti softvera Slavica Maksimović.
Opsežne kontrole tek predstoje, a prvi rezultati pokazuju da pojedina preduzeća imaju u potpunosti legalan softver, dok druga imaju delom legalan, delom nelegalan softver i na taj način krše prava proizvođača, kazala je Maksimović Tanjugu nakon sastanka sa proizvođačima i distributerima softvera. Ona je objasnila da su kontrolom u početku obuhvaćena velika i srednja preduzeća, dok će nakon toga uslediti i kontrola malih preduzeća i preduzetnika. Maksimović je objasnila da Poreska uprava, nakon što inspektori utvrde postojanje nelegalnog softvera, daje šansu poreski obveznicima da izvrše legalizaciju softvera u periodu od tri do 15 dana, u zavisnosti od toga koliki je procenat nelegalnog softvera. "Ukoliko poreski obveznik ne izvrši legalizaciju i ne donese dokaze, onda ide prekršajna prijava odnosno zahtev za pokretanje privrednog prestupa kod osnovnog javnog tužilaštva", kazala je Maksimović.
Ona je dodala da su kazne velike i da se kreću od 100.000 do tri miliona dinara za privredno društvo, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 200.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do pola miliona dinara. Poreski inspektor Saša Nikolić, je govoreći o iskustvima sa terena naveo da su preduzetnici zainteresovani za saradnju kako bi videli šta imaju i šta treba da kupe od licenci. "Mnoge firme su dolazile kod nas u Upravu pre početka kontrole da bi se informisale", kazao je Nikolić i dodao da se nije susreo sa negativnim reakcijama jer postoji svest među preduzetnicima da je to alat koji koriste i da postoje prava koja moraju da plate. On je dodao da za sada na terenu radi 25 inspektora koji su prošli stručnu obuku, ali da će taj broj biti uvećan na 50 u narednom periodu.
Izvor: RTV . . .
U penziju
i sa stausom preduzetnika
(postavljeno 8. aprila 2011. godine)
Novim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju svi oni koji imaju svoju advokatsku kancelariju, radionicu, biro, servis, agenciju… ubuduće neće morati da prekidaju s radom da bi podneli rešenje za penzionisanje. Radiće koliko im volja, s tom razlikom što će u novonastalim okolnostima pored plate redovno primati i penziju.
Članom 82a novog penzijskog zakona, advokatima, vlasnicima apoteka, ordinacija, pansiona, radnji… dozvoljeno je da nastave normalno da rade svoj posao i pošto ispune jedan ili oba uslova za penzionisanje (godine staža ili starosti). Ne moraju, dakle, da prethodno, ukoliko je primera radi reč o advokatima, ugase advokatsku kancelariju, pojašnjava za „Politiku” Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u Fondu PIO. – Reč je, dakle, o svim onim samostalcima koji obavljaju delatnost u skladu sa Zakonom o privatnim preduzetnicima po kom osnivaju svoju radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja. S tim što će advokati u ortačkoj advokatskoj kancelariji biti izuzeti iz ovog pravila i oni će morati da odjave advokatsku kancelariju da bi podneli zahtev za penzionisanje – kaže Timotijević.
Pre donošenja novog penzijskog zakona svi su imali isti status. Morali su, dakle, da odjave osnovnu delatnost i tek pošto dobiju rešenje o penziji, a onda, ukoliko žele dalje da rade, opet registruju delatnost. Sada im je administrativno taj postupak olakšan, precizira Timotijević. U Srbiji ima registrovano oko 5.000 advokata (računajući i ortačke advokatske kancelarije). Njima je novi zakon o PIO osiguranju maksimalno uprostio postupak penzionisanja. Upitana na osnovu čega je zakon propisao dvostruke aršine praktično za istu delatnost, Timotijević kaže, da iz navedenog proizlazi da je advokat, koji poslove advokature obavlja u kancelariji, osiguranik samostalnih delatnosti, saglasno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno prema propisima o privatnim preduzetnicima i propisima o advokaturi. Po tom osnovu pravo na starosnu penziju može ostvariti bez obaveze prethodnog brisanja advokatske kancelarije iz registra advokatske komore i dostavljanje dokaza o tome Republičkom fondu PIO.
Novi zakon o PIO pravo na rad, iako primaju penziju, dao je i porodičnim penzionerima, koji ranije na to uopšte nisu imali pravo. S tim što, podseća Timotijević, zakon propisuje da oni mogu raditi po ugovoru o delu samo ukoliko njihova nova primanja ne prelaze polovinu najniže zarade u Srbiji što je do 8.000 dinara mesečno.
Što se tiče starosnih penzionera oni su i po starom i po novom zakonu u mogućnosti da nastave da rade i posle penzionisanja, s tim što imaju tu obavezu da na izvesno vreme prekinu radni odnos u firmi u kojoj su stekli uslove za penziju. Posle toga ponovo mogu da potpišu ugovor o radu i da nastave da primaju i penziju i platu.
Izvor: Politika Online, autor: Jasna Petrović . . .
Država kvari novac
(postavljeno 25. marta 2011. godine)
Srbija je kazan u koji niko ništa ne ubacuje, već se svi bore za kutlaču. Iako sad svi pričaju o štednji, ona je ovde oporezovana više nego profit, pa se ne isplati štedeti, već se isplati biti dužnik. Ovde se država zadužuje po 13 odsto da bi nekom bio dat kredit uz mnogo nižu kamatu, a ne plaća onima od kojih je uzela robu. Zato u Srbiji niko ne želi da bude poverilac. Svi bi da budu dužnici.
Stalno se žalimo da nam nedostaje vremena, a uvek ga trošimo kao da je neograničen i besplatan resurs. Uvek žurimo, a nismo nigde stigli. Uvek ima vremena ako država zna kuda ide. Problem je što nemamo strategiju, upozorava profesor ekonomije Miodrag Zec u intervjuu za Ekonom:east.
Izvor: Ekonom:east magazin, Autor: Olivera Bojić . . .
Đavo je ovde došao po svoje
(postavljeno 21. marta 2011. godine)
Ekonomista Miodrag Zec kaže da se ne zna ko više kuka, najbogatiji ili najsiromašniji, i dodaje da nećemo izaći iz krize dok radikalno ne remontujemo državu. "Pogledajte samo naše selo, svaki drugi zaselak ima kuću od 300 kvadrata, ali neomalterisanu, bez struje...", navodi Zec. "I onda ceo životni vek provede u daščari kraj te kuće. Može li ta kuća da ima 50 kvadrata, ali da bude završena, udobna, u cveću? Može, ako se promeni vrednosti sistem", dodaje on.
Zec smatra da naši političari treba da izađu i otvoreno kažu u kakvom se teškom stanju nalazimo, da svi zasučemo rukave i počnemo da radimo. "Dešava se potpuno suprotno. Političari tvrde da smo lideri u regionu, a imamo najmanje plate, najveće nezaposlenost i inflaciju. Onda u krizi tražimo alibi za loš standard. U Crnoj Gori, od kada je kriza počela, plate su porasle za sto evra, a kod nas su za toliko pale", objašnjava on. ...
Zec kaže i da još uvek nismo dotakli dno krize, jer srpska kriza ne može da se reši bez radikalnog remonta države i ekonomskog modela. "Može samo da se zatrpava spoljnim intervencijama kojih će biti sve manje i manje. Došao je đavo po svoje. Ovde se mora raditi više, a primati manje, i to neko mora da kaže", navodi on. "Moja sugestija ljudima na vlasti je da im je bolje da prionu na radikalne reforme, jer će i njima biti udobnije da vladaju u sređenoj, stabilnoj zemlji. Sada živimo u državi koja je u permanentnom vanrednom stanju, koja šlajfuje u mestu", kaže Zec. ...
Izvor: B92.biz, Novosti . . .
Moguće je izbegavati plaćanje poreza
(postavljeno 12. marta 2011. godine)
Kako je moguće da beogradski restoran „Ruski car” duguje za poreze čak 100.000 evra i da radi? Upitani kako je moguće da neka firma duguje 100.000 evra za poreze u Poreskoj upravi odgovaraju samo: „Moguće je”. Reklo bi se da za nju nije ništa neobično da obveznik, poput beogradskog restorana „Ruski car”, duguje 100.000 evra državi i gradu i neometano posluje i dalje. Sudeći po proceduri naplate, koju sprovodi, ne čudi podatak da su Beograđani u poslednjih pet-šest godina nagomilali 23 milijarde dinara neplaćenih poreza, taksi i naknada. I da u Srbiji trenutno samo 26 odsto poslodavaca redovno servisira dažbine.
Tehnologija naplate poreza ima svoj red logičan, ali ne uvek i efikasan. Ukoliko privrednik ne plati obavezu na vreme, Poreska uprava šalje opomenu kojom mu nalaže da dospelu obavezu izmiri odmah ili najkasnije u roku od pet dana. Ako to ne učini u datom roku, Poreska uprava donosi rešenje i započinje prinudnu naplatu. Koliko tačno taj postupka traje u Poreskoj upravi ne preciziraju, ali u pisanom odgovoru na naše pitanje kažu da su procedure naplate novčanih i nenovčanih potraživanja dugotrajne, složene i traju dok se dug ne naplati.
„Postupak prinudne naplate na novčanim sredstvima, to jest blokada računa, sprovodi se dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati Narodnoj banci Srbije, koja blokira sve račune poreskog obveznika. Postupak traje dok se poreski dug ne naplati u celosti. Kada je reč o naplati iz pokretnih stvari Poreska uprava ih popisuje, pleni i prodaje. Ako se pokretnost ne proda za tri meseca, prenosi se u svojinu republike po ceni koja se utvrđuje naknadnom procenom vrednosti iste. Slično je i s nekretninama, ali one prelaze u državno vlasništvo posle šest meseci ako se ne prodaju u vrednosti trećine utvrđene početne vrednosti”, navode u Poreskoj upravi. Porez se prinudno ne naplaćuje preduzećima koja su u restrukturisanju, procesu privatizacije, stečaju, brisanim iz registra, „fantom” preduzećima i „peračima” novca, pošto su nedostupni.
Poreski obveznik, međutim, može da odloži plaćanje duga najduže do godinu dana. Sklapajući sporazum s Poreskom upravom on mora da pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja. Bilo da je to hipoteka na nepokretnosti, zaloga na pokretnim stvarima, neopoziva bankarska garancija, jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine i menice. Plaćanje poreskog duga može da se odloži u celosti ili delimično, jednokratno ili na rate, ali najduže do 12 meseci. Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz rešenja, odnosno sporazuma o odlaganju plaćanja duga, Poreska uprava ga poništava a neplaćeni odloženi dug naplaćuje iz datog sredstva obezbeđenja naplate.
Jedan od najizdašnijih poreza je porez na dodatu vrednost. Plaća se 10. u mesecu. Privrednici gotovo da ne izbegavaju njegovo plaćanje, jer se kazna za pravno lice kreće od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za odgovorno lice od 10.000 do 50.000 dinara. Kazna za preduzetnika iznosi od 12.500 do 500.000 dinara, a za fizičko lice od 5.000 do 50.000 dinara.
Sledeći porez, koji u dobroj meri puni budžet, jeste porez na zarade. Od ovog prihoda 60 odsto odlazi državi, a 40 odsto lokalnoj samoupravi. On se izmiruje najkasnije dva dana od isplate zarada. Kazne za pravno lice iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za odgovorno lice od 5.000 do 50.000 dinara. Kazna za preduzetnika (fizičko lice koje obavlja neku delatnost) iznosi od 50.000 do 500.000 dinara.
Porez na dobit preduzeća takođe je značajan izvor prihoda. Plaća se svakog 15. u mesecu akontaciono. Kazna za pravno lice za neplaćanje ovog poreza iznosi od 100.000 do 600.000 dinara, a za odgovorno lice od 2.500 do 20.000 dinara.
Kamata za neplaćanje svih poreza obračunava se po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena. Ovog momenta ta kamata iznosi 22,25 odsto.
Izvor: Politika Online, autor: M. Avakumović . . .
Zakon o šumama primenjuje
se od 15. novembra 2010. godine
(postavljeno 15. februara 2011. godine)
Zakon o šumama ("Službeni glasnik RS", broj 30/2010), stupio je na snagu 15.05.2010. godine, a primenjuje se od 15.11.2010. godine. Ovim zakonom uvedena je obaveza plaćanja naknade:
1) za korišćenje šuma i šumskog zemljišta i
2) za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma.
Više informacija u tekstu
koji obavljuje www.porezi.rs . . .
Obavezna sredstva i oprema
za ličnu, uzajamnu i kolektivnu
zaštitu od elementarnih nepogoda
(postavljeno 15. februara 2011. godine)
Članom 52. stav 3. Zakona o vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je da Vlada donosi propise kojima bliže određuje obavezna sredstva i opremu kojima se obezbeđuje lična, uzajamna i kolektivna zaštita od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
Na osnovu ovoga člana Vlada RS je donela Uredbu o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ("Službeni glasnik RS", broj 3/11) koja je stupila na snagu 1. februara 2011. godine.
Svako javno emitovanje muzike
u komercijalne svrhe mora da se plati
(postavljeno 3. februara 2011. godine)
Svi koji emituju muziku javno u komercijalne svrhe, po zakonu su obavezni da plaćaju godišnju naknadu za to, izjavio je 2. februara direktor Organizacije proizvođača fonograma (OFPS) Petar Đurić. On je na konferenciji za novinare kazao da se naknada za emitovanje plaća ukoliko se muzika pušta javno sa mobilnog telefona, televizora, radio aparata ili bilo kog drugog uređaja za slušanje muzike.
"Javno emitovanje je ukoliko se muzika pušta, a ima više od jedne prisutne osobe", kazao je on. Đurić je dodao i da je u 2010. godini OFPS naplatio oko tri miliona evra na ime naknade od emitovanja, reemitovanja i javnog saopštavanja fonograma. Prema podacima OFPS-a, u obavezi da plaćaju nadoknadu za javno puštanje muzike su radio i TV stanice, ugostiteljski objekti, hoteli, tržni centri, diskoteke, frizerski saloni, pekare, poslastičarnice, sportske hale, stadioni, sajamske hale, prevozna sredstva, škole plesa, fitnes centri i svi drugi objekti koji u svojim kancelarijama javno puštaju muziku.
Naknade za javno saopštavanje fonograma na godišnjem nivou, prema podacima OFPS-a, kreću se od 8.000 dinara za zanatske radnje, do 57.360 dinara za ugostiteljske objekte. Organizaciju OFPS, kako je rečeno na konferenciji za novinare, osnovalo je 11 proizvođača fonograma 2002. godine, a trenutno ta organizacija ima 50 članova. Fonogram je prema zakonskoj definiciji zapis zvuka na nosaču zvuka.
Izvor: Emg.rs, Beta . . .
Još sedam podzakonskih
akata za zaštitu potrošača
(postavljeno 31. januara 2011. godine)
Posle donošenja Zakona o zaštiti potrošača i njegovog stupanja na snagu potrebno je doneti još sedam podzakonskih akata koji će bliže objasniti pojedine segmente tog zakona. Pomoćnica ministra trgovine Ljiljana Stanković je ukazala da je jedan od najbitnijih podzakonskih akata evidencija organizacija potrošača, jer će samo one organizacije koje zadovolje prethodno precizno definisanje kriterijume, moći da zastupaju kolektivno potrošače, pred državnim organima i sudovima.
Stankovićeva je kazala su među važnijim podzakonskim aktima i oni vezani za tajm šering, definisanje ugroženog potrošača i Uredba o nacionalnom programu zaštite potrošača. O svakom od tih akata, najavila je Stankovićeva, biće sprovedena određena vrsta javne rasprave, kako bi, pre svega organizacije potrošača i njihove asocijacije koje su sada već aktivne, bile u to uključene. "Sve se to dešava pod budnim okom Evropske komisije kojoj je oblast zaštite potrošača veoma bitna i koja u tu oblast veoma mnogo ulaže", kazala je Stankovićeva Tanjugu. Pomoćnica ministra je dodala "da je veoma tužno što smo 10-ak godina u zaostatku u odnosu na na tržište Nemačke, koja ima veoma razvijenu zaštitu potrošača, ali i u odnosu na zemlje regiona mada se ubrzano približivamo njihovom nivou zaštite. Tu pre svega mislim na Hrtavsku, a kada govorim o Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, verujem da smo već dovoljno odmakli", kazala je ona. Stankovićeva je istakla da je veoma bitno da su se sa Zakonom o zaštiti potrošača, promenile mnoge stvari u oblasti reklamacija.
Stankovićeva je precizirala da je veoma važno da se od sada potrošači ne obraćaju serviserima, već direktno trgovcu koji ima obavezu da preuzme proizvod koji je namenjen popravci ili zameni. Potrošaču se daje mogućnost da u prvo bira izemeđu zamene i opravke, a kasnije da se opredeli za raskid ugovora ili da traži povraćaj sredstava ili neko značajno umanjenje cene, zaključila je pomoćnica ministra trgovine Ljiljana Stanković.
Izvor: Biznis novine . . .
Nedorečenosti
Zakona o zaštiti potrošača
(postavljeno 20. januara 2011. godine)
Pokret za zaštitu potrošača Beograda ocenio je danas da ne postoje mehanizmi za efikasnu primenu Zakona o zaštiti potrošača koji se primenjuje od 1. januara ove godine.
Zakonom nije dobro regulisana mogućnost vraćanja novca nezadovoljnom kupcu, pošto se prvo predviđa mogućnost otklanjana kvara ili zamene proizvoda, kazali su predstavici tog udruženja na konferenciji za novinare.
Kao pozitivno ocenili su to što će garancija na kupljenu robu iznositi najmanje dve godine što će, kako smatraju, doneti na tržište robu boljeg kvaliteta. Kako je predviđeno novim zakonom, prodavac će imati rok od 15 dana da odgovori na reklamaciju, a najkraći garantni rok za kupljenu polovnu robu trajaće najmanje jednu godinu.
Svi kupci koji su ugovore za kupljenu robu zaključili preko telefona ili interneta, kazali su predstavnici Pokreta, moćiće da jednostrano raskinu ugovor u roku od 14 dana. Predstavnici Pokreta za zastitu potrošača kazali su da se u Srbiji najveći broj reklamacija upućuje zbog lošeg kvaliteta odeće, obuće, tehničkih uređaja, prekoračenja roka za popravku i neredovne isporuke robe.
Izvor: Beta, Emg.rs . . .
Zakon o zaštiti
potrošača štiti privatnost
(postavljeno 4. januara 2011. godine)
Zakon o zaštiti potrošača, pored novih uslova specifičnih za zaštitu potrošača, eksplicitnim definisanjem "nasrtljivog poslovanja", uneo je i značajne dodatne instrumente zaštite privatnosti, odnosno podataka o ličnosti, saopštio je danas poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
On je pozvao pravna lica i preduzetnike da poštuju privatnost građana i da imaju u vidu da su za "nasrtljivo poslovanje" zakonom predvidjene relativno oštre novčane kazne, a gradjane da se svojim pravima koriste i u slučaju povrede traže zaštitu i odgovornost prekršilaca.
"Zakonom o zaštiti potrošača predvidjeno je da su oblici poslovanja koji se, bez obzira na konkretne okolnosti, smatraju 'nastrljivim poslovanjem', poseta potrošaču u njegovom domu, odnosno stambenom prostoru, bez prethodne saglasnosti", naveo je Šabić.
On je podsetio da se, prema zakonu, "nasrtljivim ponašanjem" smatra i višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komuniciranja na daljinu. Prema njegovim rečima, i jedno i drugo je dopušteno samo ako je u funkciji realizacije već postojećeg ugovora. "Za navedene oblike nasrtljivog poslovanja predvidjene su novčane kazne koje za pravno lice iznose od 300.000 dinara do dva miliona, a za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara", rekao je Šabić.
On je ocenio da dosledna primena zakonskih odredbi može dati značajan doprinos suzbijanju haotične i za gradjane često uznemiravajuće i nervirajuće prakse u poslovanju mnogih privrednih subjekata i preduzetnika.
Šabić je istakao da dosledna primena zakona može da obezbediti i nivo zaštite privatnosti, odnosno zaštite podataka o ličnosti koji će biti bliži standardima EU i savremenog demokratskog sveta.
Primena Zakona o zaštiti potrošača počela je 1. januara ove godine.
Izvor: Infogo.biz, Blic online . . .
Od 1. januara na
snazi je Zakon o trgovini
i Zakon o zaštiti potrošača
(postavljeno 31. decembra 2010. godine)
"Prosečan srpski potrošač će od 1. januara 2011. godine biti zaštićen isto, a u nekim segmentima i bolje nego prosečan potrošač u Evropskoj uniji", kazao je ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević. Milosavljević je naveo da će početak primene Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o trgovini označiti novi kvalitet i novu atraktivnost Srbije kao investicione destinacije. On je naglasio da su novi zakoni o trgovini i o zaštiti potrošača u izveštaju o napretku Srbije na putu evropskih integracija za 2010. godinu dobili najbolje ocene.
"Ništa više u Srbiji kada su u pitanju prava potrošača neće biti isto od 2011. godine i tu smo napravili odlučan iskorak ka Evropskim vrednostima i standardima u pravima potrošača", dodao je Milosavljević. Prema njegovim rečima, Zakon o zaštiti potrošača donosi mnogo novina, maksimalne evropske standarde i pravo svakog porošača da lako, jednostavno i u sardnji sa nadležnim institucijama zaštiti svoja prava i ispravi nepravdu koja se možda desila prilikom kupovine odredjenog proizvoda ili usluge.
Milosavljević je naglasio da je ključna novina u Zakonu o zaštiti potrošača, izmeštanje tereta dokazivanja sa potrošača - gradjanina kao jedinke u odnosu na trgovce proizvodjače, turističke agencije i finansijske institucije. "Sva nezadovoljstva potrošača će se novim zakonom hitno i vrlo rigorozno rešavati i u korenu će se saseći obmanjivanje, nepovoljni ugovori, ne pružanje potrošačima onoga što im se ponudi i naplati", kazao je on.
Prema novom zakonu, kako je dodao srpski ministar trgovine, garantni rok za svaki proizvod je dve godine, a šest meseci je rok u kome se obavlja zamena proizvoda.
Milosavljević je naglasio da će od januara krenuti jedna široka akcija informisanja, obaveštavanja, edukacije potrošača šta donosi novi zakon i kako najbrže i najkvalitetnije da ostvare svoja prava. On je dodao da će jednim delom to biti radjeno kroz savetodavne centre za zaštitu prava potrošača, naglašavajući da već pola godine postoji jedinstven broj telefona 0800-103-104 na koji je moguće prijaviti ugroženost potrošačkih prava i dobiti precizan, jasan i kvalitetan savet kako da se pravo ostvari.
Srpski ministar trgovine i usluga je kazao da i da novi Zakon o trgovini svakoga ko se bavi bilo kojim biznisom definiše i kao trgovca.
Prema rečima Milosavljevića, Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača su krovni i nadzakoni, jer tretiraju delokrug rada više ministarstava i kompletno se tiču svakog čoveka i privrednika u zemlji.
Izvor: Beta, S-media . . .
Od 1. januara obavezno
prikazivanje i prodajne i jedinične cene artikla
(postavljeno 25. decembra 2010. godine)
Od 1. januara 2011. godine, prema Zakonu o trgovini i prema Zakonu o zaštiti potrošača, trgovci će imati obavezu da prikažu i prodajnu cenu određenog artikla, ali i njegovu jediničnu cenu, obračunatu prema uobičajenoj jedinici mere, izjavila je danas pomoćnica ministra trgovine Ljiljana Stanković.
Ona je objasnila da, recimo, čokolade na polici od 60, 80 i 100 grama, koje su upakovane na identičan način, možda u istim kutijama, kod potrošača stvaraju utisak da su one i jednake neto težine, što ne mora da bude slučaj.
Potrošači će sada imati mogućnost da vide obračunate cene, znači, pokraj cena za artikle, kako one već izgledaju prema kalkulacijama, moraće stajati i cene za te čokolade, kao da su napravljene od po 100 grama. Znači moći ćete da poredite koja vam je zaista skuplja, a koja jeftinija čokolada, objasnila je Stanković.
Ona je dodala da novi Zakon daje mnogo više zadataka, odnosno mogućnost da organizacije potrošača budu mnogo više uključune u u rešavanje potrošačkih sporova. Potrošaci će biti ti, koji će trgovcima objašnjavati da je pravda na strani potrosača i da je neophodno obeštetiti potrošače u određenom potrošačkom sporu.
Organizacije potrošača moćiće da pokreću kolektivne mere zabrane, moćiće kolektivno da zastupaju interese potrošača. Tu je i jedno jako bitno poglavlje, koje se odnosi na otkrivanje - šta je sve to nepoštena poslovna praksa trgovca. Potrošačke organizacije su te koje treba da ukažu na nepoštenu poslovnu praksu, a potom se ona zabranjuje.
Staković je dodala da će ubuduće biti zabranjen direktan marketing u Srbiji, odnosno trgovci bez pristanka potrošača, neće moći da ga zovu telefonom, bombarduju e-mailom i dostavljaju sve one štampane materijale koje potrošač nije tražio.
"Zabranjeno je i slanje nenaručenih pošiljki. Kad vam pošalju neki štampani materijal i pošalju vam uplatnice vi često imate osećaj da ste vi to već poručili. To se od 1. januara jednostavno zabranjuje, to je prekršaj, a potrošač dobijene stvari može da smatra za poklon", kazala je Stankovićeva.
Izvor: Tanjug, Emg.rs
Integralne tekstove gore
spomenutih zakona, stare i nove,
možete pronaći na stranici Propisi besplatno . . .
Posetite sajt APR
i proverite svoju novu šifru delatnosti
(postavljeno 10. septembra, modifikovano 6. oktobra 2010. godine)
Од 12. августа у АПР се примењује нова класификација делатности према.
Промена ових података односи се на 566 хиљада регистрованих јединица разврставања код којих ће доћи до промена у шифри и опису претежне делатности. Ова промена врши се бесплатно. Код 400 хиљада регистрованих ентитета ова промена моћи ће да се изврши аутоматски, док се осталим привредним субјектима и другим правним и физичким лицима препоручује да прате промене на сајту AПР.
Уколико сматрају да нова шифра и опис делатности не одговарају стварној претежној делатности, ови субјекти могу поднети захтев за разврставање под другом шифром и описом делатности. Посао аутоматске промене делатности и промене у оквиру исте гране делатности, АПР врши бесплатно. Промена гране делатности, као и до сада, врши се уз плаћање накнаде.
Operativno:
1) posetite sajt APR i na osnovu matičnog broja saznajte da li je izvršena zamena stare u novu šifru delatnosti sa ili bez mogućnosti biranja alternativne nove šifre delatnosti u okviru iste grupe;
2) ako postoji mogućnost izbora, treba u APR lično ili poštom dostaviti:
a) registracionu prijavu promene podataka i
b) dopis napisan u slobodnoj formi u kojem se navodi da tražimo promenu šifre pretežne delatnosti u alternativnu šifru delatnosti u okviru iste grane.
Pročitajte integralni tekst saopštenja APR
Posetite formu za pretragu nove
šifre delatnosti na sajtu APR . . .
Nabavka računara
i licenciranje softvera
(postavljeno 6. oktobra 2010. godine)
Kako je kontrola legalnosti softvera na računarima poreskih obveznika postala sastavni deo, manje-više svake kontrole od strane Poreske uprave, januarskim saopštenjem najavljena je kontrola "u svakoj drugoj poseti", smatramo korisnim da skrenemo pažnju svima koji u svojim poslovnim knjigama imaju evidentirane do sada nabavljene, kao i onima koji sada nabavljaju računare, da se takvo nabavljeni računari "vide" u poslovnim knjigama i da je potrebno obezbediti odgovarajuće dokaze o licenciranju na njima prisutnog, prvenstveno i obavezno, operatvinog sistema (fakture dobavljača, nalepnice, potvrde, ugovori, registracioni kodovi), odnosno uvid da se, eventualno, koristi besplatni operativni softver (Linux, BSD, OpenSolaris, Haiku OS, ReactOS, Darwin, Singularity), kao i dokaze o licenciranju prisutnog aplikativnog softvera, ako se ne koristi besplatni aplikativni softver tipa OpenOffice i slično.
Status paušalca u toku godine ne gubi se
neminovno ostvarivanjem prometa od 3 miliona
(postavljeno 22. juna 2010. godine)
Kako je ovih dana u jednom stručnom časopisu objavljeno mišljenje da preduzetnik paušalac gubi pravo na paušalno oporezivanje u slučaju kada mu ukupan prihod evidentiran u Knjizi prihoda paušalno oporezivog preduzetnika (Obrazac KPO) za tekuću godinu pređe 3.000.000,00 dinara, ukazujući pri tom netačno na odredbe stava 4. člana 42. Zakona o porezu na dohodak građana, potrebno je, radi istinitog informisanja potencijalno zainteresovanih poreskih obveznika, istaći da je autor propustio uočiti da se pravo na paušalno oporezivanje ne može priznati preduzetniku "čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 3.000.000,00 dinara", a ne čiji je promet od početka tekuće godine veći od 3.000.000,00 dinara, čime može dovesti u zabludu čitaoce i uneti nepotrebnu uznemirenost među ovu kategoriju poreskih obveznika.
Dakle, paušalacu koji u toku godine ostavari ukupan prihod veći od 3.000.000,00 dinara, ne menja se neminovno status paušalca do isteka tekuće godine. Naravno, podrazumeva se, zbog ostvarivanja prometa većeg od 3.000.000,00 dinara u idućoj godini neće moći biti paušalac.
Ovde svakako treba voditi računa o odredbi stava 6. člana 42. Zakona o porezu na dohodak građana koji precizira da se status paušalca gubi i poslovne knjige moraju voditi od sledećeg dana kada se stekne status PDV obveznika, a status PDV obeznika se stiče ostvarivanjem 4.000.000,00 dinara prometa u zadnjih 365 dana. Jasno je da se u period od 365 dana računa i "deo" protekle godine. Isto tako je nedvosmisleno da paušalac koji počne sa obavljanjem delatnosti u toku godine, danom ostvarivanja eventualnih 4.000.000,00 dinara prometa već i u samoj toj početnoj godini, mora se prijaviti kao PDV obveznik i početi voditi poslovne knjige, a time i izgubiti status paušalca, ne čekajući kraj poslovne godine, ne čekajući rešenje Poreske uprave.
Integralni tekst Zakona o porezu na dohodak građana
možete naći na stranici Propisi besplatno . . .
Osetan rast kursa aktuelizuje
deviznu klauzulu i kod privrednika
(postavljeno 10. juna 2010. godine)
Osim kod bankara kod kojih se već odavno udomaćila, rast kursa u poslednjih par meseci aktuelizirao je primenu valutne klauzule i kod privrednika koji na taj način pokušavaju da sačuvaju realnu vrednost svojih potraživanja.
Zbog učestalih pitanja na ovu temu, u nastavku dajemo nekoliko napomena o kojima treba voditi računa.
Valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate), definiše Zakon o deviznom poslovanju.
Primenu valutne klauzule u obligacionim odnosima unutar Republike dozvoljava stav 3. člana 34. Zakona o deviznom poslovanju: Dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
PDV se ne obračunava niti na pozitivne niti na negativne kursne razlike.
U bilansu uspeha i poreskom bilansu pozitivne kursne razlike se priznaju kao prihod, a negativne kursne razlike kao rashod.
Osnovni preduslov primene valutne klauzule je njeno ugovaranje. Da bi isporučilac robe, odnosno davalac usluge u svojoj fakturi mogao staviti napomenu da se na fakturisani iznos primenjuje devizna klauzula, ili neku drugu napomenu koja ima isto suštinsko značenje, preduslov je da je primena valutne klauzule i ugovorena. Dakle, ne može poverilac jednostrano zahtevati primenu devizne klauzule. Potrebno je ugovoriti u kojoj valuti će se potraživanje iskazati kao i koji kurs će se primeniti za plaćanje i naplaćivanje (npr. evro, američki dolar, srednji kurs NBS na dan plaćanja, prodajni kurs za određenu devizu neke određene banke i slično).
U praksi je čest slučaj da se primena valutne klauzule, ali i niz drugih ugovornih elemenata, dogovaraju (usmeno ugovaraju). U takvim slučajevima treba imati u vidu težinu eventualnog sudskog dokazivanja poveriočeve tvrdnje. Smatramo da je najbolja situacija za poverioca kada ima pismeni ugovor u kojem je predviđena primena devizne klauzule. To može biti ugovor kojim se ugovaraju opšti uslovi isporuke robe, odnosno pružanja usluga koji može biti na godišnjem ili višegodišnjem nivou, ali i svaki pojedinačni ugovor.
U situaciji kada se devizna klauzula stavlja na otpremnicu ili drugi dokumenat koji primalac robe, odnosno usluge pre isporuke potpisuje i overava pečatom, treba voditi računa da li je takav dokumenat potpisalo, a time i elemente navedene na njemu prihvatilo kao ugovorene, ovlašćeno lice kupca.
Na stranici Propisi besplatno možete pronaći
integralni tekst Zakona o deviznom poslovanju
Svako fizičko lice koje je obveznik PDV-a
ujedno je i obveznik poreza na prihode od
samostalne delatnosti i socijalnih doprinosa
(postavljeno 06. aprila, modifikovano 10 juna 2010. godine)
Izmenjeni član 32. Zakona o porezu na dohodak građana određuje da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti "i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost". U ovoj kategoriji obveznika najčešće će se naći lica koja se bave investiranjem u građevinarstvu kao i davanjem nepokretnosti ili pokretnih stvari u zakup. Ova lica će ubuduće morati voditi poslovne knjige, kako su obveznici PDV jasno je da ne mogu biti paušalci, a sa poreske tačke biće tretirani kao i svi drugi preduzetnici (porez na dohodak, socijalni doprinosi, porez na imovinu). Bez obzira što će voditi poslovne knjige i što će u poreskom smislu biti tretirani kao preduzetnici, ova fizička lica ne moraju da registruju samostalnu delatnost kod APR. Međutim, ukoliko već imaju registrovanu samostalnu delatnost, tada će i ovu neregistrovanu delatnost obuhvatati u knjigama registrovane delatnosti, neće je odvojeno prikazivati.
Mišljenja smo da će ovakvo zakonsko rešenje ponukati veliki broj investitora i vlasnika nepokretnosti kao i pokretnih stvari koje iznajmljuju, da registruju DOO kao znatno povoljniju pravnu formu sa aspekta oporezivanja njihovih prihoda. U prvom redu zato jer dobit DOO-a nije osnovica za socijalne doprinose osnivaču koji je u njemu i zaposlen ili nije uopšte radno angažovan (nije direktor ili drugo lice ovlašćeno za zastupanje).
Zakon se primenjuje retroaktivno od 01. januara 2010. godine.
Poresku prijavu na obrascu PPDG-1 ovi obveznici trebaju podneti najkasnije do 25. juna 2010. godine.
Putni nalog vredi do 30 dana
(postavljeno 9. maja 2010. godine)
Umesto dosadašnjih najviše 7 dana, putni nalog vredi do 30 dana od dana izdavanja.
Izmenama Pravilnika o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga i evidenciji o izdatim putnim nalozima koje su objavljene u "Službenom glasniku RS", broj 32/2010, a koje su stupile na snagu 22. maja 2010. godine, propisano je da se putni nalog izdaje za jedan ili više prevoza i može se koristiti do potpunog popunjavanja putnog naloga sa podacima, ali ne duže od 30 dana od dana izdavanja.
Putni nalog za vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, sadrži:
1) seriju i broj putnog naloga;
2) podatke o vrsti prevoza;
3) naziv, odnosno ime i prezime, sedište i adresu vlasnika vozila;
4) mesto, dan, mesec i godinu izdavanja putnog naloga;
5) ime i prezime vozača i ostalih članova posade vozila;
6) osnovne podatke o pravcu kretanja vozila;
7) overen potpis ovlašćenog lica vlasnika vozila;
8) overen potpis lica odgovornog za kontrolu tehničke ispravnosti vozila;
9) marku vozila, registarski broj vozila i oznaku područja gde je vozilo registrovano;
10) potpis vozača da je primio vozilo bez vidljivih nedostataka;
11) datum započinjanja prevoza, stanje kilometar sata na početku i završetku prevoza, kretanje vozila (mesto polaska - dolaska), vreme polaska i dolaska (čas, minut), stanje vozila (ukrcavanje - iskrcavanje putnika, utovar - istovar stvari, ostala zadržavanja), broj pređenih kilometara;
12) evidencioni broj ugovora o prevozu za vanlinijski prevoz;
13) broj tovarnog lista, odnosno drugog dokumenta koji zamenjuje tovarni list za prevoz stvari;
14) napomenu (odstupanje od reda vožnje, kvar, zastoj na putu itd.).
Putni nalog može da sadrži i: podatke o radu vozača, radu vozila, utrošku goriva i sl.
Izdati putni nalozi čuvaju se dve godine računajući od dana njihovog izdavanja.
Na stranici Propisi besplatno možete pronaći
integralni tekst Zakona o prevozu u drumskom
saobraćaju kao i tekst spomenutog Pravilnika . . .
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći
Putni nalog za putnički automobil . . .
Muzika nije besplatna, naprotiv
(postavljeno 22. aprila 2010. godine)
Prava kompozitora, tekstopisaca, aranžera muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova štiti SOKOJ - Organizacija muzičkih autora Srbije, a prava muzičkih izdavača štiti OFPS - Organizacija proizvođača fonograma Srbije.
Prema tarifi SOKOJ-a za javno saopštavanje muzičkih dela sa nosača zvuka ili slike (CD, kaseta, video traka i slično) plaća se mesečna naknada:
- u diskotekama, klubovima, barovima i splavovima kvadrature objekta, bez pomoćnih prostorija, do 50 kvm u iznosu od 5.600,00 dinara do 16 dana mesečno, odnosno 8.000,00 dinara preko 16 dana mesečno;
- u restoranima, kafanama, kafićima i slično, prema raspoloživom kapacitetu - broju stolica/posetilaca, do 30 stolica/posetilaca po 80,00 dinara po stolici/posetiocu što npr. za objekat sa 25 stolica/posetilaca iznosi 2.000,00 dinara mesečno;
- trgovine (butici, prodavnice, tržni centri, robne kuće, samoposluge i slično) naknadu plaćaju: za centralno ozvučenje 1.600,00 dinara, po zvučnoj kutiji 80 dinara i po uređaju za reprodukciju muzike 400 dinara mesečno;
- zanatske radnje (frizerski, kozmetički, pedikirski saloni, saloni za masažu i slično) naknadu plaćaju u iznosu od 480,00 dinara mesečno.
Integrali tekst statuta SOKOJ-a i OFPS-a
kao i njihove tarife naknada dali smo na
stranici Propisi besplatno, uz tekst
Zakona o autorskim i srodnim pravima . . .
Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao
Kako do novca, konkursi
Propisi besplatno
Obrasci besplatno
Rokovnik obaveza
Servisi, pretrage, linkovi
Za opuštanje i nauk
Agencijska literatura
Na stranici Cenovnik i opšti uslovi možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.
Porezi nisu dobrovoljna kategorija. Plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.
Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti. Hannibal